Naslovni baner
Ponuda Tema

Ko Vlada Evropskom Unijom?

   Oni Žele Da Nam Kroje Živote Onako Kako Oni Hoće! Struktura globalne iluminatske elite koja radi na ostvarenju Novoga svetskog poretka složena je i razgranata: od Slobodnog zidarstva do Svetske banke, od Bilderberg grupe do Vatikana. Ovde ćemo se posvetiti zabrinutim rukovodećim građanima iz tzv. Bilderberg grupe. Jer, oni doista nisu neki likovi sa stranica romana poput Da Vinčijevog koda, nisu smešni urotnici za koje se priča da obavljaju čudne ritualne obrede, ni junaci neke izmišljene bizarne teorije zavere. Oni doista postoje, itekako. Uostalom, pa mnoge od njih znate...
    U zamku Hertoginedal koji je u vlasništvu belgijske kraljevske porodice, 1956. godine su održani prvi razgovori o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Euratom-a (The European Atomic Energy Community), zametcima Evropske unije. Bilderberg grupa osnovana je 1954. u hotelu Bilderberg u gradu Oosterbeeku kraj Arnhema u Holandiji.
Jedna je od najmoćnijih političkih, medijskih, ekonomskih poslovnih grupa, a sastaje se na raznim lokacijama jednom godišnje radi raspravljanja o budućnosti sveta. Putem svojih članova - šefova država, ministara, vlasnika korporacija, bankara, industrijalaca i predstavnika medijskih kartela (ovi poslednji su prisutni u svojoj korporatokratskoj funkciji, upravo kako ne bi objavili ništa sa sastanaka) upravlja svetom preko Evropske unije, G-8, Svetske trgovinske organizacije, Svetskog ekonomskog foruma itd.
     Za vreme sastanaka koji traju 3-4 dana zakupe obično jedan luksuzniji hotel u nekom lepom mestu, nabiju jako policijsko i zaštitarsko osiguranje i otvoreno i slobodno, u miru, bez prisustva novinara (nema ni konferencije za štampu posle sastanka), blisko koliko je to moguće raspravljaju kao zabrinuti rukovodeći građani s obe strane Atlantika, iz Zapadne Evrope i Severne Amerike, o problemima od kritične važnosti. Tako sami navode na svojoj službenoj web-stranici.
    Ta 'kritična pitanja' kojima se bave obično su: postavljanje šefova država (na primer odabiranje kandidata za predsednike Amerike i Evrope), upravljanje svjetskom ekonomijom, izazivanje i upravljanje krizama, napredovanje globalizacijskog procesa, razvoj depopulacijskih planova itd. Sastanku uvek prisustvuje oko 130 članova - okrunjenih glava, multimilijardera, transnacionalnih kapitalista, bankara, najviših državnih dužnosnika, medijskih mogula itd. Čvrsto jezgro Bilderberg grupe čine njen spiritus movens Henri Kisindžer i počasni savetnik David Rokefeler.
    Sistem Bilderberg grupe vrlo je dinamičan i menja se s vremenom. Upija i stvara nove delove dok se istovremeno rešava zastarelih i neuspešnih ostataka. Članovi dolaze i odlaze, ali sistem ostaje aktivan i održava sam sebe. To je virtualna paukova mreža koja isprepleće financijske, političke, ekonomske i industrijske interese s mletačkim bankarskim modelom 'fondi ultramontanizma' u središtu (izraz 'mletački fondi ultramontanizam' koristi se za bankare koji imaju direktnu kontrolu nad vrednostima nacionalne valute i kredita u vremenima krize).
    Svaki sastanak Bilderbegr grupe stoji otprilike 10 miliona dolara i ima za cilj stvoriti 'plemstvo namere'  između pripadnika Evropske i severnoameričke elite. Oni traže najbolji način upravljanja 'velikim neopranim' (termin kojim označavaju običan narod). Drugim rečima, žele stvoriti globalnu mrežu golemih kartela koji imaju veću moć od bilo koje nacije na Zemlji. Uzimaju sebi za pravo da kontrolišu  sudbine i živote ljudi.     Ta oligarhija predstavlja privatni kriminalni poduhvat s pipcima koji se protežu širom sveta i razrađuje nacrt kako će sprovoditi planove o kontroli sveta putem agresivnih mera pod krinkom 'borbe protiv terorizma'. Svaka nova mera, posmatra li se individualno, može izgledati kao blago odstupanje, no celi paket promena, koji je deo dugoročnog plana, usmerava nas prema globalnom porobljavanju. U ovom se trenutku definitivno nalazimo na prekretnici i dve su mogućnosti: ili će nas zahvatiti elektronska globalna policijska država ili ćemo prevladati ovu noćnu moru kao slobodna ljudska bića, što će zavisiti o postupcima koje odlučimo preduzeti.
    Bilderberg grupa u stvari se poklapa s NATO-paktom. Barem je tako cela priča počela 1954. godine. Danas, u skladu s vremenom, grupa je uključila i bivše zemlje članice Varšavskog pakta. No, kada se pogledaju celokupne namere i ciljevi, grupom još uvek u većini vlada elita iz SAD-a i zapadne Evrope. Posebno se referira na zapadnu Evropu, predsednike i premijere, direktore vodećih i najmoćnijih korporacija, guvernera Federalnih rezervi (privatne središnje banke SAD-a), Evropsku centralnu banku, predsednika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske kraljevske porodice, američke kongresnike i senatore, potpredsednika SAD-a, američkog ministra obrane i ministra financija, direktore vodećih bankarskih kompanija, itd. Predsednik SAD-a nikada ne prisustvuje sastancima (to je zabranjeno tzv. Loganovim zakonom), ali ga zato zastupaju njegovi predstavnici i ostali posrednici koji deluju između grupe i predsednika SAD-a.
    Godine 2008. grupa se sastala u Chantillyju u Virdžiniji. Na sastanak su tada došli Barak Obama i Hilari Klinton. Tamo su bili i direktori Washington Posta, New York Timesa, Wall Street Journala, magazina Time, Financial Timesa, le Mondea, el Paisa iz Španije, francuskog le Figaroa, nemačkog Die Zeita, danskog Jyllands Postena i časopisa Ekonomist, no niko od tih medijskih šefova nije smatrao važnim da objavi kako su budući predsednik SAD-a i njegova glavna suparnica bili prisutni na tajnom sastanku s najvažnijim svetskim moćnicima.
    Rokefeler i ostali američki predstavnici Bilderberga rekli su Obami kako je 'predsedništvo njegovo dok ga ne izgubi'. To je značilo da će Obama biti predsednik bude li radio sve kako treba. U suprotnom neko će drugi postati predsednik. Čini se da je ipak Obama obavio sve što je trebao, zar ne? Godine 2010. grupa je održala sastanak u Sitgesu, u Španiji, od 3.-6. juna, nakon sastanka članova bratske grupe poznate kao Trilateralna komisija koja se sastala u Four Seasons Resortu u Dablinu između 6. i 10. maja. Čelnici grupe, njih 300, učestvovali su na okupljanju Trilaterale kako bi uskladili zajedničke ciljeve i planove. Bilderberg grupa se nada da će globalnu recesiju uspeti produžiti još najmanje godinu dana, otkrio je međunarodni financijski konsultant koji lično kontaktira s mnogima od njih. Između ostalog, za grupu je produžetak svetske financijske krize od velike važnosti zbog toga što se još uvek nadaju stvaranju globalnog 'Treasury Departmenta' (Svetske državne riznice) pod upravom Ujedinjenih nacija.
    Ova ideja je kao namera grupe predstavljena na sastanku 2009. u Grčkoj, ali su je uspeli blokirati Evropski i 'nacionalisti' iz SAD-a. Pod 'nacionalistima' grupa razumeva sve one koji se protive podvrgavanju nacionalnih suvereniteta globalnoj upravi, u čemu je najdalje otišao italijanski predsednik proglašavajući sve one koji se protive ideji Evropske unije ni manje ni više nego fašistima.
    Izvor iz AFP-a je ukazao na govor francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija 29. marta 2010. na univerzitetu Columbia: 'Trebali bismo izmisliti novi svetski monetarni poredak'. Sarkozi je očigledno mislio na nedavno predložen opštesvetski 'Treasury Department'. I MMF je predlagan za novu opštesvetsku banku, a tokom ove financijske krize je po prvi puta u istoriji ova institucija počela samostalno izdavati valutu u obliku duga SDR (special drawing right - specijalna prava vučenja).

TRILATERARNA KOMISIJA

    Sestrinsku organizaciju, Trilateralnu komisiju 1973. osnovali su D.Rokefeler i Z. Bržežinski s ciljem stvaranja 'novog ekonomskog poretka'. Grupa se inicijalno sastojala  od 180 elitnih članova iz SAD, Evrope i Japana. Članovi su iz reda državnih službenika, međunarodnih bankara,  medija i multi nacionalnih korporacija. U svojoj knjizi 'Between Two Ages' Bržežinski je istaknuo kako nacionalne države sve više prestaju biti temeljna jedinica ljudskog života i svoju ulogu sve više prepuštaju međunarodnim bankama i korporacijama. Deset Obaminih savetnika su trilateralci.  Ideje grupe o 'jednoj svetskoj vladi' i jednom monetarnom sistemu s jednom svetskom valutom u permanentnom vlasništvu neizabranih oligarha koji se samostalno biraju između sebe potvrdio je i imenovani (ne i izabrani) predsednik Evropskog veća Herman Van Rompuy, koji je na samitu lidera G-20 u Kopenhagenu o klimatskim promenama (za kojeg se nakon izbivanja skandala 'Climate-Gate' otkrilo da je samo još jedan u nizu pokušaja krađe novca poreznih obveznika) sebe i ekipu predstavio kao 'globalnu vlast', a godinu 2009. označio kao prvu godinu 'globalne vladavine'. Rompuy je protivno svim demokratskim načelima postavljen za predsednika Evropskog veća 12. novembra 2009. na večerici koju je organizovala Bilderberg grupa u dvorcu Hertoginnedal na briselskoj periferiji.  Kasnije imenovanje od strane Evropskog veća bila je tek formalnost.
    Današnju grupu Bilderberg, međutim, ne bi trebalo gledati kao neku 'vladu u senci', to je pre ideologija jedne svetske kompanije. Krajnjim ciljem Bilderberg grupe smatra se sprovođenje 'revolucije bez krvi'. Revoluciju je zamislila vladajuća elita, a usmerena je ka stvaranju tehnokratske vlade opštesvetske korporacije-države, u kojoj će unutrašnja i vanjska politika biti podčinjene međunarodnoj ekonomiji. Pod pojmom 'zahteva za uništenjem' koji se nalazi u dokumentima grupe (zadnji put se pojavljuje na sastanku u Nemačkoj u kontekstu krize nedostatka energije) podrazumeva se 'uništenje svetske ekonomije kojim se može uništiti potražnja'. Zanimljiv koncept. Naravno, to ne znači da će Rokefeleri, Rotšildi i ekipa ostati gladni. To se odnosi na ljude koji će ostati bez domova, novca, vlasništva i investicija (tj. odnosi se na nas) i naziva se 'transformacijom bogatstva'. Upravo se to dogodilo tokom Velike depresije koja nije bila ništa drugo nego prenos bogatstva u ruke najmoćnijih ljudi. Novac ne može jednostavno ispariti u vazduh, nego samo promeni strane. Uz to, 1974. Nikson i Kisindžer potpisali su dokument američke vlade o studiji rasta stanovništva. Dokument jasno govori kako je svetsko stanovništvo između 1974. i 2050. godine potrebno umanjiti za tri milijarde ljudi. Posljednje 'procene' govore o pet milijardi ljudi, što znači da bi na Zemlji ostalo nešto manje od dve milijarde ljudi, broj koji je, po njihovim procenama, 'optimalno' održavati.
    Grupa odlučuje o veoma važnim  pitanjima. Tako su, na primer, 2005. odlučili postaviti Angelu Dorotheu Merkel za nemačku kancelarku, premda su to držali teškim poduhvatom jer su je doživljavali kao 'dosadnu staru babu'. Godine 2006. u Kanadi raspravljali su o uništenju američkog i španskog tržišta nekretnina. Godinu i po kasnije, tržište se doista srušilo. Sastanku u Atini 2009. prisustvovai su (uz svetske) grčki financijeri i bankari, a Grčka je uskoro završila na kolenima. Inače, Bilderberg grupu je osnovao princ Bernhard od Holandije, čovek kojega krasi nacistička prošlost, a među članovima Bilderberg grupe su i predsednik Evropske komisije Baroso i predsednik Evropske središnje banke Jean Claude Trichet. Belgijski vikont Davignon, raniji potpredsednik Evropske komisije i trenutni predsednik grupe, istaknuo je kako je za stvaranje zajedničke valute euro najzaslužnija upravo Bilderberg grupa. Središnja zamisao grupe je od osnivanja ostala ista: uspostaviti od Ujedinjenih naroda formiranu 'svetsku vladu' i oblikovati novu stvarnost u kojoj bi nacionalne države postale samo nebitne geografske reference. Evropska unija je postala jedan politički entitet, nakon toga sledi Američka unija i na posletku Azijsko-pacifička. (Afrička je unija već gotova stvar.) Kao i Evropska, i Američka bi unija imala zakonodavnu, izvršnu komisiju i šefa države koji će moći nametati zakone državama članicama. I tamo bi se uspostavila zajednička valuta (amero) izdavana kao dug svih onih koje je koriste prema banci kao izdavatelju.
    U sprovođenju svojih ciljeva Bilderberg grupa naročito ceni diskreciju. Tako je David Rokefeler na sastanku Bilderberg grupe u Nemačkoj, 1991. godine izjavio: 'Zahvaljujemo se Washington Postu, New York Timesu, Time Magazinu i drugim velikim kućama čiji su direktori prisustvovali našim sastancima, održali njihova obećanja i čuvali diskreciju gotovo četrdeset godina. Nama bi bilo nemoguće razviti naš plan za svet da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih tih godina. No svet je danas sofisticiraniji i spremniji za put prema Jednoj Svetskoj Vladi. Nadnacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije rešenje od nacionalnih samoopredjeljenja praktikovanih u prošlim vekovima.' Što se Evropske unije tiče, još pre pedeset godina Bilderberg grupa je isticala: 'Neka vrsta Evropske unije nije više utopijski san, nego se na konferenciji došlo do dogovora da je to sad nužnost našega vremena. Samo u nekoj vrsti Unije slobodne nacije Evrope mogu postići moralnu i materijalnu snagu za svaku pretnju njihovoj slobodi.' George McGhee, bivši američki ambasador u SR Nemačkoj izjavio je: 'Rimski ugovor iz 1957. kojim se uspostavlja zajedničko tržište osmišljen je na sastancima Bilderberg grupe.'

NAJNOVIJE TEME I DILEME BILDERBERG GRUPE

    Teme obrađene na sastanku u Sitgesu 2010. bile su:
■ Hoće li euro preživeti?
■ Razvoj Evrope: Evropska izlazna strategija - na čekanju?
■ Imamo li institucije koje se mogu nositi sa svetskom ekonomijom?
■ 
Grčka: lekcije i buduće strategije,
■ NATO i Afganistan: povoljan plan za Savez,
■ Iran i Rusija: ekonomska i financijska pretnje za Savez,
■ Posledice rata protiv terorizma,
UtIcaj domaće problematike na američku vanjsku politiku
Izgledi za japansku ekonomiju,
Budućnost američkog dolara i alternativni scenariji.
    No, najgora noćna mora Bilderberg grupe jest mogućnost da se zemlje članice EU vrate nacionalno orijentisanim politikama. Rastuća javna spoznaja o namerama Bilderberg grupe i Trilateralne komisije je postala velika prepreka ostvarenju njihova plana. Osim 1975. godine kad je izbila u središte pažnje, decenijama je grupa delovala u potpunoj tišini. No kako su se informacije o postojanju i radu grupe širile, tako je rastao i otpor prema ovim globalnim elitistima. Budući da u poslednje vreme njihove sastanke opseda i po 500 novinara, pokušavajući doznati teme razgovora, razmišljaju o promeni modaliteta okupljanja. Još u devedesetima grupa je bila posve uverena da će uspeti osnovati Američku uniju do 2000. godine, ali kako vidimo, decenijama kasnije još uvek u tome nisu uspeli. Sastanak grupe za 2011. održan je u junu mesecu u švajcarskom mondenskom gradiću St. Moricu, pri čemu su članovi detaljno analizirali Kinu, Irak, Rusiju, te krizu u EU, zaključivši da se stanovništvo planete smanjuje previše sporo, za što je jedina alternativa - novi svetski rat. Diskutovalo se i o podršci euru, a zaključeno je da Grčka i ostale zemlje u zoni koja je u krizi trebaju platiti dugove. Takođe, raspravljano je o nastavku okupacije Iraka, te o izazivanju niza kriza u Kini i Rusiji kako bi bili podriveni njihovi financijski sistemi, kao i o tome da s alternativnim masovnim medijima i internetom, koji nisu kontrolisani, treba nešto uraditi.
    Zna se da je grupa postavljena po načelu masonske lože. Njena se struktura sastoji iz tri kruga. Vanjski je dovoljno širok i članovi tog kruga znaju samo deo prave strategije i pravih ciljeva organizacije. Drugi, Upravljački komitet (Steering Committe), sastoji se od 35 ljudi kojima je 90 odsto poznat zadatak Grupe. Najuži krug - Konzultacijski komitet (Advisory Committe) - ima desetak članova koji u tančine znaju istinske ciljeve i strategiju organizacije i koji poseduju sve ovlasti  u vezi sa radom grupe u razdoblju između zasedanja. Zasedanje u St. Moritzu, od 9. do 12. juna, prošlo je pod pokroviteljstvom samo jednog člana - Davida Rokefelera. Novinari su prebrojali da aktiv kluba ujedinjuje 383 osobe, čiju trećinu čine Amerikanci - predstavnici aparata predsednika SAD, najkrupnijih korporacija, banaka i poslovnih krugova. Čitava ta 'vojska' želi učvrstiti sistem vladanja svetskim poretkom na svoj način.

KATOLIČKA CRKVA ŽELI SVE ZEMLJE HITNO U EU

    Poglavar Rimske crkve, savremeni predstavnik babilonske religije, jako želi da sve zemlje hitno uđu u Evropsku uniju. To je u skladu sa zaključkom Rimskog sinoda koji je još u oktobru 1999. istaknuo da je nužno podupreti, s hrabrošću i hitnošću, proces Evropske integracije. Ali to je u skladu i s činjenicom da su Katolička crkva i Evropska unija iluminatske ekspoziture tzv. Novoga svetskog poretka. Jer, kako drukčije tumačiti njihovu izuzetnu bliskost?
Tačno je da je danas teško biti u bilo što siguran, pa stoga sve valja proveravati. Međutim, shvaćamo da je teško objektivno razmotriti bilo koju pojavnost ako joj se unapred bezrezervno poklanja vera. U tom smislu razumemo da je posebno teško vernicima Rimokatoličke crkve kojima postaje sve jasnije da se određeni njeni postupci i ne mogu logično objasniti ni na koji drugi način osim da se sama ta verska zajednica svrstala u falange Novog svetskog poretka. S obzirom da im je takva misao krajnje neprihvatljiva, vernici obično nastoje zažmiriti nad određenim postupcima organizacije kojoj su verovali (ili su joj još uvek verni) i okriviti sve moguće unutrašnje i vanjske neprijatelje za napad na nju.
    Rimokatolička crkva najbolje razobličuje samu sebe, i niko joj u tome ne treba pomagati. Činjenica da se kada su u pitanju ovi prostori ta verska zajednica intenzivno bavi geostrategijom (namesto isključivo evanđeljem), već je sama po sebi dovoljna da se čovek upita o njenoj pravoj ulozi. A svojim bezrezervnim zagovaranjem pristupanja čitavog Balkana u diktatorsku briselsku EU-federaciju, osudom svakom kritičkog mišljenja, a u zadnje vreme i osudom kritičkog mišljenja u odnosu na Evropsku uniju - crkva najbolje sama razotkriva svoje istinske namere, koje su sve samo ne verske prirode. Ko ima oči neka vidi. U dvojbi o istinskim namerama i ciljevima neke organizacije, najbolje je pogledati plodove koje donosi, pa tek onda razmisliti treba li joj verovati.
   No, kome i uz obilje dokaza krljušti nikako da spadnu s očiju, taj ima pravo verovati što mu drago, pa makar to bilo i ono što mu servira takva organizacija. A što se same crkve tiče, - zapazivši začuđujuću sklonost te organizacije Evropskoj uniji uz njezinu veliku sklonost gomilanju enormnih materijalnih dobara, kad neko ne bi znao da se radi o crkvi mogao bi pomisliti da je zapravo reč o korporaciji.
    Evropska unija svoje pravo lice zapravo i ne prikriva. Svoje ciljeve o uspostavi i negovanju korporatističkog kapitalizma nasuprot bedi malog čoveka, kao ni posvemašnji deficit demokratije u svojim institucijama Unija uopšte ni ne krije - sve je jasno da jasnije ne može biti.
    Korišćen tekst sa:  http://europskaunija.yolasite.com/ - Uredio: The Conoplja News

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA