Naslovni baner
Ponuda Tema

Tajna Kefrenove Piramide

   Zašto se u drugoj piramidi u Gizi ne pokazuju fenomeni kao u prvoj, velikoj Keopsovoj piramidi? Da li je Kefrenova piramida samo bleda kopija prastarog uzora?  Keopsova ili Velika piramida, uvek je u centru pažnje kako mnogobrojnih turista tako i istraživača zagonetne prošlosti, ali se malo njih bavilo dvema takođe monumentalnim piramidama, mada nešto manjim i mlađim građevinama.
 
    Reč je o Kefrenovoj piramidi, koju je navodno podigao Keopsov sin i naslednik prestola, oko 2530. godine pre naše ere i koja, zajedno sa piramidom vladara Mikerina, čini skup od tri atraktivna kamena kolosa na platou Gize kod Kaira. Iako su ove tri piramide nerazdvojni simboli starog Egipta, samo jedna od njih, i to najstarija, Keopsova piramida, nalazi se na spisku svetskih čuda.
Zašto je to tako, i zašto je veština gradnje piramida, posle one najveće i najsavršenije, nazadovala, umesto da napreduje, naučnici ni do dana današnjeg nisu dali neki ubedljiv odovor, osim da su faraoni odustali od podizanja grobnica ove vrste iz straha od provalnika, koji su, istrina uspeli da opljačkaju većinu od sedamdeset piramida.
    Istina je, međutim, da su samo ove tri najveće piramide kod Gize mogle predstavljati tvrd orah za sve pljačkaše, dok se za najinteresantniju među njima, Keopsovu, ne zna pouzdano da li je i kada bila opljačkana, sve dok islamski zavojevači u IX veku nisu nasilno provalili direktno kroz kamenu masu i naišli na - prazne prostorije. Da li je ona ikada i služila kao brobnica i da li je unjoj bilo blaga i to one vrste koju lovci na blago najčešće očekuju, odnosno, u koje je svrhe Keopsova piramida zaista građena, takođe je nepoznato ukoliko želimo da se suočimo sa činjenicama takozvane zvanične istoriografije.
    U senci Velike Keopsove piramide, Kefrenova vekovima čuva tajnu koja odoleva vremenu i isstraživačima, a to je, šta se krije u njenoj unutrašnjosti i da li je zaista reč samo o masivnoj grobnici s jednom jedinom prostorijomu kojoj je, uz to, zatečen prazan sarkofag? Interesantno je navesti kako naučnici zamišljaju da su nastale ove građevine. Najpre su, kažu oni, stotinama godina pre nego što su piramide izgrađene, egipatski faraoni bili preokupirani pripremanjem pogrebnih odaja za sebe. One su, po tradiciji, bile pravljene pod zemljom i bile opremljene mnogim nusprostorijama u kojima su se ostavljale sve stvari potrebne za faraonov zagrobni život.
    Ako je verovati da su takve podzemne grobnice bile manje dostupne pljačkašima negoli kasnije piramide, onda je nejasno zašto su se, što je vreme više prolazilo, vladari sve upornije trudili da svoje, valjda do tada sakrivene večne kuće i prateće blago, što bolje obeleže? Jer, moda izgradnje piramida počela je,navodno, tako što su Egipćani projektovali i podigli prve nezavisne i uspravne strukture od kamena. U početku su kamen koristili da bi imitirali stare mastabe - građevine od nepečene cigle, koje su bile nepraktične jer su se vremenom drobile u prah.     Po toj teoriji, najranija piramida morala je biti masivni, nezgrapni kvadar isklesan od čvrstog kamena, sa osnovom od tridestak kvadratnih metara i visinom od osam metara. On je pokrivao grobnu rupu u zemlji duboku 30 metara. Sledećem arhitekti palo je na pamet da na kameni kvadar smesti drugi sličan kvadar, nešto manjih dimenzija i uskoro je postala moda da se pet ovakvih kamenih blokova naslaže stepenasto jedan na drugi. Tada se još nije došlo na ideju o unutrašnjim prostorijama.
    Kasnije, kameni blokovi su obrađivani sa mnogo većom preciznošću. a da bi se spolja dobio lagani pad od vrha do dna, uglovi strukture su podizani pod određenim stepenom. Ovaj napredak je omogućio da se u samoj piramidi grade prostorije.
    Međutim arheolozima, kao i lovcima na blago, oduvek se činilo čudnim da je druga po veličini, Kefrenova piramida, sasvim ispunjena kamenim blokovima. Jedan od naučnika koji je svojevremeno rukovodio jednim ispitivanjem njene unutrašnjosti pomoću ozračivanja kosmičkim zracima, to je prokomentarisao ovako: 'Zašto bi se Kefren, pošto mu je detinjstvo prošlo u posmatranju kako robovi njegovog oca grade veličanstvenu i kompleksnu seriju soba i hodnika u Velikoj piramidi, zadovoljio time da kao sopstvenu piramidu podigne masivnu i nezanimljivu naslagu krečnjačkih blokova?

TAJNA SE KRIJE U GORNJIM PROSTORIJAMA

    Odgovor arheologa na ovo pitanje obično je lakonski i glasi da je Kefren verovatno znao da je piramida njegovog oca bila opljačkana ubrzo posle pogrebne ceremonije. Pošto je shvatio da se građevina takve vrste ne može obezbediti od pljačkaša, rešio je da i ne pokušava da zavara razbojnike. Zato je odlučio da bude sahranjen, kada za to dođe vreme, u jednoj jedinoj, centralnoj prostoriji u prizemlju, a da cela piramida u stvari bude njegov masivni nadgrobni kamen.
    Druga je mogućnost, smatraju i danas mnogi istraživači, da prostorije postoje u gornjem delu piramide i da su tako dobro skrivene da još nisu pronađene. Jer, navode oni kao argument, ne postoje dve piramide sa istim rasporedom spratova. Za podzemnu prostoriju Velike piramide znao je još grčki istoričar Herodot, u V veku pre naše ere, ali goenje dve sobe nisu otkrivene sve do XIX veka, a i tada su pronađene sasvim slučajno jer je jedna velika ploča u hodniku pala na kamene blokove ispod sebe kada se olabavila usled potresa koje su prouzrokovali kopači koji su probijali jedan drugi prolaz. Zar Keops, da je hteo da sakrije zlato i dragocenosti takve vrste, nije mogao da u te svrhe da upotrebi te gornje prostorije?
    Isto tako je moguće pretpostaviti da su Kefrenovi arhitekti bili bar jednako vešti kao Keopsovi, ako ne i veštiji, da maskiraju tajne odaje. Sve poznate pogrebne sobe, inače, u velikim piramidama su male - visoke šest metara, a široke pet i po i dugačke između šest i petnaest metara. Pritisak kamenih blokova oko takve odaje je ogroman, što je zahtevalo izuzetnu veštinu da bi se tavanica sačuvala od urušavanja. Dakle, što je manja prostorija, manji su i problemi uzrokovani težinom blokova.
    Ipak, fizičari su posle detektovanja Kefrenove piramide, zaključili da u njoj najverovatnije ne postoje skrivene sobe, mada je i sam rukovodilac eksperimenta ostavio mogućnost da bi u prostoriji napunjenoj zlatom plemeniti metal apsorbovao isto toliko kosmičkih zraka koliko i puni krčnjak. Londonski 'Tajms' je 1969. godine o istraživanju piramida zdračenjem pisao sledeće: 'Naučnici koji su pokušali da osvele piramidu kod Gize rendgenskim zracima, u stvari, reč je o kosmičkim zracima, zaprepašćeni su misterioznim okolnostima koje dovode do haosa njihove brojače i elektronske uređaje. U nadi da će otkriti tajne komore u piramidi, oni su na magnetske trake godinu dana neprekidno snimali kosmičke zrake pri njihovom prodiranju u unutrašnjost piramide. Osnovna zamisao je bila da će kosmički zraci ravnomerno prodirati kroz piramidu ako je ona masivna i bez šupljina, i da će na detektoru u podnožju piramide izazvati iste reakcije. Više od milion dolara i hiljade radnih časova bilo je utrošeno u ovaj projekat, uračunavajući i rad novog kompjutera IBM-113 na univerzitetu blizu Kaira. U Kefrenovoj piramidi, međutim, nepoznate sile se nisu poigravale sa naučnicima i njihovom opremom. Šta je tome uzrok?
    Da bi se došlo do odgovora na to pitanje, potrebno je razmotriti nekoliko važnih istorijskih činjenica. Jedna od njih je da je faraon Khu-fu, poznatiji po grčkoj verziji svoga imena Keops, bio u stvari beznačajan vladar, koji bi bio zaboravljen da se za njegovo ime nije vezala izgradnja Velike piramide. Njegov sin Kefren u tom pogledu, kao državnik i faraon, bio je daleko moćniji i značajniji. Treba samo spomenuti da naučnici smatraju da je on dao da se na Sfingu ureže njegov lik, što znači da je ona već bila jako stara u njegovo vreme jer ju je Kefren obnovio na 'svoju sliku i priliku'.
    Drugo, faraoni su uvek nastojali da u svemu, pa i u monumentalnosti građevina, nadmaše svoje prethodnike. Ako je tačno da je graditelj Velike piramide bio Kefrenov otac Keops, onda je on - Kefren, kao naslednik na egipatskom tronu, imao na raspolaganju ne samo inženjere i graditelje koji su prethodnih dvadeset godina podizali to svetsko čudo, već i mogućnost da stečena iskustva, pa i ona loša u pogledu čuvanja piramide od pljačkaša, upotrebi da bi njegova buduća večna kuća nadmašila onu njegovog oca.
    Umesto toga, novi vladar olako odustaje od takve mogućnosti, smanjuje visinu svoje građevine za desetak metara, mada u isto vreme, kažu istoričari, uporno nastoji da izbriše sve tragove postojanja svoga oca Keopsa, tako da je od njega ostala samo jedna figurica sa njegovim likom, pronađena na sasvim drugom mestu, dok je jedan natpis u piramidi, koji služi kao krunski dokaz da je Keops bio njen graditelj mogao biti urezan i naknadno.
    Treće i najvažnije, razlog zašto u Kefrenovoj piramidi nema fenomena koji se pokazuju u Velikoj, Keopsovoj piramidi, jeste što nisu poštovane proporcije i dimenzije koje, kako je sada već izvesno, omogućavaju delovanje kosmičkih zračenja, ili nekih drugih sila unutar Keopsove piramide. Poznato je, a izum je još 1959. godine patentirao češki stručnjak za tehniku Karel Drbal, da čak i proporcionalno umanjeni modeli Keopsove piramide deluju da se tupi žileti naoštre, zagađena voda pročisti, hrana konzervira, mleko ostane sveže nekoliko dana i slične stvari.
    Prema tome, uzimajući u obzir i ne tako davna otkrića tragova vode i vetrova na Keopsovoj piramidi i Sfingi koji su mogli nastati jedino ako su one postojale pre 12.000 godina, dok slična zapažanja što se tiče Kefrenove i Mikerinove piramide nisu objavljena, može se zaključiti samo jedno: - Faraoni su, u vreme Starog carstva, već zatekli Veliku piramidu i Sfingu kao ostatke neke davne civilizacije koja je postojala na tlu Egipta pre njih. U pokušaju da oponašaju graditeljsku veštinu prastarih vremena, podizali su najpre 'mastabe' - građevine od nepečene cigle, pa grobnice označene sa jednim ili više kamenih kvadara, a najdalje je otišao Kefren, koji i pored tada razvijene tehnologije granje, nije uspeo da dostigne svoj uzor ni po visini, a ni po unutrašnjoj konstrukciji i strukturi piramide. Kada je i Mikerinov pokušaj rezultirao još manjom i skromnijom građevinom, odustalo se od gradnje piramida, mada je Egipat tehnološki napredovao i svoj graditeljski vrhunac doživeo u vreme Ramzesa II, kada je gradnja piramida već bila davno zaboravljena.
    Ukoliko u Kefrenovoj piramidi i postoje neke tajne odaje, u njima se možda zaista i nalazi zlato i druge dragocenosti, kako to neki stručnjaci pretpostavljaju. Ali, njena namena i funkcija nije bila ni nalik onoj koju je imala Keopsova piramida, koja i dan danas golica maštu kako naučnika tako i običnog sveta.  (Treće Oko - 2001.)

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA