Kako Sebi Određujemo Sudbinu
Može li, i na koji način, neko da izbegne posledice svojih grehova? Niko od nas nije izložen delovanju zakona uzroka i posledica tako da je pred njim potpuno bespomoćan.
Osmeh na lice:
Hristos nam pokazuje put koji vodi iz opasnosti u kauzalnom području (kauzalno - veza između uzroka i posledice koja podrazumeva da kad god postoji posledica, onda je tu i uzrok). Da li ćemo poći tim putem zavisi od nas.
A kada se odlučimo da živimo u Njemu, ne ostavlja nas ljubav našeg nebeskog Oca same. Jer, to je ljubav koja pokušava da nas, ako ne ide drugačije, pokrene preko naših vlastitih grešaka ka spoznaji i ka preokretu. Na taj način mi smo indirektno vođeni.
U jednoj Hristovoj objavi kaže se: 'Kroz kauzalni zakon struji Apsolutni zakon i vodi sve duše i ljude koji su još vezani za zakon uzroka i posledice prema njihovim uzrocima'. A to je posredno vođstvo. Drugačije može Bog činiti uzevši zaruku onoga ko ju je slobodnom voljom stavio u Njegovu veliku ruku. Takvome struji neuporedivo više duhovne snage za borbu protiv vlastitog niskog 'ja'. Ako ga je on uglavnom savladao, onda više nije izložen posledicama svojih ranijih postupaka i slobodan je. Ko je izašao iz zakona uzroka i posledice, a time i iz točka ponovnog rađanja, kroz ostvarivanje Večnog zakona, taj zadobija neposredno vođenje Božje jer je uronio u Apsolutni zakon, u Boga.
Za mnoge ljude do ovoga je još dug put koji moraju preći u svom duhovnom razvoju. Ali, kako se oduvek naglašavalo, svaki put, pa i onaj najteži i najduži, počinje prvim koracima. Prvi korak mogao bi biti prihvatanje Božijih objava u današnje vreme. A sledeći - duhovne zakonitosti usvojiti i ugraditi u svoje mišnjenje i širiti ih dalje i živeti sa njima. One obuhvataju i način delovanja zakona setve i žetve koji je Hrišćanstvu poznat iz Biblije: 'Ono što čovek seje, to će i žnjeti'.
Sigurno bi bilo zanimljivo razmotriti zašto je taj nedvosmisleni iskaz, koji je tako jasan da ne ostavlja ništa za tumačenje i razjašnjavanje, neki eksperti za Bibliju na priznaju kao princip kauzalnog zakona bez 'ako' i 'ali'. No imamo svakako preča posla od analiziranja pogrešnih stavova nekih teologa. Zato pomozimo onima koji traže istinu, želeći da je nađu. Oni koji se drže reči Biblije mogli bi lako da spoznaju otvoreni smisao tih reči ukoliko samo slede logiku i iz toga izvlače prave zaključke - da se može žeti samo ono što je već posejano.
Onome ko veruje u Boga, i to pravednog, neće moći da se nametne tvrdnja kako čovek mora žeti nešto što je posejao neko drugi. 'Što vi, dakle, od negativnog posejete, neće žeti vaš sused, vaš kolega sa posla ili koleginica - vi ćete žeti ono što ste posejali.'
Ali, kada, na primer, neko dete sa telesnim deformitetom bude rođeno u asocijalnim okolnostima ili u okolnostima koje su opasne i nedostojne života, šta je ono posejalo odnosno zgrešilo? Teolozi na to nemaju odgovor. Oni izbegavaju takvo pitanje, sležu ramenima upućujući na nodokučivost volje Božje. Za njih vaši zakon Isusov o setvi i žetvi samo za period od rođenja, sa pogledon na sudnji dan. Mišljenje o karmi treba priznati da je prožeto važenjem moralnih odnosa. I Biblija poznaje zakon setve i žetve. Ali, odgovornost za to ne traži se u dugom lancu mnogih ponovnih rađanja, nego u susretu sa sudom Božijim nakon smrti.
'Dokle god su čovek i duša vezani za vremensko, oni su vođeni posredno, to znači vođeni su od strane Večnog zakona i preko konstelacije planeta. Dokle god ste posredno vođeni, stojite i živite u zakonu uzroka i posledice. Dostizaće vas udarci sudbine, nesreće, tuge i slično, upravo ono što ste jednom posejali i sejete. Jer ono što čovek seje to će i žeti sve dok svoju setvu pravovremeno na spozna i preda je Meni, Dakle, dok setvu ne podigne sa tla pre nego što proklija i preda je Meni.' Tako govori Gospod danas.
Posledice karme koje se tiču nas uklopljene su doduše u kauzalni zakon i događa nam se ono što je aktivirano pri isticanju neke karme. Sve teče po određenim pravilima, ali ta pravila dopuštaju mnoge mogućnosti. Grad padne i polomi biljku, ali pravovremenim zaštitnim merama to je moglo biti sprečeno. Tako je i sa posledicama koje je sudbina zakonito pohranila i koje su spremne da se, kada to dopusti konstelacija zvezda, iskažu u čovekom životu predajući mu patnje. One se ne moraju bezuslovno iskazati ako čovek, u okviru datih mu mogućnosti, učini šta može i preduzme mere predostrožnosti.
To ne znači da čovek može da se iskrade od posledica. Pravednost Božja to ne dopušta. Sudbina se ne može ni umoliti ni pobediti, niti pak sprečiti ignorisanjem ili psovnkama, bekstvom ili naoružavanjem, članstvom u nekoj verskoj organizaciji ili praktikovanjem crkvenih rituala, gomilanjem imanja i novca. Umaći kauzalnom zakonu takvim merama nije moguće ni na kakav način i ni na kom mestu. Zašto? Zato što je kosmos, čiji smo i mi deo, sličan časovniku koji funkcioniše prema neoborivim Božijim zakonima. Nema izuzetaka.
Ali, uzroci koje smo sami stvorili i njihove posledice mogu se poništiti ili ublažiti preko Hrista kada se mi odlučimo za promenu svog života. Otkupiteljska snaga, koja je od Golgode u nas ugrađena, u nama tada pojčano deluje. A ona je duhovne a ne materijane prirode. Imajmo u vidu to da duhovni zakoni vladaju materijom a ne obrnuto. Milost Božija, koja kroz naše odricanje od starih, negativnih navika i početak iskazivanja novih, pozitivnih osobina pojačano pritiča, snaga je koja zaustavlja točak što je pretio da nas pregazi. To je ljubav koju je teško shvatiti, ljubav beskrajno dobrog Oca. Onim 'da' Njemu koje dolazi iz dubine našeg srca mi ćemo savladati svoju sudbinu.
To je jedan od osnovnih postulata koji protivnici karme i reinkarnacije ne vide i ne žele videti. On, jasno definisan glasi: priznavanje postojanja principa karme ne znači automatski zatočenost u tom zakonu. Svakome je moguće da iz tih zakonitosti izađe, a da time zakonitost ne izbriše. Upoređenja radi: u svako doba čovek u saobraćaju poštuje saobraćajne propise i pridržava ih se, a kada dođe kući svoj auto parkira u garažu i odlazi u kuću, ne stavljajući time van snage deletvornost saobraćajnog reda na ulici. Tako zakonito čovek može okrenuti leđa i zakonu karme. I niko ga ne može zaustaviti, niti prisiliti da se i dalje tom zakonu podvrgava.
Da li će neko zakonu kauzalnosti pokloniti poverenje ili ne, to je stvar slobodne volje svakog pojedinca. Ali kao što Sunce neće prestati da sija samo zato što smo zatvorili oči, isto tako ne možemo izbeći bilo koju posledicu neuvažavanjem kauzalnog zakona. Ko još ne živi pretežnim delom zakon nesebične ljubavi, više ili manje podleže tom principu. Hristos jasno kaže: 'Ko živi u zakonu uzroka i posledice, taj treba da se svakog jutra opomene da svaki uzrok, svaka protivzakonitost, bilo u osećanjima, rečima, delima, milsima i postupcima, stvara negativne uzroke. Svaki uzrok nosi u sebi klicu posledice. Iz jedne posledice može nastati novi uzrok ako čovek pravovremeno ne spozna posledicu i time se i dalje ogrešuje o čvrsti zakon. Spozna li on pravovremeno posledicu određenog uzroka koji je sam stvorio, pokaje li se i potrudi li se da ono protivzakonito popravi, onda se posledica više ne mora dogoditi - ili će se dogoditi samo u neznatnoj meri, već prema vrsti i intenzitetu prestupa.'
Ukratko. Svako svoje sagrešenje moramo iskusiti na vlastitoj koži, osim ukoliko iskrenim pokajanjem i promenom ponašanja ne zaslužimo milost Božiju. To je vrlo prosto i jasno, pa je pravo čudo koliko ga ljudi ne razume i ne uvažava!?
Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
U jednoj Hristovoj objavi kaže se: 'Kroz kauzalni zakon struji Apsolutni zakon i vodi sve duše i ljude koji su još vezani za zakon uzroka i posledice prema njihovim uzrocima'. A to je posredno vođstvo. Drugačije može Bog činiti uzevši zaruku onoga ko ju je slobodnom voljom stavio u Njegovu veliku ruku. Takvome struji neuporedivo više duhovne snage za borbu protiv vlastitog niskog 'ja'. Ako ga je on uglavnom savladao, onda više nije izložen posledicama svojih ranijih postupaka i slobodan je. Ko je izašao iz zakona uzroka i posledice, a time i iz točka ponovnog rađanja, kroz ostvarivanje Večnog zakona, taj zadobija neposredno vođenje Božje jer je uronio u Apsolutni zakon, u Boga.
SVAKO OD NAS NOSI SVOJ KRST
Za mnoge ljude do ovoga je još dug put koji moraju preći u svom duhovnom razvoju. Ali, kako se oduvek naglašavalo, svaki put, pa i onaj najteži i najduži, počinje prvim koracima. Prvi korak mogao bi biti prihvatanje Božijih objava u današnje vreme. A sledeći - duhovne zakonitosti usvojiti i ugraditi u svoje mišnjenje i širiti ih dalje i živeti sa njima. One obuhvataju i način delovanja zakona setve i žetve koji je Hrišćanstvu poznat iz Biblije: 'Ono što čovek seje, to će i žnjeti'.
Sigurno bi bilo zanimljivo razmotriti zašto je taj nedvosmisleni iskaz, koji je tako jasan da ne ostavlja ništa za tumačenje i razjašnjavanje, neki eksperti za Bibliju na priznaju kao princip kauzalnog zakona bez 'ako' i 'ali'. No imamo svakako preča posla od analiziranja pogrešnih stavova nekih teologa. Zato pomozimo onima koji traže istinu, želeći da je nađu. Oni koji se drže reči Biblije mogli bi lako da spoznaju otvoreni smisao tih reči ukoliko samo slede logiku i iz toga izvlače prave zaključke - da se može žeti samo ono što je već posejano.
Onome ko veruje u Boga, i to pravednog, neće moći da se nametne tvrdnja kako čovek mora žeti nešto što je posejao neko drugi. 'Što vi, dakle, od negativnog posejete, neće žeti vaš sused, vaš kolega sa posla ili koleginica - vi ćete žeti ono što ste posejali.'
Ali, kada, na primer, neko dete sa telesnim deformitetom bude rođeno u asocijalnim okolnostima ili u okolnostima koje su opasne i nedostojne života, šta je ono posejalo odnosno zgrešilo? Teolozi na to nemaju odgovor. Oni izbegavaju takvo pitanje, sležu ramenima upućujući na nodokučivost volje Božje. Za njih vaši zakon Isusov o setvi i žetvi samo za period od rođenja, sa pogledon na sudnji dan. Mišljenje o karmi treba priznati da je prožeto važenjem moralnih odnosa. I Biblija poznaje zakon setve i žetve. Ali, odgovornost za to ne traži se u dugom lancu mnogih ponovnih rađanja, nego u susretu sa sudom Božijim nakon smrti.
UČINAK MILOSTI
'Dokle god su čovek i duša vezani za vremensko, oni su vođeni posredno, to znači vođeni su od strane Večnog zakona i preko konstelacije planeta. Dokle god ste posredno vođeni, stojite i živite u zakonu uzroka i posledice. Dostizaće vas udarci sudbine, nesreće, tuge i slično, upravo ono što ste jednom posejali i sejete. Jer ono što čovek seje to će i žeti sve dok svoju setvu pravovremeno na spozna i preda je Meni, Dakle, dok setvu ne podigne sa tla pre nego što proklija i preda je Meni.' Tako govori Gospod danas.
Posledice karme koje se tiču nas uklopljene su doduše u kauzalni zakon i događa nam se ono što je aktivirano pri isticanju neke karme. Sve teče po određenim pravilima, ali ta pravila dopuštaju mnoge mogućnosti. Grad padne i polomi biljku, ali pravovremenim zaštitnim merama to je moglo biti sprečeno. Tako je i sa posledicama koje je sudbina zakonito pohranila i koje su spremne da se, kada to dopusti konstelacija zvezda, iskažu u čovekom životu predajući mu patnje. One se ne moraju bezuslovno iskazati ako čovek, u okviru datih mu mogućnosti, učini šta može i preduzme mere predostrožnosti.
Ali, uzroci koje smo sami stvorili i njihove posledice mogu se poništiti ili ublažiti preko Hrista kada se mi odlučimo za promenu svog života. Otkupiteljska snaga, koja je od Golgode u nas ugrađena, u nama tada pojčano deluje. A ona je duhovne a ne materijane prirode. Imajmo u vidu to da duhovni zakoni vladaju materijom a ne obrnuto. Milost Božija, koja kroz naše odricanje od starih, negativnih navika i početak iskazivanja novih, pozitivnih osobina pojačano pritiča, snaga je koja zaustavlja točak što je pretio da nas pregazi. To je ljubav koju je teško shvatiti, ljubav beskrajno dobrog Oca. Onim 'da' Njemu koje dolazi iz dubine našeg srca mi ćemo savladati svoju sudbinu.
To je jedan od osnovnih postulata koji protivnici karme i reinkarnacije ne vide i ne žele videti. On, jasno definisan glasi: priznavanje postojanja principa karme ne znači automatski zatočenost u tom zakonu. Svakome je moguće da iz tih zakonitosti izađe, a da time zakonitost ne izbriše. Upoređenja radi: u svako doba čovek u saobraćaju poštuje saobraćajne propise i pridržava ih se, a kada dođe kući svoj auto parkira u garažu i odlazi u kuću, ne stavljajući time van snage deletvornost saobraćajnog reda na ulici. Tako zakonito čovek može okrenuti leđa i zakonu karme. I niko ga ne može zaustaviti, niti prisiliti da se i dalje tom zakonu podvrgava.
Da li će neko zakonu kauzalnosti pokloniti poverenje ili ne, to je stvar slobodne volje svakog pojedinca. Ali kao što Sunce neće prestati da sija samo zato što smo zatvorili oči, isto tako ne možemo izbeći bilo koju posledicu neuvažavanjem kauzalnog zakona. Ko još ne živi pretežnim delom zakon nesebične ljubavi, više ili manje podleže tom principu. Hristos jasno kaže: 'Ko živi u zakonu uzroka i posledice, taj treba da se svakog jutra opomene da svaki uzrok, svaka protivzakonitost, bilo u osećanjima, rečima, delima, milsima i postupcima, stvara negativne uzroke. Svaki uzrok nosi u sebi klicu posledice. Iz jedne posledice može nastati novi uzrok ako čovek pravovremeno ne spozna posledicu i time se i dalje ogrešuje o čvrsti zakon. Spozna li on pravovremeno posledicu određenog uzroka koji je sam stvorio, pokaje li se i potrudi li se da ono protivzakonito popravi, onda se posledica više ne mora dogoditi - ili će se dogoditi samo u neznatnoj meri, već prema vrsti i intenzitetu prestupa.'
Ukratko. Svako svoje sagrešenje moramo iskusiti na vlastitoj koži, osim ukoliko iskrenim pokajanjem i promenom ponašanja ne zaslužimo milost Božiju. To je vrlo prosto i jasno, pa je pravo čudo koliko ga ljudi ne razume i ne uvažava!?
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Pravoslavlje i Religija - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
