Kako Rešiti Problem?

    Problemi mogu biti najrazličitije prirode. Nekome je zdravstveni problem nepremostiva prepreka, nekome posao, nekome politika, nekome kako decu izvesti na pravi put... Svaka životna situacija može postati problem, a i ono što je nekom problem, možda nekom drugom ne izgleda tako.

    Šta je problem po svojoj prirodi? To je naš stav, opredeljenje, odnos prema određenoj situaciji, a u zavisnosti od ukupnog emocionalnog stanja. To je komunikacija između prirode naše ličnosti i spoljnih faktora. Problem može biti i unutrašnji konflikt, ali i to je izazvano spoljnim uticajima, jer su oni delovali neposredno pre unutrašnjeg konflikta. Priroda sopstvene lipčnosti je takođe izgrađena na osnovu spoljnih uticaja. Od rođenja, pa i pre, stalno smo u okruženju nekih informacija koje prihvatamo ili odbacujemo, a to su ti uticaji kojima podležemo i na osnovu kojih se neprestano menjamo. Ako prihvatate da je ovo tačno, onda sledi da smo o svemu u čemu se danas nalazimo samo doneli odluku.
    Trebate otkriti one stvari u životu zbog kojih ste u stanju u kome se nalazite. Kada otkrijete uzroke vašeg nezadovoljstva, biće potrebno da uložite napor da biste promenili neadekvatno stanje u ono koje želite. U svemu ovom vam može pomoći autogeni trening koji je danas sastavni deo tretmana kod mnogih psihoterapeuta. Proučavajući ubeđenja, sugestije i autosugestiju, naučnici su došli do otkrića da su sugestivne poruke date u alfa stanju svesnosti daleko delotvornije i na osnovu toga su sastavljali određene vežbe. Otkriveno je i da autosugestiju ne prihvataju svi ljudi jednako, a da postoje i oni koji je uopšte ne prihvataju.
    Tehnika zapažanja ovde je jedno od glavnih oružja. Na opažanju se zasniva celokupna, i intrapersonalna i ekstrapersonalna komunikacija, a od ishoda komunikacije zavisi zauzimanje stavova. I opažanje je komunikacija između informacije i primaoca informacije. 


  Šta opažamo i kako opažamo, kakve greške u opažanju mogu da nam se dogode? Naučite pre svega da komunicirate sami sa sobom, jer je vo veoma važan faktor u dostizanju onoga što želite u životu. Da li su vaše želje realne ili nerealne? Komunikacija je vrlo složen i neprekidan proces kojim možemo u potpunosti upravljati. Možemo uticati na tok komunikacije ako znamo šta od komunikacije želimo. Efikasna komunikacija je ona kojoj zadovoljavajući cilj postižu sve strane koje u njoj učestvuju.

    Da biste savladali komunikaciju potrebno je da upoznate osnove neurolingvističkog programiranja - NLP i vodeće sisteme komunikacije. Kada savladate osnove NLP-a moći ćete da pristupite jednostavnim vežbama koje vam mogu, bez preterivanja, iz temelja promeniti način života. Postaćete efikasniji i zadovoljniji samim sobom. Ako vi postanete zadovoljni, zadovoljna će biti i vaša okolina. Bolje ćete razumeti sami sebe i druge, a drugi će bolje razumeti vas. Tada počinjete da vršite indirektan pozitivan uticaj na okolinu. Radićete na sebi, a rezultati će biti očigledni i u vašoj okolini.
    Rezultati koje ćete dobijati, biće vam motivacija za dalje vežbanje. Vežbanjem se vremenom stiče navika vežbanja, a kada jednom nešto postane navika, onda to činimo lako i sa zadovoljstvom. Ako su i rezultati takve navike pozitivni, onda smo stekli jednu dobru naviku. Šta su to navike? Preko 90 odsto onoga što radimo u toku dana. činimo iz navike ili nesvesno. Zamislite da treba da odete u neku nabavku. Šta tada činite? Prvo razmišljate šta još treba kupiti kad već idete u prodavnicu, zatim uzimate novčanik i proveravate da li imate dovoljno novca u njemu, onda tražite šta ćete obuti i obući, oblačite se i krećete. Da li je to sve što ste radili, ili je to samo onaj deo posla koji ste obavili svesno, to jest ono na šta ste usmeravali pažnju? Dok ste razmišljali o tome šta još treba, rukama ste se hvatali za džep ili tašnu tražeći novčanik, a za isto vreme ste već odšetali do predsoblja ne biste li bili bliže obući koju ćete da nosite. Na ove sitnice uopšte niste obraćali pažnju, jer su one rutinski deo vaše svakodnevne aktivnosti i to obavljate bez greške, a da vam za to nije potrebno angažovanje svesti.Te radnje ste već toliko puta obavljali da ste ih naučili napamet i one se same automatski rade. To su navike. Svaka radnja koju često ponavljamo prelazi nam u naviku.
    Svi mi imamo dobrih i loših navika. Ako znamo kako se navike stiču, i kako se menjaju, postaviće se pitanje: 'Ako moramo da imamo navike, zašto onda ne bismo imali samo dobre navike?' Postoje navike i u načinu razmišljanja. Možda vam se čini da je razmišljanje spontana radnja, međutim, misoa je individualna stvar svakog pojedinca. Ukoliko nije sklon prepuštanju, misoa je potpuno u njegovoj vlasti, vlasti pojedinca. Treba sticati navike u procesu razmišljanja. Treba da naučite kako da mislite, a ne da vam misli padaju na pamet. Ovo nije jednostavan zadatak niti se može brzo savladati.

    I najmanja promena u procesu razmišljanja može doneti ogromne zaokrete u kvalitetu vašeg života. Kada ukrotite sopstvene misli, definitivno ćete se soloboditi sudbine. Bićete kreatori vašeg sopstvenog života i moći ćete da o svemu donosite odluke bez ijednog naknadnog kajanja.
    Prema tome, napor koji treba da uložite u menjanje navika, mala je cena za ono što možete dobiti. Ako sedite u sobi gde su po podu razbacane novine, neovine će, ako ne uložite napor i dalje ostati razbacane po podu i činiće nered koji vam smeta. Bez obzira šta ćete tada da učinite, da li ćete ustati sa stolice ili narediti nekome da skloni novine, vi ste uložili neki napor da biste sklonili novine. Znači, shvatili ste da bez ulaganja napora nema napretka!


    Šta je prvo potrebno da bi se bilo koji posao započeo? Motivacija. Ako nema motivacije, nema ni posla. Šta je motiv? To je krajnji cilj, ono što želimo poslom postići. U slučaju sa razbacanim novinama, cilj je bio spremanje kuće a motiv da se gostima koji treba da dođu prikažemo kao uredna porodica.Kakva je bila motivacija? Da li ste rado i sa zadovoljstvom odradili posao? Ako niste, znači da niste bili pozitivno motivisani, ali posao je ipak urađen, znači motiva je bilo, ali ovog puta ste ga obavili sa negativnom motivacijom. Možda ste radili u grču, nervozi, radili ste jer ste sebi rekli da morate da ga uradite. Radili ste sa velikim otporom. Od tog otpora potiče i vaš veliki umor.

    Međutim, ako postoji negativna, onda postoji i pozitivna motivacija. Da li postoji posao koji rado obavljate, bilo šta? Čime ste tada motivisani? Zadovoljstvom urađenog posla. To je pozitivna motivacija. Kako pronaći i primeniti pozitivnu motivaciju za svaki posao koji treba da uradimo? Kako se osećate posle urađenog posla? U motivaciji treba da učestvuje emocija koja sledi posle obavljenog posla. To je dobro osećanje. Kada nam sledi nagrada posle obavljenog posla, onda je sasvim sigurno da ćemo poslu pristupiti sa većim zadovoljstvom.
    Druga ključna tačka je iracionalno i uopšteno zaključivanje, kada sebi kažete nešto kao: 'Čini vam se da taj ogroman posao, nikada nećete obaviti'. Vi realno znate da to jeste veliki posao,ali isto tako znate da se on može postići ako napravite dobru organizaciju i raspodelu. Umesto da odmah tome pristupite, poverovali ste onom što vam se čini. Znači, na osnovu imaginacije vas je uhvatila panika. Odmah je ceo posoa izgledao kao ogromno opterećenje i više niste bili u stanju da racionalno sageldate i raspodelite posao na manje sastavne delove, koje bi bilo daleko lakše obaviti.
    Treća ključnatačka je reč grčevito. Kako može biti urađeno nešto što se radi u grču? Zar nije bolje isti posao uraditi mirno, staloženo i koncentrisano? Dužnosti i zadaci najčešće izazivaju otpor kod onih koji treba da ih izvršavaju. Da bi neko efikasnije i sa zadovoljstvom izvršio neki posao, potrebna mu je motivacija. Kako će posao biti obavljen od strane ukućana ako im je jedina motivacija - kazna.
    Ako od ovoga nešto prihvatite kao nešto što vam može doneti mirniju i zdraviju budućnost i ako ga budete prihvatali korak po korak, i ako ne očekujete fatalne promene preko noći, onda ste stupili na pravi put za dostizanje onoga što se može nazvati sreća.