Kako Je Umro Brus Li

         Film 'Vrane' izazvao je veliku pažnju u celom svetu. U njemu je glumio 28-godišnji sin slavnog Brus Lija, Brandon Li, koji je nastradao u toku snimanja filma, tako da je sedam scena nahnadno snimljeno, a zbog toga je budžet filna se popeo sa 15 miliona na 23 miliona dolara. Sudbina se tragično poigrala sa sinom Brus Lija, koji je isto okončao život na veoma zagonetan način.

    Nagađanja je puno, a kao i obično pravu istinu je teško dukučiti. Svet borilačkih veština je oduvek bio obavijen velom misterija, o čemu gledaoci Kung Fu filmova veoma malo znaju. O smrti Brandona Lija zvanična verzija kaže da se nesrećni slučaj dogodio u jednoj sceni kada je na Brandona Lija trebao biti ispaljen lažni metak iz magnuma koji je bio u ruci epizodiste Majkla Masija. Nesrećnim slučajem, pirotehničr i ostala ekipa koja se brinula o rekvizitima, umesto lažnog metka stavila je pravi, koji je bio koban za mladog glumca. Međutim, ova površnost filmske ekipe je prilično apsurdno i plitko objašnjenje za posledicu ovog tragičnog događaja, posebno ako se uzme u obzir velika investicija u ovoaj film, kao i njegove dugotrajne pripreme. Poređenje sa smrti Brusa Lija postaje neminovno. Pošto je Brandon Li tih godina počeo koračati stazom svog slavnog oca, postavlja se pitanje nije li on suviše obećavao ili je suviše toga znao?
    Brus Lija je smrt zadesila u toku realizacije filma 'Igra smrti', filma koji je treba da potuče sve rekorde u svom žanru toga vremena. Zvanični izveštaji kažu da jesmrt nastupila izlivom krvi u mozak, što je bila posledica uzimanja tableta 'Ekvagestik', leka na koji je Brus Li bio alergičan! Prestavnici zvanične medicine aopštili su da se nešto tako dešava jednom u 500.000 slučajeva i to kod osoba čije je fizičko stanje već narušeno, ali Brus Li je bio primer fizički zdravog čoveka i to izuzetne fizičke kondicije. Nikome, a naročito lekarima koji su vršili autopsiju, nije bilo jasno kako jedan tako savršeno dobro razvijen organizam nije mogao podneti tako malu dozu leka i kako je na neobjašnjiv način burno reagovao tako da su sve vitalne funkcije organizma bile vrlo brzo blokirane. Odmah se iza toga javila sumnja da je Brus Li sa lekom u organizam uneo i nešto mnogo toksičnije, ali to nešto se nikako nije dalo otkriti ni najboljim analizama krvi i tkiva.
    Pravo, kinesko ime Brus Lija bilo je Li Yon Kam, bio je četvrto dete u porodici Li Hoi Čuena i Grejs Li, prvaka Kineske putujuće operskedružine. S obzirom da je rođen u godini Zmaja, po kineskom lunarnom kalendaru, Brus je dobio ime Li Šo Lung, što na kineskom znači Mali Zmaj. To svoje ime je koristio sve do početka svoje uspešne karijere kada je usvojio ime Brus, koje mu je dao doktor u bolnici u kojoj se rodio. Zmajev pečak koji je Brus Li nosio sa sobom uveliko je davo mističnu i sudbinsku crtu samom Brusu, a i njegovom borilačko-filmskom opusu.
   Zmaj je u kineskoj mitologiji mitsko biće ili figura sa vanzemaljskim karakteristikama. Za razliku od zapadnog poimanja zmajeva i aždaja, za Kineze je zmaj biće koje pomaže ljudima i predtavlja svetliju stranu okultnih verovanja i tradicije. Sa druge strane, sa strane kineske religije i tradicije, bogovi nisu voleli zamjeve, a razlog je bio taj što su zmajevi bili jedina mitska bića koja su mogla doseći mogućnosti koje su posedovali sami bogovi i tako ugroziti njhovu moć.
    Kada se na Istoku rodi muško dete jedan od tradicionalnih običaja je da otac poseti nekog mudraca ili čitača sudbine koji bi pokušao da predvidi tok sudbine ili života deteta. Posle jedne takve posete, otac Brusa Lija vratio se veoma zabrinut. Prognoza je glasila: njegov život biće jasan i svetao, ali će njegov duh i snaga uznemiriti bogove i on će biti u njihovoj nemilosti!
    Druga interesantna činjenica koja takođe može ukazati na to Brusova smrt nije samo posledica slučajnog spleta okolnosti je ta da je Bru Li bio prva ličnost koja je Kung Fu, drevnu kinesku borilačku veštinu, iznela na svetlost dana. Možda se zato na tom polju zamerio nekakvim drugim zmajevima oličenim u Kineskim tajnim društvima pod čijim su se okriljem razvijale drevne kineske borilačke veštine, strogo čuvane kao tajna za sve čija boja kože nije bila žuta.
    Postoje i mnogi magijski signali koji svemu ovome daju jednu novu dimenziju. Magijske veštine i okultne nauke su nerazdvojni pratilac istočnih naroda i njihovih civilizacija. Pomenuti zmajev pečat koji je Brus nosio sa sobom, zapravo je imao dva lica. Ono izvanljudsko pozitivno i ono sudbinski negativno, koje je izgleda, na žalost prevagnulo u njegovom slučaju. Cela kineska kultura pa i religija, kao i filozofija i magija, počivaju na principima Yin-a i Yang-a, dve nazovimo sile koje su međusobno neodvojive a istovremeno su sušta suprotnost.

    Sve što postoji, prožeto je, po kineskom verovanju, njima, i u zavisnosti od toga koja je od njih dominantna ispoljava se dobro ili zlo. Simbol Yin-Yanga bio je i znak Brusove Kung Fu škole koju je vodio pre nego što je postao filmska zvezda. Neki istočnjački teoretičari i istoričari religije i okultnog, pridaju čak visoka magijska svojstva simbolu Yin-Yanga, zavisno od načina nak oji se koristi. Tanka nevidljiva linija koja odvaja svetlost od tame u realnom životu ista je kao i linija koja odvaja dve suprotne sile simbolično predstavljene u znaku Yin-Yang.
    Ima još drugih elemenata koji smrti Brus Lija daju magijske dimenzije. Kada je postao slavan, po dalasku u Hong kong, Brus je za sebe i porodicu kupio ogromnu kuću u bogatoj četvrti koja je imala jedanaest soba, a broj 11 se u kineskoj magiji označava kao izrazito nepovoljan. Dakle, kuća se prema kineskom verovanju nalazila na mestu 'Zmajevog čvora', koje je po kineskoj mitologijioznačeno kao mesto na kome vladaju negativne zle sile. I zaista, nakon istraživanja i kopanja po arhivama obelodanjenima posle Brusove smrti, kuću je pre njega posedovalo nekoliko vlasnika koji su život izgubili pod tragičnim okolnostima. Po preporuci jednog okultiste Brus je na krovu kuće postavio sistem od nekoliko ogledala koja su imala zadatak da kuću čuvaju od štetnih uticaja. Posle jedne vremenske nepogode, stakla na krovu su bila polupana, a Brus nije stigao da ih zameni. Nedugo zatim desila se njegova smrt.
    Postoje i teorije po kojima se Brus Li ogrešio o kodekse tajnih društava, pa je zbog toga kažnjen. Istorisjki gledano, Brus Li je bio pionir kineskog Kung Fua u svetu, što mu je na samom početku predstavljalo veliki problem. Naime, kineski Kung Fu je borilačka veština koja je nastala pre više od 2000 godine i danas joj često daju epitet majke svih borilačkih veština i sportova. Karate, džudo, te kvon do su danas popularni sportovi koji nastanak i razvoj duguju kineskom Kung Fu-u. S obzirom da je Kina dugo bila zatvorena zemlja, zaodenuta samoizolacijom, jedna takva drevna veština i čisto kineski pronalazak je dugo vremena bio tajna za narode van Kine. Nastavši u manastiru Šao Lin, spajanjem Zen budizma uvezenog iz Indije i fizičkih vežbi tamošnjih monaha, Kung Fu svoj procvat doživljava baš tu u Šaolinskom manastiru, služeći sveštenicima hrama kao sredstvo samoodbrane od lokalnih lopova, a dalji razvoj i usavršavanje nastavlja se u okviru tajnih kineskih društava i organizacija koje su možda najzaslućnije što se on i do današnjeg dana održao u nepromenjenom obliku.
    Jedan od strogo poštovanih kodeksa tajnih društava bio je i taj da veština nije smela doći u nekineske ruke a posebno onih koji su u svesti Kineza bili tradicionalni neprijatelji, posebno Mandžurci i Japanci. Prekršioci ovog pravila bili su strogo kažnjavani, obično smrću. Javno prezentirajući Kung Fu, Brus Li je napravio, gledano očima tajnih društava, neoprostivu grešku. Prve neprilike sa njihovim predstavnicima Brus Li je imao po dolasku u Ameriku, kada se nastanio u Kineskoj četvrti an Franciska i osnovao svoju prvu školu Kung Fua. Ubrzo po početku rada škole stigle su i prve pretnje o kojim svedoči i njegova supruga Linda. Pretnje su posebno bile intenzivirane pred sam kraj njegovog života.

    Uticaj ovih tajnih društava ni do danas nije ostao ni malo umanjen, jedino što su se principi i načini delovanja umnogome promenili. Istorija kineskih tajnih društava seže daleko u prošlost, negde u 1160. godinu, kada se smatra da su nastala njihova tajna društva 'Beli lotos' i 'Beli ljiljan', čije su akcije bile prvenstveno religijskog karaktera. Do početka 1350. godine ova dva društva već su okupljala dosta ljudi i predstavljala su zančajnu snagu u tadašnjem kineskom srednjevekovnom društvu. Aktivnosti su bile pretežno religioznog karaktera, prestavljajući mešavinu budizma i taoizma, pomešanu sa praktikovanjem borilačkih veština kao zaokruženje u razvoju podjednako i duha i tela. Vrmenom se pojavlju i druga tajna društva, od kojih treba pomenuti: Boksere, Hung Mun, Čin Wu kao i Crvene Džunke koje su imale isključivo patriotkso rodoljubivi karakter i skrivale revolucionare koji su bili progonjeni od strane vladajućeg režima.
    Za organizacije kineskih tajnih društava bilo je karakteristično što su imali familijarni porodični karakter, što znači da je na čelu društva stajao 'glava porodice' ili učitelj majstor, koji je upravljao kako obredima i vežbama borilačkih veština, tako i poslovima i zadacima, kako pojedinaca tako i celog društva. Struktura samog tajnog društva je imala piramidalni karakter, što je podrazumevalo strogo određeno mesto svakog člana u hijerarhiji, uz mogućnost napretka. Svako ko bi prekršio pravila ili na bilo koji način odao neku od tajni vezanih za samo društvo, bivao bi najstrože kažnjen i to najčešće smrću. Pisana dokumentacija tajnih društava skoro da i ne postoji, tako da je pokušaj vlasti u novije vreme da ograniči ili suzbije njihov rad imao malo uspeha. U svakom slučaju, nema sumnje da je uticaj tajnih društava bio veliki i ranije, ali je takav ostao i danas. Čak se čini da on svakim danom beleži i porast. Dovoljno je samo pomenuti primer iz burne istorije Kineskog carstva da su čak dva cara tražila pomoć od tajnih društava kako bi se spasili od svrgavanja sa vlasti!
    Šta u stvari podrazumeva tajnost ovih društava? U početku, njihove aktivnosti su bile religioznog karaktera. Članovi društva su se okupljali najčešće noću, izgovarali su molitve, pevali svoje pesme, izvodili obredne rituale i vežbali borilačke veštine zajedno sa vežbama disanja i koncentracije, kako bi dosegli jedan viši stepen duhovnog i fizičkog razvija koji im je bio potreban u borbi protiv svrgavanja stranih gospodara, posebno gospodara iz redova manču dinastije koja je kineski narod držala potlačenim sve do 1911. godine. Svrgavanje vladajuće dinastije je u stvari bio prvi zadatak, a kasnije i osnv okupljanja mnogih novih tajnih društava, koje su sve svoje aktivnosti usmerile u tom pravcu. u tom periodu su počele da se ostvaruju i čvršće veze sa samim Šaolin hramom, čiji su borci bili nadaleko poznati i čije je regrutovanje u tajna društva predstavljalo značajno osveženje i pojačanje u borbi protiv zavojevača.

    S obzirom da su mu pomogli u očuvanju krune i prestola, car Tan Čung je dozvolio da manastir Šaolin poveća broj sveštenika boraca na 500 kako bi ponovo pritekli u pomoć ako bi se našao u nevolji. To je bio i period procvata šaolin hrama, kada budizam i Kung fu dostiži maksimum svog razvoja. Hiljadu godina kasnije, jedan drugi car, Čing Kanf He, takođe je zatražio pomoć monaha ratnika, koji su se revnosno odazvali pozivu cara i sačuvali mu krunu. Međutim, on je shvatio da oni, okrenu li se jednom protiv njega, mogu postati velika opasnost, pa im umesto nagrade spaljuje hram i naređuje da se monasi pobiju. Veliki požar je progutao hram i mnoge tajne spise, kako iz oblasti budizma i religije, tako i iz oblasti borilačkih veština, a većina monaha je bala pobijena ili su igoreli. Po legendi, spasilo se samo pet monaha, među kojima i jedna kaluđerica, a oni su poznati kao 'Pet starijih'. Tih pet monaha su zapravo osnivači poznatog društva 'Trijade' , čiji je glavni zadatak bio okupljanje rodoljuba boraca sa zadatkom svrgavanja Manču dinastije.
    Tokom svojih tajnih obreda i seansi, članovi tajnih društava su pokušavali da pomoću borilačkih vežbi i posebnom tehnikom disanja i meditacije dovedu sebe i svoje telo u neku vrstu budnog tansa kako bi njihovo telo bilo bezosećajno za povrede ili ranjavanja u toku borbe i tako razvili osećaj nepobedivosti. naime, oni su čvrsto verovali da su neranjivi i nepobedivi i da im nijedan protivnik ne može nauditi. Uporedo sa tim veštinama praktikovali su i posebne tehnike kako bi što više protivničkih vojnika izbacili iz stroja. Kotistili su specijalne metode vežbanja donete iz hrama šaolin, kao što su tehnika 'Čelični dlan' i 'Dim mak', koja se sastojala u preciznom pogađanju specijalnih vitalnih tačaka na čovečijem telu što je za posledicu imalo smrt ili trajnu invalidnost. Takođe je praktikovan i ritual paljenja malih komada svilene tkanine, na kojima su bila ispisana imena neprijatelja, verujući da će plamen kao i ime na tkanini progutati njih i njihovo zdravlje. Prijem novih članova u tajno društvo je takođe imao ritualni karakter sa uporištem u misterijama, što se zdržalo i danas.
    Aspekt tajanstvenosti, koji je u početku bio i osnovni aspekt tajnih društava, podrazumevao je određeni konspirativni rad i delovanje daloko od očiju javnosti, a naročito vlasti. Kako bi obezbedili besprekorno funkcionisanje svojih organizacija, tajna društva su u početku, uvela određene tajne znake ili simbole kako bi članovi mogli međusobno da se identifikuju ali i da bi bili sigurni da određeni dokumnti ako su uopšte bili i pisani , ne bi mogli biti dešifrovani. Prvi znaci kojima su se služila tajnadruštva bili su znaci koji su formirani pomoću prstiju jedne ruke i to tako što bi bili kombinovani pokreti i različite figure koje su mogle biti izvedene prstima jedne ruke. Drugi znaci koji su često korišćeni buili su znaci pravljeni pomoću sitnih kamenčića koji su raspoređeni na nekoj ravnoj površini, najčešće u obliku nekog geometrijskog simbola. Često korišćen simbol zaprepoznavanje i komunikaciju bio je i prepolovljeni bambusov štapić koji je bio rasečen na tačno određen način, tako da je samo sa isto izrezanom drugom polovinom štapa, ponovo činio celi štapić.
    Broj tri i simbol trougla je isto tako jako korišćen simbol. Poznato je verovanje da je broj tri kako magičan, tako i broj koji označava savršenstvo, pa su mu sva društva, zajedno sa poznatim 'Trijadama', čije je ime direktno izvučeno iz simbolike broja tri, pridavala mistično magijska svojstva. Molitve i himne tajnih društava imale su obično strofe sa po tri stiha i svako društvo imalo je po tri najvažnije molitve ili pesme. Tekstovi i dokumneti kojih je bilo jako malo, pisani su na komadićima svile trouglastog oblika, a borbene akcije obično su izvodile tri osobe ili tri borca. U borilačkim vežbama, vežbama disanja i meditacije, takođe je na različite načine i u raznim kombinacijama korišćena brojka tri. Osim te simbolike, koja je jako slična sa masonskom, u redovima članova društva postojala je i hijerarhijska podela: učenik, instruktor i majstor (učitelj), naročito među članovima koji su isključivo vežbali borilačke veštine i spremali se za borbene akcije.
    Transformacijom tradicionalne kineske porodice i čitavog društva i sama tajnadruštva su doživela izvesnu transformaciju, koristeći nove metode i sredstva. Zadržavajući svoje oportunističko opredeljenje da se uvek bore protiv postojećeg režima, a za oslobođenje i bolji život svojih sunarodnika, te svoje molitve preneli su i na novi kontinent koji su naselili zajedno sa prvim graditeljima pruga u potrazi za boljim životom. Mnoga od društava danas su uveliko otišla u područje delatnosti podzemlja, trudeći se da kontrolišu protok novca i robe, kao i određene političke krugove. Posmatrana u tom svetlu, mnoga tajnadruštva danas po obliku organizovanja i delovanja podsećaju na italijansku 'Koza nostra' organizaciju.
    Bilo kako bilo, aspekti tajanstvenosti i mističnosti uvek će obavijati tajna kineska društva nastala pre više od hiljadu godina, kao izraz borbe zaslobodu potlačenog kineskog naroda. I, ma koliko da se transformisala i izmenila, izvorni principi konstitucije su ostali i važe do danas. A Kung fu, ta drevna borilačka veštinakoja je dugo bila jedino oružje kineskog naroda, predstavlja jednu od najvećih tajni koju je Brus Li prvi izneo na svetlost dana.