Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Kako Je Izazvan Cunami u Japanu

   Pre nekih dvadeset godina gledao sam film u kome je jedna teroristička organizacija pretila kako će izazvati cunami koji će totalno razoriti tamo neku obalu. Detonirali su veoma jaku bombu na pučini, na određenoj dubini i cunami je krenuo. Znači, davno pre cunamija u Japanu, već je i Holivud znao kako se veštački prave cunamiji, a kako li je tek danas...

   Japan je od 09.03.2011. do 12.03.2011. bio izložen sinkronizovanom napadu HAARP sistema. Prvo je izazvan jaki potres magnitude 7.2 po Rihteru s epicentrom 413 km severoistočno od Tokia 09.03.2011. u 02.45h UTC (11.45h po lokalnom vremenu) s hipocentrom na dubini od 32km.
Potres nije izazvao nikakva oštećenja. Zatim je 11.03.2011. u 5.46h UTC (14.46h lokalno) izazvan razoran potres jačine 9 po Rihteru 373km severoistočno od Tokija na istoj dubini kao i prvi potres (32km). Drugi potres je uzrokovao cunami i oštečenje nuklearnih reaktora u Fukušima I nuklearnoj elektrani uzrokujuči curenje radioaktivnog materijala i njegovo širenje celim Japanom i Tihim okeanom. Prve procene govore o desecima hiljada poginulih i nestalih, uglavnom kao posledica cunamija.
   Procenjuje se da će japansko gospodarstvo pretrpeti gubitak od nekoliko stotina miljardi eura. S obzirom na količinu radioaktivnosti i širenje radioaktivnosti iz nuklearne centrale smatra se da je ovo nakon Černobila največa svetska nuklearna katastrofa. Analizirajući zbivanja koje prenose svetski mediji, sumnja je da je Fukušima I elektrana doživela istu sudbinu kao i Černobilska elektrana, ako ne i goru i da je večina prastarih reaktora pred topljenjem jezgre. Iako se Japan nalazi blizu takozvanog Pacifičkog Kruga Vatre (granica tektonske ploče Tihog okeana) u kojem se događa i preko 80% svih potresa na svetu i prirodna pojava potresa je sasvim moguća, postoje indicije koje ukazuju na to da su ovi potresi u Japanu bili veštački izazvani tzv. HAARP sistemom.
Indicije o namernom izazivanju potresa u Japanu su:
- Jaka aktivnost Gakona HAARP sistema - Tokom tri dana (09.03, 10.03. i 11.03.2011.) zabeležena je jaka aktivnost na indukcionom magnetometru smeštenog blizu američke HAARP stanice na Aljasci (Gakona). Ovaj instrument beleži fine varijacije magnetskog polja uzrokovanog strujama u ionosferi. Činjenica je da pre i posle potresa nije bilo ovakve aktivnosti. Smatra se da HAARP sistem izaziva ovakve poremećaje u jonosferi te da mora delovati više sati, jedan ili više dana pre na određeno mesto pre nego što izazove micanje tektonskih ploča koje mogu uzrokovati potres.
    Mnogi mediji su pogrešno preneli podatak da je indukcioni magnetometar smešten na Univerzitetu u Tokiju, a činjenica je da ovaj uređaj napravljen na Univerzitetu u Tokiju i instaliran na Aljasci unutar HAARP postrojenja. Najveća nelogičnost u ovim podacima je besmislenost da bi eventualni počinitelji javno objavili svoje zločinačko delovanje.
- Čudne karakteristike potresa - Oba izazvana potresa (09. i 11. marta 2011.) su nastala na maloj dubini i spadaju u kategoriju takozvanih plitkih potresa koji su najrazorniji. Wikipedia navodi da je ovo najčešća vrsta potresa. Potresi se inače mogu pojaviti i na dubinama i do preko 300km. Smatra se da svi potresi izazvani HAARP sistemom imaju malu dubinu hipocentra. Vrlo je intrigantna činjenica da oba potresa imaju istu dubinu hipocentra koja je relativno plitka što daje indikaciju da su možda veštački izazvani, s tim da je potres od 11.03 bio možebitno 'korigiranje' jačine i lokacije prvog slabijeg potresa od 09.03.
   Potres na Haitiju 2010.godine je imao slične karakteristike kao i ovaj japanski potres: mala dubina (13km) i jaka aktivnost zabeležena na Gakona magnetometru. Razorni japanski potres od 11.03.2011. je trajao neobično dugo. Svedoci kažu i preko par minuta što je vrlo neobično iako ne i nemoguće kod prirodnih potresa. Neobično dugo trajanje potresa se isto može smatrati kao indicija koja govori u prilog delovanju HAARP sistema.
- Neobično vreme pre potresa - Svedoci su pravili čudno vreme neposredno pre potresa. Prema svedočenju izvesnog Džejmsa iz Tokia neposredno pre potresa padala je kiša iako na nebu nije bilo oblaka. Izjavio je da je temperatura naglo narasla te je imao osećaj da ga je uhvatila groznica te osećaj težine i pritiska. Ljudi su počeli paničariti i pre samog potresa. Neobične vremenske anomalije pre samog potresa su jaka indicija da se radi o delovanju HAARP sistema. Najčešće su zabeležene pojave neobičnih duga (Sichuan China 2008).
- Plaćeni provokatori - Na forumu abovetopsecret.com te sličnim forumima koji raspravljaju o mogućem HAARP delovanju na Japan, vrlo je jaka navala plaćenih dežurnih provokatora koji neumorno napadaju HAARP tezu i spamaju 'thread' tako da se čovek vrlo lako izgubi u mnoštvu gluposti. Nadalje, osim ovih provokatora, velika je navala pobornika teorije da solarna aktivnost može uzrokovati potrese (teza zastupljena u filmu 2012), zatim su se u priču umešali zagovornici teze o uticaju kometa Elenin ili samog meseca koji se nalaze na putanjama 'bliskim' Zemlji. Pošto sve svemirske snimke pa i podatke kontroliše jedan izvor (NASA), mišljenje je da su ovo namerno plasirane dezinformacije s pravim tajmingom koje upravo potvrđuju HAARP teoriju.
- Informacije o uceni Japana - Benjamin Fulford je Kanađanin koji je dugo godina bio japanski izveštač za razne magazine (na primer, Forbes). On 2005.godine počinje karijeru nezavisnog novinara i objavljuje knjige, a od 2007.g. dobiva japansko državljanstvo. Biva tužen i osuđen za širenje 'lažnih informacija' jer u svojim knjigama tvrdi da su SAARS i AIDS veštačko stvoreni virusi, smatra da je 9/11 napad na WTC tornjeve unutrašnji posao američke vlade, smatra da je HAARP američko vojno oružje koje je odgovorno za potrese u Kini, Haitiju, Čileu i ostale stvari provokativne prirode.
   Benjamin Fulford 2008.godine objavljuje video klip u kojem eksplicitno kaže da je u razgovoru s bivšim japanskim ministrom financija saznao da je Japan ucenjen da se pokori željama zapadne bankarske elite. Kao sredstvo ucene se spominjala mašina za izazivanje potresa i to posebno potresa koji bi mogli razoriti nuklearne centrale u Japanu. Misli se da je Benjamin Fulford sumnjivog kredibiliteta i to najviše zahvaljujući tome što mu se podmetale razne dezinformacije što je poseban oblik specijalnog psiho-socijalnog rata protiv onih koji govore istinu (diskreditacija). Međutim, bez obzira na sve, ako se usporedi današnji razvoj događaja u Japanu s obzirom na nuklearnu katastrofu i ono što se govori u ovom video klipu, ima dovoljno razloga za opravdanu sumnju, što pak navodi na zaključak da se Japan 'odmetnuo' od politike koju je 'trebao' sprovoditi po nalogu svetskih moćnika. Alex Collier je stari ufolog koji isto zastupa kontroverzne teze koje su u suprotnosti s 'mainstream' istinom. Indikativan je isečak iz njegovog predavanja održanog 1995. godine u kojem kratko kaže da će deo Japana biti potopljen, ali ne prirodnim silama, već na veštački način od strane tzv. Novog Svetskog Poretka. Iako obe individue imaju problema s kredibilitetom, činjenica je da se nedavni potres u Japanu može uklopiti u njihova 'proročanstva'.
- Kineski sindrom - Svaka veća nuklearna nesreća u nuklearnim elektranama namerno je izazvana. Najpoznatija havarija se dogodila 1972.g. u američkoj državi Pensilvaniji u elektrani Three Mile Island kada je zbog 'kvara' ispuštena velika količina radioaktivnog materijala. Netom pre nesreće snimljen je poznati film s Džejn Fondom nazvan Kineski Sindrom koji se upravo bavi temom nesreće u nuklearnoj elektrani, a ime filma se zasniva na bojazni da bi nesreća u nuklearnoj elektrani mogla doslovno probiti tunel kroz zemljinu površinu sve do Kine koja se nalazi na suprotnoj strani sveta. Ovo je bila koordinirana akcija sijanja straha od nuklearne energije. Nakon ove nesreće kao odgovor na ovakve i slične krize osnovana je američka agencija FEMA (Federal Emergeny Agency). Istovremeno na krilima ove nesreće sedamdesetih godina po celom svetu je naglo niknuo pokret zelenih koji su se navodno borili za zaštitu okoliša, a glavna meta su im bile nuklearne elektrane. Kasnije se ispostavilo da su moćni bankarski i naftaški lobiji financirali i osnovali GreenPeace i ostale pokrete 'zelene akcije' kako bi u startu napali razvoj nuklearnih elektrana. Razvoj nuklearnih elektrana je naročito bio jak u Nemačkoj i Francuskoj nakon velikih veštački izazvanih naftnih šokova koji su enormno poskupili cenu energije i doveli ove dve moćne zemlje na rub krize. Danas smo svedoci kako se organizuju ogromne demonstracije kad se nuklearni otpad transferira između Nemačke i Francuske. Zbog ogromnog pritiska Nemačka koja je peti najveći potrošač električne energije na svetu koja trenutno 23% svojih potreba za električnom energijom zadovoljava iz nuklearnih elektrana biva prisiljena 2000. godine doneti plan o zatvaranju svih nuklearnih elektrana do 2025.g., dok istovremeno mora uvoziti do 2/3 primarnih energetskih sirovina (nafta, plin) što je u principu čini državom koju je lako kontrolisati što je u suštini i cilj svetskih močnika koji kontrolišu naftnu i plinsku industriju.
   S druge strane Francuska zadovoljava 77% svojih potreba za električnom energijom iz nuklearnih elektrana te ima vrlo unosne buduće poslove u Italiji i Finskoj za gradnju novih nuklearnih elektrana. S obzirom na japansku nesreću pitanje je da li će svi poslovi biti realizovani. Nuklearna elektrana u Černobilu je napajala rusku verziju HAARP postaje Duga-2. 1986.godine biva uništena namernom diverzijom ili vanjskim napadom te ispušta ogromne količine radiokativnog materijala. Okarakterisana je kao najgora nesreča nuklearne elektrane u svetu. Iz svega je jasno da jaki naftno-plinski lobi želi kontrolisati sve države na svetu pomoću energije kao svojevrsnog sredstva za ucenu. Činjenica da je gospodarski razvoj pojedine zemlje uslovljen dostupnošću i cenom električne energije, a svaka naftna kriza (Libija 2011) i rast cene nafte čine državu ranjivom i izloženoj potencijalnoj krizi. Iako proizvodnja električne energije iz nuklearnih elektrana ima očiglednih nedostataka (slaba iskoristivost radi parne turbine koja je srce sistema, komplikovana, skupa i duga izgradnja, te problem deponiranja nuklearnog otpada) činjenica da je na kraju dobivena energija mnogo jefitnija i dapače ekološki prihvatljivija nego energija dobivena vađenjem, transportom, preradom i korištenjem fosilnih goriva. Stoga je jasno da je nuklearna energija 'glavni nepratelj' današnjih moćnika koji drmaju svetom kontrolišući cenu i dobavljivost nafte i plina. Gledano iz ovog konteksta može se zaključiti da bi namerno izazivanje havarije u japanskoj nuklearnoj elektrani delovanjem HAARP sistema pogodovalo današnjim strukturama moći.
   Fukušima I nuklearna elektrana koja je danas u ruševinama kao posledica potresa, izgrađena je sedamdesetih godina po nacrtu General Electric američke kompanije u vlasništvu Rockefellera s uglavnom američkim General Electric reaktorima (6 reaktora). Fukušima II nuklearna elektrana koja je svega 11km daleko od Fukušima I nuklearke nije pretrpela nikakava oštečenja iako je defacto na istom području. Svi reaktori u Fukušima II elektrani su japanskog porekla izgrađeni početkom osademsetih godina. Iako su reaktori u Fukušima II noviji i jednu generaciju 'napredniji' od reaktora u Fukušimi I, vrlo je sumnjiva činjenica kako su dvje skoro slične elektrane doživela različita oštečenja iako su locirane na istom području (jedna pred totalnim kolapsom, a druga netaknuta).
   Naprotiv, ako se pažljivo pogleda mapa nuklearnih elektrana u Japanu, može se uočiti da je epicentar potresa bio najbliži nuklearnim elektranama Fuskuhima i Oganawa. Oganawa je moderna elektrana koja je bez problema pretrpila potres s manjim oštećenjima, dok je kompleks u Fukušimi I jedan od najstarijih, stoga ne čude velika oštečenja. Može se reći da je odabir epicentra potresa bio nemilosrdno precizan. Japan je treći na svetu po proizvodnji električne energije iz nuklearnih elektrana s kojima pokriva oko 34% ukupne potrošnje. Japan ima 55 nuklearnih reaktora. Zadnjih 40 godina od 1970.g. Japan nikada nije proglasio nuklearnu krizu sve do najnovijeg potresa 11.03.2011.g. Japanci su bili svesni opasnosti od potresa, stoga su pažljivo gradili elektrane s pojačanim sigurnosnim merama. Dokaz njihovih mera opreza je duga 40-godišnja istorija nuklearne energije bez večih incidenata. Sama ova činjenica baca još jaču sumnju na mogućnost namerne diverzije u Fukušima nuklearnoj elektrani. Iako je vrlo teško špekulisati, nameće se opravdana sumnja da je potres namerno tempiran da pogodi staru Fukušima I elektranu koja je najverovatnije imala poznate konstrukcijske greške (možda čak i namerno ugrađene s američkim reaktorima i celom konstrukcijom elektrane dizajniranom u General Electric laboratorijima) u smislu izazivanja nuklearne katastrofe.
   Najvažnije pitanje je zašto bi Amerikanci ili bilo ko drugi imao koristi izazvati ovakav razoran potres u Japanu. Danas u večini medija Japan i SAD se deklarišu kao partneri i saveznici. Japan je logistički pomagao invaziju SAD-a na Afganistan i Irak. Jake su i gospodarske veze između Japana i SAD-a. Na otoku Okinawa se nalaze brojne američke baze s ukupno 50.000 američkih trupa, a Japan uživa vojnu zaštitu SAD-a pod takozvanim 'nuklearnim štitom'. Međutim, iza ove idile krije se i jedna mračna strana koja ima svoj začetak od bacanja atomskih bombi na Nagasaki i Hirošimu 1945.g. Pred kraj Drugog Svetskog rata Japan se htio predati, međutim vodstvo SAD-a na čelu s Ajzenhaurom se oglušilo na japanske zahteve. Imali su jasan cilj da bace atomsku bombu na Japan kako bi idućih pedeset i više godina mogli sijati strah takozvanim hladnim ratom i držati celi svet pod kontrolom sijajuči strah od nuklearnog sukoba. Največi problem je bio što atomska bomba nije billa spremna na vreme, stoga je bilo potrebno veštački produžiti rat kako bi se dobila prilika za bacanje bombe i kako bi opravdali bacanje atomske bombe.
   Pomračeni vojni umovi su isplanirali invaziju na otok Okinawa, znajuči da će ova samoubilačka misija koštati mnogo života američkih vojnika. Operacija Okinawa se provodila od aprila do juna 1945, a rezultat je bio gubitak oko 100.000 japanskih života i 50.000 života američkih vojnika. Iako je celi Japan bio temeljno bombardovan, samo Nagasaki i Hiroshima koji nisu imali nikakvo vojno značenje su ostali pošteđeni. Nažalost početkom augusta 1945.g. Nagasaki i Hiroshima bivaju izbrisani s površine zemlje. Počinjen je najveći zločin u istoriji čovečanstva koji je odneo preko 300.000 života. Ovo je podrobno opisano u tekstu Eustace C. Mullins pod nazivom Why Hiroshima Was Destroyed – The Untold Story.
   Kad se Japan predao bio je prisiljen potpisati tajne 'sporazume' s američkom vladom u kojem se Japan odriče suverentita nad svojom teritorijom. Jedna od stavki ovog ugovora je omogučavala SAD-u intervenciju u Japanu u slučaju građanskih nemira. Danas je Japan prisiljen ne samo tolerisati američke baze na svom teritoriju (ukupno 13 baza s oko 50.000 trupa), uplovljanje američkih brodova na nuklearni pogon u japanske teritorijalne vode, nego je prisiljen i plaćati sve troškove američkih baza na svom tlu. S obzirom na drakonske uslove ovog sporazuma te na osetljivost japanske javnosti u svezi stradanja u Hirošimi i Nagasakiju, sasvim je razumljivo da se isti držao tajnim. Novinar vodečih japanskih novina 'The Mainichi Shimbun' Takichi Nishiyama je osuđen 1978.g. za odavanje državne tajne jer je 1971.g. objavio tajne odredbe pre spomenutog američko - japanskog vojnog pakta. Vlada SAD - a je početkom 2000.g. deklasificirala neke tajne dokumente koji su pomalo otkrivali postojanje te pravu narav američkog - japanskog pakta. Izvesni stariji japanski diplomat je priznao da je lagao na suđenju novinaru Takicihiju potvrđujući postojanje pakta.
 Sledom svih događanja raspoloženje japanske javnosti se drastično promenilo prema američkoj vojnoj prisutnosti na japanskom tlu te je 2009.g. na izborima pobedila Demokrarska Partija Japana (DPJ), na čelu s budućim premijerom Yukio Hatoyama koja je obećala zatvaranje američke baze Futenma na otoku Okinawa. Premijer Hatoyama je ozbiljno shvatio posao, te je angažirao ministra spoljnih poslova Katsuya Okada da istraži postojanje tajnog američko-japanskog vojnog pakta, te da pokrene pregovore s Amerikancima o razmeštanju njihove baze s Okinawe. Ovo je bila velika pljuska Amerikancima i ugrožavanje njihove vojne prisutnosti na zapadnom Pacifiku odnosno u području Kine, Koreje, Tajvana i Japana. Vojno prisustvo Amerikanaca je imalo deklarativnu svrhu obrane Japana i politike zastrašivanja (Kine). Međutim, svi vojni analitičari se slažu da američke vojne formacije prisutne u japanskim bazama nisu predviđene za obranu nego za invazije tipa Vietnam, Irak ili Afganistan. Premijer Hatoyama je gradio politiku japanske vlade na jačanju i harmoniziranju veza s Kinom i Korejom upravo radi smanjenja potrebe jake vojne pristunosti i tenzija. Japan godišnje izdvaja oko 2.2 miljardi dolara godišnje za troškove američkih baza na svom teritoriju. Bivša vlada Liberalne Demokratske Partije (LDP) je na kraju svog mandata (8/2009) potpisala sporazum kojim se Japan obavezao financirati premeštaj 8.000 američkih vojnika u Guam bazu s oko 6 miljardi dolara. Nadalje, bivša vlada LDP-a se obvezala financirati preseljenje Futenma baze na novu lokaciju na otoku Okinawa (Henoko) s oko 11 miljardi dolara. Japan je s 13 miljardi dolara financirao američke ratne 'napore' u Iraku i Afganistanu, te je slao svoje pomorske snage kao logističku potporu operacijama u Afganistanu i Iraku. Postoji anegdota da je George W. Bush Japan smatrao bankomatom za koji ne treba PIN broj. Na temu ovog sramotnog i ponižavajučeg položaja Japana u odnosu na SAD, Gavan McCormack je napisao knjigu: 'Client State: Japan in the American Embrace'
   Može se zaključiti da Japan nije američki saveznik već američki rob. Sve ovo se moglo preokrenuti 2009.g. dolaskom na vlast DPJ stranke na čelu s Hatoyamom. Međutim, Amerikanci su novog premijera izložili neverovatnom diplomatskom pritisku koji je kulminirao posetom državnog sekretara SAD-a za obranu Roberta Gatesa Japanu u novembru 2009.g. koji je otvoreno ucenio japansku vladu preteći ozbiljnim posledicama ako se ne ispoštuju dogovori bivše japanske vlade. Diplomatski pritisak nije bio dovoljan, već se Hatoyami namešta financijski skandal te biva prisiljen dati ostavku u junu 2010.g. Japan preuzima Naoto Kan (isto iz DPJ stranke) koji odmah zaoštrava sukobe s Kinom nepotrebnim hapšenjem kineskog ribara blizu spornog Senkaku ostrva. Američka provokacija Severne Koreje koja je kulminirala severnokorejskim bombardovanjem ostrva Yeonpyeong 23.11.2010.g. isto ide u pravcu američke politike dizanja vojne napetosti s Kinom, kako bi se pasivizirao Japan.
   Iako su Amerikanci promenili 'potencijalno opasnog' premijara Hatoyamu, zbog masovnog i hrabrog otpora jadnih stanovnika Okinawa otočja koji svakodnevno organizuju proteste protiv američkog vojnog prisustva, ni dan danas Japan nije počeo sprovoditi premeštaj baze Futenma i gradnju nove baze Henoko. Raspoloženje japanske javnosti je izrazito negativno prema Amerikancima i njihovoj vojnoj prisustnosti na japanskom tlu, kako zbog nepotrebnih i skupih davanja za vojsku tako i zbog eventualne sumnje da Amerikanci imaju nuklearno oružje u svojim bazama. Zaključak je da je Japan postao prava 'odmetnuta' nacija. Revoltirani i ogorčeni japanski narod više neće trpeti američku čizmu što je i pokazao na izborima 2009.g. S obzirom da Amerikanci imaju jaku potrebu za vojnom prisutnošću u blizini Kine i Sjeverne Koreje, blizu svoja dva 'dežurna' nepratelja, a u svrhu izazivanja tenzija, pa čak i rata, SAD nikako neće dopustiti da im Japan izmakne kao 'vojna baza'. Sasvim je onda logično da se pošalje jasna 'poruka' japanskom vodstvu i narodu kakve su moguće posledice neposlušnosti, stoga gledano iz ovog konteksta, namerno izazivanje potresa 11.03.2011.g. s HAARP ili nekim drugim sistemom je itekako moguća.
   Dve reči o nafti, nuklearnoj energiji i alternativnim izvorima energije. Največa brižljivo skrivana tajna vladajučeg establishmenta je poreklo nafte. Danas se nafta smatra fosilnim gorivom čije su svetske zalihe ograničene. Teorija koja je stara preko 100 godina kaže da je nafta produkt hiljadugodišnjeg taloženja organskih ostataka (životinje), odnosno organskog porekla. Ova teorija je bila dobro pripremljena laž Rockefellerovih i ostalih moćnika u posedu naftnih kompanija koja im je omogućavala izazivanje raznih naftnih šokova, kriza i veštačkih nestašica, a u svrhu podizanja cene nafte i vlastitog bogaćenja.
Činjenica je da je nafta anorganskog porekla. Nafta se non stop obnavlja ispod zemljine površine (neki je smatraju i limfnim sistemom Zemlje) i može se naći praktično bilo gde u svetu ako se dovoljno duboko buši. Svi ratovi, jad i beda ljudi uzrokovani potragom za naftom su nažalost samo posledice okrutne politike naftnih lobija koji u svrhu vlastitog bogaćenja ne prezaju gaziti preko hiljada ljudskih života, a u stanju su falsifikovati cela područja nauke na način da se pojedine naučne teme pretvaraju u crkvene dogme.
   Budućnost čoveka je vezana za tzv. alternativnu energiju. Neće doći do pravog razvoja ljudskog društva sve dok se većina potreba za energijom ne podmiri iz tzv. alternativnih obnovljivih izvora energije. Pod alternativnim izvorima ne smatra se energiju vetra i sunca već energiju iz prostora za koju danas ne postoji jedinstven termin pa se ponekad naziva Zero Point energy, Orgon, Eather i slično. Činjenica je da je Tesla prvi pronašao način kako crpiti ovu energiju iz prostora. Danas postoje mnogi priznati istraživači (John Bedini, Tom Bearden) koji su uspili rekonstruisati uređaje koji naizgled daju više energije na izlazu nego što dobivaju, prividno rušeči pravilo o očuvanju energije, a u suštini rade na principu korištenja energije iz prostora. Činjenica je da su danas mnogi zakoni i cele grane nauke falsifikovane ili samo delomično točne, te nisu u stanju objasniti celi spektar naizgled čudnih zbivanja oko nas.
   Japan se nalazi na trusnom području kraj Pacifičkog Kruga Vatre i konstatno je izložen potresima. Najteži potres je pretrpio 1923.g. (Kanto potres) kada je poginulo oko 145.000 ljudi. U novijoj istoriji najteži potres je bio 1995.g. u Kobeu kad je poginulo 5.500 ljudi. Na godišnjoj bazi Japan pretrpi u proseku sedam potresa. Gledano iz ove perspektive, sasvim je nerazumno najnoviji japanski potres od 11.03.2011.g. okarakterizirati kao namerno izazvan događaj. Međutim, poznavajuči mentalitet moćnika iz sene koji danas vladaju svetom i naslučujući kojim arsenalom oružja raspolažu (HAARP), opravdano je sumnjati da je i ovaj potres namerno izazvan. O izjavama tipa: ova katastrofa nikome ne odgovara, pa nisu toliko okrutni ili slično netreba ni raspravljati.  Činjenica je da se radi o strukturama i centrima moći koji rade van bilo kakve kontrole. Uništenje Japana uveliko odgovara ovim mračnim centrima moći. Isti pomračeni umovi su izazvali potres u Haitiju, ubojstvo poljskog predsjednika i vlade, eksploziju naftne bušotine u Meksičkom zalivu i slične grozote, tako da se ovaj japanski potres uklapa u nastavak iste okrutne politike.
   Što kazati na kraju. Vrlo je teškom običnom čoveku videti sav taj užas i katastrofu koji trpe ljudi u Japanu. Indicije i sumnje da je ova katastrofa namerno izazvana samo povečava frustraciju. Međutim, mislim da je bitno uvek tražiti istinu bez obzira na sve. Nadam se da će jednog dana odzvoniti mračnim umovima koji traže profit i uživaju u izazivanju tuđe nesreće.
Novi Svetski PoredakNovi Svetski Poredak - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu