Zdravlje, Zdrav Život i Medicina - No 14

    Ljudi koji svakog dana popiju po dve čašice alkoholnog pića imaju manje izgleda da umru usled srčanog udara - tvrde australijski istraživači, uz napomenu da je za srce najbolje da se pije umereno i redovno.

    U poslednje vreme objavljeno je više studija u kojima se tvrdi da osobe koje umereno piju imaju manje izgleda da dožive srčani udar nego osobe koje su zakleti antialkoholičari. Australijski istraživači su, međutim, primetili da autori tih studija ne prave razlike između osoba koje piju nekoliko pića dnevno i osoba koje 'nedeljnu dozu' saspu u sebe za jedno veče. Zato su odlučili da i sami sprovedu istraživanje i ustanove da li nedeljnu dozu od 14 čašica za žene i 21 čašica alkohola za muškarce, treba ravnomerno rasporediti. Istraživanjem su obuhvatili preko 11.500 osoba koje su doživele srčani udar i 6.000 osoba koje nisu patile od srčanih oboljenja. Ustanovili su da je opasnost od srčanog udara najmanja među ljudima koji svakog dana piju dve čašice alkohola. Pod 'čašom pića' oni podrazumevaju 125 ml vina, kriglu piva od 0.5 litara ili 10 ml žestokog pića.

    Naučnici su uspeli da pobede tumor kod miša i nekoliko drugih životinja, upotrebom virusa koji tera ćelije raka na samouništenje! Istraživanje se odnosilo na virus za koji se veruje da je bezazlen za ljude i gen nazvan p53 koji obično potiskuje tumore. Kod većine obolelih od raka, gen p53 ne radi i virus to koristi.
    Stručnjaci virologije na švajcarskom Institutu za ekperimentalna istraživanja raka, objašnjavaju proces: majušna porcija DNK virusa se ubaci u organizam i kada ćelija raka sretne virus interpretira ga kao oštećen u strukturi sopstvene DNK. Ćelija tada pokušava da se oslobodi oštećenja i samouništi se. Tim naučnika je uneo ćelije ljudskog raka u laboratorijske životinje, dva dana nakon toga i virus, a onda je - samo dve od dvanaest ekperimentalnih životinja dobilo tumor. Kod već obolelih od raka, virus je eliminisao bolest kod šest od deset životinja. Rezultati su fantastični i ono što sad predstoji su istraživanja o mogućnosti primene kod ljudi, a to je i krajnji cilj.

■ Medicinska istraživanja pokazuju da prosečan vegetarijanac ređe ide kod lekara nego prosečan 'mesožder'.
■ Vegetarijanska ishrana isključuje unošenje zasićenih životinjskih masti, koje se dovode u vezu sa srčanim oboljenjima.
■ Vegetarijanci u proseku imaju niži krvni pritisak nego osobe u čijoj je ishrani zastupljeno meso. Visok pritisak je jedan od faktora rizika za srčana oboljenja, moždane udare i bolesti bubrega.
■ Meso sadrži niz supstanci koje negativno utiču na ljudsko zdravlje.
■ Osoba koja je celog svog života bila zakleti vegetarijanac spasla je živote stotina pilića, riba, nekoliko krava, ovaca i svinja...
    Ali, ima i druga strana...
■ Vegetarijanci se izlažu velikom riziku da obole od anemije zbog nedostatka unošenja gvožđa. Organizam mnogo teže apsorbuje gvožđe iz povrća nego ono iz mesa.
■ Vegetarijanci često pate od nedostatka vitamina B12, pošto biljke ne sadrže dovoljne količine te dragovene supstance.
■ Hrana životinjskog porekla glavni je izvor mnogih minerala neophodnih za dobro zdravlje, uključujući i cink, koji je, na primer, neophodan za proces zaceljivanja rana.
■ I mlečni proizvodi, koje mnogi vegetarijanci jedu umesto mesa, sadrže opasne masne kiseline.
■ Čak i najtvrdokorniji vegetarijanci padaju u krizu kad se nađu pored roštilja sa kojeg se širi opojni miris ćevapa i pljeskavica...

    Depresija je mnogo zastupljena u današnje stresno doba, a utešna je činjenica da se u 70 - 80 odsto slučajeva depresivni poremećaji uspešno mogu otkloniti. na primer, magnetskom stimulacijom mozuga, blokadom receptora hormona stresa ili velikim dozama hormona štitaste žlezde. Odmah da napomenemo jedan stari lek, za koji mnogi nisu nikad čuli a dokazano je da deluje - probdite celu noć, radite nešto cele noći i dočekajte jutro na nogama. Probajte, ne košta ništa, a deluje u mnogo slučajeva.
    Medicinskim metodama, naročito su se dve metode pokazale veoma efektivnim: medikamentima - antidepresivima i psihijatrijski tretmani prema metodu kognitivne terapije - KT. Najbolji rezultati se postižu kombinacijom lekova i psihoterapije. Kognitivna metoda zasniva se na saznanju da ljudi postaju depresivni jer je došlo do poremećaja u njihovom logičkom prosuđivanju. Njihova sveukupna aktivnost i ponašanje opterećeno je katastrofičnim fantazijama i osećanjem krivice. U detinjstvu svako sebi stvori određenu spoznajnu šemu, ali usled udara sudbine i raznih nedaća u životu, formira se depresivno poimanje sveta. Greške u poimanju tih egzistencijalnih zbivanja dovode do stvaranja pogrešnih zaključaka, selektivnih apstrakcija i nerazumnih preterivanja.
    U toku KT terapije ta depresivna promišljanja postepeno se otklanjaju i zamenjuju normalnim reagovanjima. Pacijenti se motivišu na pozitivne aktivnosti i treniraju da poprime preimereno socijalno ponašanje. Ukoliko se manifestuju i neke fobije i stanja straha, ti se psihički poremećaji posle otklanjanja depresije leče drugim psihoterapeutskim metodama kao što je sistematska desenzivilizacija i konfrotacija sa izazivačima straha. No, pojava depresije ili stanja melanholije često se potcenjuju i ne smatraju pravom bolešću. Jer, simptomi mogu na izgled da budu bezazleni: glavobolja, stomačne tegobe, probadanje u predelu srca i slabljenje sposobnosti koncentracije, trajan zamor. Pogrešan medicinski tretman može da izazove ozbiljne komplikacije, utoliko pre jer zagonetka nastanka depresije u potpunosti još nije razjašnjena.

Naučnici smatraju da za sada nedovoljno istraženi mehanizmi izazivaju hemijsku neravnotežu u mozgu. Pri tome neurotransmiter serotonin ima značajnu ulogu.
    Zbog učestalosti i masone pojave danas u svetu, depresiju mnogi smatraju nacionalnom pošasti. Makar jednom u životu svakoj desetoj osobi dušu pomrači neka tamna senka. Ponekad nas ta mučna melanholija zadesi iznenada bez naročitog povoda. nekome pak nečija smrt, bolni gubitak, rastanak ili razvod izazove depresivno stanje. Psihoanalitičari su utvrdili da neke osobe nisu u stanju da prevladaju osećaj bola i tuge pa postaju žrtve beznađa ili ih savlada očaj. Naročito su podložni teškim depresijama savesni ljudi, oni sa izraženom potrebom za socijalnom sigurnošću.
    Jedan od izaivača depresije svakako je i stanje trajnog stresa. Isprva se javljaju simptomi kao što su strah, gubitak apetita i nesanica, a zatim dolazi do stanja opšte potištenosti i melanholije ili depresije. Hronična teskoba može da bude izazvana i preopterećenošću na poslu, nerešenim egzistencijalnim problemima ili nekim traumama iz detinjstva. Ali, postoji i takozvana sezonska depresija uzrokovana mračnim zimskim danima bez dovoljno sunca i svetlosti. A zbog smanjenog nivoa hormona u krvi, depresivne su ne samo žene pred menstruaciju već i muškarci. Do tog saznanja došli su endokrinolozi. Srećnici koji su rođeni sa veselom prirodom obično nemaju problema sa melanholijom. Naime, oni u mozgu imaju veliki broj receptora dopamina, a povećan nivo dopamina izaziva dobro raspoloženje.
    Jednoznačni uzrok depresivnosti naučnisu nisu uspeli do sada da utvrde. Postoje razni oblici i slučajevi hronične utučenosti, teskobe i bezvoljnosti. No, došlo se ipak do jedne sudbonosne jednačine: predispozicija + psihostres (naročito dožiljen u detinjstvu) = depresija. Valjanost te jednačine proverena je naročito u slučajevima onih bolesnika u čijim je porodicama bilo pojave depresija, a i sami su imali problematično detinjstvo. U takvih osoba postoji veći rizik nastanka depresija nego u ljudi bez takvih predistorija bolesti.
    Ohrabruje činjenica da se danas depresije mogu uspešno lečiti. Bitno je utvrditi pravi uzrok pojave depresivnosti, a zatim pacijentu odrediti primerenu individualnu terapiju i to kombinovanjem pomenutih iskustava i proverom efikasnosti prepisanih lekova. Takvim savesnim pristupom bolesniku, depresije se u 80 odsto slučajeva mogu eliminisati bez ikakvih štetnih posledica.