Kako Biti Srećan?

    Malerozna Morin nije mogla da poveruje šta joj se dogodilo. Uz malo sreće, mogla je da osvoji glavne premije u dve države, a ovako... U međuvremenu, advokat Džon Vuds je postao jedan od srećnika koji su za dlaku izbegli smrt u ruševinama njujorških kula bliznakinja 11.septembra 2001.

   On se zaista može nazvati srećnikom pogotovo što je, takođe za dlaku, izbegao i smrt u avionskoj nesreći kod Lokerbija 1993. godine, kada su svi putnici i članovi posade stradali prilikom eksplozije podmetnute bombe. Ovi primeri pokazuju da sreća ima nekakav misteriozni uticaj na ljude. Ispostavlja se, međutim, da postoji nešto mnogo više nego biti na pravom (ili pogrešnom) mestu u pravo (ili pogrešno) vreme. Stručnjaci iz psihologije smatraju da je sreća uglavnom stvar čisto psihološkog karaktera. Svi poznajemo 'srećne ljude' - to su oni koji imaju dobre odnose sa drugim ljudima, uspešne karijere i uvek se dočekaju na noge. Za druge, život predstavlja samo beskrajni niz loših događanja. Istraživači su proučavali srećne i nesrećne ljude i otkrili značajne psihološke razlike. Srećni ljudi su otvoreniji za brojne mogućnosti i veruju svojim predosećanjima. Skloniji su optimizmu i uvek očekuju da im se osmehne sreća. Kada stvari krenu naopako, oni su daleko prilagodljiviji i snažniji, pa bolje podnose životne probleme.


   Moglo bi se smatrati da ljudi koji sebe smatraju srećnim redovno dobijaju na lutriji. Možda srećnici poseduju neku specifičnu vrstu psihičkih sposobnosti koje im pomažu da predvide dobitne brojeve?
    Profesor psihologije dr Ričard Vajzman i njegov saradnik, dr Piter Haris sa univerziteta u Saseksu, sproveli su masovni TV eksperiment. Javno su zamolili sve koiji planiraju da kupe tikete, da odgovore na upitnik čiji je cilj utvrditi jesu li oni srećni ili nesrećni ljudi. Brojevi koje su ispitanici odabrali su takođe analizirani. Postojale su male ali značajne razlike u odabranim brojevima, zavisno da li je osoba sebe smatrala srećnom ili nesrećnom. Određeni brojevi privlače srećne ljude, a nesrećni ih izbegavaju.
    Profesor Vajzman je odabrao šest brojeva iz 'srećne grupe'. Ukoliko su brojevi srećni zato što su ih odabrali srećni ljudi, onda bi njihova šansa da osvoje dobitak na lutriji morala biti velika. Na kraju se ispostavilo da ni jedan jedini 'srećni' broj nije izvučen. Kada su učesnike eksperimenta upitali kako su prošli na tom izvlačenju, pokazalo se da srećnici nisu imali ništa više sreće od nesrećnika.
   Međutim, srećni pojedinci ispoljavaju daleko veće očekivanje dobitka, pa su, zahvaljujući tome, dvostruko ubeđeniji da će i osvojiti nagradu. Kod nasumičnih i nepredvidljivih događaja kao što je lutrija, takva očekivanja su potpuno besmislena. Ipak, to je ukazalo istraživačima na jednu značajnu karakteristiku psihološkog profila srećnih ljudi.
    Optimizam srećnih ljudi je neograničen - toliki, da poprima formu onoga što psiholozi nazivaju pozitivna obmana. Iako je reč o samoobmani, to je veoma dobra karakteristika jer nagoni čoveka da se ne prepušta očaju i depresiji, već da pokušava i dalje. Naravno, teško da će i najsrećniji od nas dobiti premiju na lutriji ukoliko ne popuni tiket i uplati ga. I u mnogim drugim oblastima života, pozitivna i optimistična očekivanja značajno povećavaju izglede da će i krajnji rezultat biti pozitivan. Ne kaže se zadžabe: 'Svako je kovač svoje sreće'.


    Čini se da sreća često igra presudnu ulogu u ljubavi i međuljudskim odnosima. Neki ljudi lako privuku svoju srodnu dušu i uživaju u dugom i srećom ispunjenom partnerstvu. Drugi su osuđeni da idu iz jedne loše veze u drugu, a na kraju ostanu sami i ogorčeni. Istraživanja dr Vajzmana obuhvatila su i upitnike pomoću kojih je moguće odrediti ključne aspekte psiholoških profila ljudi, kao što su ekstrovertnost, optimizam, intuicija ...

    Upitnike je popunilo stotinu onih koji sebe smatraju srećnim ili nesrećnim osobama. Zatim je od njih zahtevano da zamisle kako im predstoji sastanak na slepo. Psiholozi su im pokazali upitnik sa izmišljnim odgovorima izmišljenih kandidata za nepostojeći sastanak. Ispitanicima je postavljeno ključno pitanje: da li biste želeli da upoznate tu osobu? Za razliku od ispitanika koji su sebe smatrali nesrećnim, srećnici su bili daleko naklonjeniji izlasku sa nepoznatom osobom koja im je bila slična po psiho profilu.
    Ovi ljudi imaju sreće u ljubavi jer ih instinktivno privlače partneri koji su im psihološki slični. Istraživanja su pokazala da takve sličnosti značajno utiču na uspešnost veze. Ljudi koji nemaju sreće u ljubavi ignorišu sopstvene predosećaje koji im jasno govore da je neka osoba potencijalno pogrešan partner. Veoma često, nesrećni ljudi pate od nedostatka samopouzdanja, što znači da će izaći i sa osobama koje bi drugi ljudi rado izbegli.
    A postoji i još jedan jednostavniji razlog zbog čega izgleda da neki ljudi imaju više sreće u ljubavi. Samoproklamovani srećnici teže višem stepenu društvenosti i otvorenosti. Oni upoznaju mnogo ljudi, čime se i šanse da susretnu pravu osobu drastično uvećavaju.

    Bap kao kada je u pitanju ljubav, čini se da neki ljudi imaju dobar nos za biznis, a drugi jednostavno trče od jednog do drugog posla. Dr Vajzman je dokazao da se poslovni uspeh može poboljšati tako što ćemo naučiti kako da budemo srećni. Tokom pet meseci, zaposleni u jednoj firmi za menadžment su, pod supervizijom dr Vajzmana, pohađali specijalno osmišljena predavanja kako bi naučili da razmišljaju i ponašaju se kao srećni ljudi. Ovo je bilo nešto sasvim drugačije od uobičajenih kurseva poslovne motivacije. Više je bilo reči o traganju za mogućnostima uz pomoć relaksacije, otvorenosti uma i oslanjanja na intuiciju, nego na razvijanje ciljne predstave i fokusiranje na nju.

    Rezultati su bili impresivni. Čak 54 odsto učenika je na kraju smatralo da se njihova lična sreća uvećala, a 75 odsto da se isto dogodilo i sa srećom njihove kompanije. Možda još značajniji pokazatelj jeste činjenica da se prodaja u kompaniji gde su radili, a samim tim i profit, povećala za 20 odsto mesec dana po okončanju kursa i dostigla najviši nivo u poslednje tri godine.
    Jedno istraživanje nagoveštava da 50 odsto Britanaca sebe smatra srećnim ljudima, dok 14 odsto veruje da su nesrećni. Po čemu se ove deve grupe razlikuju? Postoje neke značajne razlike u psihologiji i ponašanju srećnih i nesrećnih ljudi. A ako geni utiču na karakter ličnosti i njeno ponašanje što je nesumnjivo, onda bi odgovor na pitanje 'da li se neki ljudi rađaju nesrećni' definitivno mogao biti potvrdan.
    Srečni ljudi teže da stvore mogućnosti i šanse za dobru sreću svojom otvorenošću, društvenošću i otvorenom komunikacijom govoreom tela, što navodi druge ljude da reaguju. Oni su opušteni, idu polako i samim tim, lakše uočavaju potencijalne šanse i mogućnosti koje će im pomoći da preokrenu svoju sreću. Takođe, oni vole raznovrsnost i promene. Na primer, čovek može prekinuti rutinu pukim razmišljanjem o određenoj boji dok ide na neku zabavu, a tamo može razgovarati samo sa osobama koje nose tu boju. To će ga odvojiti od rutinskog ćaskanja sa ljudima koje je prethodno već upoznao i omogućiti mu komunikaciju sa strancima i sticanje novih poznanstava i prijateljstava. Samim tim, povećavaju se izgledi za neke nove šanse i mogućnosti na svim aspektima.
    Srečne ljude karakterišu i pozitivna očakivanja kada je u pitanju život, a dobre stvari im se, naizgled, same nameštaju. Jedan poznati eksperiment ilustruje ovakav obrazac. Psiholozi su rekli profesorima srednjih škola u SAD da su određena deca u njihovim odeljenjima veoma nadarena. Zapravo, to je bila obična laž, jer ništa nije ukazivalo da su odabrana deca zaista talentovana. Međutim, profesori su počeli da obraćaju više pažnje na decu koju su pomenuli psiholozi, radili su sa njima intenzivnije i ohrabrivali ih na svakom koraku. Ta deca su počela da pokazuju sve bolje rezultate u učenju, na testovima inteligencije i u ukupnom intelektualnom angažmanu, za razliku od drugih učenika. Ovaj eksperiment je dokaz efekata i moći koju imaju pozitivna očekivanja.
    Potpuno suprotan eksperiment je takođe pokazao moć negativnog razmišljanja. Finski psiholozi su, zavisno od njihovog pogleda na život, podelili grupu od 2.000 muškaraca na 'negativne', 'neutralne' i 'pozitivne'. Tokom šest godina, muškarci iz negativne grupe su u daleko većem broju umirali od raka, srčanih bolesti i raznih nesreća, nego uni u neutralnoj grupi. Nedostatak sreće? Da, ali su nesreći znatno doprineli njihov psihološki profil i životni stav. Nasuprot 'negativnima', u grupi 'pozitivaca' je zabeležena daleko manja stopa smrtnosti.


    Psiholog Viktorija Medvek, proučavala je izraze lica dobitnika medalja na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Primetila je da dobitnici bronzanih medalja izgledaju daleko srećniji zbog svog uspeha, nego dobitnici srebra. Njeno objašnjenje je jednostavno. Dobitnici bronzanih medalja su bili srećni jer su znali da ih je samo trenutak delio da uopšte ne osvoje medalju. Dobitnici srebrnih medalja su bili nesrećni zbog saznanja da ih je, takođe, trenutak delio od šanse da osvoje zlato. Ovakvo razmišljanje se naziva razmišljanjem suprotnom činjenicama, a sve zbog nečije opterećenosti onim što se moglo dogoditi a nije.

    Dr Vajzman je dobrovoljcima podelio različita scenaria, ne bi li među njima pronašao dokaze da li srećnici i nesrećnici pokazuju simptome razmišljanja suprotnom činjenicama. Pokazalo se da srećni ljudi razmišljaju slično dobitnicima bronzane medalje - utešeni srećnom činjenicom da se mogao ostvariti i daleko gori scenario, a da pri tom ima i onih koji su lošije prošli od njih. Naravno, nesrećni ljudi su razmišljali kao i dobitnici srebrnih medalja - uvek su razočarano mislili da bi bilo daleko bolje da su stvari ispale drugačije.
    I srećnim ljudima se događaju loše stvari. I njima sudbina udeljuje popriličan zalogaj razočaranja i gorčine. Ono što ih razlikuje jeste značenje koje ovi ljudi pridaju negativnim događajima. Kada se od njih zatraži da ocene negativne scenarije, srećni ljudi teže da im daju pozitivni rejting. Ako su, na primer, bili ranjeni u nogu tokom pljačke banke, srećni ljudi će biti zahvalni što nisu pogođeni u glavu i što su preživeli to traumatično iskustvo. Nasuprot njima, nesrećna osoba bi smesta zakukala, pitajući kako se uopšte može smatrati pozitivnim to što te je neki ludak upucao.
    Veoma često, očigledna nesreća se može preokrenuti u novu šansu. Pre nego što je diplomirao psihologiju, dr Ričard Vajzman je bio profesionalni mađioničar. Jednom prilikom, ukraden mu je kovčeg sa svim rekvizitima upravo u trenutku kada je trebalo da nastupi na pozornici prestižnog holandskog kluba. Nemajući kuda a bez ikakvih mađioničarskih trikova osim špila karata, Vajzman se pojavio pred publikom i izmišljajuči trikove na licu mesta ostvario svoj najbolji nastup. Toliko uspešan, da su ga kolege mađioničari kasnije molili da im pokaže neke od trikova sa kratama.

■ Izgradite čvrstu mrežu kontakata koji će vam otvoriti put ka novim šansama i mogućnostima. To znači da morate sklapati poznanstva. Počnite redovno da razgovarate sa osobama koje baš i ne poznajete dobro, čak i sa strancima. Srećnim ljudima je ovo lako - uz malo prakse, postaće lako i 'maleroznima'.
■ Trudite se da spustite nivo telesne i mentalne tenzije, što će vas učiniti daleko prijemčivijim. Redovne a jednostavne vežbe relaksacije pomažu smanjenju stresa. Duboko dišite u mirnoj sobi i maštajte o lepim stvarima, na primer, zamislite sebe na tihom mestu pored reke ili jezera sa voljenom osobom.
■ Ojačajte svoje intuitivne moći meditacijom. Tokom relaksacionih vežbi, ponavljajte neku jednostavnu reč ili frazu iznova i iznova, da biste pročistili um. Radite to tokom 20 minuta, tri puta nedeljno.
■ Naučite da iščekujete dobru sreću. Dan počnite pozitivno, afirmativnom rečenicom tipa: 'Baš je lep dan. Zaslužujem dobru sreću i danas će mi se dogoditi nešto lepo'
■ Uvek nastojte da ostvarite ciljeve, čak i ako su šanse da se to dogodi prilično pršave. Motivišite sebe sprovodeći analizu prednosti: ovo uključuje listu svih prednosti koje ćete steći ostvarivanjem cilja. Osim toga, napišite i listu - šta sve treba uraditi u određenim vremenskim okvirima i koliko napora uložiti da bi se cilj postigao.
■ Kada vam se dogodi nešto loše, potražite sopstveno utočište. Naterajte sebe da se osetite bolje tako što ćete se prisetiti da je situacija mogla biti i gora nego što jeste. Tada se zapitajte: da li je to uopšte više važno?
■ Distancirajte se od loše sreće odlaskom u fitnes klub, bioskop, pozorište, slušanjem muzike i susretima sa prijateljima. Neutrališite negativne događaje tako što ćete se usredsrediti na nešto pozitivno i lepo što vam se dogodilo u prošlosti.