vrh
Meni


Tajanstveni Jin - Jang

   Znaci, simboli, čudne geometrijeske figure koje, u zavisnosti od postavljanja, zrače pozitivno ili negativno, često potiču iz veoma davnih vremena. Bili su poznati i primenjivani u antici kao nazaobilazni element obreda, običaja i filozofije. U današnje vreme opet se otkrivaju začuđujuće osobine tih figura i simbola. Jedan od najpoznatijih takvih simbola je JIN-JANG, koji potiče iz filozofije stare Kine - Taoizma.


    Nastanjanje JIN-JANGA procenjue se na na oko 3.000 godina pre naše ere. To je ipak i dalje velika zagonetka koja, verovatno, neće biti uskoro rešena. Osnova kosmičkog poretka i reda prirode bilo je postojanje, uzajamno delovanje i prožimanje dveju sila koje predstavljaju večnu dvojnost prirode, večno kretanje između polova dobra i zla: JIN-JANG.
    JANG je sve ono što je pozitivno, aktivno, podsticajno, dok je JIN negacija, smirenje, pasivnost. JANG simboliše muški element u prirodi: život, nebo, sunce, dan, dok JIN simboliše ženski element prirode: smrt, zemlju, mesec, noć. JANG je delatan, svetao, oličava radost, dok JIN predstavlja tugu i crnilo.
    Oba elementa se uzajamno prožimaju i nemoguće ih je odvojiti. Taj osnovni princip dvojnosti svega što nas okružuje prikazuje se u vidu kruga podeljenog na dva jednaka dela linijom u obliku obrnutog slova 'S'. Element JANG je beli deo kruga, element JIN je crni deo. Ipak, beli deo sadrži crnu tačku, a crni deo belu tačku što podseća da u svakoj sili postoji i deo suprotne sile. Oba kraja razgraničavajuće sinusoidne linije stapaju se sa ivicom kruga koji simboliše TAO - Veliku Celinu koja sadrži sav ostatak.
    Sve pojave u svetu koji nas okružuje uslovljene su TAOOM i harmonijom između JINA i JANGA. Nastupanje dana i noći, pojavljivanje narednih godišnjih doba rezultat je preplitanja JINA i JANGA. Zahvaljujući njihovom sadejstvu nastale su pojave rađanja i umiranja, stvaranja i raspadanja života na zemlji. Istina, prema izvesnim kosmogonijskim teorijama na samom početku je trebalo da postoji nedeljiv T'AI-KI (prapočetak svemira), poravnat sa haosom, no ipak, od kako su se iz njega izdvojile ove dve sile (JIN-JANG) svet treba večno da postoji kao rezultat njihovog naizmeničnog nastupanja. To je u skladu sa kosmičkim zakonom RAVNOTEŽA - BALANS.
    Tražeći savremenu filozofsku interpretaciju JIN-JANGA potrebno je obratiti pažnju nato da on nema vrednujućih ni ocenjujućih osobina. U principu, dve suprotne sile koje ulaze u njegov sastav nemoguće je oceniti. U prirodi ne postoji pojam dobra i zla, ona ne primenjuje takvo vrednovanje. To je isključivo intelektualni produkt čoveka - dobar i ispravan samo u sferi moralnih principa koje je sam stvorio.
    I ono što je zlo - na primer, grabljivac, kao i ono što je dobro - na primer jagnje, prirodi su potrebni i jednako važni za njeno nenarušeno stanje. Kao i svemir, koji postoji zahvaljujući sadejstvu tih dveju sila sa ekvivalentima u nebu i zemlji, i nastanak čoveka, život i smrt, u tesnoj su vezi sa sadejstvom ta dva elementa. Može se reći da je JIN-JANG pratio Kineze za života, ali isto tako i 'pre života' i 'posle života'.
    Prema verovanju Kineza čovak je imao dve duše: jednu koja je poticala iz elementa JANG, dakle iz neba, i drugu koja je imala element JIN i koja je poticala iz zemlje. Kada se čovek rodio dolazilo je do spajanja večnih sila JIN i JANGA u njemu. Posle čovekove smrti duša se vraćala u nebo koje je bilo stecište svih elemenata JANG, a duh P'O, zajedno sa telom, bio je stavljen u grob gde se spajao sa zemljom - sedištem elemenata JIN. Duša HUN, kao izvor inteligencije i psihološkog života, bila je znatno važnija od duha P'O koji je u čovekovom organizmu bio receptor doživljaja niže kategorije, odnosno čulnih doživljaja.
    Najveće božanstvo bilo je nebo, sedište dobročiniteljske energije JANG koje se nalazilo visoko iznad JINA, zastupljenog preko zemlje. Ono ne proteže svoju kontrolu samo nad pozitivnim silama, već i nad svim zlim duhovima i njihovim delima. S tim u vezi je postojalo uverenje da nijedan demon ne može učiniti čoveku nepravdu bez odobrenja neba ili bar bez njegove prećutne saglasnosti. Bio je to glavni razlog prinošenja žrtava nebu u nadi da će ono zaustaviti sve negativne sile.
    Sile JIN i JANG se nalaze u stalnoj borbi i svaka od njih, nakon postizanja pobede, počinje da popušta suprotnoj sili da bi, posle izvesnog vremena, opet preuzela primat. To je od ogromnog značaja u svakodnevnom životu: u načinu rada i vremena njegovog trajanja, kod izbora načina provođenja slobodnog vremena, kod izbora društva ili partnera, kod odabiranja odgovarajuće ishrane, kao i kod izbora odgovarajućeg prirodnog leka za lečenje pojedinih obolenja. Najvažnije je povezivanje na principu suprotnosti i saznanje da ceo svet koji nas okružuje uvek teži ravnoteži i punoj harmoniji.
    Izuzetno zanimljivo je posmatranje principa JIN-JANGA među biljkama i povrćem koje svakodnevno koristimo. JANG je vruć, tvrd, zbijen u svojoj strukturi, agrseivan. JIN je hladan, mek, vodnjikav i pasivan. JANG je sunčev sistem, vreo, snažan. JIN je lunarni sistem, hladan, nežan, vazdušast. Pojedine biljke mogu biti JIN ili JANG. Pojednostavljeno, to manje više izgleda ovako: delovi biljaka koji rastu u zemlji, a koristimo ih, na primer, cvekla - su JANG, oni koji rastu iznad zemlje, na primer: bundeva, paradajz, krastavac - su JIN. Na primeru biljaka moguće je posmatrati kako se suprotne osobine međusobno povezuju. Podzemni deo šargarepe će biti JANG, međutim, lišće će biti JIN. To je u tesnoj vezi sa oblikom i bojom, ali i sa sposobnošću da zrači u zavisnosti od pojedinih sastavnih elemenata. Ren, čiji je koren najviše JANG, jedno je od najsnažnijih zračećih povrća. Zato može biti primenjivan kao zaštita od štetnog zračenja, a istovremeno sam leči mnoga oboljenje, zapaljiva stanja i deformacije ljudskog organizma.
    Važno je i to da iste stvari jednom mogu biti JANG, drugi put JIN ili u izvesnim fragmentima JANG i JIN (istrugan koren rena začinjen pavlakom ublažiće prejako delovanje mesa - JANG, jer struganjem i razvodnjavanjem dobija JIN osobine). U Kini i na Dalekom istoku se smatralo da je svet izgrađen od pet elemenata: vatre, vode, zemlje, metala i drveta. To je u tesnoj vezi sa pravilnim protokom energije i životne sile zvane KI (ili ČI) i sa ravnotežom međusobno suprotstavljenih i istovremeno povezanih sila JIN i JANG. Ovih pet praelemenata svemira nalaze se u veoma komplikovanim uzajamnom odnosu: s jedne strane svaki element rađa sledeći element i podstiče njegov razvoj, odnosno: iz drveta se rađa vatra, iz vatre - zemlja, koja se preobražava u metal, dok iz metala nastaje voda. Ipak, s druge strane, isti taj element uništava svog 'unuka': znači, vatra topi metal, pod udarcem metala se ruši drvo, drvo svojim korenjem razara i uništava zemlju, zemlja zasipa vodu, a voda gasi vatru.
    Na tom uzajamnom podsticanju i kočenju, na toj borbi suprotnosti, zasnovana je suština svega što postoji i što se ispoljava. Svaka pojava, svaki proces, sve što se događa, rezultat je uzajamnog delovanja i borbe tih suprotnosti, a istovremeno ta borba izaziva kretanja i razvoj. Polazeći od ovih opštih filozofskih pretpostavki kineski lekari su odgovarajuće interpretirali prikupljena saznanja o anatomiji, patologiji, fiziologiji i utvrđivali principe naučnih teorija i metoda postupanja koji su podlezali postepenoj prirodnoj evolucijskoj promeni. Znanje kineskih lekara o anatomiji i čovekovoj fiziologiji bilo je veoma veliko. Osim tačnog poznavanja ljudskog tela i svih anatomskih tvari, u uskom shvatanju te reči, takođe su razlikovali i izvesne glavne organe shvaćene kao anatomsko-fiziološki sistem. To su bili: srce, slezena, pluća, bubrezi i jetra.
    Na principu regularnosti odnosa JIN-JANGA i uzajamnog delovanja 'pet praelemenata' smatralo se da su ovi organi tela međusobno neraskidivo povezani i da deluju kako u procesima sinergizma i podsticanja, tako i antagonizma i kočenja. Tvrdilo se da u srcu prevladava element vatre, u slezeni - zemlje, u plućima - metala, u bubrezima - vode, a u jetri - drveta. Otuda je nastala osnovna šema puta uzajamnog delovanjaglavnih organa tela: srce podstiče slezenu i koči pluća, slezena podstiče pluća ali koči bubrege, pluća podstiču aktivnosti bubrega ali koče jetru, koju, za razliku, podstiču bubrezi, ali ovi koče srce i, najzad, jetra podstiče srce ali koči slezenu. Na ovaj način su kineski lekari tretirali organizam kao jednu celinu. Razumeli su nužnu i nepromenjivu uzajamnu zavisnost njegovih delova i podsećali na dva puta i dva vida tog delovanja: neposredno - organ na organ, i pomoću posredne karike, posrednih organa.
    Glavni organi su: srce - odnosno ceo vaskularni sistem koji u sistemu ispunjava funkciju krvotoka i najtešnje je povezan sa psihičkim stanjima; slezena - je ceo sistem za varenje koji obuhvata aktivnosti primanja i pretvaranja hrane, njenog upijanja i korišćenja od organizma i uklanjanja stalnih izlučevina; pluća - ceo disajni sistem koji obuhvata i kožu; bubrezi - ceo sistem stvaranja i izbacivanja mokraće, vodne prerade u organizmu, sistem žlezda unutrašnjeg lučenja, sistem za uklanjanje tečnih izlučevina; jetra - centralni vegetativni i periferni nervni sistem sa njegovom funkcijom sjedinjavanja organizma sa spoljnom sredinom i regulisanje aktivnosti unutrašnjih organa. Za uzajamni odnos elemenata JIN-JANG u organizmu, a u rezultatu toga i za osobine temperamenata, odgovoran je 'žuč' - humoralni element sa-regulisanja sa nervnim sistemom.
    Sistem uzajamnog delovanja najvažnijih organa tela mož se manje više ovako objasniti. Podsticanje nervnog sistema povlači za sobom pojačavanje krvotoka. To izaziva povećanje potrebe u odnosu na sistem za varenje čije aktivnosti su opak nešto ublažene stanjem podsticanja nervnog sistema. Pojačavanje aktivnosti varenja povlači za sobom pojačavanje disajnih aktivnosti koje se povećava naročito kod smetnji u cirkularnom sistemu. Podsticanje aktivnosti pluća izaziva zatim pojačanu aktivnost celog humoralnog sistema i pojačava rad bubrega što do određenog stepena može biti ublaženo intenzivnim funkcionisanjem aparata za varenje.
    Opšte podsticanje humoralnog sistema može podržati stanje podsticanja nervnog sistema, ali ublažava aktivnost srca. Međutim, dobra disajna aktivnost ublažava podsticajnost nervnog sistema. Ovakvo uzajamno delovanje 'organa' i smer započet prvobitnim podsticanjem nervnog sistema predstavlja primer 'sindroma viška' grupe JANG. Ako ispitamo taj proces pri prvobitnom kočenju nervnog sistema onda ćemo stvoriti pojam o 'sindromu manjka' grupe JIN.
    Kada su svi organi zdravi i obavljaju svoje aktivnosti onda, zahvaljujući samoregulaciji organa, proces podsticanja ili kočenja lagano nestaje. Ako je neki organ bolestan ili oštećen a njegova aktivnost je poremećena, tada sledi prekid lanca samoregulisanja i ne dolazi do nestanka procesa. Tada u tom, ili drugom organu, nastaje poremećaj koje se odražava na ceo sitem koji zahteva lečenje.

     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane