Izgubljena Otkrića - Preteče Savremene Tehnologije

    Godine 1876. francuski arheolog Viner zapisao je sledeće: 'Doći će dan kada ćemo moći reći klasičnim civilizacijama faraona, Haldejaca i Bramana: - U našim knjigama vi ste klasifikovani kao najdrevniji, ali nauka pokazuje da je civilizacija Tihuanaka iz vremena još pre drevnih Inka nekoliko hiljada godina starija od vas.
 

    Poreklo Tihuanaka, u Boliviji, gubi se u milenijumima pre nas. U vreme kada je Francisko Pisaro osvojio Peru, Inke su govorile da su za Tihuanako oduvek znali samo kao razrušeni grad. Ajumare, najstariji narod u Andima, tvrdile su da je to bio gradf prvih ljudi na zemlji i da ga je stvorio bog Vira Koča, čak mnogo pre od rođenja Sunca i zvezda.
    Tihuanako otvara vrata u preistorijski svet koji je delimično nastavak onog započetog egipatskom civilizacijom. Međutim, dugo pre otkrića Tihuanaka, radoznali duhovi su naslućivali istinu o ostvarenjima naših predaka i naglašavali neobičnu prirodu izvesnih stvari o kojima su postojali izveštaji stari nekoliko stoleća.
    Ako ovo dovedemo u vezu sa idejom o preistorijskim civilizacijama, vidimo da se čovekova avantura, koju su započeli naši daleki preci, nastavlja u atomsko doba bez ikakvih prekida. Čak iako nam taj dugi lanac događaja izgleda zastrašujući, bilo bi budalasto odbaciti ga bez ispitivanja. Ljudi u vreme kralja Luja IX - Svetog Luja, bili su uplašeni kada su videli električno svetlo, jer ga nisu razumeli, pa ipak su električni uređaji postojali još daleko pre toga. Akumulatori stari 3-4 hiljade godina pronađeni su u Vavilonu.
    Ako se vratimo još dalje u prošlost, 16-17 hiljada godina, izgleda moguće da su umetnici koji su radili crteže u Lasko pećinama možda koristili električno osvetljenje, iako za ovu ideju nemamo nikakvog dokaza. Slike su tako sveže obojene, tako jasne i bez čađi, da je nemoguće zamisliti kako su magalenski umetnici osvetljavali mračne pećine, jer bi baklje i vatre na podu ostavile tragove.


    Nekoliko hroničara iz XIII veka, govore nam o Ješielu, francuskom rabinu čiju je obrazovanost hvalio Luj IX, koji je znao tajnu zaslepljujuće lampe koja se sama palila! Ova lampa nije imala ni ulja ni fitilja, i Ješiel ju je ponekad noću stavljao na prozor, snažno fascinirajuće svoje savremenike. Mada je bio akreditovan na dvoru i povremeno služio kao kraljev savetnik, Ješiel nikada nije otkrio tajnu svoje lampe.

    Prema hroničarima, on je imao specijalan način za obeshrabrivanje neželjenih posetilaca koji bi se približili njegovim vratima. On bi dodirnu ekser ukucan u zid njegove eradne sobe, na šta bi puckajuća, plavičasta varnica odmah prskala. Teško svakome ko bi tada dodirnuo gvozdeni zvekir. On bi se presamitio, urlajući kao da ga zemlja samo što nije progutala, pa bi zatim potrčao što ga noge više nose.
    Jednog dana preteća neprijateljska gomila se skupila ispred njegovih vrata. Ljudi su držali jedno drugo za ruke da bi se suprotstavili onome što su nazivali 'zemljotresom'. Najhrabriji je zvekirom pokucao na vrata. Ješiel je dodirnuo svoj ekser, a napadači su trenutno odbačeni unazad, padajući jedan preko drugog. Pobegli su vrišteći kao da su opečeni. Bili su sigurni da se zemlja otvorila ispod njih i da su u nju potonuli do kolena. Nisu znali kako su pobegli, ali od tada ništa više nije moglo da ih natera da se vrate i naprave gužvu isped čarobnjakovih vrata.
    Sve ovo jasno ukazuje na to da je Ješiel izumeo ili ponovo izumeo električnu svetiljku i da je pritiskanjem dugmeta mogao da šalje električnu struju u gvozdeni zvekir na vratima. Ješiel je bio upućen u naučnu tajnu, za koju nije smatrao da treba da otkrije ljudima iz XIII veka.


    Možda čak ni danas niko ne zna pravu prirodu fenomena koji zovemoelektricitet, mada je on star koliko i svet i koji je Mojsije uspevao da upotrebi u svom kovčegu. Neki stručnjaci veruju da je Mojsijev kovčeg (Zavetni kovčeg), za koji se pričalo da sadrži tablice zakona, Aronovu palicu i vazu ispunjenu manom, neka vrsta električne komore koja je bila u stanju da proizvodi moćni električni naboj, verovatno jačine od 500-700 volti.
    Dvadeset i peto poglavlje Knjiga izlaska govori nam kako je Gospod dao Mojsiju veoma specifične instrukcije za gradnju kovčega. Bio je napravljen od sitim drveta i obložen zlatom spolja i iznutra (identičan princip električnog kondenzatora - dva provodnika odvojena izolacijom) i sa zlatnom krunom oko njega. Kovčeg je ostao u suvom regionu, gde prirodno magnetsko polje normalno dostiže 500-600 volti po vertikalnom metru. Možda je on sadržavao akumulatore slične onima koji su nađeni u Bagdadskom muzeju, a zlatna kruna bi služila da puni akumulatore ili kondenzator.

    Kovčeg je dat na čuvanje Levitima, koji su bili jedini kojima je dozvoljeno da ga dotaknu. Oni su ga nosili pomoću dve drvene motke optočene zlatom i svaka je pasovala u dva zlatna prstena prikačena za uglove, tako da je dolazilo do provodljivosti u dodiru sa zemljom. Kondenzator ili akumulator, se tako praznio bez opasnosti po nosioce. Izolovna, kovčeg je ponekad imao vatreni oreol i ako bi iko bio dovoljno nesmotren da ga dodirne, udario bi ga snažan električni šok, koji je užasavao neposvećene. Kada ga je David doneo u svoju palatu iz Abinadabove kuće, došlo je do tragičnog događaja. Kovčeg je stavljen u nova volovska kola koja je vozio Abinadabov sin Uza. Kaže se: 'Akad dođoše do gumna Nahonova, Uza se maši za kovčeg Božiji i prihvati ga, jer volovi potegoše na stranu. I gospod se razgnjevi na Uzu, i udari ga Bog ona za tu nepažnju, te umrije ondje kod kovčega Božijega'. (Druga knjiga Samuilova). Da li je to Uza poginuo od električnog udara?
    Nije nerazumno pripisati više znanja Mojsiju. Dela apostola tvrde da je on bio iniciran u mudrost Egipćana, što znači da mu je dato obrazovanje koje je bilo rezervisano samo za svešteničku klasu, i da je obrazovanje obuhvatalo veoma širok raspon naučnog znanja. U arhitekturi, astronomiji i posebno medicini, Egipćani su mogli da se takmiče sa našim današnjim naučnicima, a ponekad su ih i prevazilazili - u Dolini kraljeva pronađene su mumije sa mostovima za zube u ustima koji su veoma slični onima koje prave savremeni stomatolozi.
    Biblija i pisci kao što su Klement iz Aleksandrije i Platon, pružili su nam uvid u egipatsku nauku, kad pričaju o onome što su zvali čudima:
■ Mojsije izgovara ime Jehove na takav način da kralj Egipta pada u nesvest.
■ Mojsije čini vodu pitkom bacajući u nju drvo
■ Mojsije komanduje žabama, vašima i buvama da se rašire po faraonivim zemljama - bez sumnje naukom o zvuku ili ultrazvuku, koju entomolozi koriste za prizivanje insekata.
■ Mojsije je prouzrokovao pošast čireva, koja se može objasniti epidemijom - ili zračenjem
■ Mojsije čini da voda teče iz stene udarajući je svojim štapom
■ Mojsije gradi kovčeg koji udara šokovima svakoga ko ga dodirne
■ Mojsije obznanjuje zakon na planini Sinaj, uz pratnju munja i gromova
    Ima onih koji u ovim izveštajima vide niz čuda, ali ako ih primimo kao činjenice, izgleda razumnije, u svetlu naših današnjih znanja, tražiti racionalno objašnjenje za njih. Mojsije je bio dobro upućen u fiziku - ultrazvuk i elektricitet, u hemiju, geologiju i meteorologiju. Zapanjujuće je da Egipćani nisu bili voljni da na nas prenesu svoja astronomska posmatranja i znanja. Pa ipak, mi znamo za reputaciju njihovih sveštenika koji su učili Talesa, Pitagoru i Platona. Upućeni su očigledno dobro čuvali svoje tajne i otkrivali su samo ono što je bilo društveno korisno ili što su mogli da shvate neupućeni naučnici.

    Egipatski sveštenici su bili optuživani da su ponekad koristili magnete, elektricitet i parne mašine, ultrazvuk i razne druge uređaje da bi pravili lažna čuda u cilju zasenjivanja ljudi sa moćima njihovih bogova. Istina je da u takvim čudima nema ništa božanskog, ali ostaje činjenica da su sveštenici znali za parnu mašinu, ultrazvuk i elektricitet, što ukazuje na postojanje nauke koja je bila gotovo neverovatna za to vreme.


    Sveštenici su saopštili neka od svojih znanja, opisana u tajnim knjigama, dvojici visokokvalifikovanih mehaničara i fizičara, Ktesibijusu i Herou iz Aleksandrije, pod uslovom da svoj rad koriste samo za dobrobit hramova. Šta se kaže o Heoovim uređajima?
    'Svojim parnim mašinama hramove je pretvarao u mesta misterija. Kada su se na oltaru palile svetle vatre, kamena truba je zazvučala signal za vernike da uđu. Videli su velika vrata koja se sama otvaraju, a kada bi ulazili u svetilište okrećući bronzane točkove koji su bili u ulaznom holu, padala bi fina kiša namirisane vodice, metalne ptice su otvarale kljunove i iz njihovih grla izlazio je natprirodan poj.'
    U svetilištima, ljudi su mogli da se dive metalnim likovima bogova koji su se lagano dizali prema plafonu, statuama koje su težile nekoliko tona i koje su ostale da vise u vazduhu, teškim bronzanim vratima koja su se otvarala i zatvarala na zapovest i sveštenicima koji su levitirali. Magična nauka često je nadmašivala eksperimentalnu nauku - ove dve su bile nerazdvojno povezane, i sveštenici su bili u stanju da čine da se pojavljuju fantomi, da daju proročanstva i da bacaju teške kletve na zločince.
    Po njihovoj volji, hram je bio obavijen oblacima ili osvetljen nadljudskom svetlošću. Ponekad bi mrak padao usred dana, a ponekad bi noć sijala, lampe se same palile, bogovi zračili, čulo se tutnjava grmljavine i teško bi bilo bezbožnim koji bi na sebe navukli kletve iniciranih. Za izazivanje ovih fenomena sveštenici su koristili kombinaciju religije i magije. Neki neupućeni nazivali su ih prevarantima. Da li je danas prevara kada poleti avion, kada fotoelektrična ćelija automatski otvori vrata, kada hemijska reakcvija ili motor prouzrokuju da se voda smrzne u frižideru?
    Sveštenici od pre dve, četiri, pa čak i deset hiljada godina bili su učeni i u veri i u nauci. Oni su bili hemičari, fizičari, biolozi ... Ukratko, bili su inicirani u jedno više znanje koje se nije odnosilo samo na metafiziku, već i na sve ljudske probleme. Oni su svom svetu dali maksimalno dozvoljenu količinu nauke, čuvajući za sebe munje sa neba, demon pare ili božansku moć reči. Ali, sugurno su dozvolili Herou iz Aleksandrije da napravi nekoliko uređaja za laike - parnu mašinu poznatu kao aeolipil. koja funkcioniše na principu potiska mlazom, zatim, motornu pumpu, pa klepsidru - čudesnu vrstu časovnika, pa čak i metar za merenje pređene razdaljine.
    Mojsije je čak bio i više upućen od sveštenika iz vremena Heroa, jer je bio blizu misterijama Tihuanaka. Stručnjaci smatraju da su eksplozivne smese morale biti poznate u Egiptu. Mojsije, koga je usvojila kći Ramzesa II, prodro je u sve tajne egipatske nauke. Izgleda da je on koristio eksplozivne proizvode, naročito protiv Koraha, Dathana i Abirama, kada su se pobunili protiv njega sa 250 ljudi. U Bibliji čitamo: 'Tada reče Mojsije: - Ovako ćete poznati da me je Gospod poslao da činim sva ova dela i da ništ ane činim za sebe. Ako ovi pomru kao što mru svi ljudi, ia ako budu pokarani kao što bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod. Ako li šta novo učini Gospod i zemlja otvori usta svoja i proždre ih, sa svijem što je njihovo i siđu živi u grob, tada znajte da su ovi uvrdili Gospoda.
    A kad izgovori reči ove, rasjede se zemlja pod njima. I otvorivši zemlja usta svoja i proždrije ih, i domove njihove i sve ljude Korejeve i sve blago njihovo. I tako siđahu sa svijem što imađahu živi u grob, i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora. A svi Izrailjci koji bijahu oko njih pobegoše od vike njihove, jer govorahu - da nas ne proždre zemlja. I izađe oganj od Gospoda i sažeže onih dvesta pedeset ljudi.
    Posle ovog teksta iz Biblije, po mišljenju mnogih stručnjaka, možemo li da odbijemo da kvalifikujemo Mojsija kao električara i stručnjaka za eksplozive ili da damo egipatskim sveštenicima titulu doktora nauka? Mojsije je pokazivao svoje talante i drugim prilikama, protiv Nadava i Avijuda, pa se kaže: 'A sinovi Aronovi Nadav i Avijud uzevši svaki svoju kadionicu metnuše oganj u njih i na oganj metnuše kad i prinesoše pred Gospoda oganj tuđ, a to im ne beše zapovedio. Tada dođe oganj od Gospoda i udari ih, te pogiboše pred Gospodom.
    I na drugim mestima Biblija otkriva postojanje velikih naučnih tajni, uključujući čak i atomsku bombu, kako smatraju neki istraživači. Ne možemo da osuimo Mojsija što je koristio pirotehniku i elektricitet da bi se uzdivao iznad svog naroda, i zahvalni smo mu što je bio dovoljno mudar da sakrije ove opasne tajne. Da ih je otrkio drugima, svakako bi bacio svet u ponor apokalipse. Mojsije nije bio jedini koji je poznavao osobine elektriciteta. Prema Apolonijusu iz Tijane, Bramani su imali tajnu koja im je omogućavala da na svoje neprijatelje sruče munje i gromove. U knjizi Fabularum Liber, njen autor Higinus kaže da je Salome, kći Herodijasa, bila u stanju da imitira munje i gromove, a Isak Vosius, navodi da su 85. godine Kinezi koristili barut i vatreno oružje protiv Tatara. Hindu tekstovi govore o drevnim ratovima u kojima su visoko eksplozivni ugarci bacani na neprijatelje iz vazdušnih vozila.


    Tradicija i knjige iz Tibeta i Indije obiluju izveštajima o preistorijskim letećim mašinama koje su imale pozadi pogon za vazduh, vatru i živu. Ovo možda nije dokaz neke savršene tehnologije, ali bar pokazuju rudimente jedne nauke koja je kasnije izgubljena. Asurbanipal, kralj Asirije pre 2.600 godina, imao je ogromnu biblioteku za koju se pričalo da je prepotopska. Jednog dana kada je u svojoj palati skupio grupu učenih ljudi čija je proučavanja ohrabrivao i vodio, pokazao je ka pustinji i rekao: 'Tamo su u veoma staro vreme stajali moćni gradovi. Njihovi zidovi su nestali, ali imamo tablice na kojima je ugraviran jezik njihovih stanovnika'.
    Postoje hiljade i hiljade ovih tablica - nisu tačno izbrojane, pronađenih u ruševinama Ninive. Neke od njih su prevedene, ali većina njih leži po muzejima gde se niko ne trudi da ih prouči - ili se možda proučavaju tajno. Naučnici veruju a one sadrže značajne naučne tajne. Do sada su dale samo matematičke podatke, uključujući brojeve na kvadrat i na kub.
    Možda u istoj meri u kojoj i piramide, Solomonov hram je predstavljao riznicu znanja koja je sadržala i tajnu gromobrana. Jedan od najdragocenijih dokumenata o ljudskom geniju uništen je kada je Nabukodonosor uništio hram 588. goidne pre naše ere. U njemu su hebrejski proroci učili tajnu nauku koaj se nama čini bliska magiji. Divlje životinje su gajene u podzemnim komorama radi korišćenja u obredima inicijacije. Kada su Danijela bacili u jazbinu sa lavovima dok je bio u ropstvu u Vavilonu, on je lako uspevao da vlada njima. Egipatski sveštenici su imali istu moć, a neki je imaju i danas.
    Kao i Hebreji, i Grci su nasledili deo egipatske nauke. Zupčasti sunčani časovnik u Antikiteri bio je dokaz razvijenog astronomskog znanja. U trećem veku pre naše ere astronom Eratosten izmerio je kosinu ekliptike i obim Zemlje. Tunel u Samosu, dug oko 1000 metara, iskopala su dva tima radnika počinjući sa obe strane. Sreli su se u sredini sa savršenom preciznošću i tunel je apsolutno prav. Kada je u moderno vreme kopan tunel ispod Mon Blana, italijanski i francuski inženjeri su koristili uređaje kao što su radari, magnetski detektori i ultrazvuk, ne bi li bili sigurni da će se dva tima tačno sresti, ali je tunel u Samosu napravljen čak i bez kompasa.
    Aristotel je pisao sa metalnim perom. Platon je napravio klepsidru koja je funkcionisala kao budilnik. Kupališta u Vizantiji, koja je izgradio Septimius Severus, zagravali su se na petrolej koji su tovarne životinje donosile sa obala Kaspijskog mora. U svojoj palati Neron je imao lift koji se dizao u vis oko 40 metara.
    Prema Pliniju, Petroniju, Dio Kasijusu i Isidoru iz Sevilje, nelomljivo staklo - plastika, bilo je poznato Rimljanima i postalo je toliko popularno da je Tiberije naredio da se fabrika uništi, bojeći se da bi nov pronalazak smanjio vrednost zlatu i sredbru. Isak D'Izraeli je verovao da su Rimljani takođe izumeli i štampanje, ali da su to držali u tajnosti. Ovi pronalasci su kasnije pali u zaborav, kao i galsko-rimska žetelica. Sredinom XV veka, blizu Via Appie u Rimu, otkriven je grob u kojem je nađeno telo mlade devojke kako leži u nekoj neidentifikovanoj tečnosti. Lice joj je bilo toliko savršeno očuvano da je izgledalo kao da spava. Pored nogu joj je bila upaljena lampa. Jedan natpis je ukazivao da je umrla pre više od 1.500 godina, i da je bila Titija, Ciceronova kći. Ubrzo pošto je grob otvoren, lampa se ugasila. Niko nikada nije uspeo da objasni kako je mogla da gori tako dugo?!


    Pre nego što je izabran za papu pod imenom Silvester II, francuskog monaha Gerberta su arapski učitelji inicirali u Sevilji i Kordobi. Oko 970. godine on je pronašao parne orgulje, prvi časovnik koji su pokretali tegovi, uređaj koji se sastojao od tri sfere sa kojima je opisivao kretanje planeta i sistem računanja sa celim brojevima i razlomcima sličan onom koji koristimo danas.
    Njegov genije je toliko prevazilazio kapacitete njegovih savremenika, da je on odustao od toga da ih nauči tajnama mehanike, matematike i astronomije - posebno o okruglini Zemlje, koju je dokazao pomoću svojih sfera. Nekoliko istina koje je otkrio, ljudi su zaboravili čim su ih čuli. Mada je bio upoznat sa gromobranom, ograničio se na to da kaže da se grom može otkloniti 'dugim motkama zabodenim u zemlju, sa oštrim gvozdenim vrhovima'.
    U X veku niko se nije interesovao za nauku. Nikome nije bilo stalo da zna da će klepsidra biti zamenjena mehaničkim časovnikom, da je Zemlja okrugla ili da je grom nesreća koja se može izbeći. Ista stvar je bila i u XIII veku kada Rodžer Bejkon nije mogao da svojim savremenicima učini korisnim tajne koje je otkrio u arapskim rukopisima. Njegovo iskustvo je ilustrativno, jer pokazuje dve stvari: prvo, da su čudesni pronalasci bili poznati u antici, i drugo, da svaki pronalazak mora da dođe u svoje vreme.
    Rodžer Bejkon je rođen u Engleskoj 1214. godine, umro je 1294. godine, bio je toliko superioran u odnosu na svoje vreme da ga je Alksandar fon Humbolt smatrao za 'najviši vrh Srednjeg veka'. Jedna od stvari po kojoj se isticao je da je prvi predložio da se izvrši reforma julijanskog kalendara. On je papi Klementu IV pisao sledeće: 'Nedostaci ovog kalanedara su postali nepodnošljivi. Filozofi nevernici, i Arapi i Hebreji, pa i Grci koji žive među hrišćanima, gnušaju se gluposti koje hrišćani pokazuju u svojoj hronologiji i proslavi svečanih ceremonija. A ipak, hrišćani sada imaju dovoljno astronomskog znanja da bi sebi napravili čvrste temelje.'
    U optici, Bejkon je bio preteča Galilaja i Njutna. Nema jasnog dokaza da je on ikad napravio instrument sličan teleskopu, ali je sigurno da bi praktična primena njegovog znanja direktno dovela do refraktujućeg teleskopa, koji je bio poznat u Kini od pamtiveka i kojeg je napravio Holanđanin Metjus 1609. godine, a zatim do mikroskopa koji je izumeo Zaharijas Jansen 1590. godine. Isto znanje se takođe moglo upotrebiti za pravljenje reflektujućeg teleskopa četiri stoleća pre Njutna.
    Dalje, u Bejkonovim spisima se može naći i formula za barut. On je bio alhemičar utoliko što se zanimao za transmutaciju metala, ali je u svom pristupu problemu bio istinski eksperimentalni hemičar, u modernom smislu reči. Proganjan, zatvoren i neshvaćen, veliki Bejon je izgovorio ove gorke reči pri kraju svog života: 'Žao mi je što sam se toliko trudio u interesu nauke'. Kada je umro, kaluđeri iz njegovog manastira su zakucali njegove knjige i rukopise za zid, kao što se činilo sa ozloglašenim delima magije.   


    Na ivici zaliva Bisko, gde se Andi dodiruju sa pacifikom, južno od Lime, u Peruu, jedan čudan crtež uklesan u vertikalni crveni zid litice predstavlja zbunjujući problem. Liči na neku vrstu trozupca ili trodelnog svećnjaka. Visok je oko 300 metara i može se videti sa mora sa daljine od 18 kilometara. Kada su ga španski konkvistadori videli u XVI veku, nazvali su ga 'čudesni znak tri krsta' i verovali su da ga je tamo stavio hrišćanski Bog da bi posvetio njihovo osvajanje. Ali, manje religiozni duhovi nisu bili zadovoljni tim objašnjenjen. Konopci koji su pronađeni u centralnoj grani, sugerišu da su ovaj 'svećnjak' koristile Inke, a bez sumnje i drugi pre njih, za naučne svrhe.
    Da li je svećnjak sa Anda bio merač plime? Verovatno, ali pošto je postavljen visoko iznad Pacifičkog okeana pokazuje da je imao i druge funkcije. U centru grane je bio veoma dugačak konopac koji je služio kao vertikalno klatno, a horizontalna klatna su prolazila kroz spoljašnje grane. Sa protivtegovima, skalama sa podeocima i konopcima koji su prolazili kroz čekrke, sistem je prestavljao giganstski seizmograf koji je mogao precizno da meri vibracije ne samo u Peruu, već po celoj zemaljskoj kugli! Ova hipoteza izgleda toliko verovatnija jer je učestalost zemljotresa u Peruu među najvišim u svetu. Ali, ko je izmisli taj naučni instrument u dalekoj prošlosti.
    Prema istorijskim izvorima, drevni ljudi su poznavali neku vrstu kaljenog bakra koji je bio otporan na koroziju i bio elastičan kao čelik. Izgubili smo proces letovanja zlatom koji se može videti u gotskim krunama iz Gvarazarske riznice koja je izložena u muzeju u Klijiju, i uprkos svim naporima, nikada se nije otkrila tajna etrurskog oblaganja zlatom.
    Početkom XVII veka, De Mev, francuski pronalazač, koristio je neki tajanstveni proizvod koji je čelik činio krhkim poput stakla. Za vreme tog istog porioda, čovek po imenu Luj Leru napravio je patent koji mu je omogućavao da pretvara gvožđe u čelik sa velikom lakoćom i jednostavnošću. Kontesa de Bonval je očigledno pronašla ovaj patent 1720. godine, jer je ponudila da oda regentu Francuske hemijsku tajnu za pretvaranje gvožđa u čelik brzinom od 10 miliona kilogram godišnje, po ceni od samo tri franka za 50 kilograma. Kao cenu za ovu tajnu, tražila je milion i po franaka, plus godišnju penziju od 100.000 fanaka. Regent je odmah odbio.
    Mnogi nesrećni pronalazači videli su kako njihovi pronalasci, od kojih su neki mogli ubrzati evoluciju nauke, potpnuli u zaborav zbog nerazumevanja i prezira. Volter je jednom sreo čoveka koji mu je pokazao kako da pretvori tombak - legura koja se koristi kao imitacija zlata, u vlakna toliko tanka da su mogla da se izatkaju u tkaninu. Volter je kraće vreme razmišljao da li da stvori novu industriju, ali je tada napustio celu ideju o tome.
    Kineski crteži kasnog XIV veka pokazuju leteće kočije čija je propulzivna snaga možda bila neka vrsta elektromagnetizma. Regiomontanus, nemački matematičar i astronom iz XV veka, čije je pravo ime bilo Johan Miler, imao je jednu zapanjujuću igračku - metalnu muvu koja je stvarno letela. Voleo je da je pokazuje svojim prijateljima. Za vreme banketa muva bi letela visoko u krugovima iznad glava gostiju, a da nijednom nije udarila u zidove, a onda se na kraju vratila u njegovu ruku!?
    Još neobičniji je bio mehanički orao u prirodnoj veličini koji je radio zapanjujuće stvari prilikom ceremonijalnog ulaza cara Maksimilijana I u Nirnberg. Orao je bio lansiran prema caru sa vrha zidina dok je car još uvek bio daleko. Kad je došao do njega, okrenuo se i počeo da leti ispred njega, lepršajući krilima, celim putem sve do kapije grada.
    U Briselskom muzeju postoji slika Hijeronima Buša koja predstavlja iskušenje svetog Antonija kako se ono zamišljalo u XV veku. U svojim naporima da skrene dobrog sveca na stranputicu, nečastivi je proizveo ceo niz proverenih zemaljskih iskušenja - plus neke leteće mašine. Jedna od ovim mašina je prilično zbunjujuća. To je jedan vazdušni brod u formi ptice, sa palubom, jarbolom i jedrima, kao jedrilica. Sve ovo nije nimalo neobično, ali na jarbolu se jasno vidi natena, a takođe postoji i uređaj za merenje uglova koji samo može biti goniometar, koji je tri veka kasnije izumeo fizičar Karanzo.
    Stručnjaci kažu da su žice prikačene na jarbol toliko očigledno namenjene da služe kao antena, da se mora priznati da je oko 1516. godine Hijeronim Buš zaista zamislio mogućnost prijema i prenošenja elektromagnetnih talasa. Tako je nacrtao i uređaj za merenje uglova, opremljen brojčanikom, koji je arhetip preciznog goniometra.
    Neka vrsta oružja nad oružjem prikazana je u vreme Luja XV i prošla je gotovo nezapaženo. Čovek po imenu Dipre, izjavio je da je otkrio supstancu koja gori toliko brzo i intenzivno da nema nikakvog načina da se zaustavi, utoliko pre što je voda čini da samo gori još žešće, umesto da se gasi. Svoj izum on je prikazao u Pariskom arsenalu i pred kraljem u Versaju. Kada je Luj XV shvatio da bi svako ko bi posedovao tu supstancu mogao da sprži celu flotu ili da uništi grad, zabranio je njenu upotrebu. Mada je tada bio u ratu sa Engleskom i mada mu je uništenje njihove flote moglo doneti pobedu, on je odbio da upotrebi rakvo oružje i zabranio ga je za dobrobit čovečanstva.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu