Letenje - Dar od Atlantide

   Italijanski avanturista, arheolog amater, istraživač piramida, Đovani Balkoni, nalazio se 1822. godine na rubu egipatske pustinje kada su mu beduini ispričali da su u obližnjoj pećini našli letelicu. Misleći da govore o fosilnim ostacima neke ptice, Italijan ih je upitao:
- Kakvu letelicu, možda neki primerak izumrle vrste?

    Njihov odgovor je bio:
- Ne gospodine, to je ogromna ptica, ali lažna.
    Belkoci, kako stoji u njegovom dnevniku, nije verovao da će u pećini naći nešto naročito zanimljivo, ali je ipak pošao s njima. Ušli su u vrlo uzak procep u stenama, dugačak nekoliko metara, koji se u dubini sužavao i spolja izgledao kao da prolaza uopšte nema. Ipak je postojao i kada se Belkoni provukao kroz njega kameni zidovi su se naglo širili u prostranu pećinu. I tu je, na svetlosti baklji koje su nosili beduini, vido nešto što ga je zaprepastilo.
    Usred pećine nalazila se ogromna ptica čija su široka krila gotovo dodirivala kamene zidove. Belkoni je, po napisima u dnevniku, ustuknuo gotovo momentalno u šoku pred prodornim pogledom ogromnih očiju ptice koje su izgledale kao žive. Kada se pribrao, uzeo je od beduina baklju i počeo da ispituje predmet. Ubrzo je, na svoje još veće zaprepašćenje, shvatio da je pred njim, premda nesumnjivo napravljena tako da liči na pticu, u stvari neka vrsta letelice. Ko je mogao da napravi tako nešto? Naslikane oči sasvim su jasno upućivale na stil antičkog Egipta. Ali, kako i kada???

    Belkoni je dugo proučavao ovaj 'predmet', koje je bio napravljen od lakog drveta i trske, koji su mu davali fleksibilnost i pokriven tankim zategnutim platnom. Krila su se širila na krajevima, kao kod prica kad lebde. U trupu se nalazilo udubljenje u koje bi mogla da se smesti jedna osoba. Koliko god da je gledao, Gelkoni nije mogao da vidi ništa što bi taj predmet moglo da lansira u vazduh. Na žalost, kada se jače oslonio o trup da bi bolje pogledao unutrašnjost, hiljadama godina star predmet je popustio i prelomio se, a krila su pala na kameni pod pećine i raspala se!
    Kako ni ono što je ostalo nije moglo da se iznese, Belkoni je morao da se zadovolji pravljenjem detaljnih crteža delova koji nisu bili uništeni. Nekoliko dana kasnije, Belkoni je pričao poglavici drugog beduinskog plemena šta je video u pećini i starac se nije ni najmanje začudio. Belkoni je njegov čudan odgovor zabeležio u dnevniku od reči do reči i on glasi:
- Seti se da su stari Egipćani, njihovi faraoni i sveštenici, poznavali umetnost letenja i pravili leteće mašine. Sveti ljudi imali su mnoga veličanstvena znanja koja su danas izgubljena. Jednoga dana, možda, naći će se svici sa Starom i Čudesnom naukom, a tada će današnji naučnici da se zapanje. Imaj na umu, o stranče, da je pesak pustinje čuvar papirusa koji će otkriti veru i znanja čudesnog i neverovatnog sveta koji je nakada postojao.
    Belkoni je tada zapitao starca i kako su Egipćani naučili da lete, na šta je takođe dobio čudan odgovor. Starac je rekao:
- Nauka pripada jednom narodu koji je živeo usred mora i posle njihovog nestanka došla je do nas. Ta nauka omogućila je pre toliko mnogo vremena sveštenicima da prave letelice koje su letele tako visoko da su izlazile van domašaja ljudskog pogleda! (Da li se ovde radi o legendarnim Atlantiđanima?)
    Posle tih reči poglavica je nešto utiho rekao mladiću koji je sedeo pored njega. Mladič je izašao i kada se vratio pružio je Belkoniju još jedan neobičan predmet. Na prvi pogled, to je bila figura ptice, verovatno albatrosa, dugačka nešto više od jedne i široka oko tri šake. Imala je zašiljen kljun, pažljivo iscrtane oči i crvene pruge duž tela. Belkoni je, međutim, brzo otkrio da predmet uopšte ne predstavlja pticu - njegova krila su bila potpuno drugačije spojena sa telom, a rep je imao vertikalni stabilizator. Poglavica mu je objasnio:
- To što vidiš je maketa letelice koja se nalazila u grobu jednog sveštenika, već nekoliko generacija je čuvamo, jer nam donosi sreću.
    Belkoni je, kako se navodi u dnevniku, pokušao da uveri beduine da mu daju maketu da bi je poneo sa sobom u Evropu i pokazao Zapadu, ali oni snisu bili spremni da se odvoje od svoje relikvije. Dozvolili su mu samo da napravi još jednu detaljnu skicu.
    Najlakše je ovu neobičnu priču i skice koje je napravio italijanski istraživač obaciti kao plod mašte. Ali, kakve mašte? Ne treba, naime, zaboraviti da u Belkonijevo vreme avioni nisu ni postojali. Sa druge strane, letelice starog Egipta i uništene moćne civilizacije spominju i stare hronike. Jedna od njih odnosi se na aktivnosti izvesnog Herona, učenjaka koji je živeo u Aleksandriji između I i II veka posle Hrista. Heron je, kaže se,  bio veliki učlenjak, veliki proučavalac nauke i radio je u ogromnoj Aleksandrijskoj biblioteci, u kojoj se, po predanju, u salama otvorenmim samo za odabrane, čuvalo sve znanje izgubljenih civilizacija. Možda je baš zahvaljujući čitanju tih većini zabranjenih tekstova, Heron razvio zavidnu količinu matematičkih i inženjerskih dostignuća, po kojima može da se meri sa drugim istorijskim genijem - Leonardom Da Vinčijem.
    Heronov rad doneo je svetu za ono vreme revolucionarne stvari koje je objavio u tri knjige na grčkom - Matematika, Automata i Optika. Ali, od tog čudesnog Herona o kome danas ne znamo gotovo ništa - da li je bio Grk, Egipćanin, sveeštenik ..., najpoznatiji su bili izumi na kojima je primenjivao svoja izvanredna znanja. Taj genije je daleko ispred svoga vremena konstruisao savršene prototipove raznih mašina, na primer, sistema koji su činili da se vrata sama otvaraju i zatvaraju, fontane pod pritiskom i mnoge druge stvari koje su fascinirale njegove savremenike, ali i fdanašnji svet. Jedan od njegovih genijalnih projekata bio je i aparat koji je mogao da leti!

    Sveštenici iz Aleksandrije dopustili su Heronu da pokuša da ostvari svoju letelicu posle uspeha drugog projekta sa pogonom na vodenu paru. I tako je počelo pravljenje leteće mašine, verovatno na osnovu tajni koje je ljubomorno čuvala Aleksandrijska biblioteka. Heronova ideja o podizanju u vazduh letelice koja je teža od vazduha zasnivala se takođe na moćnoj pokretačkoj sili vodene pare, ali je načinom na koji je ona korišćena Heron praktično izmislio princip mlaznog motora. Iako je počeo da se koristi tek sredinom XX veka, mlazni motor je jedna od najstarijih ideja mehanike.
    Šta se desilo sa Heronovom letelicom nije poznato. Prema nekim hroničarima, ona je poletela, ali, više se o njoj nije ništa čulo. Možda eksperiment ipak nije uspeo. a možda su sveštenici odlučili da letelicu sklone, jer, nebo je ipak pripadalo bogovima. Oko dva veka posle Herona, učenjak i zaljubljenik u mehaniku Kečem Zeret pročitao je u Aleksandriji Heronove teksove, našao njegove skice i odlučio da pokuša da i sam napravi njegovu leteću mašinu, unoseći i neka svoja poboljšanja. Kečemu nije bilo lako da rastumači izbledelo mastilo na požutelom papiru, ali ga je, ostalo je zabeleženo, potpuno fascinirao način na koji je Heron odmerio i izbalansirao svaki i najmanji delić svoje letelice, pogotovo detaljne slike motora.
    Koliko se Zaret držao Heronovih skica nije poznato, jer su one kasnije nestale. Zaretov motor se, pak, sastojao od cilindričnog 'bojlera' koji je grejao odozdo otvorenim plamenom iz male peći. Dim je odvođen u stranu, a sa brha 'bojlera' paru su sprvodile dve cevi koje su se na krajevima sužavale. Oblik tih cevi osiguravao je snažne i stabilne mlazeve pare. Sledeća stvar koju je Zaret pripremio bilo je gorivo - ugljeni prah pomešan sa piljevinom i mašću davao je više energije od bio kog poznatog goriva i mogao je da se oblikuje u 'kolačiće' koje je bilo lako ubacivati u gorionik.
    Dok su mu zanatlije pravile motor, Zaret je počeo da izrađuje makete svojih aparata, svaka je bila u određenoj srazmeri i malo veća od prethodne. Potom ih je lansirao sa kule izvan gradskih zidina, da bi posmatrao kako se ponašaju tokom leta - ravnotežu, otpor, može li da konstrukcija podnese težinu 'motora' ... U međuvremenu je nastavio da proučava let morskih ptica, naročito tehnike za korišćenje vazdušnih strujanja i podešavao je sovje modele tim sananjima. Gradnja aparata odnela je mnogo vremena, ali je na kraju Zaret napravio fantastičnu leteću mašinu od platna i drveta. Veliko pravougaono 'krilo' širilo se na krajevima u lepeze - fleksibilne da bi omogućile skretanje letelice u stranu. Pod krilima se nalazilo zatvoreno telo u kojem je bio motor na paru, stabilnost je osiguravao dugački rep koji se takođe dizao i spuštao. Pokretnim delovima upravljalo se pomoću konstrukcije o poluga i konopca. Sistem je nesumnjivo bio efikasan - mnogo vekova kasnije koristili su ga prvi avioni koje je sagradila naša civilizacija.

    Prema starim hronikama, Zaret je poleteo svojom letelicom sa plaže, jednog jutra, dok je sa mora duvao jak vetar. Kola sa letelicom stala su na početak plaže i sa njih je spuštena dugačka platforma i posuta piljevinom da bi 'skije' aviona lakše skliznule. Upaljen je gorionik i kada je voda počela da ključa, Zaret se popeo u letelicu i dao naređenje da ga gurnu. Ptica je počela da se spušta niz platformu sve brže, prihvatila je vetar koji joj je duvao u nos i na kraju je uzletela. Jedan od starih arapskih tekstova koji nam to priča zabeležio je i reči kapetana garde, nekog Ikanarema, koji je prisustvovao poletanju i oppisao ga ovako: -
- Izgledalo je nemoguće da tako teška mašina može da se uzdigne i poleti vazduhom i niko od nas koji smo je posmatrali nepomično na zemlji nismo verovali da će u tome uspeti. Međutim, ona se pred našim zapanjenim očima podgla i krenula vazdušnim putevima koji su je vodili sve više i više. Velika veštačka ptica najpre se podigla sa tla, tek sšto je uzletela potreslo ju je nekoliko snažnih oscilacija i na koji tren i ja i ostali mislili smo da će se srušiti na zemlju. Veštačka ptica je, pak, pomognuta od vetrova ili samih bogova, prestala da se trese i počela je da se uzdiže. Letela je nad morem, na užas ribara koji su se, mnogi u strahu, bacali sa čamaca u vodu, uvereni da vide čudovišnu pricu ili kakvog zmaja! Potom se, graciozna i slična albatrosu, nagla, napravila nekoliko sporih krugova i vratila se ka obali. Mislili smo - sići će na plažu, ali ona je nadletela pomoćnike okupljene oko rampe, napravila još jedan polukrug i počela polako da se spušta skoro do mora, da bi se na kraju vrlo meko i bez oštećenja smestila na plažu.
    Stari tekstovi kažu da je taj izvanredni Zaretov avion obavio još eksperimentalnih letova i svaki put je leteo duže, te da je pokazivao odličnu stabilnost i manevarske sposobnosti, sve dok ga, tokom jedne od proba, iznenadni i snažan udar vetra, nije oborio na grupu koliba. Stanari su ostali nepovređeni, ali je vatra iz motora koji je ispao , upalio kuće i požar je na kraju progutao i prototip aviona.
    Kečem Zeret, izgleda, više nije pokušavao da napravi letelicu - prirodne sile su pokazale koliko je ona bila krhka. Ali, u XVII veku, njegovi spisi i nacrti zainteresovali su jednog Evropljanina, markiza od Pervea, koji je na osnovu njih, 1621. godine, sagradio svoju letelicu. Takođe pomoću parnog motora, ona se uzdigla u vazduh i uspela je da obavi duži let, prvi u istoriji avijacije. Potom, 1842. godine, opet na osnovu istih starih nacrta, Semjuel Hensen je uspeo da napravi svoj slavni avion koji je mogao da ponese više osoba - to je, takoreči, bio prvi predak današnjeg putničkog aviona. Iz XIX veka je i Mujarov leteći aparat. Mujar, naučnik kojeg su zvali Francuz iz Egipta, zato što je godinama istraživao duž reke Nil, konstruisao je svoj model aviona na osnovu uputstava koje je pronašao u jednom starom egipatskom papirusu.
    Ali, vratimo se avionima antike. U knjizi koje se upravo tako zove, objavljenoj 1975. godine, Ivan Sanderson piše o arheološkim i istorijskim potvrdama toga da je stari svet poznavao letenja aparatima težim od vazduha. Najočiglednija potvrda toga, obelodanjena je 1969. godine, kada je doktor Halil Mesiha u depou Muzeja u Kairu, gde je radio na katalogiziranju predmeta, pronašao nešto na šta ranije očigledno niko nije obratio pažnju. U kutiji na kojoj je pisalo 'Model ptice', arhiviranoj pod brojem 6347 kao deo nalaza iskopavanja jednog groba u Sahari 1895. godine, nalazilo se, u stvari, nešto drugo. Da su modeli ptica u starom Egiptu bili retki, možda bi saržaj kutije 6347 i mogao da prođe kao ptica. Ali, figure ptica, kao i drugih životinja, bile su često predstavljane u grobovima i verno su imitirale original oblikom, rasporedom perja ... Model iz kutije sastojao se, pre svega, iz dva dela: trupa (ili rakete) i para povezanih krila, koja su se savršeno uklapala u žljebove da bi se figura sklopila. Čak i tako, uslovno bi mogao da predstavlja pticu da rep nije bio vertikalan, umesto horizontalan.
    Doktor Mesiha, koji je kao dete bio modelar, a kao svestrano obrazovan (lekar i arheolog) poznavao je i anatomiju životinja, odmah je shvatio da u ruci nema pticu. Ne samo uzdignut rep, već i struktura i proporcije tela, ukazivali su da je u pitanju model aviona. Posle nejgovog otkrića, egipatsko ministarstvo nauke, obrazovalo je naučnu komisiju sa zadatkom da ispita predmet. Komisija je, po završetku rada, i zvanično potvrdila da je predmet broj 6347 iz Muzeja u Kairu reprodukcija aviona napravljena oko 200 godina pre Hrista!
    U zaključku, Komisija je preporučila da se u Muzeju napravi izložba svih modela tog tipa - jer su u međuvremenu nađeni i drugi, ranije takođe razvrstani u modele ptica - da bi mogli da se pruče kao to što jesu, to jset, primeri maketa aviona, a ne modeli ptica. Među njima je i osam malih modela nađenih među grobnim prilozima u jednoj grobnici u Sahari. Ta izložba je zaista i napravljena, otvorena je 1971. godine i postigla je veliki uspeh u javnosti. Većina svetskih arheologa ju je, međutim, ignorisala i ubrzo su je svi zaboravili. Tako, uostalom, prolaze i ostale naučne činjenice koje traže reviziju prihvaćenih teorija.
    Da su u drevnom Egiptu umeli da prave avione i lete na njima, pokazuju i brojne likovne predstave, kao recimo, četiri crteža sa bareljefa i figurina pronađenih 1908. godine pored predstava božanstva Ra (Sunce) i Ozirisa (Mesec), zatim crtež nađen na jednom nadgrobnom spomeniku koji predstavlja 'leteći presto bogova', crtež sa papirusa pronađenog 1895. godine u Kairu, čudni reljefi iz Setijevog hrama koji prikazuju nešto sasvim nalik avionu ili helikopteru, brošpevi sa aviokrilima...
    Sve u svemu, izgleda još vrlo malo znamo o preistorijskim letelicama i njihovim pilotima!