vrh
Meni


Istina o Novom Svetskom Poretku


   Kako Oni Žele Ujediniti Svet! Kroz čitavu modernu istoriju društvo je vešto manipulisano kako bi postupno predalo svoju slobodu koju je imalo u sklopu staroga poretka bankarima, biznismenima i političarima Novoga svetskog poretka. Krajnji je cilj globalna vlada, globalno bankarstvo, globalni korporacijski monopolistički sistem gde bi mala neizabrana moćna elita imala totalnu kontrolu nad ostatkom čovečanstva.

    Nije važno kako će se to nazvati, no usvakom slučaju pokušaće se uveriti ljude da će samo takav Novi svetski poredak spasiti našu planetu ratova, globalnog zagrijavanja, terorizma i financijskih kriza. No u osnovi se radi o dobrom starom fašizmu. Nikada nećemo glasati ili raspravljati o globalnoj vladavini, a resursi i bogatstva sasvim sigurno se ne raspodeljuju ravnomerno - bankari će uvek dobiti svoje bonuse.
    'Dajte mi kontrolu nad narodnim novcem i baš me briga ko donosi zakone' - rekao je Mayer  Amschel Rotschild u pogledu koruptivne vladavine svoje porodice putem privatnoga bankarskog sistema. Kako bi lakše uspostavila Novi svetski poredak, elita je sklona iznalaženju novih neprijatelja čovečanstva (problem) kako bi izazvala reakciju ljudi koja bi uvetovala lakše prihvaćanje rešenja kojeg je sama ta elita u početku zamislila. Klasična shema 'problem - reakcija - rešenje'. U tu je svrhu ekspozitura Novog svetskog poretka, Rimski klub, istaknula kako je u potrazi za novim neprijateljima koji bi ujedinili svet prepoznala zagađenje, globalno zagrevanje, nestašice vode, glad i tome slično kao odlične kandidate.
    Ko je ta svetska elita koja je sebi stavila u zadatak da na opisani način ujedini svet? Mnoge od grupa kojima članovi elite pripadaju nisu naročito tajnovite i imaju sasvim otvorene nazive i svrhu.
    Organizacije poput Veća za spoljne poslove (CFR), Kraljevskog instituta za međunarodne odnose (RIIA), Trilateralne komisije, Rimskog kluba, Bilderberg grupe - većinom imaju svoje mrežne stranice, popise pripadnika itd. Neke od njih čak emitiraju svoje konferencije na televiziji i internetu. No sve dok se redovito ne pojavljuju na programima glavnih televizijskih kuća, kritički ne analiziraju od strane treće strane, ne objašnjavaju običnom građaninu - devedeset odsto sveta neće biti upoznato s njihovim zajedničkim ciljevima. A, i teško da će ih glavni mediji o tome informisati, kad su svi u vlasništvu te iste elite koja pohađa globalističke sastanke Veća za spoljne poslove, Bilderberg grupe i dr. Razni teoretičari nazivaju ih iluminatima, bratstvom, elitistima, korporatistima, globalistima i slično. Oni nisu uvek i neizbežno povezani s nekim krvnim lozama, niti religijskim uverenjima (premda neki nedvojbeno jesu), no svi zajedno marljivo rade kako bi promovisali ideju jedne svetske vlade ili Novog svetskog poretka kroz svoje bezbrojne korporacije, organizacije i sisteme kontrole.
    Mreže banaka, biznisa, dobrotvornih udruga, društava i 'think tankova' koje su se polako razvijale kroz sistem zapadnjačkog monopolističkog kapitalizma, mogu se pohvaliti ogromnim globalnim uticajem koji već sad može u višoj ili manjoj meri zaobići sva naša demokratska građanska prava.
    Elita ima uticaja u obrazovnim sistemima, medijima i zabavnoj industriji, pa joj zato i nije teško upravljati stepenom spoznaja širokih narodnih masa. Ipak se ideja o jedinstvenom svetskom upravljanju, odnosno Novom svetskom poretku, u javnosti u posljednje vreme čuje sve češće. To zato, što oni koji iza nje stoje žele da to bude tako, jer polako pripremaju ostatak stanovništva za događaje za koje se nadaju da će, prema njihovu planu, nastupiti.
   Tako od političara, ekonomista i drugih medijskih ličnosti sve više možemo slušati o jedinstvenom upravljanju u kontekstu privrednih, klimatskih promena ili Evropske unije. Elita manipuliše stanovništvom na način da ih uverava u postojanje spoljnih pretnji kao što su terorizam ili globalno zatopljenje, kako bi mu oduzela slobodu, odnosno čak kako bi stanovništvo samo zatražilo da bude lišeno određenih svojih temeljnih prava u ime vlastite sigurnosti. Nema sumnje da su određene terorističke pretnje stvarne, no ni u kom slučaju ne zahtevaju tako dramatično menjanje svakodnevnog života, ni tako drakonske mere s kakvima se danas suočavamo. Na primer, u Britaniji nadzornih kamera ima više nego ljudi, čak 62 miliona! Prosečni će turist prilikom obilaska tradicionalnih turističkih znamenitosti u Londonu nadzornim kamerama biti snimljen više od 300 puta. Jača li se tom množinom kamera sigurnost ljudi vrlo je upitno (nikad niko nije dokazao njihovu efikasnost na planu suzbijanja kriminala odnosno terorizma), ali je zato sigurno da od privatnosti uskoro neće ostati ni mrvica. I kod nas je na svakom koraku počelo postavljanje nadzornih kamera s impresivnim mogućnostima snimanja najsitnijih detalja koje beleže svaki korak ljudi. U tu svrhu pretvaranja zemlje u Big Brother spiskaće se milioni evra, od naroda, naravno, ali narod se dakako, ništa neće pitati.
    Važan izraz iluminatskog plana, smatra britanski teoretičar D. Icke, način je na koji kulturnu raznolikost proždire univerzalna, isprazna pustoš poznata kao 'moderan način života'. To je zemlja brze hrane i brzih (pritom i kvalitetno isfabrikovanih) vesti, instant kave i instant mišljenja, obožavanja slavnih i nebitnih banalnosti. Cilj je stvoriti društvo korporacijskog identiteta u kojem su 'Ples sa zvezdama', 'Šeherezada' i razni rijalitiji važniji od razmišljanja o vlastitoj slobodi. Celi smisao planirane globalne diktature jest dovršenje ciklusa ove 'robotske uniformnosti' kroz mikročipovano stanovništvo podvrgnuto svetskoj vladi u visokokorporatizovanom društvu s jednom središnjom bankom, jedinstvenom (u konačnici elektronskom) valutom, opštesvetskom vojskom koja će time nesumnjivo dobiti značajke globalne milicije, uz jednu opštu religiju. Ono što zovemo globalizacijom osmišljeno je kako bi potkopalo suverenost država, sprečilo ih da budu spontane i donose odluke u skladu s njihovim specifičnim željama i potrebama. U tom pravilima i regulama premreženom svetu ne smete raditi ovo, ili ćete se suočiti novčanom kaznom Evropske unije, i ne smete raditi ono, ili će vas stići kazna svetske trgovinske organizacije, ova odluka ne sme se doneti bez dopuštenja MMF-a, a po onoj odluci ne možete delovati bez sankcija svetske banke.
    Cilj je bankarskog sistema, kojeg u potpunosti kontrolišu iluminati, gušiti mogućnost izbora pretvarajući svaku odluku zavisnom o 'novcu' kojim oni upravljaju. Izbor je povezan s novcem, a novac kontrolišu banke, tako da banke kontrolišu izbor. Smisao je u tome da se stanovništvu nametnu okovi stalne potrebe za zarađivanjem novca kako bi se preživelo još jedan dan, nedelju ili mesec. Pogledajte svet danas. Sve je izvrnuto, sve je naopako. Lekari uništavaju zdravlje, pravnici uništavaju pravdu, univerziteti uništavaju znanje, vlade uništavaju slobode, glavni mediji uništavaju informacije. Sada je očigledno zašto: lekari uništavaju zdravlje zato što su raspačavači pilula za farmaceutske kartele koji ljude žele kontrolisati – a ne lečiti. Pravnici uništavaju pravdu zato što je 'pravo', zajedno s bankarstvom, još jedno važno sredstvo kontrole i obuzdavanja. Univerziteti uništavaju znanje zato što iluminati žele neuko stanovništvo programirano da veruje da je iluzija stvarna. Vlade uništavaju slobodu zato što su one iluminatske korporacije uređene da upravljaju ljudima – a ne da im služe. Glavni mediji uništavaju informacije zato što je njihova uloga da zaokupljaju pet čula i prodaju iluziju. 
    Kako se prikaz delovanja Novog svetskog poretka na globalnom nivou ne bi kome učinio kao teoretisanje o nekim dalekim opštesvetskim problemima koji ga se skoro uopšte i ne tiču, treba razmotriti delovanje na lokalnom nivou. Posledice zbivanja na globalnom planu imaju direktan i brz učinak na svakodnevni život svakog pojedinca. Ekonomsko-kolonijalističko delovanje Evropske unije odličan je primer za to. Unija putem marionetskih lokalnih vlada sprovodi pljačku neviđenih razmera nad običnim građanima svojih zemalja članica, no to već sasvim fino funkcionira i kod nas. Evo jednog malog, ali odličnog primera iz bogatog arsenala delovanja birokratske šape Unije - radi se o proizvođaču rakije za kućne potrebe, što je vrlo aktuelno na ovim prostorima, nazovimo ga Osoba A: Novim Zakonom o trošarinama (čl. 53. i dalje), donetim pod uticajem Evropske unije, Osoba A, iako ne namerava prodavati svoj proizvod, proglašena je malim proizvođačem šljivovice i moraće platiti trošarinu Carinskoj upravi na 'proizvodnju' rakije, odluči li ispeći rakiju za potrebe svoje porodice, od vlastitih šljiva ubranih s osam stabala koja rastu u nenom vlastitom dvorištu. Izričito su propisali da se trošarina plaća sve i ako se proizvodnja odnosi na isključivo lične potrebe. Ako se takva 'proizvodnja' ne prijavi, sledi globa do 700 eura, a kazan za pečenje rakije mora se - uz plaćanje paušala - praviti, pod pretnjom oduzimanja istog. Dodatno, prijavi li ta Osoba A svoju 'proizvodnju', moraće navesti i poreklo kazana u kojem je ispekla rakiju i tako posledično usositi svoju komšinicu od koje ga već godinama posuđuje. Nema što, iluminatskom svevidećem oku Unije ništa ne može promaknuti!
    Na ovaj način dolazi do brisanja kulturoloških i običajnih značajki naroda s ciljem komplikovanja života 'malih proizvođača za lične potrebe' koji će tako biti naterani da čak ni za svoje potrebe nikada ništa ne proizvedu, nego da kupuju u trgovinama, što na kraju i jest interes države (i Unije i članice), interes velikih proizvođača i uvoznika. Drugim rečima, ovakvi su potezi EU u funkciji ekonomske okupacije (kolonizacije) zemlje članice i njenih stanovnika te u funkciji pogodovanja multinacionalnim koncernima - korporatistima. Ako Unija misli na svaku našu šljivu, što li nam se još priprema? Mnogo toga. Evropska je unija samo deo plana, a konačni cilj je totalna centralizacija i kontrola visokokorporativnog društva kroz uspostavljanje jedne svetske vlade, jedne središnje banke, jedne valute i jedne vojske. Ali, to i nije neka nova ideja. Još je Jean Monnet, kralj konjaka i jedan od 'otaca Evrope', izjavio: 'Suvereni narodi prošlosti više ne mogu rešavati probleme sadašnjosti: oni ne mogu osigurati svoj napredak ni kontrolisati svoju budućnost. I sama Zajednica tek je etapa na putu prema organizovanom svetu sutrašnjice.'
    Papsko veće za mir i pravdu načinilo je dokument, koji je otobra 2011. predstavljen novinarima akreditiranima pri Svetoj Stolici, za reformu financijskog i monetarnog sistema. I papa, kao i ostali svetski vlastodršci, vidi se i iz tog dokumenta, neumorno radi na uspostavi jedne svetske vlade i jednog, novog, svetskog poretka. Papa Benedikt je još 2009. u enciklici Caritas in Veritate napisao je da 'zabrinjava složenost i težina aktualne ekonomske situacije', ali je potrebna duboka obnova koja bi 'ponovno otkrila temeljne vrednosti na kojima će stvarati bolju budućnost'. 'Kriza nas obvezuje na ponovno i drugačije projektovanje našeg hoda. Potrebna su nova pravila i potrebno je pronaći nove oblike zauzimanja, uzimati pozitivna iskustva i odbacivati negativna. Kriza na taj način postaje prilika za nove projekte', piše papa u svojoj enciklici.
    To su temelji na kojima je papsko veće za mir i pravdu načinilo svoj dokument u kojem poziva Ujedinjene narode, zbog mogućnosti da okupi sve države sveta, na stvaranje svetske financijske vlasti. Potrebno je da UN preuzme na sebe stvaranje nove financijsko-monetarne vlasti nakon što su propale institucije kao što je sistem iz Bretton Woodsa (iz tog sistema nastali su MMF i svetska banka, ali to očigledno više nije dovoljno), zatim G8 i G20 itd. Potreban je sistem vlasti super partes, odnosno onaj koji bi horizontalno koordinisao među državama. Ta bi vlast na demokratski način odlučivala i kažnjavala u skladu s pravom. Reč je o 'svetskoj vladi' koja pak ne sme napustiti multilateralizam kako na diplomatskom tako i na razvojnom planu te joj na prvom mestu mora biti mir. Novim zahtevima ne mogu odgovoriti ni G7 ni G20, drži Vatikan, jer te organizacije nisu vođene logikom UN-a. Države koji čine G20 ne mogu predstavljati sve narode. Nemaju ni zakonske ovlasti. Zbog toga je potrebno uključiti organizaciju UN-a, a MMF i svetsku banku treba temeljno obnoviti kako bi u tim ustanovama bili predstavnici svih zemalja, a ne samo pojedinih. Svetska bi banka trebala postati nekom vrstom središnje svetske banke. Svetska vlada bi trebala upravljati financijskom situacijom.
    Zašto je sve ovo važno znati? Zato jer je znanje naša jedina moć i obrana. Da, znanje. Koja bismo još sredstva mogli upotrebiti?
 (1) Jedno od njih mogla bi biti promena vlasti. Ali, ništa nije moguće promeniti 'promenom' vlasti, ako se tu uopšte i može govoriti o mogućnostima korenite promene. To je teritorija iluminata, elitne svetske vladajuće oligarhije. Oni upravljaju svim stranama i glavnim političkim opcijama koje se nude, one su njihove i u suštini se zapravo ni ne razlikuju. U današnje doba ovo je vrlo očito. Koga god izaberete na vlast: on je njihov, i ne radi za vas nego za elitu. Ako i ima koja razumna opcija, onda se sigurno neće popeti na vlast, jer joj to neće biti dopušteno, a ako joj i bude dopušteno, ubrzo će početi pevati onu pesmu koju elitna oligarhija jedino želi čuti: njihovu pesmu. A ako je neće pevati, onda bi joj se mogla dogoditi 'strašna nesreća'.
 (2) Bune, ratovi i revolucije takođe su vrlo problematična mogućnost. Ratovi, prolevanje krvi i zlo ionako nisu svojstveni našoj prirodi, nego njihovoj. Uostalom, oni upravo žele (a redovno sami i proizvode) ratove, nemire i oružane pobune. Uz to, korporatokratska elita na ratovima koji se vode u njihovoj orkestraciji, kao i na recesijama i krizama, još i masno zarađuje. Dakle, poput političke sfere, i ovo je njihovo područje i tu teško da ćemo pobediti.
 (3) Znanje ostaje kao naše najvažnije oružje kojim se možemo suprotstaviti. Jedino prava spoznaja može nam omogućiti donošenje ispravnih odluka. Jedino svest o prirodi stvarnosti i o tome što se zaista događa može nam pomoći izbeći veliku nevolju koja dolazi i sprečiti ono što elitna svetska oligarhija želi od nas učiniti: bezvoljne robote programiranog uma.
    Nedajmo im to zadovoljstvo. Mislite da je to nedovoljno? Zadnjih godina, kako se znanje povećava, a narod prosvetljuje, vladajućoj oligarhijskoj eliti, kako na domaćem, tako i na Evropskom, pa i na svetskom planu ide sve lošije. Planirali su, tako, do 2000. uspostaviti Američku uniju. Deset godina kasnije vidimo da nisu uspeli. Sastanke Bilderberg grupe koje su decenijama držali u strogoj tajnosti sad opseda čitava vojska novinara, a informacije cure na sve strane. Činjenica je: što je znanje veće, eliti sve lošije ide. Živimo u teškim i turbulentnim, izrazito stresnim, a kadšto i pogubnim, no nesumnjivo vrlo zanimljivim vremenima. I Europa i svet definitivno su u teškim problemima i velike su promene na pomolu. Ali, šta je pritom najpotrebnije? Najveća potreba sveta je potreba za ljudima: ljudima koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudima koji su u dubini svoje duše pošteni i časni, ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim pravim imenom, ljudima čija je savest verna dužnosti kao magnetska igla polu, ljudima koji će ostati na strani pravednosti makar se nebo srušilo.
    Istina je da su elite danas, iako malobrojne, još vrlo snažne i uticajne, no one nipošto nisu svemoguće. Jer i elite su sastavljene samo od ljudi, a oni imaju i teških mana, baš kao i ideje koje propagiraju i ciljevi kojima teže. Što je još gore po njih, u današnjem se svetu događa nešto novo i posebno. Ponajpre tu je razvoj ljudske istorije koji je po svojem obimu i dosegu bez presedana, a tu je i najveća pretnja svim globalističkim elitama - tzv 'globalno buđenje'. Termin 'globalno buđenje' smislio je trilateralac i član Bilderberg grupe Zbignjev  Bržežinski koji je 16. decembra 2008. u New York Timesu napisao sledeće: 'Po prvi put u istoriji skoro se celo čovečanstvo politički aktiviralo, osvestilo i učestvuje u političkoj interakciji. Globalni aktivizam rađa novu snagu u potrazi za poštovanjem kulture i ekonomskih mogućnosti u svetu koji je još pun ožiljaka od kolonijalne i imperijalne
dominacije.' Globalizacija koju elita sprovodi zbog svojih uskih sebičnih interesa očigledno je, po samom priznanju jednog od globalističkih elitista, iznedrila i određene po elitiste i korporatiste negativne 'nuspojave', od kojih je svakako najveća spoznaja koja se neverovatno brzo širi među ljudima. Tako masovni globalni aktivizam počinje predstavljati najveći izazov organiziranim globalističko-korporatističkim strukturama - od multinacionalnih korporacija preko središnjih banaka do superdržava poput Evropske unije.
    I tako smo sada u situaciji da imamo s jedne strane vrlo čvrsto ujedinjene članove transnacionalne kapitalističke klase (superklase), ali s druge strane imamo spoznajom obogaćene ljude sveta. Stvarajući globalni Novi svetski poredak, elita je uspela i u nečemu u čemu sigurno i nije želela uspeti - stvorila je
globalizovano stanovništvo. Tehnološka revolucija, razvoj interneta i društvenih mreža, uopšteno razvoj sistema masovne komunikacije, ovome su procesu svakako pomogli, omogućavajući ljudima brzu međusobnu komunikaciju i dobivanje pristupa informacijama u najkraćem vremenu.

ŠTA MI MOŽEMO I MORAMO UČINITI

Možemo odlučiti da ne podupiremo Evropsku uniju i NATO ni na koji način.
 Možemo i moramo glasati protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
 Možemo ne podržavati čelnike i institucije Novog svetskog poretka i ne verovati im.
 Možemo primereno se odupreti svim iluminatskim pokušajima pokoravanja.
 Možemo permanentno se informisati i biti uvek spremni razotkriti njihove prave namere.
 Možemo deliti svoje spoznaje i udružiti rad s drugima koji su željni istine i slobode.
 Možemo pobeći iz Babilona.
 Možemo mnogo toga, no zadatak je veliki: moramo popraviti svet, jer 'Popravljanje sveta zavisi o mojoj aktivnosti popravljanja.

    Evropska se unija nastoji prikazati važnom i nezaobilaznom, kao da se bez nje u 'globalizovanom' svetu ne može. Ideju o Evropskom ujedinjenju, zaobilazeći neugodne činjenice iz istorije te ideje, nastoji se prikazati velikom. Ali, šta stoji iza toga? Kakve blagodati imaju narodi Evrope od toga, obični građani? Ako ostavimo po strani lepe priče o ukidanju granica i slobodnoj trgovini (na kojoj korporatisti zarađuju milijarde), što se konkretno promenilo za obične ljude? Uzrokuje li ta 'velika' ideja da ljudi budu sretniji? Doprinosi li njihovu blagostanju? U propagandnom pamfletu Ureda za publikacije opšte uprave za štampu i komunikacije Evropske komisije od jula 2009. stoji: 'Evropska unija se promenila. Nakon nekoliko decenija rata koji je uzeo milion života, osnivanje Evropske unije obeležilo je početak nove ere u kojoj Evropske zemlje probleme rešavaju razgovorom, a ne borbom.' Zanimljivo, no gde su se već mogle čuti slične ideje? Evo primera:
 'Moramo stvoriti Evropu koja neće prolevati svoju krv i snagu u bratoubilačkom sukobu, već će činiti kompaktnu zajednicu.' - Vidkun Kvisling, vođa norveških kolaboracionista, 1942.
  'U godini 2000. Evropa će biti ujedinjeni kontinent.' - Dr. Josef Gebels, nacistički ministar propagande, Der Angriff, 30.I.1945.
    Pod krinkom realizacije velikih ideja, borbe za mir i prosperitet, sveopšteg boljitka i unapređivanja međusobnih odnosa krije se sasvim drukčija zamisao. Jer, koje su to velike ideje doista realizovane? Je li možda stvaranje gigantske Evropske superdržave s golemom birokracijom velika ideja? Kao da ljudima nije dosta njihovih skupih nacionalnih birokracija, sad se moraju suočiti i s Evropskom. I financijski je, dakako, obilato podupirati. Zbilja velika ideja, samo za koga? Može li se govoriti o miru ako vojnici (i) iz Evropskih zemalja ratuju na udaljenim ratištima? U ratovima u Iraku i Avganistanu poginulo je milion ljudi, je li to možda mir? Gradi li se mir tako što se vodi rat? Kakva glupost. A gde je taj zamišljeni i obećavani boljitak i prosperitet koji nikako da se dogodi? Šta nam je donijela namerno izazvana recentna ekonomska kriza? Boljitak? Jesmo li prosperirali? Kako ko. Jesu li prosperirali stanovnici Grčke.
    Što je najgore, ljude se nastoje potaknuti da misle da je ovaj svet u kojem živimo zapravo rezultat njihovih  želja i akcija. Želi se nečiju tuđu ideju ljudima podmetnuti kao vlastitu, kao da su to ljudi sami hteli. Što je još gore, nastoji se u njihovoj svesti stvoriti predodžbu da je ono što se događa za njih jako dobro. Kontrola nad ljudima nastoji se ostvariti na posve drukčiji način nego u prošlim vremenima. Sofisticirana primena kontrole koristi se mogućnošću da se ljude drži potlačenima, a ipak zadovoljnima.
   Mnogo je bolje nagnati ih da misle kako je odlazak na vešala njihova vlastita ideja. Možda se ne želite baviti Evropskom unijom, ali ona se itekako želi baviti vama. Zato se informirajte i istražujte dalje. Još nije kasno. Setite se velike misli dr. Martina Luthera Kinga: 'Kukavičluk pita: je li sigurno? Svrsishodnost pita: je li razumno? Taština pita: je li popularno? A savest pita: je li ispravno? Dođe trenutak kad čovek mora zauzeti poziciju koja nije ni sigurna, ni razumna, ni popularna, pa ipak potrebno ju je zauzeti zato što je ispravna.'
    Korišćen tekst sa sajta: Europska unija i velika nevolja koja dolazi - http://europskaunija.yolasite.com/ - Uredio: The Conoplja News

     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane