Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Masovno Ispiranje Mozga

   Pre izbijanja rata na teritoriji bivše Jugoslavije, bilo je uočljivo patološko ispoljavanje mržnje i to u obimu koji normalni ljudski um ne može ni zamisliti niti lako objasniti. Mogli smo gledati ljude kosmopolitski orijentisane, humaniste, intelektualce i apolitične parapsihologe, kako mutnih pogleda izgovaraju preko noći naučene parole protiv drugog ljudskog bića. Da li su ovi ljudi bili kodirani, šta se to sa njima dešavalo, kakav je to bio njihov poluhipnotički san? Da li su celi narodi, a ne samo pojedinci u službi prljave politike?

    Ukoliko upotrebimo termine kao što su astralna špijunaža, psihokinetičko otvaranje tajnih sefova, telepatski prenos nacrta tajnog oružja, psihokinetičko ometanje elektornskih instrumenata, masovno ispiranje i kodiranje mozga, zombiranje naroda i slično, pomislićete da su pokupljene iz nekih naučno fantastičnih romana.
Međutim, reč je o stvarnosti i to surovoj! Ove izraze možemo pronaći u više izveštaja stranih obaveštajnih službi koje posebnu pažnju obraćaju na ove oblasti i metode delovanja. Jedna od takvih bila je i agencija 'Kontrola ofanzivnog ponašanja' u nedašnjem SSSR-u, a u izveštaju koji je ova agencija podnela 1975. godine, zvanično se raspravljalo tek 1990. godine. To je ustaljena praksa da se o tajnim radovima iznose podaci na svetlost dana onda kada je sa njega skinut oreol tajnosti.
    Ako je verovati tom izveštaju, od nekih namera se odustalo, kao ona da je treći svetski rat trebao početi 1975. godine. A trebalo je da počne na nestandardan način 'pucanjem' iz psihičkog oružja. Zahvaljujući proceni da bi taj rat Zapad izgubio, procurele su informacije o sadržaju ovakvih projekata. Privremena obeshrabrenost ne znači i kraj takvih napora. Američki novinar R.F. godine 1980. informiše da CIA ozbiljno radi u oblasti primene psihotronike u vojne svrhe još od 1952. godine. Jedan dokument od 07.01.1952. govori o tome kako protivnik treba da bude stavljen  pod kontrolu ESP (PSI) funkcije. Predloženo je da 'pogodne osobe' budu podvrgnute posebnim psihičkim i parapsihološkim treninzima i upotrebljene kao specijalni špijuni. Jedna žena, Šoan R. je javno priznala da je učestvovala u jednom takvom eksperimentu koji je obavljala američka mornarica. Zna se i da je Istraživački institut u Stanfordu testirao mogućnost mentalnog uticaja na daljinu sa medijumom Ingom Svanom i penzionisanim policijskim islednikom P.Prajskom.
    Početkom 1981. godine, publicista i istraživač Džek Anderson, objavljuje da još od 1976. godine pentagon radi na tajnim psihičkim oružjima. U službenom časopisu američke vojske 'Vojna revija', decembra 1980. godine, objavljen je članak o psihotronskom vođenju ratova. Potpukovnik I.B.Aleksander, doktor nauka koji je diplomirao na tri univerziteta, u obimnom članku priznaje da na istraživanje parapsiholoških fenomena u vojne svrhe  radi već punih osam godina i da su oružja već isprobana. Još je dodao da zbog preciznijih objašnjenja treba reći da odanzivni sistemi operišu na osnovu snage uma i čiji su ratni kapaciteti već deo vrlo bliske budućnosti. Potpukovnik Aleksande precizirao je da su rezultati u Istočnoj Evropi postizani tako što su posredstvom radio stanice Evropa I i u posebnim emisijama emitovane sublimirane poruke i direktne mentalne sugestije.
    Nabolji primer manipulacije kompletnim nacijama je ovaj deo iz srbskog i hrvatskog dnevnika, za koji je očigledno scenario pisala neka strana obaveštajna služba koja je aktivno učestvovala u raspadu Jugoslavije. Najverovatnije je i komletan rat dirigovan iz jednog centra.     Dikon Ričard, poznati autor više studija o ekonomskoj špijunaži, smatra da će zemlja koja prva preuzme primat u trci za takozvano PSI oružje, postati apsolutnosuperiorna sila u svetu. Sve velike sile pokazuju interes za to, a pogotovo posle raspada SSSR-a kada su na sve moguće načine hteli da dođu do njihovih informacija. Isti čovek je izjavio da Sovjeti još od početka 70-tih godina rade na 'sublimiranom ponašanju' i programiranju mase putem telepatije. Poverljivi izvori govore da je telepatsko dirigovano ponašanje odavno zaživelo.
    Za pravi parapsihološki rat neophodan je i veliko broj kvalitetnih ekstrasensa koji su spremni na saradnju sa vojskom i državom. Kako je nauka napredovala, nije bilo teško da neko dođe na ideju kako se postojeća elektronička sredstva - komjuter, televizija, radio, mobilni - i ona specijalno izrađena za masovnu upotrebu radi 'poboljšanja memorije', 'učenja stranih reči', 'oslobađanja od stresa' i odvikavanja od pušenja i alkohola, mogu odlično upotrebiti za zombiranje i programiranje čitavog jednog naroda - dakle, da oni zamene žive ekstrasense.
    Ako pratimo tok misli, koja vijuga između informacija iz stranih izvora i događaja čiji smo savremenici, ne možemo da prenebegnemo činjenicu da je pre izvijanja rata na teritoriji bivše Jugoslavije i u samom toku rata, bilo uočljivo patološko ispoljavanje mržnje i to u obimu koji normalni ljudskii um ne može lako da objsni. Mogli smo gleati ljude kosmopolitski orijentisane, humaniste, intelektualce, apolitične parapsihologe i ostale, kako mutnih pogleda izgovaraju preko noći naučene parole protiv drugog ljudskog bića.
    Ne tako davno u Americi i Zapdanoj Evropi krupnim koracima je počela da korača nova psiho-tehnološka metoda. Veliki broj ljudi počeo je da 'popravlja' samogsebe i 'rešava' životne probleme slušajući specijalno komponovanu muziku, žubor potoka, šumove morskih taklasa, šuštanje lišća i slično. To je ono što se čuje, no na tadašnjim trakama su nasnimljene poruke za podsvest, nečujne za ljudsko uvo, ali se zato pouzdano implantiraju u umu modernog elektronskog meditanta. U to vreme, na tržištu su se te kasete prodavale kao veoma efikasno sredstvo za postizanje stanja duboke relaksacije i opuštanja, za uklanjanje negativnih uverenja, za povećanje samopouzdanja, učenje stranih reči i slično. Distributeri su znali da samouvereno nude povraćaj novca ukoliko zaista ne ostvarite cilj.
    Jedan od nečuveno skupih uređaja, još u to vreme, bio je uređaj koji u robnim kućama emituje nečujne apele na savest lopova, tipa 'Ne kradi', ' Nemoj krasti' i slično. Podaci govore o prezadovoljnim vlasnicima robnih kuća. Ta stvarčica je još onda očigledno prilično dobro delovala, a šta onda tek današnje rade!? Moguće je zamisliti i sve druge poruke koje se na ovaj način mogu usaditi u čovekov um. Za vreme jedne predizborne kampanje u Francuskoj se mnogo pisalo o jednom TV spotu vladajuće partije (zar vas ovo ne podseća i na zbivanja ovde kod nas?). Nevidljiva i nečujna poruka neupadljivo je usmeravala birače. Nekorektna i neetična manipulacija je otkrivena, a spot povučen. Nažalost, danas se i deca koriste na nesvesno delovanje na birače, pogotovo na ovim prostorima. Ovde očigledno etičnost i moral nemaju nikakvog uticaja na političare kojima je vlast jedina hrana kojom se hrane. U Americi se u vezi sa ovom metodom razvila cela jedna idustrijska grana, mada su sad i sve države uključene u takve projekte, jer su svi uvideli delotvornost takvih sredstava.
    Amerikanac R.Monro je postavio osnove razvoja PSI sposobnosti elektronskom sinhronizacijom obe polovine mozga. U jednoj udaljenoj dolini u brdima Virdžinije nalazi se njegov Institut. Tu se organizuje veliki broj kurrseva i radionica. Jedan od njegovih interesantnijih programa vezan je za samoprogramiranje. Duboko opušten, slušalac mora da prođe vežbe kojima se 'utiskuju' u podsvest posebne reči - kodovi. Ako subjekat pozove te reči, može uvek postići stanja koja su sa njima povezana. Gledajući čitavu ovu stvar sa one tamnije strane, moramo se upitati: 'A šta kada te kodove pozove neko drugi?!' Indikacija za zloupotrebu ovih metoda ima mnogo.
    Interesantan slučaj desio se 1976. godine, kada je nekoliko sovjetskih stanica ometalo programe drugih, zbunjujući slušaoce bukom i neobičnim zvukovima. Jedna od tih stanica, Gomel, blizu Minska, emitovala je svoje signale 20 puta brže od bilo koje druge radio stanice. Čuo se zvuk oji je bio sličan zvuku detlića koji kljuca po drvetu. Probijao se na nekoliko frekvencija na ultrakratkim talasima. Čak su i telefoni ometani. Telekomunikacioni sitemi, amaterske radio stanice, radio programi, takođe su bili preplavljeni ovim zvukom. Nekoliko vlada uputilo je proteste Kremlju i tadašnjem sovjetskom rukovodstvu. Dobili su učtivo izvinjenje i objašnjenje da je reč o 'naučnom eksperimentu'. Naravno da sama pritoda eksperimenta nije nikada objašnjena, ali tadašnji zapadno obaveštajni centri zaključili su da se radi o nekoj novoj formi ometanja magentskih talasa i to pre svega kod radara. Sumnjalo se i na emitovanje nečujnih sublimiranih poruka.
    Neki od svetski poznatih parapsihologa dali su objašnjenje: 'Oni su u stvari, trenirali upad u vaše glave. Neko je, daleko od nas, pokušao da se malo poigra sa našim mozgom, sa našim mislima'. Smatralo se tada da su tom prilikom testirane i neke zamisli našeg Nikole Tesle, jer su korišćeni predajnici za emitovanje signala kroz zemljinu koru, a taj signal je morao biti rezonantan sa atmosferskim i zemljinim zračenjem. Signal je emitovan na frekvenciji izuzetno niskog opsega učestalosti, četiri i petnaest puta u sekundi i nosio je posebne sugestivne poruke direktno do ljudske podsvesti. Opseg delovanja je bio takav da može obuhvatiti sve ljudske jedinke na teritoriji prečnika više hiljada kilometara.
    Svetski poznati parapsiholog, Andrija Puharić, u svojim je eksperimentima otkrio da ritam emitovanja moždanih talasa može biti prekinut, odnosno da mozak spava, ako se određeni usmereni signali emituju na alfa i beta opsegu, čak i u slučajevima kada se eksperimentalna osoba nalazi u Faradejevom kavezu. Tada se otvara mogućnost 'automatskog vođenja'. Puharić je tvrdio da poseduje dokaze kako su sovjeti emisiju ovakvih signala obavili ciljajući Kanadu.
    Šta se u tom smislu dešavalo na ovim Balkanskim prostorima? Jedna osoba iz Hrvatske koja je nekad radila u zagrebačkom MUP-u ispričala je da su pred rat 90-tih, jedno vreme na zagrebačkoj televiziji emitovane vrlo kratke poruke: 'Ubiti', 'Uništiti', 'Zaklati' i slične. Njihov ritam i broj emitovanja je bio različit. Dovoljo da i svesna i nesvesna psiha - posebno ako sa ovakvom porukom pred očima zaspete - bude okupirana naredbom kojoj se ne možete odupreti. Tada se kod ponovljenog emitovanja ona intenzivnije urezuje i odrađuje svoj posao. Jedno svedočanstvo iz Splita  govori da se dugo znalo čekati na obraćanje naciji Franje Tuđmana preko televizije. Prvo bi najavili da će se obratiti pre dnevnika, pa za vreme dnevnika, pa posle dnevnika i tako sve do dva sata pre ponoći. Ovo je poznata metoda ispirača mozga da slušalac što bolje usvoji poruku.
    Mnogi se danas pitaju kako jedna Jugoslovenska narodna armija, koja je pred rat važila za veoma respektivnu silu nije sprečila građanski rat u Jugoslaviji, a mogla je to da uradi i uguši svaku pobunu u roku od manje jednog sata? Zašto nije? Pa, u vojsci se sve radi po naredbi, postoji lanac komandi, od vrha pa do dna. Znači, takva naredba nije doneta. E, sad je ovde važno napomenuti tvrđenja određenih stručnjaka koji su tvrdili da su tadašnji generali iz vojnog vrha JNA - bili kodirani! I to još mnogo ranije, kad se rat još nije ni naslućivao. A, onda su strane službe koje su radile na razbijanju Jugoslavije samo čekale pravi trenutak da kod generala iz vrha aktiviraju potrebni kod. Nije tajna da strane službe koriste posebno mentalno uvežbane ljude čiji je zadatak da po potrebi blokiraju svaku psiho fizičku funkciju kod glavnokomandujućeg neke vojske, na primer, da mu blokiraju apetit ili san.
    Veoma je važno proučiti sve što u svom nesvesnom kolektivno nosi jedan narod. Stoga ne čudi što specijalne vojne službe, neke su nam sada u susedstvu, imaju u svojoj arhivi i narodne kuvare sa ovih prostora, zbirku mitova i legendi sa ovog područja, znaju koje tipove viceva najviše volimo, a pogotovo na koje parole se najviše 'palimo i oduševljavamo', i još mnogo toga potrebnog za kontrolu. Iako su PSI oružja relativno univerzalna, ipak ih treba prilagođavati kulturi naroda protiv koga su uperena, radi što boljih rezultata.
    Možda je sad vreme da se navede primer kako prevariti ceo jedan narod, u ovom primeru srbski. Da li mislite da svetske sile i službe koje su krive za razbijanje Jugoslavije, nisu 1990. godine znale da će za nepunih godinu dana krenuti razbijanje SFRJ. Naravno da su znale, i to mnog ogodina pre toga, znale su tačno u dan, jer takve stvari se planiraju do najsitnijih detalja. A sad da se vratimo u 1990. godinu, koju je obeležio konvertibilni dinar i gde su zasluge za to pripisane tadašnjem političaru Anti Markoviću, ali on je u ovoj priči nebitan. Da li ste se pitali, zašto su svetske sile omogućile da baš 1990. godine, neposredno pred sav rat, dinar u Jugoslaviji bude proglašen konvertibilnim, što je dato na sva zbona a pogotovo u Srbiji. Sad se podsetimo gornje priče o ispiranju mozga kod velikog broja ljudi. Zašto? Zato što je nakon što je dinar postao konvertibilan, po Srbiji počele da se masovno širi priča kako nam devize više nisu potrebne. Nije više bilo potrebe da se devize čuvaju u slamaricama i bankama, jer sada sa našim dinarom možemo da idemo gde god hoćemo, da njega menjamo za valutu zemlje u koju idemo u šoping ili odmor.
    I kakve to sad ima veze sa ratom u Jugoslaviji, kako je povezano? Da se sad prebacimo u Sloveniju i Hrvatsku na trenutak. Mnogi će se setiti da su oni odmah po izbijanju rata već imali pripremljenu svoju novu valutu, Hrvatska kunu, a Slovenija tolar. Dinari im očigledno više nisu bili potrebni i za izvesno vreme bili bi bezvredna gomila papira. I šta se onda događa? Iz Slovenije i Hrvatske stižu šleperi sa džakovima dinara, koje njihovi dileri koji stižu sajedno sa dinarima, prodaju Srbima po znatno većem kursu nego zvaničnom. Na primer, u to vreme Sombor je bio preplavljen dilerima iz Hrvatske koji su pomamljenom narodu menjali marke za dinare po neverovatnom kursu. Pošto je ovde srbskom narodu bilo 'usečeno' u mozak da mu devize više nisu potrebne, narod je video veliku šansu da zaradi. Uzimane su devize iz slamarica i banki i menjale se za dinare iz Hrvatske. Hrvatski dileri su se vraćali u Hrvatsku sa džakovima punim maraka, a srbski narod je dobio dinare koji će uskoro postati potpuno bezvredni!
    Jel još mislite da je te 1990. godine dinar slučajno postao konvertibilan ili možda zahvaljujući nekom velikom napretku tadašnje jugoslovenske privrede? Ne, ništa nije slučajno. Obaveštajne službe proučile su situaciju do detalja. Znalo se da je Srbija najjača republika u tadašnjoj Jugoslaviji i trebalo je naći načina kako je oslabiti. Prljavi plan sa konvertibilnim dinarom bio je jedan od načina. I što je najgore, uspeo im. Jer, dobro su izučili mentalitet našeg naroda, i dobro su nas kodirali kodovima da nam devize više nisu potrebne. Možda ćemo iz ovoga izvući nauk za ubuduće.
Novi Svetski PoredakNovi Svetski Poredak - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu