Naslovni baner
Ponuda Tema

Искуства Подвижника

  На кој све начине зли духови покушавају да преваре и оне који су потпуно посвећени Богу? О тајанственом свету бестелесних сила говори књига 'Анђели и демони'у издању Православне епархије сремске. Преносимо из ње неколико примера из којих се може видети на које су све начине демони кокушавали да преваре многе светитеље и како су ови одолевали таквим искушењима.
БИТНА РАЗЛИКА

    Свети Антоније беседи да; 'Виђење светих анђела', у нашој души не ствара осећај узнемирености'. Анђели се јављају тихо, без речи и са кротошћу, због чега се у души појављује радост.
Помисли су сабране и душа је испуњена жељом за будућим блаженством, као и жељом да буде заједно са светима. Али, ако и дође до појаве страха, наравно, због силине и несвакидашњег сусрета са анђелима светлости, тај страх ће бити умањен кротошћу и љубављу.
    Са друге стране, долазак и виђење демона ствара у души осећај неспокојства и помућености. Затим, ту је и халабука која умногоме подсећа на долазак разбојника. Због свега тога се у човековој души појављује страх, смутња, хаос у мислима, туга, страх, лоше жеље и помисли, чиљеље зла и морално растројство.
    Осим добрих анђела, постоје и зли анђели, који се још називају и демони, ђаволи и бесови. Постојање злихдухова је реалност у коју не траба сумњати. У свим народима кроз историју сачувано је предање о постојању злих духова. Тако, на пример, у персијској религији постоји учење о постојању зла изложено кроз учење о Ахриману и злим духовима који га следе. Исто је и са грчком религијом, док у религији древних Египћана постоји веровање да сваки човек по рођењу добија свог демона.' Реч Божија нам открива истину да простор између неба и земље, то јест, оно нама видљибо бескрајно плаветнило, јесте место где обитавају пали анђели који су прогнани са неба. (Еф. 6,12; Апок. 12,7).
    Одакле су се појавили демони? Свети Антоније Велики каже: ''Бог ниј створио никакво зло. Демони нису добили од Бога почетак своје злобе, него је то директна последица слободе њиховог избора и слободе њихове воље. Они су у почетку саздани као свети анђели, али због своје гордости и супротстављања Богу, они су изгнани са неба...' Свети мученици Евстратије , Мардарије и други кажу: 'Зли анђео (нечастиви) је својевољно одступио од Бога, и погордивши се, лишен је славе светих анђела...
    Деница (како се пре свога пада звао ђаво), био је анђео који је имао високо достојанство међу бестелесним силама, али је висином свог положаја дошао у гордост и пожелео да постане већи и од самог Творца и да сбе потчини својој вољи. То је био почетак његовог пада, да би затим, атакујући још на неколико анђела, међу њима наишао на своје истомишљенике, тако да је са собом повукао немали број бестелесних сила. Та небеска катастрофа била је врхунац лицемерја, злобе и свега негативног што се појавило у ђаволу са жељом да он постане већи и од самог Бога.

ЛАЖНИ АНЂЕЛИ

    Морално стање палих духова је веома негативно и у њима постоји велика завист према било каквој доброти. Због свега тога свети Антоније каже: 'Различита је и многообразна злоба демона, и они устају против сваке доброте. Огромна је и њихова завист према хришћанима, а нарочито према монасима и свештенству, па на њихове путеве постављају своје мреже и замке трудећи се да у срца људи ставе нечистоте и богомрске помисли и жеље. Ако и престану у тој својој работи, то је само накратко, да би поново навалили на човека, овај пут још снажније и безобзирније...'
    Зли дуси не нападају само на душу човекову, него они атакују на читаво његово биће тако да душу загађују нечистим и богохулним мислима, а тело изнурују најразличитијим болестима. Преподобном Нифонту, на пример, демон је постепено стављао у срце овакве помисли: 'Нема Бога. Где је Бог? нема ни Христа. Ја сам тај који управља светом и све држим у својим рукама'.
    Никити, затворнику Печерском, демон је дошао прерушен у анђела и заповедио му да се престане молити Богу... тело светог Симеона Столника демон је напао са таквом силином да се оно почело гнојити и из њега су излазили црви. Светог јоаникија ђаво је напао таквом болешћу да овај седам дана није могао да прозбори ниједну реч.
    Да би омели свете подвижнике са њиховог пута, демони веома често узимају најразличитије облике и користе сва могућа средства. Тако је, једном приликом, емон обавијен светлошћу дошао пред светог Пахомија и рекао му: 'Радуј се Пахомије, ја сам Христос и дошао сам к теби као своме пријатељу'. Да би саблазнио светог Симеона Столника, ђаво је узео облик светог анђела, а пред светим Иларионом ђаво се претворио у нагу жену и долазио крај постеље светитеља, а када је свети Иларион осетио глад, ђаво је пред њега ставио најразличитије јело и пиће. Преподобној Теодори демон се јављао у обличју њеног покојног мужа.
    Преподобног Теодора од болести среброљубља исцелио је свети Василије Велики, а демон, узевши изглед Василија, дође пред Теодора и рече: 'Теодоре, како си? јесу ли те престали нападати демони или те ђаво још обескопојава, те жалиш што си своје имање разделио сиротињи?' Теодор, видевши ли ксвога исцелитеља, рче да ће учинити све што му он, Василије, каже. Зачувшито, демон тада рече Теодору да моли Бога да му подари мног озлата да би тако стекао спокој и да би могао да помаже људима. Теодор заиста тако и учини и поче да се моли. Тада му ђаво показа једно место у пустињи са пуно злата. Теодор узе то златои, а демон му тада рече да напусти манастир и да оде некуда где ће купити имање како не би трпео сикушења. Несрећни Теодор био је спреман и то да учини, али Бог посла преподобног Василија и овај му рече шта се то дешава и тако спасе Теодора од погибељи.
    Светом Теодору Сикеоту ђаво се јавио у виду младића по имену Геронтије, са којим је Теодор ишао у школу. Шетајући са Теодором, демон га у јеном тренутку доведе до неке узвишице и поче да га наговара да скочи и тако покаже своју храброст. Теодор реч: 'Бојим се, сувише је високо', на шта је ђаво одговорио: 'У школи си увек био храбрији од свих нас, а сада се плашиш. Ево, ја ћу скочити први'. Теодор поче да одвраћа младића од те сулуде помисли, али ђаво скочи доле и стаде као да се ништа није догодило. Видевши то, у Теодору се појави жеља да и сам скочи, али тада се поред њега појави свети великомученик Георгије, узе га за руку и рече му: 'Стани, то што видиш није твој пријатељ Геронтије, него је то демон, непријатељ човечији!'.   

У ЉУДСКОМ ОБЛИЧЈУ

    Понекада се демони, да би преварили свете подвижнике, претварају у људе препуне вере и благочеститости. Тако је преподобном Аврамију затворнику, док се молио, демон ушао у келију и заједно са њим почео да пева псалме. Мноштво демона једне ноћи дође код преподобног Макарија Египатског и почеше да вичу на њега говорећи: 'Устани макарије, певај са нама, зашто спаваш?' Преподобни, препознавши демонску замку, поче да се моли: 'Христе Боже! Помози ми да се избавим од ове беде!' - и истог тренутка сви ти демони нетрагом су нестали. Демони покаткад узимају и обличје разних животиља. У време молитве, пред светог Илариона ђаволи су се појавили у виду вукова и лисица, а преподобног Сергија демони су напали претварајући се у звери и змије.
    Људи који имају заједницу са демонима могу да чине неке чудне ствари, на пример, да лебде, праве ветар и слично, те тиме да одушевљавају и привуку себи лаковерне људе. Мрачно и погубно 'морално' стање злих духова постаје још невероватније с тиме што се они никада не могу покајати.
    Једном је демон, узевши облик човека који жели да се покаје, дошао код светог Антонија, те га упитао да ли Бог може примити покајање од демона ако би неки од њих покушао да се покаје? Свети Антонијк тада поче да се моли господу и да тражи од њега одговор на ово питање. Тада пред угодника Божјег дође анђео Господњи и рече му да древно зло никда не може постати ново добро и да родоначелник греха и зла не може започети да твори добра дела јер је исувише навикао на гордост, те се никако не може смирити у покајању.
    А, да би се свети Антоније сам уверио, анђео му рече да заповеди демону да селедећ три године непрекидно говори: 'Боже, смилуј се нада мном, старом злобнику! Боже, спаси ме, који сам помрачен прелешћу!'Слдеђег дана када је демон поново дошао код светог Антонија, старац му рече шта треба да чини. Кад то чу, демон поче да виче: 'Старче, да ли си ти нормалан? Како да ја себе назовем злобником када сам ја тако славан и толико ми се њуди повинује... Не, ја немам потребу за покајањем!' Тако је сам демон посведочио и дао одговор на питање да ли је покајање могуће за зле духове, као и то да та завист која испуњава његово биће ниј дело Бога, него је то њихова слобода коју они користе само на то да би чинили што више зла у свету.'
    Али, најчешћи облик у коме се демони јављају људима јесте човечји вид и, по свему судећи, управо у том облику демон је дошао и пред самог Христа у пустинји да би га искушавао. У том виду он је једном дошао и пред преподобног Исакија Печерског, подвижника који се седам година подвизавао у келији са молитвом на уснама. Сва храна коју је јео током дана била је једна мала просфора и нешто мало воде. У келији тог подвижника није било кревета, него је он спавао седећи неколико минута да би поново наставио свој подвиг. И онда, једне ноћи, када је окончавао певање псалам, он угледа неку необичну светлост и пред њега дођоше два демома у облику анђела и рекоше му: 'Ми смо анђели и знај да теби долази сам Христос!'
    Преподобни није издржао такво искушеље и он поверова њиховим речима. Не осенивши се крсним знамењем, он лакомислено паде на колена и поклони се сотони у Христовом лику. Само што се то догодило, демони радосно повикаше: 'Наш си Исакије!, те га окружише и ухватише у коло и почеше да скачу тако дуго и тако силно да су несрећног подвижника толико изморили да је након тога неколико година био раслабљен и душом и телом.


Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA