Hristova Nepoznata Proročanstva

     Ali On naprosto nestane iz hrama i odlazi u Vitaniju, kraj Jerusalima, na imanje svog prijatelja Lazara. U razgovoru sa njim i tokom tih dana praznika, biće mnogo beseda o budućim vremenima. Isus predskazuje: 'Prijatelju, kako je sada, tako će biti i za skoro 2.000 godina posle nas, a započeće još mnoigo ranije. Ovdašnje judejstvo umnogome je gore od mnogoboštva, jer za mnogobošce još nešto važi razum, a Judejci ga gaze nogama.

Ali u ta vremena će ono što je nastalo na Mom učenju, to jest hrišćanstvo, biti gore od današnjeg judejstva i mnogoboštva zajedno. To će biti strašna vremena. Svetlost istine i žive vere će se ugasiti i ljubav će sasvim ohladneti. Oholost imućnih ljudi prevazići će sve granice, a vladari i sveštenici će sebe uzvisivati, i to mnogo više nego što Judejci uzvisuju svog Jehovu, a mnogobošci Zevsa. Međutim, i tada ću s vremena na vreme buditi neke muškarce i žene i davaću im pravu svetlost, i ta će svetlost postajati sve jača i moćnija, i na kraju će progutati sva dela velike bludnice Vavilona. Ne čudite se, dakle, kako je sada, jer je tako v eć često bilo, i gore, a jednom će da bude još mnogo gore. Svet ostaje svet, ali Ja ću da vodim Moje a svet da prepustim sudu, kada postane toliko zao da pored njegove vreve neće moći da opstane ni iskra istinske životne svetlosti iz Boga.
     Sada je došlo dotle da bi u Judeji bez Jovana i Mene svaka iskra istinske bogospoznaje bila ugušena. Zato je bilo potrebno da Ja sam dođem kao čovek u svet, da bih ljudima dobre volje ponovo doneo izgubljenu svetlost života i da im iznova pokažem puteve do istinskog spoznavanja dragog nam Boga. Jeste da će još biti po koje borbe između Mje dece i ovosvetske dece, zato što će broj Mojih na zemlji uvek biti manji od broja ovosvetske dece, ali na kraju će ipak Moji pobediti nad svakim svetom, tako da im svet više neće moći ništa. Jer iako vam se sva materija čini još toliko čvrstom i neuništivom, ipak će odstupiti pred silom duha'.
    Zatim isus podučava da svako otkrivenje, od natprirodnih znamenja do duhovnih objava, predstavlja u određenoj meri sud nad čovekom, jer, kako Isus objašnjava, ono utiče manje ili više na čovekovu slobodnu volju i na samostalan razvoj njegove duše.
    Ona, istina, poseduje savršenu sposobnost da se razvija sama iz sebe - da bi stekla savršenu sopstvenu samostalnost, međutim, kada se čovek suviše uplete u materiju, onda Bogu često ne preostaje ništa drugo, do da se ljudima otkrije na jedan ili na drugi način. Otkrivenje putem pravih proroka il ipisane Božije objave najbolji je način Njegovog otkrivanja.
     'Od sada i tokom gotovo 2.000 godina probudiću bezbroj jasnovidelaca i proroka, jer će se pojaviti još veći broj lažnih proroka i lažnih Hristosa koji će biti puni oholosti, vlastoljublja i prazni ljubavlju. Tada će sudovi i dalje trajati, pa tešk oda će se naći vladar koji će zbog svog mraka zajedno sa svojim narodom izbeći neki sud. Pred kraj tog vremena budiću sve veće proroke, ali uz njih će se povećavati i proširivati i sudovi.
    Tada će doći veliki zemljotresi i veoma razorne oluje, velike krize i ratovi, glad, kuga i još mnoga druga i veća zla, i kao što sam već naglasio, vere - sem u nekolicine - neće biti među ljudima, koji će u železu ratovati, a narod će krenuti na narod. Ljudi će biti upozoravani kroz vidioce i posebne znake na nebeskom svodu, ali na to će se samo malo njih obazirati, jer, čovečanstvo će to smatrati tek retkim prirodnim pojavama i pljuvaće pre svega one koji još budu verovali u Mene.
    Ali, zatim će se desiti jedno od najvećih otkrivenja - s Mojim povratkom na Zemlju. Međutim, tome će prethoditi najveći i najoštriji sud, a slediti opšte pročišćavanje čovečanstva, vatrom i njezinm gorenjem, da bih zatim ja sam za prave ljude na zemlji osnovao sasvim drugi rasadnik, koji će potrajati sve do kraja vremena ove Zemlje.
    Ja vam ovo sada kazujem unapred, da mi nikako ne biste mislili da će sa mnom biti savršeno kao u Mojim nebesima. Jeste, malo njih će biti kao andjeli, ali mnogi puno gori od ljudi ovog našeg vremena'.

    Isus ponovo odlazi u hram, a zatim na Maslinsku goru (manje brdo kraj Jerusalima) na kojem se nalazi Lazarev konak. Na gori će Isus predskazati razorenje Jerusalima i poslednji sud na Zemlji.
    'Pogledajte samo ovaj veliki grad! Zaista ovde neće ostati kamen na kamenu. Neka mole pak slepi ljudi i trudne žene, koji misle da se na sabat ne može i ne sme pobeći, da sud slučajno ne bude na sabat, jer tada ni jedan Judejac neće izvući živu glavu.
     Međutim, pre nego što sud snađe sve bezbožnike, pojaviće se mnogi i veliki znaci na nebu i na zemlji. No tada još nije sud i kraj ovog grada, jer još će se čekati da li će se ko popraviti i obratiti. Pa, ako ne obrate pažnju na znake, pustiće se i ljute muke na ljude kako bi se obratili Bogu. Ako ni to ne pomogne, onda ću poslati proroke koji će svojim gromkim glasom, koji će zvučati kao bojne trube, pokušati u sva četiri vetra da probude duhove mrtvih.

    Oni koji budu hteli da se probude ka svetlosti života, ti će vaskrsnuti ka večnom životu, a koji se na taj poziv Mojih vesnika jedino budu probudili u svom gnevu i ljutnji na Mene i na Moju reč, i ti će vaskrsnuti ali ne k žćivotu, već k smrti kroz sud, i beć odbačeni tamo gde vlada večiti led, hladnoća i škrgut zuba. A kada se pojavi sud, onda neka beži svaki pravednik.
    Ko već stoji na krovu spoznanja čiste božanske istine, neka više ne silazi u kuću po staru haljinu, već neka ostane na svojoj novoj visini. I ko se već nalazi na njivi novog rada po Mojoj nauci, neka se nipošto ne vraća u stari dom slepe i bezvredne ceremonije, već naka ostane na svojoj novoj njivi i sačuvaće sebi život.
    A kada dođe sud, tada će boraviti dva u jednoj te istoj kući - jedan će se spasiti, a drugi će propasti. Ko bude tvorio po Mom učenju, spašće se, a ko pak Moje učenje bude imao ali bude tvorio po starom kvascu fariseja, taj će propasti. Takođe će dva boraviti na polju i dva će mleti u mlinu - jedan će biti primljen za život, a drugi ostavljen u sudu. Zato vam kažem, čuvajte se pred starim kvacsem fariseja, jer zaista, s njim niko neće izbeći sud.
    A kakda bude bilo sa sudom nad Jerusalimom, tako će biti i sa jednom sledećim, velikim sudom, kada ću da dokrajčim veliku bludnicu Vavilom. A to će da bude sud kao za Nojeva vremena i kao za vremena Sodome i Gomore. Tada će se pojaviti veliki znaci na zemlji, moru i na nebu, i pozvaću sluge koji će iz Mojih reči predskazivati i objavljivati budući sud. No, oholost ljudska neće ih čuti, a i da ih čuje, neće im verovati, već će ih ismevati kao lude. Ali gle, upravo to će da bude siguran znak da će veliki sud sasvim sigurno doći i vatrom sažeći sve zlotvore.
    Takođe će u istom tom vremenu poneki mladići imati viđenja i poneke devojke predviđaće ono što će doći. Blago onima koji se poprave i zaista obrate. A ovo se da lako prepoznati, kao što se na smokvi poznaje da se bliži proleće, kada njeni izdanci napupe i krenu da izbijaju. Dogodiće se tada veliki sporadični ratovi među narodima i krenuće narod na narod. Takođe će nastupiti velika glad i razne bolesti slične kugi, kakvih među ljudima do tada još nije bilo. A prethodiće i veliki zemljotresi, da bi se ljudi opomenuli na pokajanje i ljubazna dela. Blago onima koji to shvate i poslušaju, ali mnogi na žalost neće, nego će sve to pripisivati prirodnim silama, i nazivaće vidovite prevarantima i mnoge će zbog Mog imena zatvarati u tamnice i zabranjivati Moje ime. Ko tada ne bude činio po volji velike bludnice Vavilona, taj će imati velikih nevolja.
    A sve će to otpočeti otprilike sedam stotina godina pred sud, da se niko ne bi pravdao da nije na vreme upozoren'.

    A počev od sada, neće proći punih 2000 godina, a dogodiće se veliki sud na Zemlji, i to će biti strašni i poslednji sud na njoj. Tek od tada će se uspostaviti raj na zemlji, tako da će vuk i jagnje boraviti u istoj staji i jesti iz iste posude. No kako se bude približavao sud, videće se i znak Sina čovečijega na nebu, a to znači da će nebo u čoveku, koje je u njegovom srcu, Mene priznati za jedinog gospodara na nebu i na zemlji i čovečija duša će me slaviti i hvaliti. Ali time čovek još neće biti usavršen. A kada dođem u osvetljenim nebeskim oblacima i sa svom nebeskom vojskom, uz jeku mnogih truba... tada je došao sud sveta. Čovek prav će ući u moju slavu, a tvorci zla će se sažeći ognjem Moje pravedne srdžbe i ući u cartvo svojih zlih dela, koje je pripremljeno za sve nepopravile zločince. Jer ko sam sebi izabere pakao, taj neka tamo bude proklet, kao što je pakao sam u sebi proklet. A kao što će dobrota ostati dobra, tako će i zlo u sebi uvek ostati zlo, bivajući večito osuđeno da mi služi kao podnožnik. Ali Ja svojom božanskom ličnošću nikoga neću osuditi, nego će to učiniti moja reč koju sam vam govorio. Jer kada se jednom uznesem u moje carstvo, više nikada neću doći u ploti na Zemlju, već jedino duhom, rečju, pa će da bude kao što je bilo na početku, kada je rečeno: U početku bi reč i reč bi u Boga i Bog bi reč. A reč se ovaploti i stanova među ljudima.
    Dođe, odnosno dođoh u Moju svojinu a Moji me ne prepoznaše, jer svet i njegova plot ih sve oslepi i ogluvi. Evo sam sada putem ploti kao čovek među vama, ali zato ne mogu da vam dodelim svu silu Moga duha. Ali potom, kada među vama više ne budem bio telom kao sada, već jedino duhom, onda ću moći da vam dodelim svu snagu i silu Moga duha. A u duhu i njegovoj sili ostaću kod vas sve do kraja vremena, koji će ova Zemlja još prebroditi, sve do sazrevanja i poslednjeg osuđenog duha. A sa ovom Zemljom će se tada zauvek ugasiti kolevka dece Božije. A rekao sam vam već više puta i pokazao kako će da izgleda na ovoj Zemlji. Stoga strpljivo isčekujte izbavljenje, koje sigurno neće izostati, i ne priželjkujte žurno pre vremena sud svetu, jer kada stigne, još će stići prerano za vas same a još pre za one koji budu osuđeni, jer u sudu ljubav i milost su daleko, i svaka duša će tada biti prepuštena sopstvenoj pomoći, i gorko će osetiti kako joj ama baš ništa nije vredela prazna i prolazna pomoć ovosvetskih ljudi.


    Isus još jedno odlazi u hram, pa se vraća na Maslinsku goru. Prošetavši malo sa učenicima, On se ponovo osvrće na budućnost. A Isusu u opisu mesta na kojem je zastao sa učenicima kaže: 'Tamo je zbog lepog pogleda bilo postavljeno više klupa i drugih sedala. Zastao sam i seo. Odande se pružao najbolji pogled na Jerusalim. Moji učenici su posmatrali taj lepi grad i Jovan mi reče setnim glasom: 'Gospode, moja ljubavi, zar nije večita šteta za ovaj grad što će, po tvojim rečima, već uskoro biti tako bedno porušen?'

    A Ja mu kazah: 'Moj ljubljeni Jovane, ovo si veoma dobro primetio i u Mojim očima vidiš i suze. Ali šta tu još više može da se učini? No, gle... svo stanovništvo satrti anđelom smrti, baš ne bi bilo nešto naročito mudro, već veoma za žaljenje, jer među ovim zidinama još živi mnogo hiljada onih koji će vremenom ipak da poveruju u Mene. Tamo vidite onih sedamdeset i one carinike i uz njih preobučene fariseje i književnike, svi oni će još danas poverovati u Mene, a i u narodu žive još mnogi koji će se obratiti. Zato neka ovaj grad toliko dugo bude pošteđen bilo kakvog suda. Ali kada iz ove bare budu povađene sve dobre ribice, a ostanu jedino sve same zmije i gadne žabe, onda je vreme da se zatrpa bedna močvara vatrom, olujama i zemljotresom.
    O, pogledajte ovaj ceo krajolik! Kako li je samo izgledao pre deset puta hiljadu puta hiljadu godina! Tada je bilo malo čvrstog tla i od svih ovih sada bujno obraslih brda i dolina nije bilo ni traga. Tek ogromnim, za vaš razum gorovo nezamislivim izbijanjem vatre, koja je besnela gotovo po celoj Zemlji i to hiljadama godina, Zemlja je postepeno dobila ovaj oblik. Vidite, kao što se Zemlja prirodno izgrađuje, tako se i čovek duhovno izgrađuje. Za sada u dušama ljudi još uvek vladaju snažne oluje i izbijaju divlje vatre. Divlje strasti izbijaju i pustoše sve u sebi i oko sebe. No pustimo to - već će doći vreme kada će se ove strasti pretvoriti u mirnu i plodnu zemlju, pa će tada biti milo i svuda svetlo među ljudima. Ali ipak će uvek biti mnogo manje zaista dobrih i čistih ljudi nasuprot onih kojima će manje ili više vladati zemaljske strasti. To bolje vreme, pak, trajaće hiljadu i još nešto godina i odgovaraće sadašnjem stanju Zemlje, koju snalaze samo poneke oluje ali je prvenstveno mirna i uredna i obiluje bujnim i plodnim poljima, ali ipak ima mnogo više neplodnih i olujnih pustinja od mirne i plodne zemlje, izuzevši veliko more. Posle ovih hiljadu i nešto godina Zemlja će se nanovo iskušati vatrom, brda će se sravniti i pretvoriti u plodno zemljište, a more će morati da preda mrtvo tlo zakopano u njezinim dubinama i dobri ljudi će je prisvojiti i očas pretvoriti u rajski vrt.
    Tada će trajno, se do konačnog rastvaranja Zemlje, vladati istinski mir, a smrt će zauvek izgubiti svoje pravo. Kao što će jednom planine da se izjednače sa ravnim tlom, tako će i ljudi morati sasvim da napuste svoju oholost, putem jakih provera, inače na Zemlju i među ljude neće doći istinski unutarnji mir. Jer oholost ljudi rađa rat, a prestane li oholost, prestaće i zloba, zavist i škrtost, mržnja i nemir, a sa njima i svaka svađa i ratovi. Tako će ovaj skoro najstariji i u celom svetu čuveni grad, za čije zidine je već veliki car od Salema postavio kamen temeljac, morati da se veoma ponizi, moralno i materijalno, kao veliki i gordi breg koji će biti sravnjen sa zemljom. I postupiće se sa njim kao sa starim visokim kedrom koji se osušio i istruleo i kojeg je oluja slomila u trulom korenu, pa su ga zatim drvoseče istesterisale, sekirom iscepale i poslužio je za loženje vatre. Kod drveta je tome uzrok njegova priroda, a kod čoveka njegova zla volja, koja neće da se povinuje nikakvom još iole mudrom zakonu - kao što su negde Enohijanci (stanovnici grada i države Enoh, čiji je osnivač bio Kainov sin Snoh) svojom neobuzdanom neposlušnošću navalili na sebe potop, u kome su svi stradali. Koliko hiljada puta sam ih samo opomenuo po mnogim vidiocima da ostave planine na miru, no niko od njih nije obraćao pažnju na to. Jeđahu, pijahu, uživahu, grešiše na svaki mogući način, ženiše se i praviše velike svadbe, sve dok potop ne nasrnu na njih sa svih strana i sve ih podavi...
     A pri kraju vremena, ali ne i ove zemlje, isto će tako biti. Ljudi tada, doduše, neće otkopavati planine do najdubljih osnova, kao što su to činili Enohijanci, tražeći zlato i drago kamenje, ali će raznim napravama koje će pokretati vatrena snaga, prodirati u unutrašnjost Zemlje, i kroz te neverovatne duboke jame i rupe dospeće na površinu ogromne količine veoma zapaljivih gasova, i kada atmosferski vazduh konačno bude prezasićen ovim gasovima, onda će se zapaliti gotovo oko cele Zemlje pretvarajući sve u pepeo. Ti pak koji ostanu, biće pravog kova. Živeće na sasvim obnovljenoj Zemlji, i vi i drugi koji će posle vas biti probuđeni u Mome imenu, bićete njihovi učitelji i vodiči. Tek od tada će se uspostaviti Moje carstvo na ovoj planeti i ljudi sa Sunca će stupiti u potpunu i ravnopravnu zajednicu sa Mojom decom na Zemlji, rastući u ljubavi Moje istinske dece.
    A ovo što vam sada kazah, zadržite za sebe, jer za sada u ovom vremenu to nikome ne bi koristilo za spas duše, pa i da sve do u tančine zna. U pravo vreme, kada ljudi budu u stanju da podnesu dublje stvari, već ću Ja sam opširno da objavim sve to!