Hrišćanske Deobe
Kada je i kako došlo do drugog velikog crkvenog raskola, koji je podelio zapadni svet? Uzroci raspada Zapadne hrišćanske crkve nisu bili samo teološki, proistekli iz njenog unutrašnjeg ustrojstva. Postojali su i politički razlozi: razmimoilaženje među odvojenim državama i protivljenje Germana imu, odnosno papskoj vlasti ...
Osmeh na lice: 
Najsjajniji tumač protivljenja Germana Rimu, to jest, papaskoj ržavi, bio je Martin Luter, sin siromašnog nemačkog rudara, rođen 1483. u gradu Ajslebenu. Majka ga je naučila da u Bogu vidi samo strašnog i neumoljivog sudiju. Ti prvi dečiji utisci sačuvali su se u njemu celog života. Martin Luter se školovao u Magdenburgu i Erfurtu i 1505. postao je monah - avgustinac. Monaški zavet primio je pod jakim pritiskom i do kraja života smatrao ga je prisilnim i nametnutim pod uticajem straha. U samom početku svoga svešteničkog zvanja, Martin Luter je preživljavao užasne krize. Sebe je smatrao nedostojnim da primi pričešće, pa je bio uveren u svoju osudu. Tražeči izlaz i pouzdanje u tome da se može spasiti, on je, kako mu se učinilo, našao utehu u rečima svetog apostola Pavla u Poslanici Rimljanima, gfde on kaže: 'Pravednik će se spasiti verom', a takođe i u učenju blaženog Avgustina o spasenju kroz BOžiju blagodat.
Luter je otputovao u Rim, tražeći u njemu razrešenje svojih nedoumica. Tamo je bio neprijatno iznenađen bogatstvom papskog dvora i raskošnim životom kardinala, pa se vratio nezadovoljan. U Nemačkoj je tokom 1512. godine stekao titulu doktora teologije i počeo sa predavanjima na Univerzitetu u Vitembergu. Njegova prva knjiga, 'Tumačenje psalma', u potpunosti odgovara tradiciji Katoličke crkve.
Tokom 1515. godine, bilo je događaja koji su izazvali početak raskola u Rimokatoličkoj crkvi. Naime, papa Lav X, sin florentinskog hercoga Lavrentija Prekrasnog, humanist i mecena umetnosti, rešava da ubrza izgradnju grandiozne bazilike svetog Petra u Rimu, koja je trebalo da zameni drevnu baziliku. Za dovršenje ove crkve bila je potrebna ogromna svota novca, a papska kasa bila je skoro prazna. Da bi se mogla napuniti, prišlo se prodaji oproštajnica grehova - indulgencija.
Naime, prema učenju Rimokatoličke crkve, svetitelji su učinili mnogo više dobrih dela nego što je potrebno za ličnospasenje. Ta 'suvišna' njihova dobra dela 'inkasirana' su u duhovnu riznicu kojom isključivo raspolaže papa, koji po tom osnovu može dati iz nje oproštaj grehova vernicima ako daju prilog da bi takvu oproštajnicu dobili.
Za prikupljanje sredstava u nemačkim državama monopol j dobio bankarski magneat Fuger u Augsburgu. Osim prodaje indulgencija za žive, koj isu ih mogli kupiti za prethodne, sadašnje i buduće grehe (???), dominikanac Petcel uvodi u prodaju i indulgencije za umrle. To je izazvalo protest mnogih teologa (a, ovo za žive im je bilo normalno?).
Kada je Petcel doputovao u Vitenberg, gde je tada službovao Martn Luter, zatekao je na vratima dvorske crkve prikucanu listu sa protestom u 95 tačaka kojim su osuđeni svi koji su zloupotrebljavali učenje Crkve prodajući indulgencije. Protest je 1517. godine ostavio vrlo jak utisak u celoj Nemačkoj, pa su svuda počele teološke rasprave.
Tokom 1519. godine, otpočeo je javni spor između Martina Lutera i njegovih istomišljenika sa jedne strane i doktora teologije Johana Eka, kao zastupnika Rima. Spor nije doneo nikakve rezultate, jer je svaka strana ostala pri svome mišljenju. U toku spora Luter je rekao da će se žaliti Koncilu. Tada je Johan Ek saopštio da je Koncil u Konstancu osudio Jana Husa, koga je Luter branio. Luter je odustao od žalbe, a Ek je otišao u Rim kako bi izdejstvovao da papskom bulom bude potvrđeno njegovo učenje, a osuđeno Luterovo.
Sam Luter nije predviđao ništa dobro. Da bi preduhitrio napad, izdaje spis za cara i nemačko plemstvo pod nazivom 'O popravljanju hriščanskog staleža', u kojem ustaje protiv svih spoljnih pobožnih dela, kao i protiv monaške askeze, posta i celibata, a ujedno i protiv papske vlasti i njenih prekršaja, naglašavajući da čovek samo verom u Hrista i Njegovo delo može postići spasenje i dobiti pred Bogom opravdanje, a ne svojim delima. Ceo problem, koji je bio pred papom, naveo je ovoga da pozove Lutera u Rim 1518. godine. Saski izborni knez Fridrih Mudri, bojao se za Lutera, pa je izdejstvovao da ovaj bude saslušan u Nemačkoj. Papa je poslao svoga legata kardinala Tomu de Via fon Gakta.
Ovaj je hteo da navede Lutera da opozove svoje učenje, inače će biti podvrgnut strogim merama. Da bi izbegao stroge mere, a zna se kakve su bile crkvene stroge mere na primeru inkvizicije, Luter je pobegao iz Augsburga gde je saslušan, pa onda uputi papi apelaciju pod naslovom 'Od loše obaveštenog pape, papi kojeg valja bolje obavestiti'. S obzirom da je predviđao nepovoljan odgovor, poslao je apelaciju Koncilu. Rim je uveideo da se spor neće tako lako izgladiti, pa je ublažio svoj ton. Kardinal Miltic, papin čovek, inače Nemac, dobio je 1520. godien nalog da stupi u kontakt sa Luterom i privoli ga na povlačenje učenja i vraćanje Crkvi. U tome je donekle i uspeo. Luter je napisao pismo papi i obećao da će ćutati, pod uslovom da njegovi protivnici ćute, što se, naravno, nije dugo održalo. Usledili su ponovni napadi, Luter tada izdaje spis 'Protiv bule antihristove'.
Kada je video da ništa ne pomaže i da Luter ostaje pri svome učenju, papa se obratio za pomoć Karlu V, nemačkom caru. Ovaj je odmah sazvao državni sabor u Vormsu, pozivajući i Lutera. Luter je došao u pratnji ogromnog broja svojih pristalica. Pozvan od cara da opozove svoje učenje, zatražio je da mu se dokaže zabluda, ili navodima iz Svetog pisma ili na osnovu zdravog razuma. Završio je svoju odbranu rečima: 'Ne mogu drugačije, stojim ovde, tako mi Bog pomogao, amen!'
Svojim stavom, Luter je na mnoge ostavio veoma povoljan utisak, ali ne i na cara. On mu daje rok od 20 dana da se vrati Rimskoj crkvi. Kako mu ovo nije uspelo, car osudi Lutera i njegove pristalice na progonstvo. Pre nego što je presuda objavljena, knez Fridrih Mudri zapovedi svojim ljudima da se preobuku i dovedu Lutera u Vartburg, gde je Luter u utvrđenom dvorcu proveo duži period pod imenom Riter Georg, i tako bio zaštićen od daljih gonjenja. U dvorcu je preveo Bibliju sa originala na nemački jezik i dovršio plan o crkvenoj reformi, kao i svoj sistem učenja, koji je hteo da harmonizuje sa Svetim pismom, a u nečem i sa učenjem blaženog Augustina.
Da bi javno pokazao da ne priznaje vlast pape i cele rimske kurije koja je bila protiv njega, Luter pozove celi Univerzitet, i studente i nastavno osoblje, pred gradsku kapiju i spali papsku bulu zajedno sa Crkveno pravnim zbornikom, pa tim gestop istupi iz Rimske crkve. Što se tiče Luterovog istupanja protiv Rima, imao je veliku podršku i zaleđinu u građanskoj vlasti. Njegove pristalice u prvom redu su bile: saski knez Fridrih Mudri, hesenski grof Filip Velikodušni, vitez Franc fon Sikingen, veliki humanista i književnik Erazmo Roterdamski, Filip Melanton i Urlih fon Huten.
U čemu se sastojalo Luterovo učenje? Glavne teze bi bile sledeće:
■ 1. Praotačkim grehom ljudski razum je postao nesposoban da spozna pravu istinu. Zato čovek samo pomoću Božije blagodati može doći do verske istine, dakle do postizanja spasenja. Sve što se od čoveka traži to je usrdna vera u svoje iskupljenje beskrajnim Hristovim zaslugama, a ne, kako uče i Rimska i Grčka crkva, verom i dobrim delima.
■ 2. Ne postoji sedam, već samo dve Svete tajne: krštenje i euharistija (pričest, u kojem se hleb i vino posvećenjem pretvaraju u telo i krv Hristovu), koje su Bogom ustanovljene, jer se samo one spominju u Svetom pismu.
■ 3. Euharistija je samo tajna, a ne i istinita žrtva.
■ 4. Pošto čovek samo verom u svoje iskupljenje beskrajnim Hristovim zaslugama dobija blagodat Božiju, a time i spasenje, nema potrebe za drugim posrednicima - anđeli i svetitelji nisu njegovi posrednici, pa je neosnovano prizivati ih da se mole pred Bogom.
■ 5. Čovek ne može zaslugama svojih dela postići spasenje, jer njegova dela nisu u stanju da ga pribave. Zato je za spasenje nepotrebna monaška askeza, post i slično.
■ 6. Ne može se čovek spasiti posle smrti molitvama i žrtvama živih, ili patnjama, mukama i kaznama čistilišta - purgatorijuma. Močitve i žrtve živih ne koriste umrlima i nema čistilišta. Posle smrti svaka duša dobija odmah potpuno i definitivno svoju nagradu na nebu ili svoju kaznu u paklu.
■ 7. Tajno i pojedinačno ispovedanje greha je nepotrebno, jer ne služi ničemu.
■ 8. Celibat sveštenika ne znači ništa, pa je suvišan.
■ 9. Prava crkva je nevidljiva. Ona je duhovna zajednica svih pravovernih, a vidljiva crkva, u koju spadaju i oni koji nepravilno veruju, nije nepogrešiva.
■ 10. Kanonske knjige Starog zaveta samo su jevrejsko - palestinske. Sve ostale starozavetne knjige su apokrifne - religiozni spisi biblijske tematike koji nisu uvršteni u zvanični kanon Svetog pisma, često su smatrani lažnim, jeretickim ili manje autentičnim.
Od novozavetnih knjiga, poslanica Jevrejima, poslanica svetog apostola Jakova i Apokalipsa, nisu istog autoriteta kao ostale knjige, ali ko hoće može ih smatrati jednakima. Sveto predanje nije pouzdan kanon vere, ono je samo onda pravilo vere ako je na podlozi Svetog pisma. Sveto pismo je u potpunosti jasno i treba da ga interpretira samo zdrav religiozni razum. Vidljiva crkva ne interpretira ga nepogrešivo. Sakramentalnog sveštenstva posebno nema - ne postoji sveta tajna sveštenstva. Postoji samo opšte sveštenstvo u koje spadaju svi hrišćani. Po ovom mišljenju, svi hrišćani su sposobni da vrše bogoslužbene radnje i daju Svete tajne.
Navedena Luterova učenja, sa stanovišta Svetog pisma, koje on jedino prihvata, nisu u potpunosti ispravna, a evo i zašto:
■ 1. Grehovni pad prvog čoveka, Adama, doneo je mnogo nevolja ljudskom rodu. Kada je Gospod Bog izgnao Adama iz Edemskog vrta, On ga je prokleo zajedno sa Evom. Obraćajući se Evi Gospod je rekao: 'Tebi ću mnoge muke zadati kada zatrudniš. S mukama ćeš decu rađati, volja tvoja će stajati pod vlašću muža tvojega, on će ti biti gospodar.'
Zmiji, koja je navela na greh prve ljude, rekao je: 'Mećem neprijateljstvo između tebe i žena, i između semena tvojega i semena njezina, ono će ti na glavu stati, a ti ćeš ga u petu ujedati' - obećanje o rođenju Sina Božjeg po duhovnom začeću, bez čoveka, po kome se Hristos zove Reč Božja.
Sveti Jovan krštavao je ljude na reci Jordanu, spirajući im tako praroditeljski greh i govoreći: 'Ja vas krštavam vodom, a On - Hristos, će vas krstiti Duhom Svetim.' Što se tiče ljudskog spasenja, sam Hristos je rekao krou usta apostola Jakova: 'Vera, ako nema dela, mrtva je po sebi.'
■ 2. Tvrdnja da ne postoji sedam već samo dve tajne - krštenje i suharistija, nije prihvatljiva, jer sveti apsotol Jakov u svojoj Sabornoj poslanici govori u 5. glavi: 'Ispovedajte jedan drugeme svoje grehe i molite se Bogu jedan za drugog da ozdravi, jer neprestana molitva pravednoga može mnogo pomoći.' U istoj glavi piše i sledeće: 'Boluje li iko među vama, da pozove crkvene starešine, te neka čitaju molitve nad njim i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku i podignuće ga Gospod i ako je grehe učinio oprostiće mu se.'
Iz ovoga možemo zaključiti da se radi o svetim tajnama jeleosvećenja i pokajanja ispovešću. Što se tiče svete tajne braka, o njoj Sveto pismo kaže: 'Bejaše svadba u Kani Galilejskoj i onde bejaše mati Isusova. A pozvan bejaše i Isus i učenici Njegovi na svadbu. I kada nesta vina reče mati Isusova Njemu: 'Nemaju vina!' Isus joj na to reče: 'Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao čas moj.' Tada reče mati Njegova slugama: 'Šta god vam reče učinite!' A kada okusi kum vina, koje je postalo od vode, i ne znadoše od kuda je, zovne ženika i kaže mu: 'Svaki čovek najpre iznosi dobro vino, a kada se napiju,onda lošije, a ti si čuvao dobro vino do sad! Ovo učini Isus kao početak čudesima u Kani Galilejskoj i pokaza svavu svoju.' Ovim se objašnjava ustanovljenje Svete tane braka.
Sveti apostol Luka u svome drugom jevanđelju - Dela apostolska, kaže sledeće: 'Nađite braćo među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha svetoga i premudrosti, koje ćem opsotaviti nad ovim poslom - podela hrane. Izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha svetoga, Filipa i Prohora i Nikanora, i Timona i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni, pomolivšise Bogu, metnuše ruke na njih.'
I danas se ovo čini i zove se rukopoloženje sveštenika, što će reći da je i sveštenstvo Sveta tajna, jer ne može sveštenik biti bilo ko. Apostoli su rekli: 'Nađite, braćo, među vama sedam poštenih ljudi', a ne: 'Dođite vas sedmorica koji ste najbliži'.
■ 3. Na Tajnoj večeri, kako znamo iz Jevanđelja, uze Isus hleb i blagoslovivši ga, prelomi i davaše učenicima i reče: 'Uzmite i jedite, ovo je telo moje.' I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: 'Pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za mnoge radi otpuštanja grehova.' I još: 'Zaista, zaista vam kažem, ako ne jedete tela SIna čovečjega i nepijete Krvi Njegove, nemate života u sebi'. ?kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema'.
Kao jagnje, Hristos je sebe prineo na žrtvu za spasenje ljudskog roda, pa je zato i Tajna euharistije u stvari prinošenje beskrvne žrtve za spas vernika koji se njome pričešćuju, primaju je i jedu.
■ 4. 'Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih, jer vam kažem a anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca moga nebeskoga'. Kao što vidimo iz Metejevog jevanđelja, hteli mi ili ne, ipak imamo svoje posrednike pred Bogom!
■ 5. 'Ima uškopljneika, koji su se tako rodili iz utrobe materine. A ima uškopljenika koje su uškopili. A ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga. Ko može primiti neka prime.'
Ovde se misli, prema tumačenju svetih otaca, na one koji se nisu ženili, lišavajući sebe bračnog života radi nebeskoga carstva - monaštvo. Isceljujući dečaka od opsednutosti demonom, Hristos je rekao: 'Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.'
■ 6. Sam Gospod Bog, kako veli Mojsije u knjigi Izlaska, kaže: 'Ja sam Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev'. Zato Hristos i kaže: 'Bog nije Bog mrtvih, nego Bog živih.'
Prema tome, teza da se mrtvi ne mogu spasiti molitvom otpada, jer se kosi sa Svetim pismom.
■ 7. Važi navod pod 2.
■ 8. Važi navod pod 5.
■ 9. Ne postoji prava i kriva Crkva. Postoj isamo Nebeska i Zemaljska crkva. Zašto? U vreme Hristovog boravka na Zemlji, polovinom tada poznatog sveta upravljalo je Rimsko carstvo. Pošto su Rimljani okupirali Grčku, a grčka kultura i civilizacija bejahu na višem stepenu od rimske, te je svako ko je želeo da bude školovan i kulturan, morao je da uči grčki jezik. Tako su i apostoli Hristovu nauku pisali na grčkom jeziku, da bi bila dostupna svima, dok je zvanični jezik Palestine bio aramejski.
Naziv Crkva potiče od grčke reči eklisija, što znači skup ili zajednica, ali zajednica vernih. Prvu Crkvu, to jest, zajednicu, činio je skup 12 apostola, koje je, kako kaže jevanđelje, izabrao Hristos koji kaže: 'Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah i postavih vas da idete i rod rodite i rod vaš da ostane.'
Pošto su svi pravednici po telesnoj smrti prešli u Nebesko carstvo, oni tamo čine Nebesku crkvu. Priključujući neše molitve svojim molitvama upućenim Bogu, oni nam pomažu, bez obzira da li smo u zemaljskom svetu ili smo ga napustili.
■ 10. Nije naše da raspravljamo o kanaonskim knjigama Starog i Novog zaveta, jer su ih kanonizovali sveti oci vaseljenskog samora. Može neko prigovoriti da su i oni ovozemaljski ljudi, pa prema tome nisu nepogrešivi. Neophodno je znati da su pre svakog Savora izabrani delegati išli u hram na priziv Svetog Duha, pa su sve njihove odluke pravovaljane, pošto su donete pod blagodaću Svetog Duha.
Spor sa Vatikanom koji je predvodio Martin Luter rodio se iz naraslih unutrašnjih tenzija u Rimokatoličkoj crkvi, ali i društveno političkih prilika onog doba. Započet povodom doista neprihvatljive prakse prodaje oproštajnice (sve se vrti oko para), on je zadro i u dublja dogmatska pitanja. Luter je vremenom svoj stav sve više radikalizovao u odnosu na katoličku dogmu i praksu, tako da je moralo doći do potpunog raskola. Naredne decenije i vekovi, bili su ispunjeni sukobima i krvavim ratovima između katolika i protestanata, što ih je međusobno toliko udaljilo da ponegde i danas ne žele da žive zajedno - na primer, Severna Irska.
Izvor: Treće Oko (1999. godina)
Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Luter je otputovao u Rim, tražeći u njemu razrešenje svojih nedoumica. Tamo je bio neprijatno iznenađen bogatstvom papskog dvora i raskošnim životom kardinala, pa se vratio nezadovoljan. U Nemačkoj je tokom 1512. godine stekao titulu doktora teologije i počeo sa predavanjima na Univerzitetu u Vitembergu. Njegova prva knjiga, 'Tumačenje psalma', u potpunosti odgovara tradiciji Katoličke crkve.
Naime, prema učenju Rimokatoličke crkve, svetitelji su učinili mnogo više dobrih dela nego što je potrebno za ličnospasenje. Ta 'suvišna' njihova dobra dela 'inkasirana' su u duhovnu riznicu kojom isključivo raspolaže papa, koji po tom osnovu može dati iz nje oproštaj grehova vernicima ako daju prilog da bi takvu oproštajnicu dobili.
Za prikupljanje sredstava u nemačkim državama monopol j dobio bankarski magneat Fuger u Augsburgu. Osim prodaje indulgencija za žive, koj isu ih mogli kupiti za prethodne, sadašnje i buduće grehe (???), dominikanac Petcel uvodi u prodaju i indulgencije za umrle. To je izazvalo protest mnogih teologa (a, ovo za žive im je bilo normalno?).
Kada je Petcel doputovao u Vitenberg, gde je tada službovao Martn Luter, zatekao je na vratima dvorske crkve prikucanu listu sa protestom u 95 tačaka kojim su osuđeni svi koji su zloupotrebljavali učenje Crkve prodajući indulgencije. Protest je 1517. godine ostavio vrlo jak utisak u celoj Nemačkoj, pa su svuda počele teološke rasprave.
Tokom 1519. godine, otpočeo je javni spor između Martina Lutera i njegovih istomišljenika sa jedne strane i doktora teologije Johana Eka, kao zastupnika Rima. Spor nije doneo nikakve rezultate, jer je svaka strana ostala pri svome mišljenju. U toku spora Luter je rekao da će se žaliti Koncilu. Tada je Johan Ek saopštio da je Koncil u Konstancu osudio Jana Husa, koga je Luter branio. Luter je odustao od žalbe, a Ek je otišao u Rim kako bi izdejstvovao da papskom bulom bude potvrđeno njegovo učenje, a osuđeno Luterovo.
Sam Luter nije predviđao ništa dobro. Da bi preduhitrio napad, izdaje spis za cara i nemačko plemstvo pod nazivom 'O popravljanju hriščanskog staleža', u kojem ustaje protiv svih spoljnih pobožnih dela, kao i protiv monaške askeze, posta i celibata, a ujedno i protiv papske vlasti i njenih prekršaja, naglašavajući da čovek samo verom u Hrista i Njegovo delo može postići spasenje i dobiti pred Bogom opravdanje, a ne svojim delima. Ceo problem, koji je bio pred papom, naveo je ovoga da pozove Lutera u Rim 1518. godine. Saski izborni knez Fridrih Mudri, bojao se za Lutera, pa je izdejstvovao da ovaj bude saslušan u Nemačkoj. Papa je poslao svoga legata kardinala Tomu de Via fon Gakta.
Ovaj je hteo da navede Lutera da opozove svoje učenje, inače će biti podvrgnut strogim merama. Da bi izbegao stroge mere, a zna se kakve su bile crkvene stroge mere na primeru inkvizicije, Luter je pobegao iz Augsburga gde je saslušan, pa onda uputi papi apelaciju pod naslovom 'Od loše obaveštenog pape, papi kojeg valja bolje obavestiti'. S obzirom da je predviđao nepovoljan odgovor, poslao je apelaciju Koncilu. Rim je uveideo da se spor neće tako lako izgladiti, pa je ublažio svoj ton. Kardinal Miltic, papin čovek, inače Nemac, dobio je 1520. godien nalog da stupi u kontakt sa Luterom i privoli ga na povlačenje učenja i vraćanje Crkvi. U tome je donekle i uspeo. Luter je napisao pismo papi i obećao da će ćutati, pod uslovom da njegovi protivnici ćute, što se, naravno, nije dugo održalo. Usledili su ponovni napadi, Luter tada izdaje spis 'Protiv bule antihristove'.
Svojim stavom, Luter je na mnoge ostavio veoma povoljan utisak, ali ne i na cara. On mu daje rok od 20 dana da se vrati Rimskoj crkvi. Kako mu ovo nije uspelo, car osudi Lutera i njegove pristalice na progonstvo. Pre nego što je presuda objavljena, knez Fridrih Mudri zapovedi svojim ljudima da se preobuku i dovedu Lutera u Vartburg, gde je Luter u utvrđenom dvorcu proveo duži period pod imenom Riter Georg, i tako bio zaštićen od daljih gonjenja. U dvorcu je preveo Bibliju sa originala na nemački jezik i dovršio plan o crkvenoj reformi, kao i svoj sistem učenja, koji je hteo da harmonizuje sa Svetim pismom, a u nečem i sa učenjem blaženog Augustina.
Da bi javno pokazao da ne priznaje vlast pape i cele rimske kurije koja je bila protiv njega, Luter pozove celi Univerzitet, i studente i nastavno osoblje, pred gradsku kapiju i spali papsku bulu zajedno sa Crkveno pravnim zbornikom, pa tim gestop istupi iz Rimske crkve. Što se tiče Luterovog istupanja protiv Rima, imao je veliku podršku i zaleđinu u građanskoj vlasti. Njegove pristalice u prvom redu su bile: saski knez Fridrih Mudri, hesenski grof Filip Velikodušni, vitez Franc fon Sikingen, veliki humanista i književnik Erazmo Roterdamski, Filip Melanton i Urlih fon Huten.
SUŠTINA UČENJA MARTINA LUTERA
U čemu se sastojalo Luterovo učenje? Glavne teze bi bile sledeće:
■ 1. Praotačkim grehom ljudski razum je postao nesposoban da spozna pravu istinu. Zato čovek samo pomoću Božije blagodati može doći do verske istine, dakle do postizanja spasenja. Sve što se od čoveka traži to je usrdna vera u svoje iskupljenje beskrajnim Hristovim zaslugama, a ne, kako uče i Rimska i Grčka crkva, verom i dobrim delima.
■ 2. Ne postoji sedam, već samo dve Svete tajne: krštenje i euharistija (pričest, u kojem se hleb i vino posvećenjem pretvaraju u telo i krv Hristovu), koje su Bogom ustanovljene, jer se samo one spominju u Svetom pismu.
■ 3. Euharistija je samo tajna, a ne i istinita žrtva.
■ 4. Pošto čovek samo verom u svoje iskupljenje beskrajnim Hristovim zaslugama dobija blagodat Božiju, a time i spasenje, nema potrebe za drugim posrednicima - anđeli i svetitelji nisu njegovi posrednici, pa je neosnovano prizivati ih da se mole pred Bogom.
■ 5. Čovek ne može zaslugama svojih dela postići spasenje, jer njegova dela nisu u stanju da ga pribave. Zato je za spasenje nepotrebna monaška askeza, post i slično.
■ 6. Ne može se čovek spasiti posle smrti molitvama i žrtvama živih, ili patnjama, mukama i kaznama čistilišta - purgatorijuma. Močitve i žrtve živih ne koriste umrlima i nema čistilišta. Posle smrti svaka duša dobija odmah potpuno i definitivno svoju nagradu na nebu ili svoju kaznu u paklu.
■ 7. Tajno i pojedinačno ispovedanje greha je nepotrebno, jer ne služi ničemu.
■ 8. Celibat sveštenika ne znači ništa, pa je suvišan.
■ 9. Prava crkva je nevidljiva. Ona je duhovna zajednica svih pravovernih, a vidljiva crkva, u koju spadaju i oni koji nepravilno veruju, nije nepogrešiva.
■ 10. Kanonske knjige Starog zaveta samo su jevrejsko - palestinske. Sve ostale starozavetne knjige su apokrifne - religiozni spisi biblijske tematike koji nisu uvršteni u zvanični kanon Svetog pisma, često su smatrani lažnim, jeretickim ili manje autentičnim.
Od novozavetnih knjiga, poslanica Jevrejima, poslanica svetog apostola Jakova i Apokalipsa, nisu istog autoriteta kao ostale knjige, ali ko hoće može ih smatrati jednakima. Sveto predanje nije pouzdan kanon vere, ono je samo onda pravilo vere ako je na podlozi Svetog pisma. Sveto pismo je u potpunosti jasno i treba da ga interpretira samo zdrav religiozni razum. Vidljiva crkva ne interpretira ga nepogrešivo. Sakramentalnog sveštenstva posebno nema - ne postoji sveta tajna sveštenstva. Postoji samo opšte sveštenstvo u koje spadaju svi hrišćani. Po ovom mišljenju, svi hrišćani su sposobni da vrše bogoslužbene radnje i daju Svete tajne.
ŠTA JE PREDVIDEO MARTIN LUTER
Navedena Luterova učenja, sa stanovišta Svetog pisma, koje on jedino prihvata, nisu u potpunosti ispravna, a evo i zašto:
■ 1. Grehovni pad prvog čoveka, Adama, doneo je mnogo nevolja ljudskom rodu. Kada je Gospod Bog izgnao Adama iz Edemskog vrta, On ga je prokleo zajedno sa Evom. Obraćajući se Evi Gospod je rekao: 'Tebi ću mnoge muke zadati kada zatrudniš. S mukama ćeš decu rađati, volja tvoja će stajati pod vlašću muža tvojega, on će ti biti gospodar.'
Zmiji, koja je navela na greh prve ljude, rekao je: 'Mećem neprijateljstvo između tebe i žena, i između semena tvojega i semena njezina, ono će ti na glavu stati, a ti ćeš ga u petu ujedati' - obećanje o rođenju Sina Božjeg po duhovnom začeću, bez čoveka, po kome se Hristos zove Reč Božja.
Sveti Jovan krštavao je ljude na reci Jordanu, spirajući im tako praroditeljski greh i govoreći: 'Ja vas krštavam vodom, a On - Hristos, će vas krstiti Duhom Svetim.' Što se tiče ljudskog spasenja, sam Hristos je rekao krou usta apostola Jakova: 'Vera, ako nema dela, mrtva je po sebi.'
■ 2. Tvrdnja da ne postoji sedam već samo dve tajne - krštenje i suharistija, nije prihvatljiva, jer sveti apsotol Jakov u svojoj Sabornoj poslanici govori u 5. glavi: 'Ispovedajte jedan drugeme svoje grehe i molite se Bogu jedan za drugog da ozdravi, jer neprestana molitva pravednoga može mnogo pomoći.' U istoj glavi piše i sledeće: 'Boluje li iko među vama, da pozove crkvene starešine, te neka čitaju molitve nad njim i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku i podignuće ga Gospod i ako je grehe učinio oprostiće mu se.'
Iz ovoga možemo zaključiti da se radi o svetim tajnama jeleosvećenja i pokajanja ispovešću. Što se tiče svete tajne braka, o njoj Sveto pismo kaže: 'Bejaše svadba u Kani Galilejskoj i onde bejaše mati Isusova. A pozvan bejaše i Isus i učenici Njegovi na svadbu. I kada nesta vina reče mati Isusova Njemu: 'Nemaju vina!' Isus joj na to reče: 'Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao čas moj.' Tada reče mati Njegova slugama: 'Šta god vam reče učinite!' A kada okusi kum vina, koje je postalo od vode, i ne znadoše od kuda je, zovne ženika i kaže mu: 'Svaki čovek najpre iznosi dobro vino, a kada se napiju,onda lošije, a ti si čuvao dobro vino do sad! Ovo učini Isus kao početak čudesima u Kani Galilejskoj i pokaza svavu svoju.' Ovim se objašnjava ustanovljenje Svete tane braka.
Sveti apostol Luka u svome drugom jevanđelju - Dela apostolska, kaže sledeće: 'Nađite braćo među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha svetoga i premudrosti, koje ćem opsotaviti nad ovim poslom - podela hrane. Izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha svetoga, Filipa i Prohora i Nikanora, i Timona i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni, pomolivšise Bogu, metnuše ruke na njih.'
I danas se ovo čini i zove se rukopoloženje sveštenika, što će reći da je i sveštenstvo Sveta tajna, jer ne može sveštenik biti bilo ko. Apostoli su rekli: 'Nađite, braćo, među vama sedam poštenih ljudi', a ne: 'Dođite vas sedmorica koji ste najbliži'.
■ 3. Na Tajnoj večeri, kako znamo iz Jevanđelja, uze Isus hleb i blagoslovivši ga, prelomi i davaše učenicima i reče: 'Uzmite i jedite, ovo je telo moje.' I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: 'Pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za mnoge radi otpuštanja grehova.' I još: 'Zaista, zaista vam kažem, ako ne jedete tela SIna čovečjega i nepijete Krvi Njegove, nemate života u sebi'. ?kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema'.
Kao jagnje, Hristos je sebe prineo na žrtvu za spasenje ljudskog roda, pa je zato i Tajna euharistije u stvari prinošenje beskrvne žrtve za spas vernika koji se njome pričešćuju, primaju je i jedu.
■ 4. 'Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih, jer vam kažem a anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca moga nebeskoga'. Kao što vidimo iz Metejevog jevanđelja, hteli mi ili ne, ipak imamo svoje posrednike pred Bogom!
■ 5. 'Ima uškopljneika, koji su se tako rodili iz utrobe materine. A ima uškopljenika koje su uškopili. A ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga. Ko može primiti neka prime.'
Ovde se misli, prema tumačenju svetih otaca, na one koji se nisu ženili, lišavajući sebe bračnog života radi nebeskoga carstva - monaštvo. Isceljujući dečaka od opsednutosti demonom, Hristos je rekao: 'Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.'
■ 6. Sam Gospod Bog, kako veli Mojsije u knjigi Izlaska, kaže: 'Ja sam Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev'. Zato Hristos i kaže: 'Bog nije Bog mrtvih, nego Bog živih.'
Prema tome, teza da se mrtvi ne mogu spasiti molitvom otpada, jer se kosi sa Svetim pismom.
■ 7. Važi navod pod 2.
■ 8. Važi navod pod 5.
■ 9. Ne postoji prava i kriva Crkva. Postoj isamo Nebeska i Zemaljska crkva. Zašto? U vreme Hristovog boravka na Zemlji, polovinom tada poznatog sveta upravljalo je Rimsko carstvo. Pošto su Rimljani okupirali Grčku, a grčka kultura i civilizacija bejahu na višem stepenu od rimske, te je svako ko je želeo da bude školovan i kulturan, morao je da uči grčki jezik. Tako su i apostoli Hristovu nauku pisali na grčkom jeziku, da bi bila dostupna svima, dok je zvanični jezik Palestine bio aramejski.
Naziv Crkva potiče od grčke reči eklisija, što znači skup ili zajednica, ali zajednica vernih. Prvu Crkvu, to jest, zajednicu, činio je skup 12 apostola, koje je, kako kaže jevanđelje, izabrao Hristos koji kaže: 'Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah i postavih vas da idete i rod rodite i rod vaš da ostane.'
Pošto su svi pravednici po telesnoj smrti prešli u Nebesko carstvo, oni tamo čine Nebesku crkvu. Priključujući neše molitve svojim molitvama upućenim Bogu, oni nam pomažu, bez obzira da li smo u zemaljskom svetu ili smo ga napustili.
■ 10. Nije naše da raspravljamo o kanaonskim knjigama Starog i Novog zaveta, jer su ih kanonizovali sveti oci vaseljenskog samora. Može neko prigovoriti da su i oni ovozemaljski ljudi, pa prema tome nisu nepogrešivi. Neophodno je znati da su pre svakog Savora izabrani delegati išli u hram na priziv Svetog Duha, pa su sve njihove odluke pravovaljane, pošto su donete pod blagodaću Svetog Duha.
Izvor: Treće Oko (1999. godina)
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Pravoslavlje i Religija - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
