Naslovni baner
Home Dugme
Meni
Novo na sajtu
Kratke Vesti
Omiljeno na sajtu
Kratke Vesti Evropa
Kratke Vesti Balkan
Kratke Vesti Sport

Hitlerov Beg u Argentinu

   Zar je tako teško zamisliti da jedan takav psihopata, kao što je bio Hitler, da uopšte nije izvršio samoubistvo na kraju rata. Svi diktatori i tiranini su u suštini kukavice, koje se kriju iza vojske, policije i kriminalaca koji ih štite i vrlo malo njih bi bilo u stanju da digne ruku na sebe.

Osmeh gore Osmeh na lice:  

   Takav je slučaj i sa Hitlerom, pa zar ne bi mogao da se u poslednjim trenucima rata vodi ovakav razgovor između Hitlera i njegovih najfanatičnijih sledbenika:
- Voljeni naš fireru, sredili smo sve za vaš beg iz Nemačke u Argentinu. Tamo vas već čekaju!
- Odlično, polazimo odmah, a odande ćemo da nastavimo našu borbu! Ništa nas neće zaustaviti! 
    Ovakvi fanatici nikada ne odustaju od svojih sumanutih ideja. Ako ih neko i zaustavi, oni će i dalje u svojim glavama ići dalje, sve dok ponovo ne dođu u situaciju da ostvare svoje ciljeve.
    Velika misterija je i navodno mrtva tela Hitlera i Eve Braun, za koja se ne zna tačno šta se desilo sa njima. Vojnici Crvene Armije koji su prvi ušli u bunker i našli tela, tvrdili su da to nije bio Hitler!
    Tako se, u berlinskom podzemnom bunkeru 30. aprila 1945, pred najezdom pobedonosne sovjetske Crvene armije, nije ubio vođa Trećeg rajha Adolf Hitler zajedno sa svojom 'drugaricom' Evom Braun, već su njegovi verni saradnici poubijali njihove dvojnike dobrovoljce - podoficira Vermahta i jednu glumicu 'treće klase'! Hitler je sa Evom tri dana ranije u potaji izašao iz bunkera i ukrcao se u avion koji je sleteo u holandski grad Tonder.
    Par je potom menjao razna prevozna sredstva i na kraju se u Španiji ukrcao u podmornicu koja ih je odvela do obala Argentine gde su stigli upravo u trenucima kada su u njihovom berlinskom bunkeru 30. aprila ubijeni njihovi dvojnici. Hitler je lagodno i srećno proživeo u Argentini sve do 1962. godine i čak izrodio potomstvo. Nadživeo je za čak 9 godina svog najljućeg protivnika u Drugom svetskom ratu generalisimusa Josifa Visarionoviča Staljina čija je Crvena armija našla 'njegove' ugljenisane ostatke krajem aprila u Berlinu!
    Sve ovo tvrde britanci Džerard Vilijams i Sajmon Dansten čija je knjiga 'Sivi vuk - bekstvo Adolfa Hitlera' uzburkala svetsku javnost i obnovila stare priče da vođa Trećeg rajha nije završio život u Berlinu krajem II svetskog rata, već da je pobegao u Južnu Ameriku. Njih dvojica već godinama u raznoraznim medijima tvrdoglavo i sa mnogo novih detalja i svedočanstava brane svoje tvrdnje, a Velšanin Džerard Vilijams, koji je godinama radio za britanske TV stanice Bi-Bi-Si i Skajnjuz, potrošio je više od pet godina prikupljajući nove dokaze za knjigu 'Sivi vuk' koja je u Velikoj Britaniji odmah postala bestseler.
    Sovjetske trupe ušle su u Berlin sredinom aprila 1945. godine. Dve osobe, čim je pao mrak, iskrale su se 27. aprila iz bunkera koji je bio spojen sa Rajhs kancelarijom. Uskoro je par srednjih godina bio u avionu. Pilot Peter Baumgart je bio potpuno bled i obliven hladnim znojem. Nije mu bilo lako, jer - imao je zadatak da izvuče iz Berlina u plamenu, lično Adolfa Hitlera i Evu Braun!
    Vilijams tvrdi u intervjuima za ruske medije da se Hitler, tri dana pre svoje zvanične smrti, složio da njegovo i mesto Eve Braun u bunkeru zauzmu dvojnici.
    Avion je iz Berlina odleteo u holandski grad Tonder, odatle u nemačku bazu u Trevemundenu, a potom je Hitlera i Evu jedan Junkers 252 prebacio do baze Reus u Španiji, nedaleko od Barselone. Generalisimus Franko je tada velikodušno svom ratnom drugu stavio na raspolaganje avion sa oznakama španskog ratnog vazduhoplovstva koji je begunce prebacio do grada Fuertuventura na Kanarskim ostrvima. Sledećeg dana, u cik zore, firer i Eva su se ukrcali u podmornicu koja ih je odvela do obala Argentine.
    Dovezli su ih i u tada već poznato letovalište u podnožju Anda - Mar del Platu. Tamo su ga, kaže autor Vilijams, 'primili sa uzdržanim entuzijazmom'. Vilijams tvrdi, pošto je, kako kaže obišao sva mesta gde je Hitler boravio do smrti u Argentini 1962, da je par begunaca živeo u kući koja je bila replika njihovog ljubavnog gnezda u bavarskim Alpima 'Berghof', koja postoji i dan danas u argentinskim planinama! On takođe tvrdi da je Eva Braun napustila Hitlera 1953. i preselila se u gradić Neukuen na zapadu Argentine u kome i danas svi žitelji mogu da pokažu - njenu kuću!
    Teorija o bekstvu Hitlera decenijama već zaokuplja istoričare koji se, s više ili manje žara, povremeno svađaju zbog takvih tvrdnji. Posebno žestoke polemike izazvale su tvrdnje da je Hitler umro prirodnom smrću oko tri sata posle podne 13. februara 1962. godine u svom argentinskom domu. U tom trenutku, kako su tvrdili pojedini istoričari pozivajući se na svedoke, bio je 'slabouman', ali je i dalje čvrsto verovao u konačnu pobedu nacista.
    'SSSR je od završetka Drugog svetskog rata stalno iznosio protivurečne tvrdnje i dokaze o poslednjim danima Trećeg rajha. Posebno šta se događalo u Hitlerovom bunkeru'. Kaže Vilijams. Rusi su tvrdili i tvrde da su pronađeni ostaci Hitlera i Eve odmah sahranjeni, a potom ekshumirani i odneseni na različita mesta - samo zato da grob Adolfa Hitlera ne bi postao mesto hodočašća!
    Posle izvesnog vremena, kaže on, ispostavilo se da su Sovjeti sačuvali deo njegove lobanje na kojoj se jasno video ulazni trag metka revolvera! Oni su tvrdili da su to dokazi, kaže Vilijams, da je Hitler izvršio samoubistvo. Međutim, dodaje Vilijams, nedavno su američki molekularni biolozi izvršili DNK analizu ostataka 'ruske' lobanje. Rezultat je poražavajući i iznenađujući: ostaci pripadaju ženskoj osobi mlađoj od 40 godina, a nikako Hitleru koji je 1945. imao 56 godina! Uz to, kako beleži istoriografija, Eva Braun se ubila pošto je pregrizla ampulu sa cijankalijem. Logično, postavlja se pitanje odakle rupa od metka na deliću te 'njene' lobanje?
    Džerard Vilijams je, kako kaže, godinama čitao i analizirao izveštaje agenata raznih zemalja o situaciji u Nemačkoj, posebno one u kojima se tvrdilo da se Hitler izvukao iz opsednutog Berlina i pobegao u Južnu Ameriku gde je počeo novi život. Vilijams tvrdi da za takve tvrdnje ima niz gotovo neoborivih dokaza: izjavu pilota Pitera Baumgarta koji je izvukao par iz Berlina i koji je i danas živ, doduše neimenovanog visokog japanskog diplomate u Berlinu u ondašnje vreme, lekara, kuvara, telohranitelja koji su poslednjih dana Trećeg rajha radili u bunkeru, za firera... Vilijams se po sopstvenim rečima, susretao sa svima njima i razgovarao oči u oči tokom svojih istraživačkih boravaka u Argentini. Nisam im naveo imena, kaže, jer svi i danas strahuju za svoje živote!
    Vilijams navodi da je za njega posebno šokantno bilo svedočenje dvoje sagovornika koji su tvrdili da su njihovi rodtelji uživo videli firera u Argentini! Najneverovatnije svedočenje čuo sam, kaže on, od 78-godišnjeg Argentinca koji danas živi u Londonu. On tvrdi da se od 1953. do 1956. redovno u jednom hotelu u Buenos Airesu susretao sa Hitlerom koji nije imao čuvene, prepoznatljive brkove. Njegov opis firera se do tančina poklapa sa tvrdnjama mnogih drugih svedoka iz tog vremena.
    Vilijams izdvaja još jedno svedočenje: nekadašnjeg biznismena, sadašnjeg penzionera, koga je iz bezbednosnih razloga jednostavno nazvao Džon. On mi je, kaže Vilijams, rekao da je prisustvovao 1962. sahrani Hitlera u Argentini. Na sahranu se sjatilo mnoštvo ljudi, pričao je 'Džon', dodajući da je na okolne brežuljke pored groblja sletelo na desetine helikoptera, a na obližnje polje nekoliko desetina aviona. Posle sahrane gosti su se prosto davili neverovatnim količinama nemačkog piva i nacionalne hrane, a mestom, čije ime Vilijams ne navodi, još nekoliko dana posle sahrane orile su se nemačke pesme iz grla pijanih 'bivših' nacista!
    Postavlja se pitanje zašto je za utočište Hitlera posle propasti Trećeg rajha izabrana baš Argentina? Jednostavno, jer su vlasti ove zemlje i pre početka II svetskog rata veoma bile naklonjene Rajhu i mnogo godina pre svetskog sukoba snabdevale njihove vođe svojim, u suštini falsifikovanim pasošima. Zbog toga utočište u Argentini su posle završetka rata našli najokoreliji nacistički zločinci: Jozef Mengele, Adolf Ajhman, Klaus Barbi i drugi. Iako je od vremena zločina nacista prošlo i više decenija, ostareli zločinci, njih oko 1000, prema evidenciji centra 'Simon Vizental', se i dalje krije u oko 20 zemalja širom sveta - pre svega u Boliviji, Čileu, Argentini, ali čak i Sudanu.
    Džerard tvrdi da je još 1943. najbliži saradnik Hitlera, Martin Borman, sastavio plan 'dislokacije' iz Nemačke u Južnu Ameriku najvišeg nacističkog rukovodstva u slučaju da se ratna sreća okrene protiv Berlina. Uključujući stvaranje Četvrtog rajha na tlu Latinske Amerike.
    Plan je do najsitnijih detalja predvideo maršrute bekstva, za svakog ponaosob, kao i sijaset drugih neophodnih detalja - od obezbeđivanja novca, preko imena i adresa 'pomagača', do lokacija gde će živeti nacističke glavešine.
    Prvi je Borman, kaže autor, upotrebio sopstveni plan. Nirnberški sud koji je sudio nacističkim zločincima osudio ga je u odsustvu na smrt. Nisu prestajale diskusije gde bi on mogao da se nalazi? Tek po isteku 50 godina od Procesa, kako propisuju britanski zakoni rok za držanje u tajnosti pojedinih dokumenata, jedan od nekadašnjih britanskih agenata Kristofer Krejton je ispričao novinarima da je Borman 1. maja uveče pobegao iz bunkera. Nekoliko dana kasnije predao se saveznicima koji su ga odveli u Bazel, a potom u Englesku. Plastičnim operacijama njemu je potpuno promenjeno lice, hod, pa čak i glas. U Argentinu je odvezen 1956, a odatle u veliku koloniju nacističkih begunaca koji su se sakrili u Paragvaju. Borman je tamo, kaže Džerard, i umro posle nekoliko godina.
    Za Bormanovo bekstvo dobro su znali britanski premijeri, kaže Krejton, Vinston Čerčil, ali i Entoni Idn. U knjizi 'Sivi vuk' Džerard tvrdi na osnovu dokumenata kojima raspolaže da je predsednik SAD Hari Truman na konferenciji u Potsdamu 1945. pitao Staljina: 'Da li je Hitler umro?' Staljin je kratko odgovorio: 'Ne', a sledeći predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je sredinom 50-tih godina izjavio: 'SAD nisu uspele da otkriju ni najmanji dokaz da je Hitler zaista umro u Berlinu 1945. godine'!
    Knjiga Vilijamsa i Danstana nazvana je po pseudonimu vođe Rajha 'Sivi vuk' koji mu je u svom planu za evakuaciju nadenuo Borman. Autori smatraju da su tajne službe SAD izvele iz Nemačke Hitlera i Evu u nadi da će imati lakši i brži pristup raznim nemačkim tajnama. Uz to, tvrde oni, američki obaveštajci su od visokih nacističkih funkcionera za spasavanje njihovih života dobili neverovatne sume novca!
    Najkorisnija 'akcija' američkih obaveštajaca je, verovatno, 'spasavanje' tvorca nemačkog raketnog programa Vernera fon Brauna. On je verno služio Hitleru, ali je po propasti Trećeg rajha osnovao i rukovodio - američkim kosmičkim programom!
    Verovatno najveća senzacija koju u knjizi iznosi autorski tandem je da su Hitler i Eva imali decu! Oni neopozivo tvrde da je ovaj par imao dve ćerke: najstarija se rodila u Berlinu još 1941, a druga u Argentini. Oni potkrepljuju svoju tvrdnju izjavom advokata koji je vodio brakorazvodnu parnicu Adolfa Hitlera i Eve Braun u Argentini, a koji je danas jož živ i žitelj je Buenos Airesa! Advokat kaže da su ćerke u početku živele sa ocem i majkom, a po odlasku Eve od Hitlera, sa majkom. Po smrti majke napustile su Neukuen, a i dan-danas žive - negde u Argentini.
    Danstan i Vilijams kažu i da su tokom istraživanja za knjigu u Argentini razgovarali sa nekoliko ljudi koji tvrde, a neki dokumentima potkrepljuju, da su unuci Hitlera i Bormana i da se, po svoj prilici, loze najokorelijih nacista nisu ugasile.
Vic Ovog Dana
Verovali ili ne
Jeste li znali ovo?
Ludi svet
MoLitva dana
Testiranje Refleksa
Mesec i Njegove Mene
Testirajte Reflekse