Hijerarhija Masonerije

    Stekli su kontrolu nad međunarodnim bankarskim sistemom, a upravljanje novcem im je omogućilo da tajno vladaju svetom. Poslednjih godina, međutim, taj veo tajanstva je postepeno podizan. Danas se može reći da je tajanstvenost Iluminata prilično erodirala. Najpre su 1975. objavljene tri knjige koje će kasnije biti štampane kao jedna pod naslovom Trilogija Iluminatus, koju potpisuju Robet Šej i Robert Anton Vilson; zatim se pojavila video igrica; da bi na kraju priča o Iluminatima iskakala iz svakog ćoška popularne kulture – od Anđela i demona Dena Brauna, do filma Tomb Rajder sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi. Jedino što prava istina o Iluminatima i dalje ostaje neuhvatljiva kao i tokom svih prohujalih vekova.

    Kao politička zavera, grupa pod imenom Bavarski Iluminati postojala je zapravo veoma kratko. Bilo je to tajno društvo posvećeno širenju republikanizma, osnovano 1776. godine a zabranjeno 1790. Tada je i prestalo da postoji. Iako su izazvali mnogo buke, Bavarski Iluminati su bili prilično neuspešni revolucionari. Možda i jesu inspirisali druge grupe, ali postoji premalo dokaza da su sami Iluminati uspeli da se održe kao politička snaga. Ipak, ova je grupa bila veštačka tvorevina jednog čoveka i imitacija daleko starijih i mnogo uticajnijih Iluminata. A da bismo saznali nešto o njima, moramo se vratiti u Španiju 16. veka.
    Veći deo Španije je vekovima bio pod upravom Mavara. Muslimani, Jevreji i hrišćani su živeli zajedno u miru tokom tog perioda, koji je kasnije opisan kao zlatno doba umetnosti i nauke. Međutim, do kraja srednjeg veka mavarsko kraljevstvo je posrnulo pred hrišćanskim osvajačima tokom procesa nazvanog rekonkvista. Novi režim je promovisao i novi slogan: jedna zemlja, jedna vera. Isteravši Mavare iz Španije, hrišćani su zatim odlučili da se pozabave 'jevrejskim pitanjem'. Nasilje nad Jevrejima je u toj zemlji sprovođeno javno još od 1391. Hrišćani su vršili stravičan pritisak na Jevreje da se pokrste: katolički monarsi Ferdinand i Izabela su 1492. objavili edikt da Jevreji moraju biti kršteni u katoličkoj crkvi ili u protivnom prognani iz Španije. Mnogi su otišli, ali su mnogi i ostali. Hiljade preobraćenika koje su nazivali konversos ili 'novi hrišćani' su tada postali nova građanska, obrazovana srednja klasa Španije.
    Ironično je što se efekat edikta pretvorio u potpunu suprotnost onoga što je nameravano da se postigne: konverso porodice koje su ranije bile pritajene i trudile se da budu što manje uočljive, sada su izjednačene sa svojim susedima. Konversos su mogli da obavljaju javnu službu i to su često i radili, pa su se ne retko uzdizali do visokih pozicija. Konverso pisci i pesnici su značajno doprineli razvoju španske kulture - čak jeFa i Servantes, najveće literarno ime Španije, verovatno poticao iz takve preobraćene porodice. A katolička crkva je bila prisiljena da se suoči sa novom generacijom mladih sveštenika koji su poticali iz konverso porodica.
    Predrasude umiru sporo, pa su mnogi stari hrišćani sa dubokim prezirom tretirali svoju novu braću po religiji. Neizbežno su počele da se prenose razne teorije zavere, nagoveštavajući da su se konverso infiltrirali u crkvu i državne institucije ne bi li ih preuzeli. Ovu ideju je posebno popularisao fratar Alonso de Espina u svom traktatu iz 1466. po imenu Fortalitium Fidei Contra Judaeos (Tvrđava vere protiv Jevreja). Hroničar iz Sevilje je 1481. zabeležio zaveru grupe starijih konversosa protiv autoriteta. Oni su prikupljali oružje i ljude za ustanak i verovali da mogu dobiti javnu podršku. Ali zaverenici su izdani i uhapšeni – prelepa kćer njihovog vođe je bila zaljubljena u hrišćanina – i glavni predvodnici javno su pogubljeni. Ova priča je obezbedila savršeno opravdanje kasnijim generacijama koje su čvrsto verovale da se konversosima ne može verovati. Tek je u 20. veku istoričar Henri Kejman dokazao da je čitava priča o zaveri bila najobičniji falsifikat.
    Da bi sprečili ljude jevrejske krvi da rade u javnoj službi, španske vlasti donose zakone o rasnoj čistoći, a 1478. osniva se i nova organizacija koja će se baviti religioznim subverzijama: španska inkvizicija. Inkvizicija je revnosno istraživala svaku tvrdnju da konversos tajno praktikuju svoju staru religiju, pa su se inkvizitori mučenjima i psihološkim terorom potrudili da niko ne skrene sa 'pravog puta'.

    Mnogi konversos su bili iskreni hrišćani, koji su uneli neke nove ideje u hrišćanstvo. Prvi nagoveštaji pokreta čiji će se sledbenici nazvati Prosvetljeni - Iluminati na latinskom ili Alumbrados na španskom, pojavili su se 1511. godine. Pedro Ruiz de Alkaraz je propovedao formu hrišćanstva čiji je cilj bio da se kroz kontemplaciju postigne mistično iskustvo i vidi Svetlost Božija. Alumbrados su isticali moć božije ljubavi i uzaludnost ljudskog truda – uključujući i onaj koji ulaže crkva. Oni su ekstatične vizije i pojedinačno pričešće zamenili crkvenim ritualom i svešteničkom meditacijom. Neki od Alumbradosa su poticali iz starih aristokratskih porodica, ali su većinu činili konversos. Dvadesetih godina XVI veka, Inkvizicija je objavila da su Alumbrados jeretici i zdušno nastojala da ih potpuno iskoreni.
    Pokret je bio prisiljen da pređe u ilegalu. Iz političkih razloga, Alumbrados su optuživani i često osuđivani kao protestantski luterani, što je potpuno izmišljena 'jeres'. Bilo je to kao kada bi budisti bili osuđeni da su hindu, što je suđenjima davalo oreol nadrealnog. Ignacijus Lojola je takođe optužen da je Alumbrado. Kada je sa sebe skinuo sumnju, postao je sveštenik i osnovao jezuitski red, koji će postati moćna elita sveštenika pod direktnim autoritetom pape lično. Između jezuita i Inkvizicije postojala je dugotrajna netrpeljivosst, iako su upravo jezuiti najviše pomogli da se okonča pokret Iluminata u Španiji. Ali umesto da se suprotstave misticizmu oni su ga prigrlili, pa je njihova katolička crkva postala prijemčivija za potencijalne Alumbrados. Pokret nije u potpunosti ugušen i ponovo se pojavio u Francuskoj pod imenom Ilumines. Ali kao potencijalni religiozni pokret,iluminizam je u potpunosti izgubio svoju šansu.
    Špansko iskustvo sardži sve elemente koji se pripisuju Iluminatima. Pokret koji su inspirisali vizionari se suprotstavlja ustanovljenom poretku; suočava se sa društvom koje potresa strah od infiltracije; tu je i nasilje kao reakcija na njihovo postojanje, zbog čega se pokret povlači u ilegalu. Popularna slika Iluminata kakve mi znamo – zavera protiv društvenog poretka koju su pokrenuli Jevreji – upravo je rođena. Otkuda se pojavila Alumbrado jeres? Glavna jevrejska misao nije ohrabrivala odbacivanje religioznih autoriteta u korist direktnog ličnog pristupa Bogu svetosti. Ali takvo verovanje jeste suština mističnog jevrejskog pokreta poznatog kao kabala.

    Reč kabala potiče od glagola primiti. Označava tradiciju koja se bavi razumevanjem Boga i ličnog mističnog iskustva. Glavno kabalističko delo je Sefer Zohar ili Knjiga Sjaja, kompilacija učenja koju je u Španiji priredio Mojsije iz Liona oko 1280. godine. Iako on tvrdi da sadržaj knjige potiče iz još starijih izvora, savremeni naučnici veruju da je Sefer Zohar u potpunosti Mojsijevo autorsko delo, zapravo sinteza verovanja toga vremena i njegovih ideja. Upakovaši sve u tradicionalnu formu i ispisavši stranice aramejskim jezikom, Mojsije iz Liona je Zoharu podario veći autoritet a svoje nove ideje učinio prihvatljivijim publici svojih savremenika, čime je istovremeno vešto izbegao optužbe za jeres koje bi mu uputili ortodoksniji učenjaci toga vremena.
Kabala je teologija svetlosti, u kojoj je Univerzum opisan terminima 10 sefirota – atributa li aspekata Boga. Sefiroti se opisuju kao sfere korz koje se svetlost Boga prenosi čovečanstvu. Sefiroti daju oblik božanskoj svetlosti, odvojeni su ali su istovremeno jedno sa njom 'na isti način kao što su zraci koji nastaju iz svetla jednostavno manifestacija jedne iste svetlosti'.
    Svaki sefirot ima svoje ime i kvalitet, pa je Binah = razumevanje, Hokmah = mudrost i tako dalje. Svaki se odnosi prema drugima na poseban način, a svi zajedno formiraju strukturu koja se opisuje kao drvo ili primordijalna ljudska figura Adama Kadmona. Kao prvo stvoreno biće i veza između čovečanstva i Boga, Adam Kadmon je uključen u stvaranje ali i iskupljenje sveta kada zlo konačno bude iskorenjeno. Tada stvari postaju mnogo kompleksnije: iz 10 sefirota nastaje drugi svet od još 10 sefirota, što je zapravo fizički svet kakvog znamo. Postoje još i treći i četvrti svet koje naseljavaju anđeli i demoni od kojih su svakome dodeljeni posebni atributi. U kabali su imena posebno važna, jer je od 22 slova hebrejskog pisma stvoreno sve u Univerzumu. Bog je stvorio svet činom imenovanja. Kombinacije slova obuhvataju sve što je ikada postojalo, postoji ili će tek postati. Ovakvo verovanje je uticalo na uspon hermeneutičkog aspekta kabale, načina dešifrovanja poruka skrivenih u svetim tekstovima. Postoje tri različite tehnike dešifrovanja:

    Temura: zamena slova reči da bi se anagramima stvorile druge reči.
    Gemetrija: slova imaju numeričke vrednosti i mogu se porediti sa drugim brojevima ili rečima.
    Notarokon: stvaranje reči od inicijala fraza (tako 'Ateh Gibor le-Olam Adonai' – 'Ti moćni umetniče zauvek, Bože', postaje nova reč: AGLA).

    Tehnike su potpuno okupirale renesansne kabaliste, pa su zdušno mešali reči i brojeve pokušavajući da otkriju skrivene tajne Univerzuma i razotkriju mnoga moćna imena Boga. Na primer, izračunali su da u Univerzumu postoji tačno 301 655 172 anđela. A šta njihovi moderni parnjaci mogu sve da izračnaju uz pomoć kompjutera, teško je i zamisliti. Upravo je ovaj aspekat podstakao uspon 'praktične kabale'. Zohar sadrži detalje kako komunicirati sa skrivenim moćima, objašnjava kako komandovati anđelima i demonima da bi se uticalo na prirodu, lečile bolesti, bacale kletve na neprijatelje, predviđala budućnost i izvodila druga čuda. Na primer, u jednom delu kabalističkog folklora bračnim parovima je dopušteno da predvide ko će od njih prvi umreti. Da bi to ustanovili, oni će sabrati brojeve svojih imena i videti da li je rezultat neparan ili paran. Alumbrados su se pojavljivali u gradovima kakav je, na primer, bio Toledo – nekadašnji centar kabalizma – pa iako je izgledalo da nisu preterano upućeni u poznavanje kabale, suštinska ideja o ličnom doživljaju božanske svetlosti je istrajala. Možda i zbog toga što su konversos, posle gubitka svojih hebrejskih i aramejskih knjiga, uspeli da sačuvaju samo usmenu tradiciju. Zanimljivo je da su mnoge Alumbrado vođe bile žene, grupa koja ni u kom slučaju ne bi dobila pristup pisanoj komponenti kabale.
    Ako su Alumbrados predstavljali ponovno pojavljivanje usmene tradicije, onda je učenjačka tradicija kabale takođe preživela i procvetala drugde. Španija je bila veliki centar kabalističkog učenja, a proterivanjem Jevreja kabala se proširila do severne Afrike, Otomanske imperije, Palestine i Italije. Ova poslednja zemlja je veoma značajna, jer je humanistički filozof Piko dela Mirandola preuzeo kabalu i hristijanizovao je. Mirandola je objasnio kabalu kao
teologiju koja prethodi hrišćanstvu i sadrži mnoge njemu istovetne elemente. Vodeći teolog toga vremena, Johanes Rojhline je 1494. napisao De verbo mirfico, u kome dokazuje da se biblijsko ime Boga ispisano hebrejskim slovima JHVH, čudesno može kabalističkim sredstvima transformisati u Isus. Adam Kadmon je takođe poistovećivan sa Isusom. Katolička crkva je na kraju presudila protiv kabale, zaključivši da se 'njena razmišljanja o prirodi Boga i odnos prema Univerzumu materijalno razlikuju od učenja iz biblijskog Otkrivanja'. Kabala je dobila etiketu jeretičkog učenja, a praktična kabala žig crne magije, zbog čega je ponovo prešla u ilegalu. Bez obzira na etiketiranje, popularnost kabale je ostala neokrnjena, pa je postala glavni sastojak renesansne magije. Tada je nastala i reč kabal kojom se označava grupa zaverenika.

    Od tada se kabala javljala otvoreno i prikriveno u formi mnogo okultnijeg učenja. Adaptirana je i menjana modernom terminologijom, a cirkulacija piratskih kopija kabalističkih učenja je osvojila čitav svet. Drevno poreklo joj je podarilo autoritet, oreol nauke dodao je samo težinu i dubinu učenju, zbog čega je kabala postala savršeni sastojak koji se mogao uglaviti u svaku filozofiju i usloviti njen trenutni uspon – postala je kvasac okultnog. Ako se zagrebe površina masonerije, otkriće se kabala. Rozenkorojceri su izrasli iz kabale. Ona je suštinski deo ezoterijsko religioznih grupa kakvi su OTO, Hermetički Red Zlatne Zore i 'magika' Alistera Kroulija. Ni jedno od ovih učenja se ne može opisati kao autentično i čisto, ali ni kabalističko učenje nikada nije bilo čisto. Još od najranijih dana, u njoj su se mešali uticaji drugih filozofija, posebno gnostika iz 1. veka, filozofije hermetizma, persijskog zoroastrizma, pa čak i učenje mnogo ranijih pitagorejaca. Sasvim je moguće - što je još predmet usijane rasprave – da je originalna kabala potekla iz jednog od ovih izvora i da ju je kasnije usvojila hebrejska tradicija. Adam Kadmon veoma podseća na persijskog Adama Kadmaia, skrivenog Adama. Ne postoji neprekinuta drevna tradicija, već neprekidno stapanje i razvijanje ideja.


    Kao što vidimo, postoje dve veoma različite strane iluminizma. Jedna je popularna slika Iluminata kao zlikovaca koji se kriju iza svega od masonerije do satanizma uz pojavu svakojakih simbola što daje utisak ujedinjenog pokreta. Bavarski Iluminati Adama Vajshaupta (slika levo), osnovani da bi 'dosegli najvši stepen vrline', brzo su demonizovani. Vajshaupt dolazi iz jevrejske porodice, dobio je jezuitsko obrazovanje i bio je mason – sve su to činjenice uperene protiv njega. U skorašnje vreme je iluminatska paranoja sa političkih radikala prešla na međunarodne banke, takođe prikazane kao mutne organizacije koje kontrolišu Jevreji. Ma koliko takve ideje bile smešne, verovanje u postojanje moćne jevrejske zavere koje potkopava njihovo društvo uspelo je da izbaci naciste u prvi plan 1933, a slični stavovi se javljaju i među ultranacionalistima u mnogim drugim zemljama današnjeg sveta. Iluminati su naslednici kabalističke tradicije. Kao i uvek, njihova učenja su poverena nekolicini, jer je to ezoterijska staza namenjena onima koji su voljni da ulože odgovarajući napor. To nije egzotična priča za svakoga. Pokušaj da se stvori kompleksna i suptilna doktrina jednostavno uništava njenu suštinu. Nešto kao pokušaj da se šampita ugura u džep: moguće je učiniti ali to više neće biti kolač već samo lepljiva masa. Takva je učenja veoma lako pogrešno shvatiti a doktrinu potpuno iskriviti, čime se zauvek gubi istina.
    Moderne organizacije kakva je Kabalistički Centar, žele da kabalu učine dostupnijom, tvrdeći da se Zohar može 'čitati' tako što se dlanovi prevlače preko teksta. Centar takođe prodaje i crvene trake po ceni od 26 dolara komad,
koje se vezuju oko zgloba ruke da bi vas zaštitile od urokljivih očiju. Cena kabalističkog vodenog spreja je 10 dolara, a kompletni Zohar 415 dolara. Bez obzira na metafizičke primedbe, Kabalistički Centar je privukao zvezde kakve su Madona i Britni Spirs, uz obećanje da će uneti 'više novca u svoj život, pokrenuti ljubavnu energiju i zračiti lepotom svakoga ko ih pogleda'. Možete, međutim, biti sasvim sigurni da su pravi Iluminati zaista tamo negde, a oni koji istinski tragaju za njima će moći i da ih pronađu. Možda će radije prihvatiti transformaciju sopstvene ličnosti umesto svetske dominacije, iako će oni koji odbace autoritete u korist sopstvenih istina uvek ostati nepopularni.
    Organizacija poznata kao Iluminati – ili Drevna prosvetljena gospoda Bavarske – u početku se zvala Red Usavršenih. Osnovao ju je 1.maja 1776. Adam Vajshaupt, mladi profesor prirode i prava sa univerziteta Ingolštat u Bavarskoj. Adam Vajshaupt (1748-1811. ili 1830.) bio je poreklom Jevrejin odgajan kao katolik, koji se preobratio u protestantizam. Živo se interesovao za ezoteriju, zbog čega je 1774. pritupio masonima. Vajshauptov cilj je bilo usavršvanje sveta i pojedinca (odakle potiče i prvobitnoo ime Reda). Taj svoj projekat je opisao kao :'Iluminaciju, prosvetljenost razumevanja suncem razuma, koji će rasterati oblake sujeverja i predrasuda'. Njegova radikalna verzija prosvetljenja obuhvatala je aboliciju nacija, monarhija i religija i ukidanje
svih socijalnih struktura, uključujući i privatnu svojinu i brak. Pripadnici Iluminata su organizovani u ćelije koje su bile odgovorne Nepoznatom Pretpostavljenom, čime se čuvala tajnost i – uprkos Vajshauptovim priznatim egalitarijskim ubeđenjima - uporno održavala distanca između niže i više rangiranih članova.
    I zaista, iako je u masonskoj loži kojoj se ranije pridružio pronašao duboku spiritualnost, Vajshaupt je čvrsto verovao u tajne doktrine i drevna učenja o mudrosti, za koja je smatrao da su utkana u samu suštinu masonerije i rozenkrojcerstva. Iluminati su startovali sa Vajshauptom i četvoricom njegovih prijatelja 1776. Do 1779. su već imali 54 člana u pet loža širom Bavraske i počeli su da se šire tako što su se infiltrirali i preuzimali već postojeće masonske lože. Za pet godina, Iluminati su imali oko 650 članova u Nemačkoj, Mađarskoj, Bohemiji, Švajcarskoj i severnoj Italiji. Revolucionarni stavovi organizacije su takođe privlačili pažnju uprkos njenoj strukturi tajnog društva. I crkva i država su bili odlučni da unište Iluminate. Karl Teodor, elektor Bavarske je 1784. zabranio sva tajna društva; 1785. Iluminati su posebno označeni kao neprijateljska grupa, zbog čega je Vajshaupt otpušten sa univerziteta i proteran
iz Bavarske. Vlasti su zaplenile veliku količinu dokumenata Iluminata i uvele ograničenja članovima od kojih je većina napustila zemlju.
    Vajshaupt je otišao u Saksoniju, gde mu je vojvoda Ernst II dodelio penziju. Predavao je filozofiju na univerzitetu u Getingenu. Bez njegovog vođstva, Iluminati su se brzo ugasili. Potrajali su tek 10 godina, ali je njihova reputacija preživela do današnjih dana.


    Neki konversos su bili kripto-Jevreji koji su javno ispovedali hrišćanstvo, a tajno svoju staru religiju. Jevreji koji su iz Španije otišli u Portugal 1492, našli su se u zamci kada je kralj Manuel odlučio da im neće biti dopušteno ni da napuste zemlju niti da zadrže svoju religiju, usled čega je i nastala velika koncentracija kripto-Jevreja. Svoj identitet su održali zahvaljujući usmenoj tradiciji, jer im nisu bili dopušteni ni knjige niti bilo kakvi spoljni znaci judaizma. Za Šabat su se tajno palile sveće i proslavljali praznici nepoznati ortodoksnom hrišćanstvu – praznici Svetog Mojsija i Svete Ester. Kada bi ulazili u crkvu, uvek bi promrmljali isto: 'Ulazim u ovu kuću ali ne obožavam štapove i kamenje, samo Boga Izraela'.
    Veliki broj ih je emigrirao u Novi Svet. Biskup Havane se 1516. požalio da je 'praktično svaki brod koji pristane u Havani krcat Jevrejima i novim hrišćanima'. Usledila je inkvizicija i 1649. je 108 ljudi u Meksiku bilo osuđeno da su tajno upražnjavali judaizam. Uprkos takvim pritiscima, neke kripto-jevrejske porodice su održale tradiciju da, na primer, uopšte ne jedu svinjetinu, iako u mnogim slučajevima nisu znali zbog čega. Mnogi su tek poslednih godina otkrili tajnu svog porekla i vere svojih predaka. Jedna fascinantna priča govori o zabačenom selu Belmonte u Portugalu. Do 1917. godine stanovnici ovog sela su verovali da su oni jedini Jevreji na svetu. Tada ih je otkrio Samuel Švarc, rudarski inženjer iz Poljske. U početku su ljudi iz Belmontea poricali da su Jevreji i nisu ga prihvatili, jer nisu mogli da poveruju da ijedan Jevrejin sme javno da govori o svojoj religiji i prizna šta je. Prihvatili su ga tek kada je odrecitovao kredo u kome je bila hebrejska reč Adonai (Gospod). Švarc je kasnije napisao knjigu o svojim doživljajima, procenjujući da samo u Portugalu još uvek postoje hiljade kripto-Jevreja, koji su tajnu svoje vere očuvali vekovima.
    Popularna priča kaže da su Iluminati, u svojoj želji da kontrolišu svet, tokom vekova umešali prste u sve moguće zavere. Možda je najstrašnija stvar to što sve ove teorije nekako nastoje da se povežu: bilo koja popularna teorije zavere će na kraju pomenuti Iluminate. Era Interneta, te mreže međupovezanosti ljudi i ideja, nudi nam još očiglednije veze i dokaze o svetskoj paranoji. Evo deset najpopularnijih teorija zavera za koje se širom sveta odgovornima smatraju Iluminati:

1.Masoni - Vajshauptovi Iluminati su se brzo infiltrirali u masonske lože i od tada u tajnosti zagovaraju svetsku dominaciju. U realnosti, glavni rezultati Vajshauptovog pokušaja preuzimanja su teorije zavere Robisona i Baruela, koje su iznedrile nacionalnu netrpeljivost i mržnju oligarha i katoličke crkve prema masonima.

2.Veliki pečat SAD - Masonsko/iluminatska zavera se otkriva u tajnom simbolizmu 'oka na piramidi' prihvaćenog 1782, koje se još uvek može videti na novčanici od jednog dolara. U realnosti to svevideće oko predstavlja sveprisutno božanstvo, dok piramida  ispod predstavlja trajnu snagu. To nisu masonski simboli, a od 14 članova komiteta koji je odlučivao o izgledu pečata samo je Bendžamin Frenklin bio mason. Novus Ordo seclorum ne znači Novi svetski poredak niti Novi sekularni red, bez obzira na to šta Den Braun kaže.

3. Jevrejska zavera - Zagrebi po masonima, satanistima i međunarodnom bankarstvu i pronaći ćeš uvek Jevrejina – tvrdi jedna od teorija zavere. U osnovi mnogih iluminatskih teorija zavera leži neprikriveni antisemitizam. Najgrozniji primer toga su Protokoli sionskih mudraca, 'dokument' (zapravo čisti falsifikat i notorna izmišljotina) koji navodno 'dokazuje' postojanje jevrejskog plana za svetskom dominacijom.

4.Satanistička krvna veza - Kabal od 13 neverovatno moćnih satanističkih porodica – među kojima su Astori, Rotšildi, Rokfeleri, Onazisi i evropske monarhije merovinške loze – pomoću tehnika kontrole uma u svojim rukama čvrsto drže naivnu svetsku populaciju. Neke od ovih porodica su ili Jevreji ili vanzemaljci, a možda oba!

5.Vanzemaljci - Prema Dejvidu Ajku, Iluminati su rasa metamorfskih (mogu da menjaju oblik) reptila iz niže četvrte dimenzije. Među njima su brojni ljudsko-reptilski hibridi: Džordž V. Buš, Hilari Klinton, kraljica Elizabeta II, Kris Kristoferson... Po drugim pričama, Iluminati su usko povezani sa ozloglašenim Sivima, zlim vanzemaljcima koji su potpuna suprotnost prijateljskim posetiocima Galaktičke Federacije koji – po nekim teoretičarima – zapravo stvaraju krugove u žitu da bi nam otkrili mračne planove Iluminata.

6.Novi svetski poredak - Iluminati stoje iza svakog međunarodnog tela u sferi politike i finansija. To podrazumeva Svetsku banku, MMF, Trilateralnu komisiju; Bilderberg grupu, UN, EU i Međunarodni kriminalni sud. Njihov cilj je da rade iza scene i ispiraju mozgove masa, uterujući im u glave ideje o prihvatanju globalne vlade, centralizovane ekonomske kontrole i sveta sa samo jednom religijom.

7.Majkrosoft - Svi smo imali kakvo takvo loše iskustvo sa operativnim sistemom Vindouz – što i nije iznenađenje kada shvatimo da je Bil Gejts zapravo reinkarnacija Adama Vajshaupta. O tome svedoči i njegovo ime: B(avarski) ill(uminati) Gates = Geheime Amerikanische Tochtergenossenschaft de Erleuchteten Seher – ili Američka loža Iluminata. Krajnje jednostavno.

8.Boemski klub - Sastajući se svake godine od 1872. u 'najprestižnijem letnjem kampu na svetu', ovo tajno društvo koje su 1872. izmislili neki novinari iz San Franciska, predstavlja paravan za svakakve vrste iluminatsko-satanističko-novosvetska dešavanja, gde se pominju nago rvanje, čudne svečanosti sa džinovskim sovama, sadomazohizam i nekrofilija.

9.Bratstva sa koledža - Od čuvenog bratstva Fi Beta Kapa (koje su 1776. osnovali američki Iluminati koji se direktno mogu povezati sa Adamom Vajshauptom), do Raznih društva na koledžima kakvo je Lobanja i Kosti sa Jejla, ovi inkubatori budućih veličina su postali veoma sumnjivi kao potencijalna uzgajališta Iluminata u kojima se stvaraju moćni političari, industrijalci, vrhunski špijuni i, naravo, Džordž V. Buš.

10.Međunarodni terorizam - Teško razumljiva numerološka interpretacija događaja od 11.septembra (11/9) u Njujorku i bombardovanja 7. jula (7/7) u Londonu, pokazuje da ovi navodni teroristički napadi zapravo nose potpis Iluminata.