Ponuda Tema

Govor Tela

   Kada naučimo jezik gestova, tada ćemo znati šta osoba u našoj blizini misli i oseća, ma koliko to ona skrivala. Kako se odaju osećanja divljenja, nadmoći, simpatije, nezainteresovanosti, dosade ... Kako otkriti čoveka na osnovu njegovog ponašanja i gestova?
    Kako se samouverenost i samopouzdanje ispoljavaju nesvesnim gestovima? Pre svega, demonstrativnim isturanjem prsa, pri čemu su ruke visoko podignute ili čak ukršteni iza glave. Ako vaš sagovornik zauzme takav stav, on zapravo hoće da vam kaže: 'Ja držim sve pod kontrolom', ili 'To što govorite odavno mi je već poznato', ili 'To što iznosite stvarno lepo zvuči, ali se ne slaže sa mojim pogledima'.
Ako se zbog ovakvog manje više rovokativnog ispoljavanja nadmoći osećate pogođenim, onda će najbolje biti da uzvratite potpuno istim gestom. Tada to ima otprilike sledeće značenje: 'Mislim da sam bistar isto koliko i vi'. Naravno, pretpostavljamo da znate da nije preporučljivo zauzimati takav stav prema pretpostavljenima na radnom mestu.
Ponekad je važno registrovati kada neki sagovornik ili poslovni partner želi okončati razgovor, da ne biste suviše istanjili njegovo strpljenje i time ugrozili željeni ishod. Tipično držanje koje signalizira nešto tako je: obe šake na kolenima i gornji deo tela pomalo nagnut napred. To naime znači da je čovek spreman da svakog trenutka ustane i krene. Rastuće nestrpljenje nagovešteno nagovešteno je i kada sagfovornik obema šakama steže okvir sedišta svoje stolice.
    Demonstrativni izazov od strane sagovornika nakčešće biva signaliziran u prdelu pojasa i kukova. Iz kaubojskih filmova dobro nam je poznat tipično provokativni kevolveraški stav, pri kome su oba palca zadenuta za kaiš o kojem visi futrola sa pištoljem. I kod nas znači da su dva muškarca na putu sukoba ako drže oba palca zadenuta za kaiš, ili ako se obema rukama odupiru o bok. Sve dok im pri tome gornji deo tela nije suviše nagnut napred, i dok je kontakt očima samo povremen, situacija nije previše ozbiljna. Ali, ako u tom agresivnom stavu stoje direktno jedan naspram drugog i pri tome se gledaju direktno u oči, onda je dovoljna samo još jedna izazovna reč pa da dođe do fizičkog obračuna.
    Gore je rečeno da je ironičan odgovor na neki izazovni gest - jednostavno ga imitirati. Postoji, međutim i nesvesno kopiranje držanja i gestova neke druge osobe. u stručno žargonu to se zove 'mirroring', to jest, preslikavanje kao u ogledalu. Kad vidite dvoje ljudi koji za stolom ili na nekom drugom mestu imaju istovetno držanje, onda to znači da se jadan drugom divi i da ga nesvesno oponaša. Ako se radi o muškarcu i ženi, znači da se osobi koja oponaša pokrete drugog, ta druga osoba dopada, jer čovek uvek voli da oponaša nešto što mu se sviđa - ovo se odnosi ne samo na pokrete i gestove, nego i na oblačenje. Takva mimikrija gestova se često može zapaziti kod dobrih prijatelja, i naravno, kod bračnih parova koji žive u slozi i ljubavi. Za svakoga od nas veoma je pozitivan znak kad iznenada primetimo da neki kolega, prijatelj ili poslovni partner tokom razgovora zauzima držanje slično našem ili upražnjava gestikulaciju sličnu našoj.  Na taj nančin on nam nesvesno kazuje da se u potpunosti slaže sa nama. 

ŠTA KAZUJU RUKE I NOGE

    U pradavnim vremenima, kad bi se neki čovek na otvorenom prostoru približavao nekom drugom čoveku i kada bi mu hteo pokazati da je nenaoružan i da ima miroljubive namere, pokazivao bi obe šake otvorene. Bio je to najraniji gest iskazivanja dobre volje, odnosno odsustva potajnih i 'zadnjih' namera. U tom pogledu do danas se ništa nije izmenilo - u govoru tela, ispružene i otvorene šake još važe kao gest iskrenosti, kao dokaz da čovek ništa ne krije, da je sve karte stavio na sto. I najviše uzdignuta, a samim tim i vidljivo otvorena desna ruka ima u suštini isto značenje. Setite se opet kaubojskih filmova i kada neki Indijanac dočekuje nekoga sa podignutom desno rukom i otvorenom šakom i kaže: - Haug Beli Brate :-)
    Kada se otvorena i ispružena ruka okrene dlanom nadola, onda to ima sasvim drugačije značenje - neko ko želi da deluje dominirajuće često će svoje uputstvo propratiti ispruženom, naniže okrenutom šakom. Čak i kada pri tome iz njegovog glasa ne izbija zapovednički ton, ovaj gest znači da dotični želi da njegov savet ili instrukcija neizostavno budu sprovedeni u delo. Ako je šaka stisnuta a samo kažiprst ispružen, onda simbolika zapovedništva postaje još očiglednija.
    Za svakoga od nas važno je da na vreme uvidi je li prilikom nekog prvog susreta prihvaćen ili nije. Pretpostavimo da na nekom skupu, na koji ste i vi pozvani, dve osobe stoje i razgovaraju. Onda im vi, kao treći, prilazite. Ako dva sagovornika načine lak pokret u vašem pravcu, tako da jedno stopalo svakog od njih bude pomereno prema vama, čime se dobije zamišljeni trougao između tri para stopala - onda znajte da ste prihvaćeni u njihovo društvo. Ali, ako vam samo kratko klimnu glavom, nimalo ne pomerajući tela i stopala, pokazali su vam da je vaše prisustvo nepoželjno.
    Stopala nas nekada više odaju nego ruke. Mada mi to ne zapažamo, ona su pri stajanju uvek uperena u pravcu u kojem želimo da krenemo, na primer, prema nekom objektu koji nas privlači. Uzmimo kao ilustraciju trojicu muškaraca koji su naizgled zaneti u neki zanimljiv razgovor i pri tome se gledaju. Jedna lepa žena ćutke stoji porek njih i kao da nije udostojena pogleda nijednog od njih trojice. Međutim, po jedno stopalo svakog muškarca okrenuto je direktno prema njoj. To znači da je svaki od njih trojice zainteresovan za nju i samo čeka priliku da joj se približi.
    Na prijemima i sličnim skupovima mogu se zapaziti i mnogi drugi veoma informativni signali tela. Postoji, na primer, tip negovanog i elegantno odevenog muškarca koji neprekidno iritira čitavu grupu ljudi oko sebe. On se, doduše, naizmenično obraća čas jednom čas drugom članu grupe ili čini ove ili one nonšalantne primedbe, ali njegov pogled je za to vreme stalno fiksiran na čašu koju drži u ruci. Time on isključuje svaki kontak očima sa ljudima okupljenim oko sebe. Nije stvar u tome što je stidljiv - on time samo odaje da mu je čitava ova seansa pomalo dosadna.

UNIVERZALNI JEZIK

    Do sada smo analizirali  niz telesnih signala i gestova u njihovom izolovanom značenju. Po pravilu mi ih sve činimo nesvesno, pa se zato može kazati da su oni praktično lišeni ouznake obmane. Jer, obmana je svestan postupak. naravno, ima ljudi koji su govor ljudi pažljivo proučili i koji pojedine, inače, nesvesne gestove, svesno koriste da bi svog bližnjeg prevarili.
Kad osetimo da sagovornik ili govornik baš to čini, onda treba da obratimo pojačanu pažnju na sve njegove druge telesne signale. Jer, malo signala i gestova se čini izolovano. U većini slučajeva sveukupno držanje tela naglašava pokrete ruku, a izraz očiju pojačava ton glasa. Čak i najiskusnije glumcu bilo bi teško da sve te neme svedoke govora tela istovremeno slpži u obmanu.
    Uzmimo na primer, rektora nekog univerziteta koji stoji za govornicom i široko razmaknutih ruku se obraća studentima. On svome glasu daje topao i uverljiv ton kad kaže u kolikoj je meri prijemčiv za ideje i kritičke primedbe koje dolaze iz studentskih redova i koliko prisno saučestvuje u njihovim svakodnevnim problemima. Dok to govori, rektor drži glavu pognutu, mada ne čita sa papira. On ne nastoj ida gleda u oči svoje slušaoce. Taj gest je u direktnoj suprotnosti sa široko razmaknutim rukama i toplim glasom. Kad se tome doda da je govorljivi rektor tokom izlaganja nekoliko  puta kratko i oštro lupio ivicom dlana o pult govornice, onda postaje jasno da on zapravo nije mislio ono što je govorio.
    Na kraju se, dabome, mora napomenuti da neki telesni signal ili gest, koji u zemljama srednje Evrope imaju određeno značenje, već za stanovnike obližnjih mediteranskih zemalja mogu da podrazumevaju nešto drugo. Pa ipak, i uprkos tome, dok se jezici u različitim zemljama kardinalno međusobno razlikuju, nemi govor tela širom čitavog sveta u velikoj meri je istovetan. Bar što se tiče osnovnih gestova prihvatanja i odbijanja, simpatije i antipatije, miroljubivosti i agresivnosti. Stvar je naprosto u tome što naš govor tela, kao što je već rečeno, predstavlja relikt iz našeg pravremena.
    Kada neko, dakle, poseti neku stranu zemlju čiji jezik ne razume, pametno će postupiti ako bude obratio pažnju na telesne signale i gestove ljudi oko sebe. Čisto intuitivno, on će mnogo šta shvatiti još pre nego što uspe da razume jezik. Na kraju krajeva, u pradavnim vremenima koja su prethodila rađanju naše civilizacije, međuljudsko komuniciranje nije se oslanjalo prvenstveno na artikulisane reči, nego na neme signale tela, pogleda i glasa.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA