Naslovni baner
Ponuda Tema

Gde Otići Na Odmor

     Lepote Tajlanda, kako da proputujete Tajland, plaže koje nestaju, večni Prag... Odlučili ste se da negde otputujete, ali još niste rešili koja je turistička destinacija najatraktivnija za vas.
LEPOTE TAJLANDA

  Boravak u Tajlandu, tvrde poznavaoci, stvara neponovljiv osećaj da ste u ovozemaljskom raju. Zemlja raznovrsnih prirodnih lepota, neponovljivih kulturno-istorijskih spomenika, toplog mora, prelepih plaža, izvrsne kuhinje i najatraktivnijeg noćnog života.
Sve to je Tajland, tropska zemlja jugoistočne Azije koja je već decenijama poznata kao vodeća svetska turistička sila.
    Možda je najbolje da, sasvim suprotno od uobičajenih turističkih tura, upoznavanje ovog grada započnete noćnim krstarenjem brodom po reci Čao Praja. Doživljaj Bangkoka noću je sasvim drugačiji, možda čak i impresivniji od onog dnevnog. Krstarenje uz večeru i tihu muziku treba da započnete u predvečerje, a okončate kasno u noć, uživajući tih nekoliko sati u svetlima obojenoj panorami Bangkoka.

VENECIJA ISTOKA - Bangkok je prestonica Tajlanda od 1782. Zbog brojnih kanala na reci Čao Praja koja protiče kroz grad, godinama je nosio naziv 'Venecija Istoka'. Iako je danas jedna od najmodernijih metropola regiona, Bangkok 'čuva' istorijske građevine jedinstvene lepote. Jedna od takvih je Velika kraljevska palata u čijem kompleksu se nalazi Hram Smaragdnog Bude.
    Palata je izgrađena u toku vladavine kralja Rame, a njeno otvaranje 1785. simbolično je označilo kraj invazije Burme nad Tajlandom. Ona obuhvata kompleks manjih zgrada, među kojima su najistaknutije Vat Mahatat (hram palate) i Vat Phra Keow (kraljevska kapela).
    Iz Kraljevske Palate se zaputite u Hram Vat Po koji se nalazi u njenoj neposrednoj blizini. To je najstariji i najveći hram u Bangkoku, poznat kao sedište Oslonjenog Bude. U pitanju je jedna od najspektakularnijih znamenitosti Tajlanda, statua dugačka 48 i visoka 15 metara, sa zlatnom ilustracijom Majke Bisera, umetnutom u podnožju njegovih stopala. U 19. veku, kralj Rama je Vat Pro imenovao za obrazovni centar, pa posetioci na ovom mestu još mogu da čuju lekciju o antičkoj umetnosti tajlandske medicine. Pored ovog, svakako treba obići i hramove Vat Trimitr, sa zlatnom statuom Bude teške 5,5 tona i elegantni Vat Bančamabopit ili tzv. Mermerni hram.
    Za turiste koji smatraju da se jedan grad najbolje može upoznati ako se ode na njegovu pijacu, u Bangkoku se nudi jedinstvena prilika za uzbudljivu 'pijačnu avanturu'. U pitanju je Damnoen Saduak, sajam na kome posetioci robu pazare iz čamaca. Kupci sedaju u čamce i pristaju uz svaku tajlandsku kućicu čiji domaćini nude ono što im se dopada. S obzirom na to da oživljava vekovima stari način života, ova jedinstvena 'ploveća pijaca' nudi mogućnost da na njoj detaljnije upoznate tradiciju i običaje koji su se očuvali u Bangkoku. Ulaz je slobodan za sve posetioce, dok se iznajmljivanje čamaca plaća, s tim da turisti u njima mogu nastaviti plovidbu do nekog od brojnih tajlandskih sela koja se nižu uz reku. Međutim, ukoliko ne želite da propustite ovu jedinstvenu 'pijačnu avanturu', potrebno je da poranite, jer se sajam otvara u šest ujutru, a zatvara već u 11.

SLASNI TAI SPECIJALITETI - Boravak u Tajlandu nesumnjivo će upotpuniti nacionalna kuhinja, budući da su 'tai' specijaliteti nadaleko čuveni u svetu. Zato, ne propustite priliku da odete na večeru u lokalni restoran, gde ćete, uz klasične 'tai' igre, probati možda najslasnije morske škampe koje ste ikada probali.
    Kao najlepši kraj južnoazijske avanture nameće se odlazak u bajkovitu Pataju. Smeštena u zalivu koji se nalazi na 150 km južno od Bangkoka, Pataja je jedno od najpoznatijih letovališta u ovom regionu. Do pre tri decenije malo ribarsko selo obraslo bujnim tropskim rastinjem danas je nadaleko poznati turistički centar sa luksuznim hotelima izgrađenim na peščanim plažama. Ovde ćete biti očarani lepotom prirode, a ljupki domaćini kojima je zadovoljstvo svakog gosta najvažnije, pobrinuće se da se u gungulu svakodnevice vratite preporođeni.

PLAŽE KOJE NESTAJU

   Zamislite da vam omiljenu plažu do idućeg leta unište erozija, beton ili ekološka katastrofa. Iako se to najverovatnije neće desiti, sve je više plaža koje će uskoro nestati s lica zemlje 
    Odroni, zagađenje, podizanje nivoa mora, prekomerna izgradnja i iskorišćavanje peska samo su neki od razloga uništenja najlepših svetskih plaža. Izabrali smo nekoliko mesta koja bi mogla da ostanu samo u sećanju.

MALDIVI - Jedinstven niz koralnih grebena, na kojima su neki od najluksuznijih svetskih hotela, uskoro bi mogao da ode ispod nivoa mora, ako se ne zaustavi podizanje nivao okeana izazvano globalnim zagrevanjem. S prosečnom nadmorskom visinom od oko jednog metra, Maldivi bi, prema procenama stručnjaka, mogli da završe pod morem do kraja ovog veka.
    Neki obalski geolozi, međutim, predviđaju da će se ostrva sastavljena od korala regenerisati brže od rasta nivoa mora. Ali podizanje temperature okeana, što je još jedna posledica globalnog otopljavanja, sprečava razvoj korala. Predsednik Muhamed Našid je zato najavio da će Maldivi do 2020. postati prva ugljenično neutralna nacija izgradnjom vetrenjača, kilometara solarnih panela i donošenjem ostalih ekoloških mera.

GOA - Iako ima oko 7000 kilometara obale, Indija ne privlači posetioce svojim predivnim plažama koliko hramovima i palatama. Razlog je možda i u tome što joj je obala toliko zanemarena. Čak 25 odsto obale bori se s erozijom izazvanom podizanjem nivoa mora, odvoženjem peska i izgradnjom stotina novih luka. U popularnoj Goi, bivšoj portugalskoj koloniji, koja se proslavila kao enklava hipija i mondensko turističko odredište, taj problem možda najviše dolazi do izražaja. Gotovo cela obala je erodirala, a na nekim plažama nestalo je i po 20 metara tla. Lokalna vlast se za pomoć obratila državi, a aktivisti ukazuju da je uzrok tome izgradnja velikih luka i uništavanje vegetacije uz obalu te da se ekološka pitanja podređuju ekonomskim interesima.

PHU QUOC, VIJETNAM - Mirno tropsko ostrvo uz severozapadnu obalu Vijetnama oaza je gotovo praznih belih pješčanih plaža, neasfaltiranih puteva i jednostavnih bungalova, bez masovnog turizma. Iako ga posetioci opisuju kao potpunu suprotnost razvikanom Puketu, vijetnamska vlada tu planira da napravi upravo 'novi Puket'. Poslovni plan, koji je predstavio vijetnamski premijer, na Phu Quocu predviđa turistički centar, međunarodni aerodrom, luke, kockarnice i sedam miliona turista do 2030. To je značajna promena u odnosu na 162.000 gostiju, koliko je ostrvo primilo u prvih osam meseci prošle godine. Vlada navodno ne odustaje od očuvanja prirode, ali su šanse da Phu Quoc ostane netaknut vrlo male.

SAUGATUCK DUNES, MIČIGEN - Saugatuck je samo 140 kilometara udaljen od Čikaga, ali poseta tom turističkom mestu lako može da se doživi kao putovanje kroz vreme. Uz mnoge čari, tu su i retke peščane dine koje je talasima stvorilo jezero Mičigen. Predsednik udruženja za zaštitu dina Dejvid Svon, međutim, tvrdi da su se slične dine pre dvestotinak godina mogle videti i na evropskim obalama. Strah od uništenja tog jedinstvenog prirodnog fenomena dodatno je pojačala namera da se nedaleko od 'parka dina' izgradi 30-ak kuća, golf-teren, marina i mali hotel, koji bi zauvek promenili okolinu. Da bi zaštitile prirodu, lokalne vlasti pokušale su da spreče investitore, ali oni su ih zasuli nizom tužbi. Na isti način investitori su izrazili nezadovoljstvo i kada su dine uvršćene na popis ugroženih mesta.

MAROKO - Pomislili bismo da pustinjska zemlja poput Maroka ima dovoljno peska za sve, ali krađa peska uobičajena je na marokanskoj atlantskoj obali.
    Mašine kopaju rupe u peščanom tlu da bi ga iskoristili za izradu cementa, ostavljajući iza sebe kratere poput onih na Mesecu. Veće krađe peska zabeležene su u tridesetak zemalja, među kojima su Kambodža, Jamajka i Australija, ali stručnjaci upozoravaju da je najkritičnije u Maroku, gde se pesak naveliko vadi već godinama. Pored malih morskih gradova Laračea i Kenitre, na primer, dine su potpuno uništene. Osim što uništava obalu i podmorje, posebno kornjače i ptice koje se gnezde kraj mora, vađenje peska čini ta područja neprikladnim i za turizam.

MULLINS BAY, BARBADOS - Većina karipskih ostrva u određenom stepenu je zahvaćena erozijom. Kao zemlja koja zavisi od turizma, Barbados je svestan da mora da zaštiti svoju obalu, ali neki pokušaji su samo pogoršali stvar. Lokalni čuvari prirode smatraju da je eroziju pojačao sastav morskih zidova i brana podignutih uz zapadnu obalu s mnoštvom luksuznih vila i skupih hotela. Ali, vladina agencija za kontrolu erozije podržava svoj projekat i za sve krivi globalno otopljavanje. Porast nivoa mora i oluje sigurno igraju ulogu u tome, ali ako želi da zaštiti svoje obale, Barbados bi takođe trebalo da uravnoteži zahteve razvoja s očuvanjem prirode.

PRAG

    Iako nudi sjajne mogućnosti za uživanje u boemskim kafanama i kupovini, većina turista će se u Prag zaputiti zbog građevina koje pričaju istoriju i ulica zbog kojih je dobio nadimak 'prestonica Evrope' 
    Više od dve decenije od 'plišane revolucije', koja je označila pad komunizma, popularnost Praga kao jedne od najvažnijih turističkih destinacija u Evropi i dalje raste. Iako su se izgubili nekadašnji slatki običaji poput cenkanja prilikom kupovine, mešavina uzbudljive istorije i veličanstvenih arhitektonskih dostignuća u ovom gradu ostala je neodoljiva do danas.
    Istina, čari Praga povremeno su 'zaklonjene' prekomernim brojem turista i komercijalizmom koji je preplavio vodeće turističke tačke. Zato, ako u Prag stignete 'u paketu' sa hiljadama posetilaca koji kao sumanuti pokušavaju da ga obiđu u roku od tri dana, okupirani velikom verovatnoćom da će ih neko odžepariti, moguće je da pomislite da je 'zlatni grad', kako glasi njegovo drugo ime, precenjen. Međutim, ovakav utisak nećete imati ako se u Prag zaputite u svojoj ličnoj režiji, zaobiđete turističke vodiče i mesta koja vam u njima preporučuju i izdvojite makar nedelju dana za njegovo upoznavanje. Za početak, naručite u lokalnoj kafani jedno veliko točeno pivo i dok kušate prvi ukus Praga, napravite svoju maršrutu.

PRAŠKI DUET - Iako je centar grada kolaž fantastične arhitekture sačinjen od elemenata gotike, renesanse i baroka do secesije i kubizma, iznad najprometnije srednjovekovne trase starog grada 'živi' jedan sasvim drugi, kosmopolitski grad. Da biste zavirili u taj skriveni deo Praga iskoristite odličan gradski prevoz (najbolje tramvaj), koji u Pragu nije skup, a funkcioniše besprekorno. Predgrađa u razvoju poput Žižkova, Smičova, Vinohradija i naselja Holešovice garantuju jeftinije ugostiteljske usluge, a odišu istinskim praškim šarmom koji je u ovdašnjim barovima, pivnicama i galerijama opipljiviji nego igde drugde.
    Međutim, ova mesta bi trebalo da budu samo obavezna dopuna ključnim tačkama standardne turističke trase, jer naprosto nije moguće vratiti se iz Praga, a da niste prošetali jednom od najpoznatijih građevina na Vltavi - Karlovim mostom (na naslovnoj). Još od njegovog idejnog oca Karla IV, koji ga je započeo u 14. veku, graditelji mosta su imali ideju da povežu stari i novi grad ili, kako neki to vole da kažu, puteve Istoka i Zapada. Dug 516 metara, graciozni most počiva na 16 lukova, a krasi ga 30 impresivnih statua svetaca raspoređenih duž njegovih ograda.
    Danas su to verne kopije nekadašnjih pozlaćenih skulptura, budući da su originali izloženi u lapidarijumu Nacionalnog muzeja. Najpoznatija među njima je svakako bronzana statua svetog mučenika Jana Nepomuka pred kojom svakodnevno stoje reke posetilaca, čekajući da je dodirnu, što će im, po verovanju, doneti sreću. Još jedna zanimljivost odnosi se na materijale koji su navodno korišćeni kako bi se dovršila gradnja mosta, pa legenda kaže da su bohemijske sedimentne stene od kojih je sastavljen spajane vezivnom smesom od više stotina jaja. Karlov most je i centar boemije, jer ulični umetnici preko dana na njemu slikaju, sviraju, prave suvenire i trguju.
Baš tu, na mostu, možete zaplesati svoj praški duet, na taktove muzike slavnih Čeha Bedžiha Smetane i Antonjina Dvoržaka, čije kompozicije često izvode ulični svirači.

ISTORIJA I ATRAKCIJA - Pored Karlovog mosta, trebalo bi posetiti i Hradčani, deo grada u kome je smešten Praški dvorac, najveći stari dvorac na svetu. Kao i grad, i ovaj dvorac datira iz devetog veka kada je knez Borivoj sagradio tvrđavu sa bedemom od zemlje oko koje su onda dolazeći vladari gradili svoje dvorove. Danas je to 570 m duga rezidencija predsednika Češke sa platoom sa kojeg se pruža nezaboravan pogled na panoramu Praga, a u prošlosti su tu stanovali češki kraljevi, kraljevi Rimskog carstva i biskupi. Ono što se u dvorcu može videti je prava istorijska avantura. Tu su Katedrala svetog Vida, sa jedinstvenim vitražima, mrežastim svodovima i kapelom svetog Vaclava, optočenom dragim kamenjem, Nerudina ulica koja oduševljava ljubitelje književnosti i Zlatna ulica u kojoj su u srednjem veku živeli kraljevi zlatari i alhemičari, među kojima je najpoznatiji bio književnik Franc Kafka.
    U atrakcije Praga spada i Astronomski sat na katedrali Lund u Starom mestu na Starogradskom trgu. Njegova jedinstvenost dolazi iz legende koja kaže da je tvorac sata, nakon što ga je izradio 1410. godine, oslepljen kako ne bi bio u mogućnosti da eventualno napravi isti. Osim dana, sata i minuta, sat pokazuje i izlazak i zalazak Sunca i Meseca, kao i raspored planeta. Katedrala na kojoj se nalazi, jedna je od 500 velelepnih tornjeva Praga čiji vrhovi 'dodiruju nebo'. Zbog svoje lepote krovovi tornjeva bili su inspiracija Voltu Dizniju za izgled dvoraca u njegovim bajkama. Oni koji vole da gradove dožive kroz muzeje ovde će, verovatno kao nigde u Evropi, imati dilemu za koji kupiti kartu - pored muzeja tramvaja, voštanih figura, čokolade, krovova i dimnjaka i nezaobilaznog Muzeja komunizma, mame i oni koji su posvećeni znamenitim Pražanima od Kafke do slikara Alfonsa Muhe. Naposletku, o praškom šarmu najbolje govori ono što vas prvo dočeka kada kročite na njegovo tle. Naime, većinu ulica prekriva kaldrma za koju su praški vladari dovlačili staro kamenje iz celog sveta, što u gradu čuva duh prošlih vremena.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA