Naslovni baner
Ponuda Tema

Opasnost Gaziranih Pića

   Slatki Ukus Otrova! Penušava bezalkoholna pića, kola-pića s dodatkom kofeina i energetska pića sadrze razne štetne sastojke s neželjenim nuspojavama, i ljude bi trebalo odvraćati od njihove upotrebe. Daleko smo odmaknuli od 1798. godine kada je nastao naziv 'soda-voda'.
    U stvari, trebao je proći gotovo još celi vek da Charles Aderton iz Waca u Teksasu 1885. izumi bezalkoholno piće Dr. Pepper.
Međutim, danas smo bombarovani širokim rasponom gaziranih pića koja se uspešno izbacuju na globalno tržište. Ta pića po mnogo čemu preuzimaju mesto tradicionalnih prehrambenih proizvoda, uzrokujuci tako veliku zdravstvenu krizu. Ali, krenimo od početka.
    Pregled zdravstvenih posledica gaziranih pića mora započeti s objašnjenjem šta su to gazirana pića. Gazirana pića, poznata još i kao penušava bezalkoholna pića ili sode, pića su koja sadrže otopljeni ugljen-dioksid. Proces otapanja ugljen-dioksida u vodi, zvan gaziranje, piću dodaje 'mehuriće'. Potrošači gaziranih pića obično peckanje povezuju s mehurićima prisutnim u piću, koji izlaze iz pića ili se javljaju kao emulzija na vrhu boce ili limenke kod otvaranja, dok se smanjuje pritisak prisutnog ugljen-dioksida. Međutim, suprotno popularnom verovanju, peckav okus većine gaziranih pića posledica je otopljene ugljične kiseline i nije izazvan prisutnošću mehurića. U to se možete uveriti ako pokušate piti gazirano piće u barokomori pod istim pritiskom pod kojim je i piće. Ukus će biti skoro jednak, ali mehurića uopšte neće biti. Toliko o njihovom okusu. A šta je s njihovim sastavom, osim otopljenog ugljen-dioksida?
    Članak pod naslovom 'Prave opasnosti od gaziranih pića za vas i vašu decu' dr. Josepha Mercole i Rachael Droege kaže da jedna limenka gaziranog pića sadrzi oko 10 kašikicaa šećera, 150 kalorija i 30-55 mg kofeina, i prepuna je veštačkih prehrambenih boja i sulfita.

NE BAŠ SLATKA NAVIKA

    Razmotrimo prvo secer koji je prisutan u tim pićima. Kako se čini, proizvođači bezalkoholnih pića najveći su pojedinačni potrošači rafiniranih šećera u Sjedinjenim Državama. U stvari, većina bezalko­holnih pića sadrži preko 100% preporučenog dnevnog unosa šećera. Zato ne čudi što su gazirana bezalkoholna pića najveći izvor kalorija u prehrani Amerikanaca, i čine 7% kalorija - brojku koja se povećava na 9% kad se uključe i negazirana  pića. Kod tinejdzera ta brojka naglo raste na 13% ukupnog kalorijskog unosa, računajuli gazirana i negazirana bezalkoholna pića, lako je potrošnja gaziranih bezalkoholnih pića u SAD u 2004. pala za 7% u odnosu na 1998. kad je iznosila 212,6 litara po stanovniku godišnje, većina Amerikanaca jos uvek konzumira daleko previše gaziranih pića. Prema Američkom nacionalnom udruženju za bezalkoholna pića (NSDA), potrošnja bezalkoholnih pića danas premašuje 600 porcija od 355 ml po osobi godišnje.
    Čini se da se potrošnja gaziranih pića u SAD-u od 1978. utrostručila kod dečaka i udvostručila kod devojčica. Najveći su potrošači mladi muškarci u dobi od 12 do 29 godina s preko 606,4 litre godišnje, što je skoro 1,7 litara dnevno. Situacija nije puno bolja ni u Ujedinjenom Kraljevstvu Čini se da se u Ujedinjenom Kraljevstvu svake godine popije preko 5.560 miliona litara gaziranih bezalkoholnih pića. Uzmemo li u obzir da Ujedinjeno Kraljevstvo ima oko 60,2 miliona stanovnika, to implicira godišnju potrošnju od preko 92 litre po osobi. Ni Australija ne zaostaje mnogo. Iz podataka o potrošnji dobivenih od Australijskog ureda za statistiku i podataka industrije može se zaključiti da je potrošnja bezalkoholnih pića u Australiji u proteklih 30 godina rasla velikom brzinom, sa oko 47,3 litre po osobi 1969. na 113 litara po osobi (uključujući decu i odrasle) u 1999. Što se tice rafini­ranih šećera, proizvođači bezalkoholnih pića se od 1970-ih okreću upotrebi kukuruznog sirupa s visokim udelom fruktoze (high-fru­ctose corn syrup, HFCS) umesto saharoze iz šećerne trske.
    Visoko-fruktozni kukuruzni sirup povezan je sa slabim razvojem kolagena kod životinja koje rastu, budući da ometa apsorpciju bakra. Osim toga, budući da fruktozu mora preraditi jetra, kod zivotinja koje su dobivale hranu bogatu fruktozom utvrđeni su problemi s jetrom slični onima koji se javljaju kod alkoholičara. Visokofruktozni sirup takođe bi mogao biti povezan s dijabetesom i gojaznošću.
    Dijabetičari i druge osobe koje moraju nadzirati nivo šećera u svojoj krvi mozda prilikom merenja neće dobiti tačne nivoe šećera nakon uzimanja fruktoze, koja je u slučaju visokofruktoznog kukuruznog sirupa intenzivno prerađena i nije nimalo prirodna. Osim tako visokog nivoa potrošnje ovih šećernih pića još je puno toga što bi nas trebalo brinuti.
    Ima li neko od vas žute zube? Još jedna posledica visokog unosa bezalkoholnih pića je gubitak zubne cakline, što uzrokuje žućenje i kvarenje zuba. Krivac je fosforna kiselina u bezalkoholnim pićima za koju se takođe vjeruje da loše utiče na probavu. Zašto fosforna kiselina uzrokuje te štetne posledice? Telo pokušava održati normalan pH nivo sline, koja je blago lužnata, tačnije 7,4. Međutim, budući da su bezalkoholna pića ekstremno kisela - smatra se da imaju pH vrednost 2,0, što znači da su oko 100.000 puta kiselija od čiste vode - kod čestog konzumiranja ostavljaju kisele tragove u ustima koji smanjuju prirodnu lužnatost sline.
    Ta neravnoteža aktivira prirodne telesne mehanizme za obnovu. Kako bi izmenilo kiseli pH nivo, telo koristi jone kalcijuma dostupne u zubima, trošeći tako zubnu caklinu. Izgleda da i pića koja su 'bez šećera' ili 'sa smanjenom količinom šećera' mogu sadržavati dovoljno šećera da uzrokuju štetu na zubima, pored toga što imaju iste kiseline kao i standardna gazirana pića. Te kiseline mogu izazvati upalu želuca i dvanaestopalačnog vreva, a kroz duže razdoblje mogu dovesti do propadanja zidova želuca. Što je još daleko gore, smatra se da neutralizacija kiselosti širom tela - koja postaje nužna kada konstantno prevladava kiselo okruženje - doprinosi gubitku koštane mase.

KOLA-PIĆA POVEZANA SU SA
 PRELOMIMA KOSTIJU I OSTEOPOROZOM


    Članak Grace Wyshak, vanredne profesorice na odseku za bio-statistiku, populaciju i međunarodno zdravlje Harvardskog fakulteta za javno zdravlje, objavljen juna 2000. godine u časopisu Archives of Pediatric and Adolescent Medicine, ističe da aktivne devojke koje piju kola-pića imaju pet puta češće prelome kostiju od devojaka koje ne piju gazirana pića. Studija dr. Wyshak temeljila se na analizi podataka dobivenih od preko 460 devojaka iz devetog i desetog razreda, u dobi od 14-16 godina, koje su izvestile o svom nivou aktivnosti, navikama potrošnje bezalkoholnih pića i istorijatu preloma kostiju. Toj studiji prethodila su dva ranija pokušaja dr. Wyshak da prouči vezu između potrošnje gaziranih pića, fizičke aktivnosti i prelo­ma kostiju, koji su dali slične rezultate, kao što je objavljeno u Jour­nal of Orthopedic Research12 i Journal of Adolescent Health. Očigledno je da prehrambeni izbori utiču na zdravlje i, kao što pokazuje ovaj slučaj, zdravlje kostiju. Američka Nacionalna zaklada za osteoporozu upozorava da je približno 55% Amerikanaca, većinom žena, u opasnosti da dobije osteoporozu, što čini još umesnijim pitanje: 'Jesu li kola-pića na bilo koji način povezana s razvojem osteoporoze'?
     Izveštaj objavljen u oktobru 2006. u časopisu American Journal of Clinical Nutrition citira nedavnu epidemiološku studiju dr. sc. KatherineTucker, direktorice Programa za epidemiološke i prehrambene procene na Istrazivačkom centru za ljudsku prehranu i starenje Jean Mayer pri Univerzitetu Tufts. Studija dr. Tucker i saradnika predstavlja uverljive dokaze da je unos kola-pića takođe povezan s nizom gustoćom minerala u kostima kod starijih žena, što povećava rizik od osteoporoze. Tucker i njeni suradnici proveli su Framinghamsku studiju o osteoporozi proučavajuci vezu izmedu prehrane i merenja gustoće koštanih minerala u kičmi i na tri različita mesta na kuku kod preko 2.500 osoba čija je prosečna dob bila nešto niža od 60 godina. Utvrdili su da je potrošnja kola-pića povezana s nižom gustoćom koštanih minerala - skoro četiri odsto nižom - na sva tri mesta na kuku kod žena, bez obzira na dob sudionica, stanje menopauze, ukupan unos kalcijuma i vitamina D, ili pušenje i uzimanje alkohola. Zanimljivo je da je tim takođe otkrio da potrošnja kola-pića nije bila povezana s nižom gustoćom koštanih minerala u kuku kod muškaraca, ili u kičmi i kod muškaraca i kod žena. Rezultati su bili slični za kola-pića bez šećera i, iako niži, za kola-pića bez kofeina.
    Muški učesnici Framinghamske studije o osteoporozi izvestili su da u proseku konzumiraju šest gaziranih pića nedeljno, od čega su pet kola-pića, a učesnice su izvestile da u proseku konzumiraju pet gaziranih pića nedeljno, od čega su četiri kola-pića. Prosecna doza bila je definisana kao jedna boca, limenka ili časa kole. Budući da rezultati ne stavljaju u korelaciju gubitak gustoće koštanih minerala kod žena i konzumiranje gaziranih pića bez kole, razmotrimo koji su verovatni razlozi ovog ishoda. Ova studija ističe da je preko 70% gazi­ranih pića koja su subjekti konzumirali bilo na bazi kole, a sva takva pića sadrže fosfornu kiselinu, sastojak koji se retko nalazi u gaziranim pićima bez kole. Tlpična limenka kola-pića ili doza od 355 ml sadrzi 44-62 mg fosforne kiseline, što može omesti apsorpciju kalcijuma u kostima i uzrokovati otpuštanje kalcijuma iz kostiju kako bi se neutralizovala ki­selina. Tucker, autorica za korespondenciju, lepo to objašnjava: 'Fiziološki, prehrana siromašna kalcijumom i bogata fosforom može podstaknuti gubitak koštane mase, pomičući ravnotežu izgradnje kostiju prema gubitku kalcijuma'. Iako neke studije to osporavaju tvrdeći da je količina fosforne kiseline u kola-pićima zanemariva u poređenju s drugim izvorima kao što su piletina ili sir, trebalo bi sprovesti daljnje kontrolisane studije kako bi se utvrdilo da li redovni potrošači kola-pića negativno utiču na zdravlje svojih kostiju redovnim unosom doza fosforne kiseline koje ne sadrže kalcijum ili neki drugi neutralizirajući sastojak.
    Dr. Mone Zaidi, direktor Programa istraživanja kostiju na Medicinskom fakultetu Mount Sinai u New Yorku, ističe da rezultati studije iz Framinghama takođe predstavljaju problem za mlade žene koje nikada neće razviti maksimalnu gustoću kostiju. Prema njegovim rečima: 'Mlade žene koje piju puno kole neće imati jednako dobro razvijene kosti kao njihove vršnjakinje, zato će godinama kasnije, u menopauzi, biti u lošijem položaju'. Godine 1998. dr. Bess Dawson-Hughes, specijalist za bolesti kosti­ju na Istraživačkom centru MP za ljudsku prehranu i starenje Jean Mayer pri Univerzitetu Tufts u Bostonu, upozorava: 'Posebno sam zabrinuta za tinejdžerice. Većina djevojaka unosi nedovoljne količine kalcija, što ih čini kandidatkinjama za osteoporozu u zrelijoj dobi i već sada može povecati njihov rizik od preloma kostiju. Visoka po­trošnja kola-pića razlog je za zabrinutost, jer može istisnuti mleko iz prehrane u ovoj osetljivoj populaciji'. Zabrinutost dr. Dawson-Hughes nije bila neutemeljena. U izveštaju 'Tekući slatkiš' koji je 1998. objavio neprofitni Centar za nauku u javnom interesu (CSPI), koji takođe izdaje Nutrition Action Healthletter, stoji da tinejdžeri i tinejdžerice piju dvostruko više gaziranih pića nego mleka, dok su dvadeset godina ranije pili skoro dvostruko više mleka nego gaziranih pića.
    Studija Univerziteta iz Severne Karoline takođe naglašava da je od 1965. do 1996. potrošnja mleka kod adolescenata opala za 36%, dok se po­trošnja gaziranih pića kod adolescenata više nego udvostručila.

KORIŠĆENJE STANICA ABORTIRANIH FETUSA U PROIZVODNJI GAZIRANIH PIĆA

    U javnosti se već naveliko priča kako se proizvode stvari široke potrošnje u kojima se nalaze stanice kultivirane iz abortiranih fetusa. Činjenica je da postoje cele grane industrije kao što su: prehrane, pića i medicinskih proizvoda koje koriste tkiva abortiranih fetusa i takvo ponašanje bi stvarno trebalo zabrinuti javnost.
    Nedavno je Pepsi kola ignorisala zahteve i kritike na mnogo grupa koji podržavaju prestanak korištenja fetalnih stanica u hrani i piću i na desetke hiljada ljudi koji dele ista stajališta. Pepsi Cola se udružila sa Senomyxom čak i nakon što je otkriveno da testiraju aditive njihove hrane i pića korištenjem abortiranih fetalnih stanica. Obamina administracija je dala svoj blagoslov Pepsi kompaniji da nastavi koristiti stanice i tkivo abortiranih ljudskih fetusa u proizvodima pića i hrane to jest da uz pomoć njih stvara nove ukuse!
    Life Site News je objavio da je Obamina komisija za Sigurnost i Razmenu – Security and Excahnge Commission (SEC) odlučila kako je poslovni ugovor između Pepsi Co i Senomyxa o poboljšavanju ukusa pića s korištenjem bubrežnog tkiva abortiranih fetusa, sasvim 'običan i uobičajen posao koji se može nastaviti'. Da razjasnimo, stanice i tkiva abortiranih fetusa ne završavaju u finalnom proizvodu Pepsija, barem tako tvrde izveštaji, ukoliko su pošteni, već se s njima testiraju hemijski ukusi s kojima se kasnije stvaraju finalni proizvodi. Međutim, činjenica da Pepsi koristi ljudske ostatke za testiranje novih ukusa pića je krajnje šokantna, i Pepsi bezobrazno krši sve etičke i moralne norme i za njih uopšte ne mari.

PRAZNE KALORIJE I SMANJEN APETIT

    Tinejdžere, pa ni odrasle osobe, ne treba kriviti što ne jedu dobro kad je vreme za obrok. Konglomerati koji proizvode bezalkoholna pića, pa čak i neke medicinske studije, uvek brzo prebacuju odgovornost za smanjenu koštanu masu na potrošače bezalkoholnih pića, tvrdeći da bezalkoholna pića nisu kriva što se ljudi ne hrane dobro. Međutim, oni rado previđaju činjenicu da prazne kalorije unesene gaziranim pićima tokom dana često smanjuju apetit, zbog čega ljudi slabo jedu za vreme obroka. Taj je problem još teži u slučaju tinejdžera, i kao što Greg Critser objašnjava u knjizi Zemlja debelih: Kako su Amerikanci postali najdeblji narod na svetu: 'Zajednička studija istraživača sa Univerziteta Harvard i Dečje bolnice Boston u februaru 2001. zaključila je da su takve suvišne tekuće kalorije umanjivale sposobnost starije dece da ih kom- penziraju za vreme obroka, dovodeći do kalorijske neravnoteže i, s vremenom, do pretilosti.
    Još 1998. Michael F. Jacobson, izvršni direktor CSPI-ja, upozorio je: 'Mnogi tinejdžeri utapaju se u gaziranim pićima. Ona su postala njihovo glavno piće, opskrbljujući mnoge od njih s 15 do 20 odsto njihovih ukupnih kalorija i istiskujući iz njihove prehrane hranjivije namirnice i pića.' Nažalost, veći deo ove potrošnje događa se u školi. Knjiga Marion Nestle 'Politika hrane' ističe da dok su bezalkoholna pića zamenila mleko u prehrani mnoge američke dece i odraslih ljudi, nabavke hrane za potrebe škola odražavaju takve trendove. Od 1985. do 1997. školski okruzi smanjili su količinu mleka koje kupuju za skoro 30% i povećali kupovinu gaziranih pića.
    Razlog zašto škole kupuju tako prevelike količine bezalkoholnih pića potiče od drugog faktora. Budući da školski budžeti često ne uspevaju pokriti sve školske aktivnosti, posebno rekreacijske, izvannastavne i sportske, škole potpisuju ugovore s gigantima be­zalkoholnih pića. Na primer, 1993. okrug 11 u Colorado Springsu postao je prvi javni školski okrug u SAD koji je postavio reklame za Burger King u svoje hodnike i na svoje školske autobuse. Par godina kasnije školski okrug je potpisao desetogodišnji ugovor s Coca-Colom, koji im je doneo 11 miliona dolara tokom trajanja ugovora. U tim ugovorima tačno se navode godišnje kvote prodaje, a rezultat toga je da direktori  škola ohrabruju učenike da piju gazirana pića čak i u učionicama. Budući da takvi ugovori sve više dolaze u središte pažnje, uprave škola trpe kritike da su se prodale kola-kompanijama. Marianne Manilov, izvrsna direktorica Centra za oslobađanje javnog obrazovanja od komercijalizma, sa sedištem u Oaklandu, Kalifornija, oštro je napala škole da '...žrtvuju zdravlje svojih učenika prodajući se Coca-Coli'. Marketinški ugovori doslovno osiguravaju da će veći broj dece piti više gaziranih pića - dok njihovi nastavni programi o zdravlju govore protiv konzumacije tih pića. Porezni obveznici moraju osigurati dovoljna sredstva za školske sisteme, kako škole ne bi postale zavisne o kompanijama koje proizvode nezdravu hranu.
    Kola-kompanije ne ciljaju samo na škole. Coca-Cola je navodno platila 60 miliona dolara američkim Boys & Girls klubovima kako bi se u preko 2.000 klubova prodavali samo proizvodi njihove kompanije. Možda se čini da su ih ti ugovori skupo koštali, ali usprkos tome, kola-kompanije su te koje se sada zadnje smeju. Kada kompanija kao što je, na primer, Coca-Cola odluči da će joj godišnja stopa rasta biti najmanje 25%, ona mora identifikovati potencijalne potrošačke sektore na kojima će se širiti. Budući da je tržište odraslih osoba relativno nesklono promenama, cilj postaju deca. Prema jednom istraživanju, vršenje uticaja na učenike osnovnih škola vrlo je važno za proizvođače bezalkoholnih pića. Nekoliko aktivista nastoji širiti svest o svojoj zabrinutosti. Školski okrug San Fran­cisco zabranio je ekskluzivne ugovore s proizvođačima gaziranih pića i nezdrave hrane 1999., ali malo je krajeva koji su krenuli za njihovim primerom. Bivša članica državne skupštine Kalifornije, Kerry Mazzoni čak je pokušala progurati zakon kojim bi se zabranili ekskluzivni ugovori s proizvodačima napitaka - koje ona zove 'prodavanje vaše dece najboljem ponuđaču' - u školama širom države, ali morala je pristati na kompromisni zakon kojim se školski odbori obavezuju da održe javnu raspravu pre potpisivanja takvih ugovora. Slično tome, senator Patrick Leahy u aprilu 2001. predložio je zakon po kojem bi američko Ministarstvo poljoprivrede u narednih 18 meseci moralo objaviti odluku o zabrani ili ograničenju prodaje gaziranih pića i nezdrave hrane u školama pre nego što učenici pojedu ručak. Međutim, taj predlog nikada nije prihvaćen. Nasuprot tomu, neki društveni promatrači ukazuju na zakon uveden na Filipinima, gde se plaća porez na svaku bocu gaziranog pića od jedne litre. Oni predlažu da se porez prikupljen od te proda­je usmeri na povećanje sve tanjih školskih budžeta.

PESTICIDI U VAŠIM BEZALKOHOLNIM PIĆIMA

    Pored toga što se bezalkoholna pića povezuju s nedostatkom hranjivih materija, voda koja se koristi u proizvodnji bezalkoholnih pića može sadržavati vrlo visoke nivoe fluorida i ostalih kontaminanata. U SAD-u vodovodna voda, glavni sastojak flaširanih bezalkoholnih pića, može sadržavati hemikalije kao što su hlor, trihalometani, olovo, kadmijum i razna organska zagađenja. U zemljama u razvoju problem je još teži. U Indiji, na primer, Centar za nauku i okoliš, nezavisna organizacija za zaštitu javnih interesa, u nekim je bezalkoholnim pićima utvrdio visoke nivoe pesticida - ipak, usprkos tri godine većanja i 20 sastanaka, Ured za Indijske standarde (BIS) jos uvek nije dovršio standarde za bezalkoholna pića. Umesto toga, gledateljima televizije servira se mnostvo reklama u kojima najpoznatije filmske zvezde, unajmljene za ambasadore marki, uveravaju potrošače da su dotična bezalkoholna pića apsolutno sigurna. Centar za nauku i okolinu posebno ističe da međunarodni standardi za ostatke pesticida u celom svetu (uključujući SAD i EU) uzimaju u obzir ravnotežu između pesticida i hranjivosti. Voće i povrće sadrži hranjive materije. Ono nam nešto daje u zamenu za te pesticide. S kola-pićima ne dobivamo ništa. Samo pesticide.
    Zašto piti smeće koje nema hra­njive vrednosti? To bi, otprilike, bilo ključno pitanje cele rasprave. Zašto bismo pili nešto što ne nudi nikakvu prehrambenu vrednost već nas, umesto toga, vodi u brojne bolesti? Je li naša sve veća sklonost prema bezalkoholnim pićima svih vrsta uzrokovana samo nedostatkom svesnosti? Možda upozorenja u kojima se potrošačima savetuje da izbegavaju bezalkoholna pića više ne nalaze put do medija glavne struje? Kako se čini, veće za hranu i prehranu Američkog udruženja lekara je 1942. objavilo sledeću izjavu: 'Sa zdravstvenog gledišta posebno je poželjno ograničiti takvo korištenje šećera kakvo predstavlja konzumacija zaslađenih gaziranih pića i slatkiša koji imaju malu prehrambenu vrednost. Veće veruje da bi bilo u interesu javnog zdravija preduzeti sve praktične mere za ograničenje potrošnje šećera u svim oblicima u kojima on nije kombinovan sa znatnim količinama drugih namirnica visoke prehrambene vrednosti. Bit je u tome da bezalkoholna pića, uključujući energetska pića, ne nude praktično ništa u pogledu hranjivosti. Unesene kalorije, zbog njihovog visokog udela šećera, s pravom zovu 'praznim kalorijama' koje doprinose debljanju i, na kraju, pretilosti.
    Imajući u vidu visoku potrošnju kola-pića po stanovniku u SAD, ne iznenađuje što nedavna istraživanja pokazuju da polovina odraslih Amerikanaca i trećina dece ima preveliku telesnu težinu. Što je još gore, moderni životni stil koji uključuje veliku potrošnju bezalkoholnih pića povezan je i s ranom pojavom bolesti kao sto su dijabetes, srčani problemi, srčani i moždani udari, te rak.

ASPARTAN - UBOJITI TOKSIN

    Ovaj nekadašnji vojni otrov se nalazi u preko 6.000 prehrambenih proizvoda, od pića i bombona pa sve do pasta za zube i sirupa protiv kašlja, ali najčešće ga možemo naći u pićima s oznakom 'diet' ili dijetalnim pićima. Aspartam je metilni ester dipeptida građen od dve amino kiseline, asparaginske i fenilalanina. Poređenja radi, aspartam je 200 puta slađi od saharoze, ali zapravo uopšte nije sladak već je moždani pojačivač ukusa, drugim rečima u potpunosti laže naš mozak o ukusu. Ovaj kancerogeni otrov je na tržište pustio 1981. Donald Rumsfeld koji se danas nalazi pod otkriljem monstruoznog Monsanta. Iako su od početka naučnici ukazivali na kancerogena i antimetabolička svojstva Aspartama, visoka politika i lobiranje s jako puno novca je uspelo progurati ovaj otrov u gotovo sve prehrambene proizvode. Aspartam stvara brojne bolesti i poremećaje: Lou Gerigov sindrom, NHL Non-Hodgkins Limfom, multiple mijelome, leukemiju, Parkinsonovu bolest i druge neuro-degenerativne bolesti, tumore na mozgu, moždane udare, Touretov sindrom, te stvara brojne urođene defekte na deci i uzrokuje probleme u trudnoći i abortuse.
    Potrošači bi takođe trebali znati da napici s niskim nivoom šeće­ra, kao što su dijetalne kole s uveštačkim zaslađivačima, obećavaju manji unos kalorija, ali su zato puni aspartama, hemikalije koju smatraju jakim neurotoksinom i štetnom za rad endokrinog sistema. Pored toga što se povezuje s mnogobrojnim zdravstvenim nuspojavama kao što su tumori na mozgu, urođeni defekti, dijabetes, emocionalni poremećaji i epilepsija, aspartam se kod dužeg skladištenja ili čuvanja na toplom mestu pretvara u metanol, alkohol koji se razgrađuje u formaldehid i mravlju kiselinu, poznate kancerogene materije.
    U svojoj knjizi 'Što vas čini ludima', Carol Simontacchi ističe sledeće: 'Jedna litra aspartamom zaslađenog pića može dati pedeset šest miligrama metanola. Kad se nekoliko takvih pića konzumira u kratkom vremenskom razdoblju (recimo u jednom danu), u krvotok dospe čak dvesto pedeset miligrama metanola, ili trideset dva puta više od dopuštene količine po Agenciji za zaštitu okoline'. Osim aspartama, vaštački zaslađivač saharin, koje danas koristi samo nekoliko proizvođača, u studijama na ljudima pokazalo se povezanim s rakom mokraćnih organa i mehura, a u studijama na životinjama utvrđena je veza s rakom mehura i drugih organa. Acesul-fam-K koji se koristi u novoj Pepsi One, trenutno se smatra sigurnim za upotrebu, alitko zna što bi mogla otkriti buduća istraživanja?
    Nedavni rezultati istraživanja predstavljeni na godišnjoj naučnoj skupštini Ame­ričkog udruženja lekara urgentne me­dicine u New Orleansu takođe dovode u pitanje energiju koju pružaju takozvana energetska pića. Dr. Danielle McCarthy i njeni saradnici sa Univerziteta Northwestern su više od tri godine uspoređivali podatke iz dolaznih poziva u Centar za trovanja Ilino­is u Chicagu. Istraživački tim je bio posebno fokusiran na pozive povezane s kofeinskim lekovima i dodacima prehrani, a ne na proizvode od kave ili čaja. Njihova otkrića su, najblaže rečeno, začuđujuća. Čini se daje u Cen­tar za trovanja došlo preko 250 slučajeva medicinskih komplikacija uzrokovanih uzimanjem kofeinskih dodataka prehrani. 12% ili 31 slucaj zahtevao je hospitalizaciju, od čega je u 20 slučajeva bio potreban tretman u odelenju za intenzivnu negu. Još više čudi što je prosečna dob osoba primljenih zbog zioupotrebe kofeina bila dvadeset jedna godina. Iznenađujući broj predoziranja kofeinom uključivao je mlade ljude koji su uzimali pilule za budnost kao što je NoDoz ili energetska pića, ponekad u kombinaciji s alkoholom ili drugim lekovima ili drogama.
    Ta studija dala je velik doprinos naglasku opšteg društvenog neznanja u vezi s medicinskim nuspojavama kofeinskih dodataka prehrani. Dr. McCarthy upozorava: 'Mladi ljudi koji uzimaju kofein, bilo zato da bi ostali budni ili radi osećaja euforije, zapravo mogu završiti na odelenju hitne pomoći češće nego što mislimo. Mlade ljude koji su hospitalizirani zbog bolova u predelu srca ili lupanja srca retko pitaju da li su uzimali kofeinske pripravke, budući da ih svi smatraju bezopasnima'. U stvari, većina ljudi pretpostavlja da su mladi ljudi koji su zloupotrebili kofein takođe konzumirali druge 'otrovne' materije. To nije uvek istina, jer je studija utvrdila da je u 68% zabeleženih slučajeva bio zloupotrebljen samo kofe­in. lako je istina da je većina slučajeva koji su zahtevali hospitalizaciju uključivala kombinovanu zloupotrebu kofeina s farmaceutskim proizvodima, uznemirujuće je primetiti da zloupotreba materija kao što je kofein, koji većina nas povezuje s prehrambenim proizvodima, može izazvati ozbiljnu medicinsku reakciju. U ovom su slučaju stimulativna bezalkoholna pića, takođe poznata kao energetska pića, koja sadrže neuobičajeno visoke nivoe kofeina, došla pod povećalo javnosti.

OPASNOST OD MEŠANJA ALKOHOLA I STIMULATIVNIH PIĆA

    Časopis 'The Lancet' je još u decembru 2000. objavio članak Karen Birchard u kojem se spominje da je Irska vlada naredila hitno istraživanje učinaka takozvanih funkcionalnih energetskih ili stimulativnih bezalkoholnih pića nakon što je jedna sudska istražna komisija preporučila hitno istraživanje. Razlog iza poziva na istraživanje bio je slučaj jednog osamnaestogodišnjaka koji je umro dok je igrao košarku. Pre toga je popio tri limenke Red Bulla, stimulativnog bezalkoholnog pića. Članak u 'The Lancet' takođe je istaknuo da je među mladim uživateljima alkohola popularno mešati stimulativna pića s votkom. Osim toga, kada osoba koja je već omamljena zbog konzumiranja prevelike količine alkohola pređe na stimulativna pića, sklona je pokazivati crte nasilnog ponašanja, što može dovesti i do kasnonoćnog nasilja.
    Čini se da je taj problem bio toliko raširen da je potaknuo određene irske lokale da odbiju prodavati stimulativna pića. U isto vreme, prema članku iz Lanceta, poverenik Evropske unije za zaštitu zdravlja i potrošača, David Byrne, podržao je preporuku istražne komisije da se istraže stimulativna pića, rekavši da je od naučnog poverenstva EU zatražio da ponovno razmotri stimulanse i njihov učinak na telo. Kao odgovor na vladin zahtev, SafeFood, Uprava za promicanje sigurnosti hrane, osnovala je Poverenstvo za stimulativna pića radi naručivanja nezavisnog naučnog istraživanja uticaja stimu­lativnih pića na zdravlje. Kao što je u članku za 'Nutrition Bulletin' opisao Derek Finnegan, izveštaj ovog poverenstva, objavljen u martu 2002. preporučio je da bi na stimulativnim pićima trebalo biti istaknuto upozorenje da nisu pogodna za decu mladu od 16 godina, trudnice i osobe osetljive na kofein. Potrošače bi takođe trebalo upozoriti da je potreban oprez kod konzumacije stimulati­vnih pića zajedno s alkoholom ili u vezi sa sportom, i na proizvodi­ma bi trebala biti nalepnica s jasnom izjavom u tom smislu.
    Nažalost, mladi potrošači stimulativnih pića i dalje nastavljaju me­šati ova pića s alkoholom, pa čak i s drugim lekovima ili drogama. A zašto okrivljavati našu mladež kada kompanije kao Anheuser-Busch i Miller Brewing sada proizvode nekoliko 'energetskih piva' - piva koje sadrže kofein. Red Bull - koji je osvojio 26,5% američkog tržišta energetskih pića mereno po volumenu - i dalje se meša s votkom, kao što se spominje u irskom izveštaju, kako bi se dobili kokteli 'Friday Flattenen' ili 'Dirty Pompadouo'. Neka pića nose imena smišljena tako da privuku ciljane potrošače - tinejžzere. Razmislite o primeru pića Cocaine Energy Drink, doslovno - kokainsko energetsko piće, koje je nedavno izbačeno na tržište: ime je sugestivno i skovano je tako da privuče mladu klijentelu. Ne začuđuje što je industrija energetskih pića narasla na 3,4 milijarde američkih dolara i još uvek postojano raste. Simmons Research izveštava da je 31% američkih tinejdžera odgovorilo da pije energetska pića. To znači da ih pije 7,6 miliona tinej­džera, što implicira porast od gotovo tri miliona u samo tri godine.
    Osim verovanja da ta pića ubrzavaju gubitak težine i nude instant-energiju, spomenuta studija dr. McCarthy pokazala je da energet­ska pića privlače mlade ljude zbog legalnog euforičnog osećaja koji pružaju kad se ispijaju jedno za drugim.

UPOZORENJA NA ZAVISNOST O KOFEINU

    Deca zapravo ne osećaju da čine nesto pogrešno. Međutim, svi potrošači energetskih pića, bili mladi ili stari, zapravo unose u telo ogromne količine kofeina. Članak Karen Birchard iz časopisa Thr Lancet jasno kaže da ta pića imaju tri glavna sastojka: kofein, taurin i glukuronolakton. U 200 ml stimulativnog pića nalazi se oko 75 mg kofeina, u poređenju  s oko 21 mg u istoj količini kola-pića i 80 mg u šolji filter-kave. Sada kad proizvođači stimulativnih pića nude veće limenke s višim udelom kofeina - možda u želji da povećaju prodaju - unos kofeina verovatno ćše se povećati. U stvari, CSPI je naveo veću ambalažu kao glavni razlog povećanja potrošnje. Tokom proteklih 40 godina, boce i limenke narasle su sa 192 ml na 355 ml, i nedavno na 591 ml. Zanimljivo, 1950-ih je Coca-Colina 'porodična' boca imala samo 0,769 litara. CSPI je 7-Elevenovu bocu 'Dvostruki gutljaj' od 1.89 I i 600 kalorija nazvao 'Škemba specijal'.
    Kofein je povezan s brojnim zdravstvenim problemima: napetost, nesanica, povišeni krvni pritisak, nepravilni srčani ritam, povišeni holesterol, pražnjenje telesnih zaliha vitamina i minerala, kvrzice u grudima i urođeni defekti samo su neki od njih. Veruje se da kofein takođe stimuliše nadbubrežnu žlezdu, zbog čega kod uzimanja u velikim količinama može dovesti do iscrpljenosti nadbubrežnih žlezda, posebno kod dece. Međutim, ono što bi potrošači običnih gaziranih pića i energetskih pića trebali znati je da istraživanje ukusa koje je 2000. sproveo Medicinski fakultet Univerziteta John Hopkins sugeriše da se kofein dodaje u gazirana pića kako bi se kod potrošača stvorila zavisnost Opasnost je u tome što ne biste znali da polako postajete zavisni o kofeinu. Istrazivački tim utvrdio je da je samo 8% redovnih potrošača kola-pića prepoznalo razliku u ukusu kod različitih koncentracija kofeina u popularnim kola-pićima. Istraživači su zbog toga zaključili da je visoka potrošnja bezalkoholnih pića s kofeinom verovatnije odraz delovanja kofeina na raspoloženje i zavisnosti koju on izaziva zbog svog uticaja na središnji živčani sistem, nego njegovog suptiinog učinka na aromu.
    Pismo i peticija od 70 strana, utemeljena na preko 40 naučnih studija, koju je američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA) 31. jula 1997. uputio CSPI, ističe da kofein, pored toga što izaziva zavisnost, može izazvati pobačaj, nesanicu i druge probleme. CSPI i istaknuti naučnici s raznih univerziteta, uključujući Johns Hopkins, Yale, Harvard, Duke, Michigan, Ber­keley i druga, kao i Udruženje džavnih i teritorijalnih direktora javnog zdravstva za prehranu, Nacionalna mreža za zdravlje žena, Bostonsko društvo knjige o zdravlju žena i Društvo za edukaciju o prehrani zatražili su od FDA uvođenje obaveze isticanja sadržaja kofeina na etiketama prehrambenih proizvoda, uključujući i bezalkoholna pića. Čini se da je FDA taj predlog stavila na čekanje. CSPI je FDA podneo još jednu peticiju 13. jula 2005., zatraživši od Agencije uvođenje obaveze isticanja zdravstvenih upozorenja na širokom rasponu pića, a nedavno je od FDA zatražila sprovođenje strožih standarda za 'energetska' pića i ostale takozvane funkcionalne prehrambene proizvode.
    Roland Griffiths, profesor s Odelenja za psihijatriju i bihevioralne nauke Medicinskog fakuiteta Univerziteta John Hopkins, lepo je sažeo problem i ukazao na potrebne korake. Njegove reči upućene su Amerikancima, ali vrede za sve građane sveta koji nisu svesni potencijalnih posledica uzimanja kofeina: 'Ljudi bi trebali pripaziti na svoju potrošnju kofeina. Uzimanje kofeina u količini ekvivalentnoj nekoliko šoljica kave dnevno može dovesti do nesanice, teskobe i problema s koncentracijom. Prekid uzimanja kofeina često dovodi do simptoma apstinencijske krize kao što su glavobolja i umor. Kofein ima blago svojstvo izazivanja zavisnosti, i roditelji bi trebali razmisliti o tome da svojoj deci ograniče njegovu potrošnju'. U svojoj knjizi 'Hrana-Vaš čudotvorni lek', stručnjak za zdravlje i pre­hranu Jean Carper upozorava žene u vezi s kofeinom. Ona kaže: 'Žene koje su pile barem jednu šoljicu kofeinskog pića dnevno, kao što su kava, čaj ili bezalkoholna pića, bile su sklonije PMS-u. Što su više kofeina uzimale, to su bili teži njihovi simptomi PMS-a'. Slično tome, u radijskoj govomoj emisiji Natural Living dr. Garya Nulla, posvećenoj usporavanju starenja, spomenuta je studija o odnosu izmedu kofeina i plodnosti u kojoj je utvrdeno da je samo jedno kofeinsko bezalkoholno piće dnevno bilo povezano sa smanjenjem mesečnih izgleda za začeće od 50%. Kombinacija kofeina i ugljične kiseline u gaziranim pićima takođe ih čini lošim izborom za ljude s crevnim problemima.

IZBOR JE VAŠ

    Ukratko, činjenica je da, s vremena na vreme, lekari objave rezultate istraživanja koji izazovu kratak žamor u medijima. Brojna istraživanja uključuju gazirana pića. Bilo bi, međutim, prikladnije kad bi se, umesto prolaznog zanimanja za te rezultate kao 'nove' priče za neprestano tragajuće medije, šira populacija pokrenula na delovanje - redefinisanje i preoblikovanje svojih života tako da u njih uključe rezultate medicinskih istraživa­nja, posebno kada ti rezultati predstavljaju uverljive razloge za promenu životnog stila. Izbor je na vama. Kole, energetska pića itd. dostupni su vam ako ih zatražite. Međutim, nakon što nepopravljivo naštete vašem zdravlju, nećete moći zatražiti od kompanija proizvođača da vam ga vrate. Razmislite o tome.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA