Futuronika - Naučno Predviđanje Budućnosti

  Futuronika, kao novonastala nauka, sve više popkušava da jasno predvidi pojedine važne događaje, ali i da ih precizno vremenski i teritorijalno locira. Neke nauke, poput teorije haosa, geometrije fraktala i slične, doprinele su stvaranju pogodne teorijske osnove za razvoj futuronike.

    Belgijski naučnik I. Prigožin dobio je Novelovu nagradu dokazavši da se iz haosa određenog stepena spontano rađa red. Američki naučnik Robert Šo je još 1978. godine na simpozijumu u Laguna BIču, sa svojim saradnicima predstavio zanimljivo otkriće: čak i sasvim slučajno (haotično) kapanje vode iz slavine, sadrži u sebi zakonomernost koja se može otkriti i rafički predstaviti. Uzgred, valja pomenuti da grafikon kapanja vode, gde jedna osa predstavlja vremenski interval između dve kapi, a druga između naredne dve kapi, takođe ima približan oblik izvrnutog i paperjastog slova S!
    Inače, radove od ogromne važnosti za teoriju haosa dali su i Daglas Hofštader - SAD, Viljem Fluser - Francuska, kao i brojni drugi naučnici širom sveta. Oni su uspeli uz pomoć računara, na bazi veoma prostih matematičkih zakona i uz pomoć fraktalne geometrije da stvore fantastično komplikovane grafičke forme koje se svojom haotičnom složenošću i lepotom koja iz nje proizilazi, mogu meriti sa formama prirodnog nastajanja. Sve je to, dakle, uslovilo stvaranje futuronike.

    Pojedinac ne može biti ravnodušan u odnosu na mogućnosti savremene nauke da prilično tačno predviđa važne događaje i kretanja, ali ono što ljude posebno fascinira jeste mogućnost modernog naučnog predviđanja lične budućnosti. Ozbiljni naučnici su se i ovim pozabavili. Tako je rođena personalna futurologija, koja se na veoma kompleksan način bavi mogućnošću predviđanja budućnosti pojedinca.
    Ovde, dakle, nije reč ni o kakvom proricanju, već o maksimalno mogućem predviđanju razvoja budućih događaja u životu pojedinca na koje on može uticati.
    Cilj personalne futurologije je, dakle, da pojedincu omogući ispravno donošenje odluka, planiranje i ponašanje u svim onim situacijama gde on ne može da kreira svoje aktivnosti na bazi uobičajenih znanja i iskustava. Drugim rečima, personalni futurolog daje savete tamo gde ne pomažu saveti drugih stručnjaka - lekara, advokata, ekonomista, psihologa i slično. Usmena ili pismena forma saveta koje svom klijentu daje personalni futurolog, naziva se - futuroskop. Međutim, svaka analogija sa horoskopima je čisto verbalna, jer se futuroskop na može staviti u šablon, a ono što on sadrži daleko je konkretnije i preciznije od horoskopa.
    Rad profesionalnog futurologa je dosta složen i zahteva dobra akademska poznavanja raznih nauka, kao što su: matematika, fizika, kibernetika, teorija sistema, teorija haosa, fraktalna geometrija, biologija, a zatim poznavanje onih oblasti koje se obično svrstavaju u domen metafizike i graničnih područja nauke. Ovde ćemo ukratko objasniti osnovne zakone koji čineparadigmatiku personalne futurologije, koja se još naziva i kompleksna personalna futurologija - KPF, upravo zbog svoje multidisciplinarne složenosti.
   

    Kao prvi zakon kompleksne futurologije obično se navodi zakon analogičnosti pojava. Ovaj zakon se jednako odnosi na makrokosmos, kao i na mikrokosmos - na čoveka. Ujedno, ovaj zakon je ugrađen i u neke druge savremene nauke, kao što je kibernetika. Svako ko je solidnije savladao srednješkolsku fiziku, zna, na primer, da zakoni gravitacionih, elekltričnih i magnetskih mađudelovanja imaju identičnu matematičku formu, s tim što se razlikuju fizičke veličine koje u njima figurišu. Klatno, teg okačen o oprugu i struja u prostom oscilatornom kolu, osciluju po istom (sinusoidnom) matematičkom zakonu. Cikličnost i periodičnost mnogih pojava u prirodi, podudarna je sa raznim kretanjima u priovredi, ekonomiji i ljudskom društvu uopšte. Naravno, i čovekovo ponašanje podleže zakonu analogičnosti pojava, što je od izuzetnog značaja za mogućnost predviđanja lične budućnosti pojedinca.
    Zakon setve i žetve takođe nije izum futurologije, već se za njega u filozofskom obliku znalo mnogo ranije. I ovaj zakon je u tesnoj vezi sa analogičnošću pojava. Iz pšeničnog semena ne niče kukuruz, a stara narodna mudrost kaže da se žnje ono što je posejano. Razume se da se važnost toga pravila ne iscrpljuje u njegovom bukvalnom značaju - u skladu sa zakonom analogičnosti, zakon setve i žetve važi i kada su u pitanju ljudska dela, reči i misli. Problem je što ga je tu mnogo teže prepoznati, usled čega mnogi pogrešno misle da u ponašanju i mišljenju ljudi on nema uticaja. Međutim, personlani futurolog obavezno mora da ga uzme u obzir.

    Zakon lavinskog efekta je u tesnoj vezi sa prethodna dva zakona. Mala grudva snega bačena niz padinu može da izazove lavinu, sićušno palidrvce može da izazove požar ogromnih razmera, a naizgled beznačajna reč može pokrenuti 'lavinu' događaja sa važnim posledicama. Poznavaoci teorije haosa kažu da zamah leptirovih krila može da bude uzrok oluje na drugom kraju sveta. Postupci pojedinca često mogu pokrenuti važan tok događaja, kako u pozitivnom - tako i u negativnom smislu, ma kako ti postupci sami po sebi izgledali nebitni.
    Zakon poravnanja takođe je jedan od opštih zakona Univerzuma.  Sve pojave teže ravnoteži, nivo vode u spojenim sudovima se izjednačuje, u ekonomskim kretanjima takođe se jasno uočava delovanje ovog zakona. Ljudi su suviše malo svesni prisustva zakona poravnanja u svemu onom što čine. Ovaj zakon reguliše svojevrsnu ravnotežu gubitaka i dobitaka.


    Zakon cikličnosti i ritmičnosti pojava je praktično poznat svim naukama. Za personalnu futurologiju posebno je važan i Zakon kruga pojava. Primeni li se na ljudsko delovanje i mišljenje, njimese mogu objašnjavati sličnosti među ekstremnostima. Ako jedna tačka na krugu simbolizuje, na primer, neko mišljenje, na suprotnu stranu kruga stići će se bez obzira u kom se pravcu krene iz te tačke. Otud su jednako rđavi ekstremni haos i ektremna organizacija, ekstremna inercija i ekstremna akcija, ekstremna pamet i ekstremna glupost.
    Nekom će izgledati čudno, ali valja reći da su Platon i Lajbnic formulisali dva zakona koji su, pored ostalog, od izuzetnog značaja za kompletnu futurologiju. Prvi je zakon celine, koji kaže da je celina više nego prost zbir sastavnih elemenata koji je čine.Ovaj zakon, kako ga je Platon formulisao još u antičko doba, danas predstavlja i osnovu savremene teorije sistema. U personalnoj futurologiji delovanje obog zakona se otkriva u istovremenom dejstvu više različitih uticaja, pri čemu se njihov krajnji ishod ne može posmatrati na bazi njihovog odgovarajućeg zbira, već kao mnogo kompleksnija uzročno posledična veza.

    Poznati matematičar Lajbnic, pre više od dva veka, zaključio je da u svemiru nema nijedne stvari, niti pojave, koja na neki način nije povezana sa svakom drugom pojavom, ili stvari, ma gde se nalazila i ma koliko bil udaljena.Ovo je zakon opšte međuzavisnosti stvari i pojava, čija se važnost u pravom smislu potvrdila tek sa razvojem kvantno - talasne fizike, ali je takođe od ogromnog značaja i za personalnu futurologiju. Preko njega se pojedinac i njegova budućnostdovode u vezu sa drugim ljudima, stvarima i pojavama, koje u manjoj ili većoj meri, posredno ili neposredno, neminovno utiču na oblikovanje njegove budućnosti.
    Ovde su navedeni najosnovniji zakoni koji su od značaja za rad profesionalnog futurologa. Međutim, on još mora znati i kako da svoje zaključke na najedekvatniji način prenese klijentu, kako da ga uputi i kako da mu omogući da pravilno projektuje sopstvenu budućnmost, u maksimalno mogućoj meri. Da bi mu posao bio olakšan, klijent se obično odlučuje za neku sferu svojih bavljenja, interesovanja ili osećanja, do koje mu je posebno stalo, na primer, ljubav, posoa, porodični odnosi ... Međutim, ono što personalnu futurologiju razlikuje od svih drugih metoda proricanja i predviđanja budužnosti nije amo naučni i statistički proverljiv metod, već i način na koji profesionalni futurolog dolazi do podataka za stvaranje nečijeg personalog futuroskopa.
    Profesionalno futurologu nisu potrebni nikakvi rituali, posebni ambijenti i rekviziti. Polazište njegovog rada predstavlja detaljan razgovor sa klijentom, koji liči na iskreno prijateljsko ćaskanje. Razlika je jedino u tome  što futurolog sve vreme razgovora beleži ono što smatra vaćnim. Razume se da se pri tome poštuje apsolutna diskrecija. Obilje podataka garancija je za stvaranje kvalitetnijeg futuroskopa. Klijent potom odlazi, a futurolog pristupa složenom poslu izrade futuroskopa, koji ponekad traje i više dana. Pri narednom susretu futurolog klijentu saopštava razultate svoga rada, što se može učiniti i u pismenoj formi. Ipak, neposredni kontakt se smatra daleko boljim, jer pruža mogućnost dodatnih objašnjenja. U radu profesionalnog futurologa nema, dakle, nikakve mistike niti igranja žmurke sa klijentom, u stilu 'vi ćutite, a ja ću da pogađam'. Logična je pretpostavka da ozbiljnom klijentu koji želi da kvalitetno kreira svoju budućnost, nije ni najmanje stalo da neko pogodi prvo slovo imena njegove dalje rođake.
    Profesionalna futurologija nije tako atraktivna poput vašarskih 'proroka'. Međutim, ona daje rezultate od velikog praktičnog značaja. Otud se za nju zanimaju mahom obrazovane osobe, kojima nije cilj da od predviđanja sopstvene budućnosti prave zabavu, već da je iskoriste na najbolji mogući način. Možemo očekivati da će gotovo svako u bližoj budućnosti, zahvaljujući daljem razvoju futuronike i komleksne futurologije, moći da 'pogleda' u sopstvenu budućnost. Naravno, onoliko koliko nam je dato, jer da potpuno sagledamo budućnost, ili da njom potpuno sami upravljamo, to pravo i mogućnost, za sada nemamo. Izvestan veo tajne kojim je budućnost uvek obavijena, čini važan deo suštine našeg života.