vrh
Meni

Filadelfijski Eksperiment

    Igranje sa vremenom i prostorom. Dvadeset drugog juna 1943. godine, u devet sati ujutro, u filadelfijskom mornaričkom brodogradilištu, izdana je naredba da se uključe četiri elektromagnetna generatora koji ce pokrenuti Vremenski‑Nulti Generator. Magloviti, zelenkasti oblak počeo je da okružuje razarač USS Eldridge (DE‑173). Kamere vojnih snimatelja i oči naučnika i vođa projekata nisu se odvajale od vojnog broda. Zaglušujuća buka generatora naglo se utišala. Razarač je nestao sa vidika. Dvadeset minuta kasnije 'Eldridge' se ponovo pojavljuje. Posada broda je u šoku. Govore da su mogli videti jedni druge, ali ne i brod.
 
      

   Pojedinci govore da su padali sa palube i histerično se smejali. Nekolicina je izjavila da su na kratko videli drugu luku, Norfolk bazu, da bi se sa vraćanjem oblaka, ponovo našli u Filadelfiji. Tri meseca kasnije, eksperiment je ponovljen. Ovaj put sa novom posadom. Razarač ubrzo nestaje. I pojavljuje se. I nestaje, ovaj put bez vidljivog razloga i paljenja generatora. Kada se ponovo pojavio, pokazalo se da je posada pretrpela strašne posledice: neki su nestali da se više nikada ne vrate, neki su dobili teške opekotine, nekolicina je završila u ludnicama...

  NIKOLA TESLA U PROJEKTU

    Da se malo vratimo do našeg proslavljenog naučnika. Colorado Spring, leto 1899, Nikola Tesla (1856 ‑1943) je čuo ritmicno otkucavanje na (svom izumu) radioprijemniku za niske frekvencije. Zapisuje u svoj dnevnik: 'Bio sam stvarno prestrašen; bilo je u tom otkucavanju nečeg mističnog, da ne kažem nadprirodnog, a ja sam bio sam u laboratoriji te noći...
     Premda nisam mogao dešifrovati njihovo značenje, bio sam siguran da ti signali nisu slučajni. U meni raste osećanje da sam prvi čovek koji je čuo signale sa druge planete.'
     Američki Vrhovni sud je u leto 1943. doneo presudu u korist Tesline tužbe protiv Markonija da je Nikola Tesla stvarni pronalazač radioaparata. Za Teslu je ona došla nekoliko meseci prekasno. Slična situacija je i sa tosterom, mikrotalasnom peći, kompjuterom, uličnom rasvetom: stvarni izumitelj je Tesla, a ne Edison. On je pronašao rendgenske zrake godinu dana pre Rendgena, ili radar i neonsko svetlo decenijama pre industrijskog 'otkrića'.
     Nikola Tesla je tokom 1930‑ih bio konsultant za američku mornaricu kroz NDRC (National Defense Research Committee). Slično kao i njegov rival Thomas Edison. Bio je angažiran na projektu broda koji bi bio elektronski nevidljiv neprijateljskim radarima. Inicijalna faza je započeta u Čikagu 1931. Dve godine kasnije, 1933. projekat je prebačen na Princeton University (Institution for Advanced Studies). Nakon početnog uključivanja u Projekat 1931. Tesla je dve godine bio odsutan. Na zahtev prijatelja (i američkog predsednika) Frenklina Delano Ruzvelta, ponovo se uključuje u Projekat sredinom 1930‑ih koji dobija ime 'Project Rainbow - Projekat Duga'. Teslini specijalno dizajirani generatori i sistem radio frekvencije trebali su da izgrade moćno elektromagnetno i radio‑frekventno polje. Za ovaj gornjepomenuti Teslin angažman može se naći uporišta u vojnim arhivima.
    Sada sledi priča iz pera Al Bielek‑a, kontroverzne ličnosti koji piše o ovom projektu već decenijama.
     'Tesla je postao vrlo zabrinut kada je saznao da će eksperimenti uključiti posadu brodova. Protestvovao je govoreći da naučnici ne mogu ni pretpostaviti šta se može desiti sa posadom tokom eksperimenta. Tražio je više vremena za istraživanja. Ali, rečeno mu je da zaboravi na to. Rat je počinjao. Dobio je nalog da počne sa testiranjem. I tako, jednog hladnog martovskog dana 1942. godine, započeo je prvi pravi test. Generatori su uključeni na vojnom brodu. Pokušaj dostizanja nevidljivosti. I ‑ ništa se nije desilo. Test je predstavljao promašaj. To je dalo Tesli izgovor da napusti 'Projekat Duga'. Deset meseci kasnije, nađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u New York‑u.

UKLJUČEN I AJNŠTAJN

    Albert Ajnštajn (1879 ‑ 1955) je učestvovao u nizu projekata Instituta na Princeton‑u. Eksperiment 'Duga' je delimično bio zasnovan na njegovoj 'Ujedinjenoj teoriji polja'. U svojim diskusijama sa dr. Rudolph Landenberg‑om, ekspertom u oblasti mina i torpeda, Ajnštajn je predložio upotrebu elektromagnetnih polja kao moguću zaštitu od podvodnih projektila. Povežimo bizarni 'Filadelfija Eksperiment' sa principima Ajnštajnove teorije.
    Ajnštajn u svojoj Teoriji premošćava jaz između mikro‑kosmosa i makro‑kosmosa. Gledajući bazične prirodne grupe kao energiju, materiju, vreme, prostor i gravitaciju, uočeno je da sve imaju nešto zajedničko: njihovi efekti se mogu pronaći i u atomu i u prostoru - svemiru. Ove grupe su jedinstvene sile, ali se naučno mogu podeliti na elektromagnetne i gravitacione.

     Ajnštajn ih je počeo analizirati i povezivati u jednu teoriju još (u svojim mladim danima, 1905) sa svojom čuvenom 'Specijalnom teorijom relativnosti'. Teorija (sumirana u čuvenom E=mc na kvadrat) pokazuje da svi sistemi/elementi/grupe koji se kreću na uniforman način, imaju iste vladajuće zakone. Na kosmičkom prostoru, gravitaciono polje dolazi do sunca i uzrokuje kretanje planeta oko njega. Na atomskom nivou, nukleus stvara elektromagnetno polje koje opet uzrokuje kretanje atomskih čestica oko njega. Sunce takođe ima elektromagnetno polje i svoje polove... kao što i atom ima svoje gravitaciono polje. Znači, reč je o ekvivalentima. I konceptima koji se prožimaju i prelamaju.
     Deset godina kasnije, 1915, Ajnštajn je objavio svoju 'Generalnu teoriju relativnosti'. Po njoj, kada svetlo (koje je elektromagnetna sila), uđe u gravitaciono polje, ono se savija. Stepen savijanja zavisi od mase i brzine gravitacionog tela.
     Pretočeno u projekat 'Duga', htelo se postići sledeće: ujediniti ove sile i promeniti stanje jednog tela - objekta. Ako bi se uspelo stvoriti gravitaciono polje koje oscilira na elektromagnetnoj frekvenciji, onda bi sadržaj unutar polja ostao isti, ali bi se moglo uticati na pojedine objekte, brisati ih ili učiniti nevidljivim. 
     Oni unutar polja bi vibrirali velikom brzinom i postali nevidljivi onima izvan polja. Elektromagnetno polje vibrira frekvencijom bliskom brzini svetlosti i stvara gravitaciono polje koje sprečava gubitak mase unutar polja i pretvaranje u čistu energiju. Jednostavnije rečeno, onemogućava objekat ili bića unutar polja da se dezintegrišu.
     Teorija pretočena u naučni pokušaj doista zvuči kao naučna fantastika. Ali, pokušajmo naučno objasniti principe rada uređaja kojima smo okruženi: laser, svemirske stanice ili obični TV. Rezultat će biti isti. Na teoriju će nam um reagirati skeptično. Ali, prisustvo samih uređaja nam se čini normalno, jer smo se navikli na njih. Ako je teoretsko objašnjenje i mogućnost za 'nevidljivi brod' postojala u prvoj polovini prošlog veka, onda je realizacija zavisila samo od ulaganja. A svetski rat, gubici Saveznika na moru i postojanje kritične mase naučnog kadra, opreme i finansija, dovelo je do insistiranja na uspehu ovog projekta.
     Naturalizovani Mađar Džon fon Nojman (1903‑1957): pionir na kompjuterskom dizajnu, kibernetici i razvoju atomske i hidrogenske bombe, je, uz Teslu i Ajnštajna, treći teorijski i organizacijski stub Projekta Duga.
     Razarač USS Eldridge (DE‑173) porinut je u more 27. avgusta 1943. Prvu godinu službe je proveo na Atlantiku ploveći od Bermuda, preko Karipskih ostrva do marokanske obale. Nakon toga je usledio transfer na Pacifik u blizinu japanske obale. Nakon rata, 1951. prodan je Grcima gde se nalazi i danas (u Pireju, i čeka da bude prodan u staro gvožđe.). Službeni brodski dnevnici su javno dostupni. Međutim, za prva tri meseca (27.08.43. ‑ 1.12.43.) stoji obaveštenje: '...the deck logs missing and therefore unavailable...'. Slučajnost? Zapisnici '...nedostaju, i stoga su nedostupni...'?
     Prema grčkim podacima, brod datira iz juna 1943, a na avgusta. I, napokon, vojni magazin 'Jane', koji inače daje tačne datume porinuća svih američkih vojnih brodova, za 'Eldridge' daje samo godinu (1943). To je jedini takav slučaj.
    Verovatno to sve leži u činjenici da su prvi testovi izvršeni u junu 1943, a onaj u kome brod stvarno nestaje, u oktobru 1943. Pa, ako vojni podaci pokazuju da je brod pušten u pogon u avgustu, onda se lako eliminiraju pitanja o njegovom navodnom učešću u eksperimentima dva meseca ranije. Zvanično objašnjenje je da tada broda nije ni bilo.
    Vojni komandni brod 'S.S. Andrew Furuseth' bio je na promatračkoj misiji uz brod 'Eldridge'. Brodski dnevnici vezani za pomenuti period '...have been destroyed by executive order!'  Unisteni!? Prema čijem nalogu?
     Frederik Trejsi, ratni veteran na vojnom brodu 'USS Antietam' nalazio se u filadelfijskom doku tokom eksperimenta. On izveštava o službenom memorandumu kojeg je posadi njegovog broda pročitao kapetan. Memorandum je došao iz Ureda Sekretara Armije i u njemu stoji da '...svako pominjanje događaja od 28. oktobra 1943, u kome je 'Eldridge' nestao, da bi se nakratko pojavio u Norfolk‑u, a zatim nanovo u Filadelfiji, biće smatrano činom izdaje'. Naravno, posada 'Antietam'‑a se dobro zabavljala dok je slušala ovaj Memorandum. Nešto kasnije, Tracy je čuo od kolega mornara i oficira da je kompletna posada 'Eldridge'‑a zadržana u mornaričkoj bolnici Bethesda Naval Hospital bez mogućnosti komunikacije sa svetom.
    Elektroničar i oficir osiguranja Patrick Macey govori o epizodi iz 1945. kada su pregledani filmski materijali koji su prikazivali tri bojna broda. 'Dva manja broda kao da su energijom hranili onaj veći. Nakon nekog vremena, centralni brod, razarač, polako je počeo da nestaje u magličastom oblaku. Mogao se videti samo otisak na moru. Kada se polje ugasilo, brod se pojavio...'
     Carl M. Allen, mornar sa 'S.S. Andrew Furuseth' govorio je o efektima eksperimenta na posadu broda, tokom i posle rata. 'Ponekad bi trebalo i šest meseci da se mornari 'odmrznu' od šoka. Nije reč o psihološkom šoku, već efektu Hiper‑polja.'
     Autor knjige 'The Case for the UFO', dr. M.K. Jessup ističe da je '...eksperiment vrlo interesantan, ali poguban za ljude. Upotreba magnetne rezonance izmiče van kontrole. Reč je, zapravo, o transferu materije u drugi nivo ili dimenziju i to bi moglo predstavljati prekretnicu, ako bi se moglo kontrolisat...'
    U noći 20.04.1959. dr. Jessup je pronađen mrtav u svojim kolima. Prema policijskom izveštaju, auspuh je bio zatvoren tako da je ugljen dioksid ulazio u kabinu automobila. Autopsija nije nikada izvršena, nikakva poruka nije nađena, a slučaj se vodi kao samoubistvo...

ŠTA JE BIO CILJ 

    Pokušajmo, još jedamput, sažeti priču o eksperimentu. Originalna ideja je bila da se američki vojni brodovi učine nevidljivim za protivničke radare ili/i učine potpuno optički nevidljivim.
Način da se to postigne bio je u korištenju ogromnog magnetskog polja oko broda koji bi uzrokovao odbijanje ili savijanje radarskih i svetlosnih talasa oko broda. Eksperiment je dao uspešne rezultate s tim da su se desile nepredviđene pojave...
    Brod je i stvarno, nakratko, nestao i zatim se vratio. Došlo je do dematerijalizacije i teleportacije... A, to nije bila nakana autora Projekta. U junu 1943. tone eksperimentalne elektronske opreme nalazile su se na 'Eldridge'‑u: dva masivna generatora po 75 KVA, magnetni navoji, transformatori i ostali hardver koji je generisao elektromagnetna polja.
    Dvadeset drugog juna, u devet ujutro, generatori su uključeni, i brod je nestao na 15‑ak minuta. Na povratku, posada je bila dezorijentirana i u šoku. Tri meseca kasnije, 28. oktobra 1943. u 17:15, izveden je finalni test sa novom posadom. Prvih nekoliko sekundi brod je, uz magličast oblak, bio jedva vidljiv. Onda potpuno nestaje.
   Pojavljuje se u Norfolk‑u, tamo nastaje uzbuna, lokalni vojni brodovi su u stanju pripravnosti. Nestaje iz Norfolk‑a, vraća se u Filadelfiju, deo posade je zauvek nestao, neki su potpuno istopljeni sa gvozdenom ogradom na palubama, deo je nepovratno izgubio razum.
    Tri jedina poznata preživela učesnika Filadelfija Eksperimenta, Rainbow Project‑a, Phoenix Project‑a, Project GOD, Project Invisibility i niza drugih pod kapom Montauk Project‑a su: Al Bielek, Preston Nicholas i Duncan Cameron. Sva trojica su se 'odmetnula' ispod kape vojnih i vladinih agencija i javno progovorila o kretanju kroz prostor, vreme i različite dimenzije, o bazama vanzemaljaca, teleportaciji, Atlantidi, Marsu, psihotronici, eksperimentima nad desetinama hiljada ljudi, manipulaciji nad milionima... Jasno, oni nemaju pristup vodećim medijama, naprotiv, nekoliko puta je pokušana likvidacija nad njima.
   A, zvanicno stanovište Mornaričkog ureda. Na učestala pitanja istraživača i novinara, odgovor je uvek bio isti: 'Nikakav Projekat Duga niti Filadelfija Eksperiment se nije izvodio tokom Drugog Svetskog rata!' Odgovor ne ostavlja nedoumice.
     Autor: Semir Osmanagić


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane