Tajna Ludog Gasadžije

    Ono što je Ludi Gasadžija počinio najpre u nekoliko gradića u Virdžiniji 1933. godine, a onda posle pauze od 11 godina i u jednoj seriji napada u mestu Matunu u Ilinoisu, može se uporediti samo sa panikom koja je nastala emitovanjem, sada već legendarne radio grame 'Rat svetova' Orsona Velsa.

    Iako su u pitanju bili manje više bezopasni napadi, jer je Ludi Gasadžija u kuće puštao gas slatkastog mirisa čije poreklo i sastav nikada nisu utvrđeni, ali je izazivao glavobolju kod žrtava, a povremeno i kratkotrajnu paralizu ruku i nogu - strah koji je zavladao među stanovništvom srednjeg zapada Amerike dostigao je razmere opšte panike. Zbog svega toga, u istragu se uključio i FBI, ali bez ikakvog uspeha.
    Pošto je istraga bespomoćno tapkala u mestu, za sve je okrivljena štampa. Retki tragovi koje je Ludi Gasadžija ostavljao za sobom, bili su zanemareni kao dokazi, a destine i stotine izjava očevidaca i žrtava napada su odbačene kao neosnovane i kao najobičniji plod mašte! Na kraju je slučaj proglašen očiglednim primerom masovne histerije koja je izbila iz nekog nepoznatog razloga.
    Glavna priča o Ludom Gasadžiji vezuje se za 1944. godinu i gradić Matun u američkoj državi Ilinois, gde je poprimila sve karakteristike misterije, da bi se na kraju završila onako kako je i počela, iznenada i bez ikakvog stvarnog objašnjenja. Kružile su glasine da je sve to delo američke vlade koja je poslala svoje agente da na srednjem zapadu testiraju neki novi gas koji planiraju da upotrebe u ratu, ali se zaboravljalo da su se identični događaji zbili više od decenije pre toga u Virdžiniji, u okrugu Botetur, što ovu teoriju, koliko god bizarna bila, opovrgava u startu.
    U moguće uzroke je upisano i zagađenje gasovima iz fabričkih dimnjaka, iako pri tome nije ponuđeno objašnjenje kako to da su fabrički gasovi selektivno delovali na istom području i u istom pravcu vetrova. U novije vreme umešali su se i ufolozi, pa mada je sve manje šanse da će posle toliko vremena ova misterija biti rešena, o njoj se i danas uveliko piše i nagađa. Gradić Hajmejker u Botetur oblasti u Virdžiniji bio je uspavano mesto u kojem se nikada nije događačo bilo šta neobično. Ali, oko deset sati uveče 22. decembra 1933. godine, međutim, sve se to iznenada promenilo. Najpre je gospođa Hafman dobila napad mučnine nakon što je omirisala ćudan gas koji je, očigledno, nekako bio ubačen u kuću.

    Njen suprug, Kal Hafman, smestio ju je u krevet i odlučio da ostane budan za slučaj da se napadač vrati. Pola sata kasnije to se i dogodilo, a svih osmoro članova porodice trenutno se smesta razbolelo od slatkastog mirisa. Hofmanovi su svojoj 19-godišnjoj čerci Alisi čak morali da daju veštačko disanje. Kal je otrčao kod komšija Hendersonovih da pozovu policiju, a u povrtaku su on i Ešbi Henderson opazili čoveka kako se trkom udaljavao od kuće.
    Porodični lekar koji se takođe našao na mestu napada, dr F.S. Drajver, izvestio je da je Alisino stanje izazvano krajnjom nervozom, ali je bilo i posledica udisanja gasa. I on i doktor Brekinridž koji je radio za policiju mislili su da je u pitanju hloroform ili čak suzavac. Jednini trag koji je dežurni pozornik Lemon otkrio, bio je otisak ženske cipele ispod prozora sa kojeg se verovalo da je napadač ubrizgao gas u kuću!
    Sledeći napad zabeležen je na božićno veče u obližnjem Koverdejlu. Klarens Hol je sa suprugom i dvoje dece stigao iz crkve oko devet i pet minuta. Čim su ušli u kuću osetili su čudan zadah. Hol je krenuo da proveri sobe i vratio se trenutak kasnije teturajući se i savijajući se. Supruga, koja je takođe osećala mučninu, izvela ga je iz kuće, a dr Brekinridž je u slatkastom zadahu ustanovio tragove formaldehida. Pronađen je samo jedan trag koji je ostavio napadač, a to je bio izvađeni zasun sa jednog prozora.
    Usledili su napadi 27. decembra na kuću A.L.Kelija i njegove majke u Trutvilu. Neposredno pre toga viđeni su žena i muškarac kako se vozikaju u autu. Sledeći napad se dogodio 10. januara opet u Hajmejkeru. Ovoga puta žrtve su bili Homer Hilton i njegova porodica. Dok je on sa suprugom spavao na spratu, u prizemlju je bila nihova ćerka sa bebom, čiji je muž bio zbog posla van grada. Ona je ustala da se pobrine za dete, a onda je čula neko mumljanje spolja i videla nekoga da petlja oko prozora. Trenutak kasnije soba je bila puna gasa, prozirnog i plavičastog. Mlada majka je zgrabila dete, ali je osetila iznenadnu ukočenost. Glasove oko kuće u isto vreme je čuo i jedan komšija. Iste noći u Trutvilu je napadnut G.D. Kinzi. Doktor Drajver je gas identifikovao kao hlorin, što su hemičari kasnije odbacili kao mogućnost.

    Posle nekoliko mirnih noći, Ludi Gasadžija se vratio 16. januara, napavši dom F.B.Divala. On je napustio kuću kako bi pozvao policiju i na raskrsnici video čoveka kako trči prema parkiranim kolima i odlazi. On i pozornik Lemon proveli su nekoliko sati vozeći se naokolo, ali nisu ništa otkrili. Ujutro, Lemon je ponovo pronašao otisak ženske cipele, ovog puta tamo gde je bio parkiran automobil.
    Napadi od 19. do 22. januara, a zatim još pet u toku samo tri noći u Kloverdejlu, Trutvilu i Karvins Kovu, izazvali su uznemirenost u čitavom okrugu. U Karvins Kovu jedan od napadnutih odmah je pozvao svoga brata, policajca iz Roanaka i brzo je postavljena blokada puteva, ali je Ludi Gasadžija uspeo da je izbegne. Sin jednog od napadnutih, Rejmonda Etera, video je siluetu kako se udaljava od kuće i ispalio za njom nekoliko hitaca iz puške, ali je promašio.
    Ljudi su počeli da provode zajedničke noći sa susedima, osećajući se tako sigurnijima, ali napadi nisu prestajali. Vlasti su postajale sve zabrinutije, jer su naoružani građani patrolirali noću ulicama. Morali su da povuku izjavu da su sigurno u pitanju šale nekih obesnih mladića jer bi, da je tako, dečaci već bili uhvaćeni. Umesto toga, došli su na ideju da je vinovnik neka mentalno poremećena osoba.
    U napadu koji se dogodio 25. januara, Ludi Gasadžija je bio osujećen, pošto je pas Čestera Snajdera lajanjem upozorio na nečije prisustvo. Tri dana kasnije, napdnuta je kuća Eda Stenlija iz Kloverdejla. Radnik na farmi, Frenk Gaj, tvrdio je da je video četiri čoveka koja su pobegla prema šumi. Otrčao je po pušku i kada se vratio nije ih više video, ali im je čuo glasove i u tom pravcu je ispalio nekoliko metaka. Dve noći kasnije, Ludi Gasadžija je ponovo posetio Stenlijevu kuću, ali je domaćin na vreme čuo zvuk iza prozora, mada nije zabeleženo šta se zatim dogodilo.
    Napadi su se nastavljali i 9. februara J. G. Šefer iz Litije sakupio je nešto snega koji je sadržavao supstancu slatkastog mirisa. Analizom je utvrđeno da sadrži sumpor, arsenik i mineralno ulje, što se uobičajeno koristilo u insekticidima. Na Seferovoj farmi bilo je neobično što su tragovi Ludog Gasadžije vodili od kućnog trema do štale, ali ne i nazad, tako da je izgledalo kao da je ta osoba jednostavno isparila u vazduhu! Tragovi ženske obuće, međutim, vodili su od dvorišta do puta.

    Napadi u okruu Botetur u Virdžiniji prestali su u februaru 1934. godine, a objašnjenja o neispravnim dimnjacima i fabričkim gasovima nisu dfržale vodu, mada ni teorija o usamljenom psihopati nije razjašnjavala kako je neko pored uličnih straža mogao da nosi spravu kojom je neprimećen upumpavao gas u kuće i isto tako neprimetno nestajalo!
    Incidenti su nakon toga pali u zaborav, a onda se Ludi Gasadžija ponovo pojavio, ali više od jedne decenije kasnije i to u Ilinoisu. Sve je bilo isto, sam ose ovoga puta napadač ograničio na gradić Matun na jugoistoku ove države. Jedan od meštana probudio se u ranim jutarnjim časovima 31. avgusta i požalio se supruzi da se loše oseća. Pitala je da nije slučajno ostavila odvrnut gas u kuhinji, a ona je, pokušavajući da ustane iz kreveta i proveri, shvatila da je paralizovana! Samo minut kasnije isto se desilo i ženi u susednoj kući.
    Sledeće večeri, gospođu Bertu Kerni je probudio sve jači slatkasti miris koji je preplavio njenu spavaću sobu. Osetila je da joj je donji deo tela paralizovan i počela je da viče. Čuli su je susedi i odmah pozvali policiju, ali nisu otkriveni nikakvi tragovi. Narednog dana je osećala da joj gore usne i patila je zbog suvih usta i grla. Kasno te noći, kada se njen muž vraćao sa posla, video je visokog i mršavog čoveka u tamnoj odeći sa tesnom, srnom kapom na glavi, kako se šunja oko kuće. Potrčao je za njim, ali nije uspeo da ga stigne.
    Štampa se dokopala senzacije i Matun je odmah postao poznat širom zemlje, što su policija i lokalna vlast dočekali sa negodovanje. Napadi su se ređali, na desetine građana se žalilo na mučninu izazvanu slatkastim vonjem i polučasovne paralize, ali su se nadležni držali priče o masovnoj isteriji koju šire i potpiruju novine. Čak i onda kada je bračni par Kordes, vrativši se kasno noću, na verandi pred kućom pronašao belu krpu koju je gospođa Kordes podigla i osetila čudan i slatkast miris iz nje. Pored mučnine, za tren oka je dobila tešku alergijsku reakciju, usne i lice su joj pomodrili i počela je da krvari iz usta. Simptomi su nestali posle dva sata, policija je uzela krpu kao dokazni materijal i na tome se sve završilo. Od tragova, na tremu su našli kalauz i jednu praznu tubu ruža za usne. Iste noći, Ludi Gasadžija je ponovo napao jednu kuću u tom mestu, čija je vlasnica tvrdila da je osoba u tamnoj odeći pokušala da silom otvori njena vrata.
     Konačno, pošto su napadi uzeli maha, stigli su i FBI agenti iz Springfilda, ali njohovo prisustvo nije ni malo obeshrabrilo Ludog Gasadžiju. Čak naprotiv!!! Panika se širila i kružile su glasine da je u pitanju begunac iz ludnice ili neki ludi naučnik koji testira svoje nove proizvode. Naoružani građani su se pojavili i na ulicama Matuna, ali i pored toga serija napda gasom je nastavljena. Žrtve su u nekim slučajevima čule zujavi zvuk nakon što bi prozračna, plavičasta izmaglica počela da ispunjava kuću i verovale su da je u pitanju aparat kojim je Ludi Gasadžija ubrizgavao gas.
    Federalni agenti i njhove lokalne kolege, ipak, u istrazi nisu makli dalje od pretpostavke o masovnoj histeriji koja je zahvatila Matun. Uprkos tvrdnjama žrtava, izveštajima lekara i kakvim takvim materijalnim dokazima, šef policije je dao 12. septembra izjavuz da je u pitanju velika količina gasa karbon tetrahlorida koja je korišćena u lokalnoj Dizel fabrici, ali je već sutradan iz kompanije stigao odgovor da se taj gas koristi samo u vatrogasnom odelenju i da bi bilo kakvi slični gasovi ne prouzrokuju pomenute sisteme. Pored toga, iz kompanije Atlas Dizel Endžin pitali su zašto taj gas nikada ranije nije prouzrokovao nevolje u gradu i kako tako precizno seče prozorska stakla po kučama u Matunu?
    Gradski poverenik za javno zdravlje, tomas V. Rajt, je rekao sledeće: 'Nema sumnje da manijak postoji i da je počinio brojne napade u gradu. Ali mnogi od prijavljenih napada nisu ništa drugo osim histerije, Strah od čoveka sa gasom je apsolutno u nesrazmeri sa činjenicom da je gas koji ubrizgava relativno bezopasan. Ceo grad je oboleo od histerije'.
    Poslednji napad se desio 13. septembra u kući Berte Benč i njenog sina Orvila. Oni su opisali napadača kao ženu obučenu u mušku odeću koja im je ubacivala gas kroz prozor spavaćče sobe. Sledećeg dana su ispod prozora otkriveni otisci ženskih cipela sa visokom štiklom. Prethodnih dana, Ludi Gasadžija je posetio jednu lokalnu proročicu, a ona je izjavila da je uspela da ga satera u ćošak i da je ličio na čoveka majmuna, što je proširilo dijapazon opisa.

    Da li je Ludi Gasadžija bio muškarac ili žena, jedna ili više osoba, posetilac iz druge dimenzije ili fantom, šta je hteo i koji su bili motivi njegovih napada, ostalo je bez odgovora, jer je iznenada iščezao, isto onako kako se i pojavio. Jedan od eksperata za paranormalna dešavanja podsetio je da se slična pojava dogodila vek ranije u Londonu i da su Ludog Gasadžiju tamo nazivali Džek sa Spring Hila. Po njemu, nije isključeno da se negde jednom ponovo pojavi.