Elektromagnetno Zračenje

   Proizvodnja je dostigla toliki nivo da eksperti upozoravaju na elektromagnetnu prezasićenost, koja se popularno naziva - elektrosmog.

Pošto živimo u ovakvom svetu, logično je da se svako od nas zapita - da li ovakva sredina može da ošteti i na koji način sve može da ugrozi zdravlje čoveka, postoje li elektromagnetne bolesti, možemo li oboleti od naših mobilnih telefona, mikrotalasnih pećnica, da li može bezbedno da se živi pored raznih odašiljača, trafo stanica, dalekovoda, da li su antene za prijem telefonskih signala i antene za Wi-Fi internet koje su postavljene na mnoge zgrade zaista besopasne?!


    Naučnici godinama ispituju kako razna zračenja utiču na zdravlje ljudi, da li izazivaju rak, glavobolje, nesanicu i razna druga oboljenja, ali do danas nisu dali konačan odgovor, a o razlozima se može nagađati. Sva ova pitanja mogiv su velikih diskusija koje su podelile stručnjake, a potrošače veoma uznemirile. Nauka potvrđuje činjenicu da smo neprestano bombardovani uticajima elektromagneta, da zapravo danas živimo u pravom okeanu eletromagnetnih talasa koji je sa sve većim razvojem tehnike i tehnologije sve veći, ali ni za jedno od tih zračenja se ne kaže da su štetna po čoveka.  Da li je to stvarno tako ili se štite interesi velikih moćnika, to ostaje da se vidi. Za sada se u naučnim krugovima pouzdano govori samo o uticaju telurskog ili geo zračenja koje se isključivo odnosi na pozitivno zračenje.
    Zemljino električno polje se sastoji od prirodnog negativnog polja i pozitivnog koje pripada jonosferi. Tu su i geomagnetsko polje i elektromagnetni atmosferski talasni fenomeni koji nisu ništa drugo nego električna pražnjanja koja se najčešće manifestuju za vreme oluja. Ultraviolentni, infracrveni zraci kao i dnevna svetlost, takođe su elektromagnetni talasi. Vlada pogrešno uverenje da su dugovečni gorštaci zdravi isključivo zdravoj ishrani, čistom vazduhu i vodi, ali tome svakako doprinosi i pozitivno geo zračenje, čijem su uticaji gorštaci izloženi više nego stanovništvo u ravnicama.
    Nauka veliku pažnju poklanja i negativnom elektromagnetno zračenju, a u našem okruženju detektuju se još mnoge druge vrste negativnih zračenja, jednom rečju nazvana geopatogena zračenja. Tu se pre svega misli na izvore zračenja koji se nalaze ispod površine Zemlje, kao što su podzemni vodotokovi, raseline i slično. U urbanim sredinama su mnogo prisutna i nadzema zračenja, koja su u većini slučajeva posledica proizvoda ljudskih ruku, a to su razna tehnička zračenja - trafostanice, grejne podstavnice, svi prenosnici visokog napona električne energije, satelitske antene, radarske i telefonske antene. Pored toga postoje i atmosferska, to jest, radijumska zračenja koja mogu biti posledica određenih promena u atmosferi, ali i uticaja raznih postrojenja koja se nalaze u našem okruženju.
    Tehnička zračenja su predmet rasprave u javnosti. Naime, 60-tih godina XX veka jedan novinar i jedan naučnik su uzbunili javnost žustro ukazujući na opasnosti od mikrotalasa koje emituju kablovi visokog napona. Dve decenije kasnije na svetlost dana je izišla prva studija o riziku od nastanka raka usled negatinmih električnih uticaja. Autori te studije objasnili su u jednom američkom naučnom časopisu da su od leukemije čak 2,2 puta obolevala deca koja su živela u kućama ispod dalekovoda. Mnoge studije, i kasnije kontrastudije, pokušale su da detaljnije ispitaju ovaj uznemirujući problem.

    U jednoj studiji iz 190. godine navodi se sledeći zaključak: 'Naučn evidencija o uticaju elektromagnetnih talasa na zdravlje pokazuje da ne treba mnogo da brinemo', a 2000. godine objavljena je studija u kojoj njen autor epidemiolog Ričard Dol iz Oksforda u Engleskoj obaveštava javnost o povezanosti između leukemije kod dece i elektromagnetnih talasa. On kaže da magnetska polja od 50 ili 60Hz, koja su česta na dalekovodima u Americi i Evropi, u suštini ne izazivaju rak, ali naglašava da se u obzir mora uzeti činjenica da velika i dugotrajna izloženost izaziva maligne tumore kod dece i to se najčešće dešava kada su mališani izloženi poljima sa intenzitetom od 0.4 mikrotesle ili više. Epidemiolog Ričard Dol takođe ističe da se svih 500 slučajeva leukemije kod dece, koliko se registruje svake godine u Engleskoj, može povezati sa uticajem elektrosmoga.
    Nekada u Jugoslaviji  bilo je zabranjeno graditi kuće u prečniku od 150 metara ispod dalekovoda, međtuim danas se toga niko ne pridržava. Razni odašiljači se postavljaju tik pored kuća u naseljenim mestima i zgradama i niko ne vodi - ili neće, računa o zdravlju ljudi, jer je danas profit mnogo važniji od bilo kakvog zdravlja naroda. Zna se da je narod bio i uvek će biti kolateralna šteta - dok se ne opameti. Ovaj zakon iz bivše Jugoslavije sigurno nije bez veze bio donešen, jer tada se i mislilo o zdravlju ljudi. Ljudi bi svakako morali da povedu računa o svom zdravlju i trebalo bi da izbegavaju sve ono za šta se makar i pretpostavlja da može da ga ugrozi.
    Nauka 'ne može' ili neće, da potvrdi svojim metodama postojanje sprege između štetnog zračenja i našeg zdravlja, ali ako je neko ko je dugo godina bio izložen uticaju štetnog zračenja oboleo, a potom određeno vreme izbegavao mesta sa štetnim zraćenjem i osetio poboljšanje, zar to nije dovoljno da se potvrdi kako neka zračenja zaista štetno deluju na zdravlje ljudi. Tehničko zračenje potencira u visokom psihosomatska obolenja, a ostale vrste zračenja uglavnom tipična organska oboljenja. Ipak, da ljudi ne bi paničili, treba da se zna da za sve ovo moraju da budu zadovoljeni i određeni uslovi, a to su: oboljenja će se pojaviti samo ako najmanje godinu dana boravimo u sredini u kojoj su štetna zračenja locirana, ako je detektovano zračenje dovoljno jako i ako boravimo u zonama sa štetnim zračenjem duže od sedam sati dnevno.


    Elektromagnetni talasi koji potiču od proticanja struje kroz metale imaju određenu frekfenciju koja se izražava u hercima, a energija se povezuje sa delovima elemenata ili fotonima koji se mogu povezati sa X-zracima i kosmičkom radijacijom koji imaju veoma visoku frekvenciju. Tada govorimo o jonskim radijacijama - jonizacija je proces posle koga u molekulima i atomima nema više elektrona. Ovaj fenomen može štetno uticati na živa bića i njihov genetski materijal. Nije nikakva tajna da jonske radijacije izazivaju opekotine i tumore. Nasuprot tome, fotoni povezani sa talasima niske frekvencije imaju mnogo manju energiju i njihove radijacije nisu jonizirajuće.

Naučnici ih dele u dve velike grupe: jedan se koristi u medinskoj dijagnostici, a druga čija je frekvencija od 3 KHz do 300 GHz, koju zrače kompjuterski monitori, mikrotalasne prćnice i alarmni sistemi, kao i radiodifuzne antene odašiljači i TV stanice. U ovu drugu grupu svakako treba dodati i mobilne telefone i repetitore.
    Da li jonska radijacija ima neki biološki efekat? Na ovo pitanje odgovor je pozitivan. Elektromagnetna polja mogu da ulaze u organizam i stvaraju toplotu zavisno od prirodne moći apsorpcije organizma. Može li ovaj toplotni efekat da negativno utiče na zdravlje čoveka? Osobe posebno osetljive na elektromagnetne talase mogu patiti od neobičnih i iznenadnih bolova , nesanice, povećanog znojenja i drugih tegoba.
    Ista priča se ponavlja i sa mobilnim telefonima. Poslednjih godina aparati, ali i telefonski odašiljači, optuženi su da izazivaju veliki broj bolesti: tumore na mozgu, migrene, nesanice, gubitak pamćenja, povećan krvni pritisak, smanjenu plodnost... na žalost, do sada nijedno od mnogih istraživanja, ne mogu da utvrde pravi odnos između korišćenja mobilnih telefona i tumora mozga koji se najčešće pominje. Brojna istraživanja na životinjama su pokazala da stalna izloženost elektromagnetnim poljima može da izazove rak, promene neuroloških funkcija, oštetćenje jajnika i moždanih ćelija zaslužnih za pamćenje i da su u velikoj meri zaslužna za stres. Međutim, kada se na pacove delovalo jačinom od 837MHz, identičnom jačinom koju emituju neki mobilni telefoni, ispostavilo se da niti izaizvaju rak niti povećavaju mogućnost nastanka raka mozga.
    Ništa nas ne sprečava da sumnjamo i da ne preduzmemo mere predostrožnosti. Mobilni telefoni štetno zrače preko granica tolerancije dok im se pune baterije, pa bi vlasnici tada morali biti udaljeni od njih najmanje 1-1.5 metara. Prekomerno korišćenje mobilnih takođe šteti.
    Neko će reći da je sve ovo cena koju plaćamo za ovaj život koji danas ne može da se zamisli, ili bar ljudi tako misle, bez tehnologije. Ali, za neke ta cena može biti velika.