Psihičko Oružje

   U tajnim laboratorijama eksperimenti su sprovođeni na životinjama, ali i nad osuđenicima na smrt. Da li je ruska mafija, posle raspada SSSR, oružje neverovatnih mogućnosti prodala zapadnim agenturama.

    Biografija Olega Davidoviča Kalugina mogla bi da posluži za filmsku sagu o špijunaži ili roman o novoj vrsti Džems Bonda našeg doba. U stvari, u skladu sa savremenim sredstvima, na CD je već objavljena igra 'Spajkraft', inspirisana njegovim životom i delovanjem, a Kalugin je dospeo da u televizijskom filmu SBS 'Špijunčina: priča o Robertu Hansenu' igra samog sebe.
    Oleg je rođen u Lenjingradu 1934. godine sa 'pedigreom' oca – visokog oficira Staljinovog NKVD. Pohađao je lenjingradski Državni univerzitet i KGB ga je regrutovao za inostranog obaveštajca. Prikriven kao novinar, pohađao je Kolumbija univerzitet u Njujorku u svojstvu Fulbrajtovog stipendiste od 1958. godine, a onda formalno radio kao dopisnik Radio-Moskve iz Njujorka, istovremeno se baveći špijunažom u korist SSSR i organizovanjem brojnih operacija za KGB. Od 1965. do 1970. bio je pomoćnik, a zapravo stvarni šef sovjetske ambasade u Vašingtonu. Brzo je napredovao i uskoro postao najmlađi general u istoriji sovjetske tajne službe.
    Početkom 80-tih, došao je u sukob sa rukovodstvom KGB, jer je kritikovao nepoštovanje zakona, proizvoljna tumačenja pravila službe i prijateljske veze unutar nje, pa je do 1987. obavljao dužnost šefa unutrašnje bezbednosti za Lenjingrad. Nakon toga je penzionisan, da bi ubrzo postao javni kritičar komunističkog sistema, što mu je jednako donelo ozloglašenost, ali i političke sledbenike. Gorbačov mu je dekretom 1990. oduzeo čin, odlikovanja i penziju, ali je Kalugin postao član Parlamenta, a posle avgustovskog puča 1991. godine i neplaćeni savetnik reformiste KGB Vadima Bakatina. Od 1998. član je Američke demokratske fondacije koju predvodi Aleksandar Jakolev, nekada bliski saradnik Mihajla Gorbačova. 
    Intervju u kojem je govorio o dostignućima bivšeg Sovjetskog Saveza u konstruisanju raznovrsnog psihotronskog oružja, Oleg Kalugin dao je američkoj televizijskoj mreži Ej-Bi-Si 1992. godine. U njemu je potvrdio mnogo toga što se već odavno nagađalo o sovjetskim eksperimentima na tom polju, ali ostaje utisak da je i dalje teško opredeliti se između potpunih negiranja ovih otkrića kao ordinarne besmislice sa stranica trač-rubrika i tvrdnji o fantastičnim otkrićima koja često prevazilaze i najbujniju maštu.


    Istorija parapsiholoških istraživanja i eksperimentisanja u bivšem Sovjetskom Savezu je veoma dugačka, mada je u vreme Staljinove vladavine, bar zvanično, ona odbacivana kao nenaučna i u suprotnosti sa dijalektičkim materijalizmom. Ali, dok je u Americi Džozef B. Rajn u dugom nizu ogleda sa pogađanjem znakova na kartama dokazivao postojanje telepatije, u SSSR je ubrzo prevagnula želja da se u takozvanom 'hladnom ratu' stekne prednost korišćenjem nesvakidašnjih sposobnosti pojedinaca u svrhu špijuniranja, da se pronađu načini kako bi se takve moći produkovale veštački, po želji, i da se stvore oružja o kojima potencijalne neprijateljske vlade ni ne sanjaju, a unutar zemlje mogu da posluže kao efikasan metod kontrole masa i nametanja volje.

    U seriji članaka posvećenim ovoj temi, novinar Emil Bahurin tvrdi, na osnovu svojih izvora, da su Rusi na kraju Drugog svetskog rata uspeli da se dočepaju velikog broja nacističkih okultnih istraživača i da nisu bili 'gadljivi' da njihove jezive eksperimente primene u svojim laboratorijama. Doktor J. A. Kolodov, na primer, istraživao je efekte konstantnog magnetnog polja na zečevima i došao do otkrića da ono izaziva neuobičajene promene na elektroencefalogramu životinja. Stvaranje i primena veštačkih polja u ljudskoj sredini, bio je sledeći korak koji je imao uticaj na zdravlje i ponašanje stanovništva da bi se postigla kontrola uma.
     Doktor Nikolaj Koklov, bivši agent KGB koji je prebegao na Zapad, dobio je 1976. zadatak od CIA da ispita tajna parapsihološka istraživanja u SSSR. On je razotkrio masu negativnih psihičkih eksperimenata, od kojih je dvadesetak bilo sprovođeno u dobro čuvanim laboratorijama i na njima zaposleno na stotine vrhunskih naučnika. Srca laboratorijskih životinja su bila zaustavljana telepatski, novorođeni zečevi ubijani strujom, a telepatske reakcije njihovih majki pomno beležene. Osuđenici na smrt bili su, po Koklovu, zgodni subjekti za različite smrtonosne testove, kao što je bilo korišćenje psihokineze, da bi se paralizovali pojedini delovi njihovih kičmenih stubova. Psihotroni generatori, tvrdio je Nikolaj Koklov, već tada su se u izvesnim vladinim laboratorijama u Moskvi proizvodili na veliko.
    U eksperimente je bilo uključeno i prenošenje virusa zracima, odnosno talasima na daljinu. Tome je decenijama ranije utro put ruski naučnik doktor Aleksandar Gurtvič i to otkrićem da sve žive ćelije produkuju nevidljivo zračenje, nazvavši ga 'mitogenetička radijacija'. Doktor Vlail Kaznacejev i tim naučnika u Novosibirsku su u hiljadama ponovljenih eksperimenata virus iz obolele ćelije prenosili na zdravu, koja se nalazila u hermetički zatvorenom kvarcnom kontejneru. 'Smrtonosna informacija', kreirana na ovaj način, mogla je da posluži kao ubistveno oružje na daljinu, o čemu je u američkoj 'Vojnoj reviji' u decembru 1980. godine pisao pukovnik Džon Aleksander. Sovjeti su, po njemu, uspeli da inficiraju pileći embrion smrtonosnim virusima uz pomoć ultravioletne radijacije, koja je prošla kroz kvarcno staklo i prenela bolest zdravom, neinficiranom embrionu. On je počeo da se degeneriše u roku od 36 časova.

    U psihotrone generatore negativnog zračenja, navodno, pretvoreni su mnogi suveniri u tadašnjem Sovjetskom Savezu – popularne ruske lutke 'babuške', kašike i slično, i da se dele kao pokloni određenim posetiocima. Pokazalo se da su oni koji su ih primili počeli da osećaju depresiju, ravnodušnost, čak i da pate od emotivnih slomova.


    U vreme Jurija Andropova, svedočio je penzionisani general-major KGB Oleg Kalugin, koji je bio šef ove tajne službe od 1967. do 1982. godine, kao predsednik Sovjetskog Saveza naredio je ubrzano istraživanje psihotronskog oružja, i bio je veoma zabrinut zbog saznanja o nekoliko centara u Kanadi koji su se bavili istim poslom. 'Kanadski istraživači moraju biti nadmašeni', poručio je naučnicima i odobrio za eksperimente fantastičnu sumu od pola milijarde rubalja!
    Po završetku hladnog rata, takozvani PSI-agenti i eksperti za paranormalno naoružanje, bili su prekomandovani uglavnom na ekonomsku špijunažu. Oni su iskorišćavani za dobijanje raznih informacija na daljinu u stranim zemljama i manipulisanje političarima i moćnim brokerima da bi se postigla dobit na berzama i pokrenuli biznisi u koje je bila umešana KGB. U post-komunističkoj Rusiji, paranormalna istraživanja dobila su prioritet kad je reč o pitanjima bezbednosti, a komandanta Jeljcinove bezbednosne službe, generala Georgija Rogozina, prozvali su 'moderni Raspućin', jer je redovno pratio horoskope zvaničnika stranih zemalja i u vezi sa budžetskim i finansijskim pitanjima, naročito prilikom provera odluka Glavne personalne komisije, obavezno je konsultovao tabele načinjene na osnovu Kabale.
    U intervjuu Ej-Bi-Siju, Oleg Kalugin ispričao je da je u vreme previranja u SSSR primio poziv iz Ukrajinske vojne laboratorije, u kojem mu je preneto da su eksperti za paranormalno oružje upotrebili psihotronske generatore i daljinske uticaje protiv Borisa Jeljcina da bi uzdrmali njegovo zdravlje. Usmerili su se na njegovo srce, sa namerom da ga ubiju. 'Po prvi put u životu, shvatio sam to paranormalno oružje ozbiljno', rekao je Kalugin.

    Ubrzo zatim, Jeljcin je doživeo srčani udar. Od tada su na održavanju njegovog zdravlja bili angažovani vrhunski ruski iscelitelji, među njima i poznata Džuna Davitašvili, a prodemokratski PSI adepti su zamoljeni da stvore psihički štit oko predsednika. Ekstrasensi i telepate, sposobni da predvide neprijateljske poteze i blokiraju delovanje njihovog psihotronog oružja, čuvali su Borisa Jeljcina i nekoliko njegovih najbližih saradnika, kako u predsedničkim prostorijama, tako i u njihovim domovima od negativnih uticaja. Parapsiholog doktor Larisa Vilenskaja, koja je sa doktorom Edvinom Mejom, vođom američkog projekta 'Zvezdana kapija', zajednički napisala pregled pod nazivom 'Uticaj na daljinu, psihokineza i bio-psihokineza', navela je da telepatski uticaji na ljudski mozak pozitivnom ili negativnom PSI-energijom, menjanje DNA u laboratorijskim kulturama uz pomoć daljinskog delovanja na rast biljaka i isceljujući efekti na ljude i životinje predstavljaju deo današnjih ruskih istraživanja.


     Oleg Kalugin otkrio je da su naučnici u bivšem Sovjetskom Savezu razvili instrumente koji su bili u stanju da akumuliraju psihičku energiju, a zatim je, po komandi, oslobode i usmere na željeno mesto. Ruski parapsiholog Edvard Naumov je upozoravao: 'Psihotroni generatori mogu uticati na jednu osobu ili na celu grupu ljudi. Oni mogu da pogode osobu, mentalno i emotivno, njenu memoriju i moć pažnje. Psihotronska sprava može da prouzrokuje psihički zamor, dezorijentaciju i da izmeni ponašanje osobe. Izvesni generatori mogu da pojačaju strah, anksioznost, bes, nesanicu, depresiju i suicidne misli, čak mi da dovedu do moždanog udara'.
    Ipak, ono što se, po svedočenju Kalugina i drugih, dešavalo na Neurološkom institutu Univerziteta u Harkovu, duboko zadire u svet onostranog i predstavlja istraživanje koje je kuriozitet samo po sebi. Naime, polazeći od prakse vudu-sveštenika da žrtvuju piliće ili neke druge životinje i preko njih dobijaju moć da bi ostvarili svoje ciljeve, naučnici u Harkovu ubijali su pacove i njihove mozgove stavljali u hemijski rastvor, a ekstrasensi su dovedeni sa zadatkom da sa njima ostvare komunikaciju. Mozgovi životinja su bili povezani sa monitorima, i reagovali su na misli i emocije koje su im tim putem prenošene još oko tri minuta nakon smrti!
    Šta se u burnim vremenima posle raspada Sovjetskog Saveza dogodilo sa otkrićima ove vrste i da li su ona i dalje ostala tajna za zapadni svet? Još u vreme kad je čuvena Nina Kulagina na daljinu pomerala objekte u vojnoj laboratoriji Utomski, doktor Genadij Sergejev došao je do niza otkrića na tom polju i, između ostalog, nagovestio da će navesti 'neme svedoke', predmete ili vegetaciju, da 'progovore', odnosno daju informacije koje su uskladištili apsorbovanjem PSI-energije iz okoline. Ovo je trebalo da bude od izuzetnog značaja za arheologiju, kriminalistička istraživanja i, možda, špijunažu.
    Da li preko ruske mafije, kojoj informacije ove vrste nisu ostale nedostupne, ili kontrašpijunažom, tek neki od produkata genijalnosti doktora Sergejeva, završili su na Zapadu, pored ostalog, pretpostavlja se u kokpitima američkih i britanskih borbenih aviona, na primer. Reč je o specijalnoj kacigi sa senzorima, koja pilotima pomaže da reaguju na približavanje neprijateljskih projektila i pre nego što ih primete! Naime, pošlo se od toga da nam informacija pre dolazi nesvesno nego svesno, a kaciga uz pomoć senzora registruje promene u moždanom polju i pilot ranije povlači okidač nego što bi to učinio svesnim putem!
    U svakom slučaju, američki obaveštajci su kopirali neke sovjetske istraživače, priznao je Džon Marks, bivši agent CIA i koautor knjige 'CIA i kult obaveštajaca'. Pod kodiranim imenom MKULTRA, CIA je pomagala i izvela brojne bizarne eksperimente na pacijentima u 180 mentalnih bolnica širom zemlje, zatvorima i drugim institucijama. Devetorici ljudi koji se leče u Memorijalnoj 'Alen' bolnici u Montrealu, CIA je platila milion dolara odštete, jer im je u eksperimentima potpuno izbrisana memorija. Cilj je da se poništenjem sećanja i implantiranjem lažne memorije i višestrukih ličnosti u osobu uspostavi kontrola njihovih aktivnosti kroz posebne zvukove, da bi ti ljudi postali 'superšpijuni'.
    Ni u Rusiji, navodno, nisu odustali od tajnih testova. Parapsihološki rat Istoka i Zapada se nastavlja, još suroviji.