vrh
Meni


Priča o Edgaru Kejsu

     Spavajući Prorok. Definisati život Edgara Kejsa kao neobičan, nije nimalo dovoljno. Njujorški 'Herald Tribjun' ga je okarakterisao 'neverovatnijim od neke naučnofantastične priče'. Nazivali su Kejsija čudotvorcem, prorokom koji spava, vizionarom van vremena i prostora, najvećim psihičarem i mističarem moderne istorije.

 
      
    Za njegove pronicljive disertacije rečeno je pak da su najvažniji izvor otkrovenja posle Isusa Hrista. Tokom 43 godine posvećene radu sa ljudima, stalno je ulazio u izmenjena stanja svesti u kojem su mu bile dostupne tajne tela, duha i duše. Ležeči na maloj sofi, okružen članovima najuže porodice i najbližim prijateljima, Kejs je lako prelazio u stanje slično transu. Saznavši samo ime i osnovne podatke neke osobe i mesto gde se ona trenutno nalazi, bilo gde na kugli zemljaskoj, on je tačno opisivao njeno fizičko stanje, naznačavajući uzrok bolesti i postupak koji će doneti izlečenje toj osobi. Ove njegove seanse su za rezultat imale više od 14.000 disertacija registruvanih i čuvanih u arhivama Virdžinija Biča u SAD.
    Zapanjujuća je preciznost njegovih dijagnoza i efektnost njegovih postupaka za izlečenje. Njegovo lečenje je za polaznu tačku imalo kompletno stanje čoveka, njegovog tela, duha i duše. Zato je Kejsi smatran 'ocem intergralne medicine', a njegovo delo izučavali su eminentni stručnjaci iz celog sveta.

PARADOKS I ZAGONETKA

    Kako je vreme prolazilo, polje njegovog rada se širilo, dostigavši do tada jedva dotaknute oblasti, donoseći savete i informacije u vezi sa područjima kao što su meditacija, psihologija, duhovni život, reinkarnacija ili predskazivanje svetskih događaja. Tokom više od 60 godina, Kejsova otkrovenja ostala su čvrsta i otporna na sve provere kroz vreme, nastavljajući da transformišu živote kao i do tada.
    Edgar Kejs, je i zagonetka i paradoks. Zagonetnost manifestuje nakon uporednog studiranja njegovih 14.246 disertacija i njegovog privatnog života. Tada se otkriva kakva je iscrpljujuća i potpuna posvećenost pokretala ovog čoveka da pomaže drugima. Iz kog raazloga bi se neko podvrgavao transu gotovo 15.000 puta, tokom više od 40 godina., kad se ' probudivši se' ne bi sećao ničega što je u tom stanju govorio?. Ako znamo da je odbijao novčane nadoknade za svoje usluge, prihvatajući samo onoliko koliko mu je bilo neophodno za podmirivanje najskromnijih potreba porodice - a uz sve to podnoseći analize i izučavanja bezbroj istraživača i preterano interesovanje medija - nalazimo čoveka čvrsto utvrđenog u sebi samom i potpuno posvećenog čovečanstvu.
    Paradoks je u sledećem: mnoge informacije od onih koje je izgovarao 'uspavani' Kejs nisu bile u skladu sa načinom razmišljanja 'budnog' Kejsa, njegovog hrišćansko-fundamentalističkog obrazovanja i vaspitanja. Ovaj paradoks ga je neprestano opterećivao i terao da pronađe odgovor. Sve njegove sumnje u ipak postepeno nestajale, zahvaljujći ćinjenici da su njegove dijagnoze uvek bile praćene izlečenjem, čak i u potpuno beznadežnim slučajevima, i da su saveti koje je davao potpuno transformisali osobe koje su ih prihvatale, dajući novi smisao njihovim životima.
    Prema rečima većeg broja istraživača, Kejsova otkrovenja daju odgovor na sva temeljna pitanja postavljena od najdavnijih vremena. Ta otkrovenja zainteresovala su nauku i religiju, što jasno pokazuje da je moralni svet podvrgnut zakonu uzroka i posledice koji vladaju u fizičkom svetu - pokazalo se da ljudska patnja nije prouzrokovana jednostavnom razmenom materije, već da potiče od pogrešnih postupaka ili načina razmišljanja, a to opet ukazuje da se nejednakosti u pogledu urođenih karakteristika ne duguju hiru Stvoritelja ili slepom mehanizmu nasleđa, već da su direktna posledica dobrih i loših dejstvovanja u prthodnim životima.
    Kejsijeva otkrića ukazuju na to da sve patnje i ograničenja u ljudskom ćivotu imaju edukativnu ulogu, da su sve fizičke mane moralnog porekla, i da su to lekcije koje duže treba da učimo, da bismo shvatili kako da dostignemo znanje i savršenstvo.


ŠTA JE TO OTKROVENJE?

    Evo kako su, po Kejsovim rečima, nastajala njegova otkrovenja i disertacije o njima: 'Kada započinjem seansu, prvo uradim sledeće: olabavim na delovima svoje garderobe sve što bi me sputavalo - kravatu, manžetne, kaiš, pertle - kako bi uspostavio savršenu cirkulaciju kroz čitavo telo. Zatim legnem na sofu u radnoj sobi.  Ako treba da dam dijagnozu fizičkog stanja pacijenta, okrećem glavu prema jugu, a noge prema severu. Ako pak treba da dijagnostificiram život neke osobe uopšte, njenog karaktera, i slično, onda legnem obratno. Razlog ove razlike u polarizaciji ne znam.
    Kada se udobno namestim, stavljam ruke na čelo, na mesto gde se nalazi treće oko, i počinjem da govorim. Ovo sve prema rečima posmatrača, jer ja sam od početka sasvim nesvesno i instiktivno primenjivao ono što koriste inicirani meditanti. Zatim, čekam nekoliko minuta dok ne dobijem nešto što bi se moglo nazvati znakom za početak - bljesak bele svetlosti, ponekad zlatnih tonova. Ova svetlost za mene je OSOBA sa kojom sam uspostavio kontakt. Kada ne ugledam svetlost, znam da ne mogu da dam dijagnozu.
    Nakon što ugledam svetlost, spuštam ruke nna pleksus solaris - tako kažu posmatrači - i tada moje disanje postaje dublje i ritmičko, dijafragmatsko. To traje nekoliko minuta. Tada moje oči, koje su do tada bile širom otvorene, fiksiranog pogleda, počinju da se zatvaraju i trepću, vodič seanse zna da sam spreman da primim sugestije, koje mi on zatim jasno i polako daje. Govori mi se ime osobe za koju se traži dijagnoza i mesto gde se ona u tom trenutku nalazi. Zatim sledi pauza... dok ne lokalizujem telo te osobe, i tada počinjem da opisujem njeno stanje...
    Informacije koje izgovorim u tom stanju na stotine puta bile su podvrgnute ispitivanjima, da bi kao najveća potvrda njihove ispravnosti stigao rezultat postignut pridržavanjem mojih saveta. Svi učimo isključivo kroz svoje iskustvo, pa tako i ja: počinjemo da verujemo ili da razumevamo korak po korak... Svima su nam potrebno sopstveno iskustvo i sopstveni zaključci, te vagajući ovu ličnu evidenciju isprobavamo da li sve odgovara onome najdubljem što nosimo u sebi. Zapravo, izgleda da ne postojisamo jedan izvor informacija, kojem imam pristup, već više njih.
    Jedan od ovih izvora sigurno je Registar, trag koji ostavljaju iskustva jedinki ili celina kroz vreme. Zbir ovih iskustava zapisan je, da tako kažem, u podsvesti individue, što nazivamo Registrom Akaše. Svakom od nas su ovi zapisi dostupni ako uspemo da uhvatimo talasnu dužinu na kojoj se oni nalaze.
    Izgleda da sam ja jedan od onih malobrojnih koji mogu da ostave po strani svoju ličnost i da na taj način dušu usklade sa talasima ovog izvora znanja Univerzuma. U mojim rečima nema uobraženosti, niti taštine, nemam o sebi mišljenje da posedujem nešto što drugi rođenjem nisu dobili. Ubeđen sam da nema  osobe na kugli zemaljskoj koja ne poseduje istu ovu sposobnost. Siguran sam da sva ljudska bića poseduju mnogo veću moć od one koju mogu da zamisle - kad bi se samo rešila da plate cenu koju zahteva razvoj ovih sposobnosti, što u osnovi nije ništa drugo do zaboravljanje egoizma i ličnih interesa. 


REGISTAR AKAŠA

    Znači, prvi izvor informacija potiče iz podsvesti svake osobe, svakog pacijenta. Podsvest, prema Kejsovom objašnjenju, sadrži sva sećanja vezana za sva iskustva kroz koja neka osoba prođe, ne samo od rođenja pa naovamo, već i iz svih prethodnih života. Podsvest je dostupnija od svesti, isto kao što je jednostavnije putovati podzemnom železnicom sa jednog kraja Njujorka na drugi, nego njegovim ulicama na površini. Pod hipnozom, Kejsov duh mogao je da se približi dubokim podsvesnim nivoima drugih osoba. Ovo objašnjenje nije teško prihvatiti, jer se poklapa sa otkrićima psihoanalitičara u vezi sa postojanjem i sadržajem podsvesnog.
    Drugi izvor informacija, po Kejsu, jesu zapisi Akaša. Po njegovom objašnjenju, AKASHA je sankrtska reč koja opisuje fundamentalnu eteričnu supstancu Univerzuma, čiji sastav je elektro-spiritualan. Na Akaši ostaje otisnut neizbrisiv zapis svakog zvuka, svakog zraka svetlosti, svakog pokreta i svake misli, i to sve od nastanka Univerzuma. Postojanje ovog Registra objašnjava sposobnost proroka i vizionara da sagledaju prošlost, bez obzira na to koliko je nešto bilo davno ili nedostupno običnom ljudskom znanju. Sposobnost da spoznamo ove vibrirajuće zapise počiva u unutrašnjem biću svakog od nas i zavisi isključivo od senzitivnosti našeg organizma. Postiže se sinhronizacijom sa odgovarajućim nivoima svesti, na način sličan traženju odgovarajuće talasne dužine na radiju.
    Isto tako, ovi zapisi mogli bi da se nazovu i Univerzalnim sećanjem Prirode, ili Knjigom života. Akaša je vekovima ranije prihvaćena od strane istočnjaka, dok su hinduistička učenja o dvojnoj prirodi materije, energiji i transmisiji misli putem telepatije, i slično, činjenice koje je zapadna nauka tek odnedavno prihvatila.
    Edgar Kejs nastavlja svoju priču: 'Mnogi me pitaju kako sprečavam upliv neželjenih uticaja u moj posao. Da bih odgovorio na ovo pitanje, dozvolite mi da ispričam nešto što mi se dogodilo u detinjstvu. Kada sam imao jedanaest ili dvanaest godina već sam bio pročitao komletnu Bibliju tri puta. Do ovog trenutka pročitao sam je 56 puta. Bez sumnje, mnogi od vas su je pročitali više puta, ali ja sam pokušao da je pročitam za svaku godinu života po jednom. Kada sam bio dete Molio sam Boga da mi omogući da učinim nešto za druge, da mogu da pomognem ljudima da razumeju sebe, a naročito da mogu da pomognem bolesnoj deci. I, jednog dana, imao sam viziju koja me je uverila da je moja molitva saslušana i uslišena. Ja verujem da je moja molitva uslišena, i svakoga dana kad prelazim u nesvesno stanje pomaže mi ista ta vera. Ako se objekat želje ne menja, u skladu sa željama koje pojedinac iskreno neguje, ova informacija stiže do Univerzuma: ono što neko moli, to i dobija...'

LJUBAV JE NAJBOLJI LEK

    Ovaj skroman i neobičan čovek, koji je mogao da vidi sve relativno u carstvu nesvesnog - telo i dušu ljudi, Zemlju i Univerzum - sa razlogom je nazivan 'čovekom sa očima od iks-zraka'. Vođen jasnoćom svoje podsvesti, video je kroz hodnike vremena nemirnu svetsku scenu, opisujući budućnost Rusije, Kine, Japana, Velike Britanije, Amerike... Predvideo je da će Negleska izgubiti Indiju, u vreme kada to niko na svetu nije verovao. Kraju komunizma pridodao je i predskazanje o pobožnoj i bogobojažljivoj Rusiji. Za Kinu je predvideo konačnu demokratizaciju, koja se do tada nigde nije spominjala. Svojoj zemlji je predskazao, kako posledicu rasizma, sve unutrašnje sukobe i događaje koji su se tačno tako i zbili. Predvideo je kraj Drugog svetskog rata za 1945. godineu, koja je istovremeno bila i godina njegove smrti.
    U oblasti medicine, primetio je da većina bolesti tela nstaje u duši ili duhu, usled emotivnih frustracija, želje za osvetom, gneva... Savremena medicina počela je da mu daje za pravo, potvrđujući da je između 70 i 80 odsto bolesti psihosomatske prirode, što će reći da se manifestuje u telu, ali im je uzrok u psihi čoveka. Tako je, ponekad, savetovao onima koji su tražili izlečenje svog tela: 'Umesto gneva, osećajte ljubav. Nemoguće je mrzeti svog brata ili suseda, a nemati čir na želucu ili stomaku'.
    Čoveka je posmatrao kao celinu tela, duha i duše, a sve što bi narušavalo jedan od ovih elemenata uticalo je na jedinstvenu celinu bića. Koliko puta je samo govorio pojedincima: 'Ako hoćeš da se izlečiš, moraš da promeniš svoje ponašanje'. Ili pak,grdio je nekoga ko je odbijao da se promeni: 'Zašto želiš da izlečiš svoje telo, ako ćeš nastaviti sa svojim egoizmom i svojeglavošću? Lečenje, zbog čega? Ako lečenje ne obuhvati čoveka kao celinu, nije pravo lečenje i besmisleno je'

REINKARNACIJA I HRIŠĆANSTVO

    U njegovo vreme ideja o reinkarnaciji bila je zaista revolucionarna stvar. Vaspitavan i odgojen u fundamentalnom hrišćanstvu, kada je bio budan, Kejs je osećao odbojnost prema ovoj jednostavnoj i istovremeno konfuznoj reči.
    Ubrzo je njegov izvor informacija počeo da ga izvlači iz ove konfuzije. Postalo mu je jasno da reinkarnacija predstavlja evoluciju. Evoluciju ljudskog duha, kroz niz života na zemlji, bivajući u nekim od tih života muško, u nekima žensko, danas prosjak, sutra princ, sada pripadnik jedne rase, kasnije pripadnik druge, i tako sve dok duh ne dostigne savršenstvo koje je propovedao Hrist. Duša je samo glumac koji se uživljava u različite uloge i oblači razne kostime svake večeri.
    Ideja o reinkarnaciji davno je prihvaćena na Istoku, gde milioni ljudi živve u skladu sa svojim etičkim principima. U našoj, zapadnoj hemisferi, veliki broj intelektualaca prihvatio je ovu ideju i pisao o njoj. Šopenhauer je bio vatreni pobornik reinkarnacije, isto ka oi Gete, Đordano Bruno, Platon, Pitagora i mnogi drugi. Danas, na primer, 70% Amerikanaca veruje u reinkarnaciju.
    Nije li zapravo ova ideja, to jest princip, u osnovi Hristovog učenja! Kejs kaže da u jevanđeljima postoje delovi koji mogu biti shvaćeni samo posredstvom učenja o reinkarnaciji. Na primer, u delu gde se Isus obraća Svetom Jovanu Krstitelju, govoreći mu da je on ranije bio prorok Ilija, koji je došao ponovo. Ili pak kako drugačije protumačiti pitanje njegovih učenika: 'Učitelju, šta je zgrešio ovaj čovek, ili članovi njegove porodice, da bude rođen slep'? Ako nije živeo nikad ranije, kako je mogao da zgreši? U suprotnom ovo pitanje ne bi imalo smisla. Dakle, sve ovo ukazuje na jedno prećutno verovanje u reinkarnaciju među Isusovim učenicima, verovanje da su urođene fizičke mane 'zaslužene' grehom i oglušivanjem o ovaj Zakon. Zar Isus, pred samo svoje hvatanje, u Getsimanskom vrtu, nije rekao svetom Petru - kada je ovaj krenuo da ga zaštiti, to jest ubije one koji su pokušavali da uhvate Isusa: 'Uvuci mač u svoje korice, jer ko mačem ubija, od mača će i poginuti...' Ili,  ono čuveno: 'Što seješ, to ćeš i žnjeti'. Sve ovo jasno se odnosi na karmu, na ovaj provratni zakon, zakon uzroka i posledice, koji funkcioniše iz života u život.

BOG JE U NAMA

    Analizom Kejsovih otkrovenja, zapisanih u disertacijama, o svakom od pacijenata ponaosob,utvrđeno je da su potpuno u skladu sa prvobitnim, bez obzira na vremenski period koji je protekao između prve seanse i neke sledeće. Reči iz poslednje seanse uvek su se nadovezivale na prethodnu i bile u skladu sa njom. Sve to podsećalo je na čitaoca koji je obeležio stranicu knjige, da bi nastavio tamo gde je stao. Mnoge od njegovih disertacija sadrže informaciju koja je u osnovi bila povezana sa nekom od istorijskih epoha, kao što su drevni egipat, ili Atlantida. Nakon upoređivanja po grupama, u zavisnosti od istorisjkog perioda, vidi se da su svi, i najmanji detalji, u skladu jedni sa drugima - isto tako i sa registrovanim istorisjkim činjenicama, ma kako one neprijatne bile.
    Dokazano je i dasu sve Kejsove psihološke analize bile tačne. Opisivao je potpuno nepoznate osobe, ma gde se one nalazile, njihove najintimnije karakteristike, njihove vrline i mane, detaljno pričajući o njihovim prethodnim inkarnacijama, iz kojih je poticao njihov sadašnji stepen razvoja, stalno naglašavajući da smo proizvod svega što smo ikada razmišljali. osećali i uradili u prethodnim životima. Čovek neprestano pronalazi sebe samog, ponavljao je Kejs, što bi u prevodu značilo da se neprestano suočava sa posledicama pređašnjih gestova, a ono sa čime odbijamo da se suočimo i da naučimo, vraća nam se uvek iznova, dakle, suočavanje i učenje samo odlažemo.
    Analizom pomenutih disertacija, uočeno je i da su se određena istorijska razdoblja ponavljala, dajući time mnogim pacijentima sličnu istorijsku osnovu.
Kejs razlog ovoga nalazi u tome što se uopšteno uzevši duše iz jedne epohe zajedno inkarniraju u nekoj narednoj, da bi u međuvremenu neka druga grupa duša živela svoje živote na zemlji, i tako naizmenično, u skladu sa ritmičkim procesom kojim se radi na kolektivnoj Karmi. Znači, veći deo duša koje trenutno žive bile su zajedno i ranije u nekom istorijskom razdoblju. Kada je reč o bliskim dušama, bilo da su rođaci, ljubavnici, prijatelji ili poslovni partneri, one su bile povezane sličnim nitima i u nekim drugim vremenima.
    Mnogi Kejsovi savremenici često su se pitali zašto se on, ako je zaista već dokazano da je posedovao neograničenu moć predskazivanja, nije obogatio tražeći zlato ili naftu, kladeći se na konjskim trkama ili ulažući na berzi, umesto da najveći deo života provede u siroimaštvu.
    Neki su se zaista obogatili zahvaljujući Kejsovim berzanskim savetima, drugi su zaista otkrili naftu tamo gde im je on rekao da je traže, dok su treći dobili kladeći se na konjsim trkama. Kejs nikada ništa nije predskazao u svoju korist. Možda razlog treba potražiti u njegovim rečima da se nikad niko nije obogatio, a da mu je to bio osnovni motiv. Uvek kada bi nekome davao savet o zaradi, ili o nečemu materijalnom, počinjala je da ga užasno boli glava, a glas mu se postepeno gubio. Konačno, Kejs je shvatio da je pridavanje važnosti materijalnom, zapravo, negativna sila, koja bi mogla da mu uništi ono što je on smatrao Božijim darom.
    Kejsove reči nas istovremeno upozoravaju da je sva Snaga i Kreativna energija, ono što nazivamo Bogom, zapravo sadržano u nama, u hramu našeg tela, i da samo treba da spoznamo sebe. Neko je jednom prilikom upitao Kejsa koji je prevod Biblije najbolji, On je na to odgovorio: 'Verzija koja je najbliža istini... jeste ona koju primenjujemo u svom životu'.
    Tako je mislio do poslednjeg trenutka. Uprkos tome što su ga predskazanja upozoraval da će se energija njegovih nerava istrošiti ako bude nastavio da više od dva puta dnevno ulazi u stanje transa, Kejs je živeo za druge i nije sebi mogao dozvoliti da nekome ne posveti pažnju. Imao je seanse zakazane po dve godine unapred, ponekad i do 12 seansi dnevno. Kao posledica ovakvog načina života usledila je i njegova fizička smrt 3.januara 1945. godine. Imao je 67 godina.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane