E Banking
Uskoro će sve preći na elektronsko plaćanje. Zato na vreme saznajte sve o E bankarstvu i kako ga koristiti na najbolji način. Nekada smo gledali na filmovima kako se u svetu koriste male plastične kartice za plaćanje računa, kako se preko računara vrše razne transakcije...
Osmeh na lice:
Danas nam više ne trebaju filmovi za to, dovoljno je izaći na ulicu i videti bankomat na svakom ćošku ili jednostavno upaliti računar. Kako je došao i dokle je stigao E banking u Srbiji. E bankarstvo u Srbiji. Kako, zašto i koliko korititi razne kartice? Prednosti i opasnosti moderne tehnologije.
Svetske banke putem računara nude svojim klijentima skoro sve usluge koje klijent može da dobije na šalteru banke: otvaranje računa, plaćanje računa, podnošenje zahteva za kredit i drugo. Nekada je Srbija bila u velikom zaostatku za ovakvim načinom poslovanja, ali danas to više nije tako. U poplavi banaka danas u Srbiji kvalitet e-bankinga koji neka banka pruža, je i jedan od faktora koji odlučuje kojoj će se banci klijent prikloniti.
Osnovni razlozi zašto su banke (prvo na Zapadu) započele razvoj sistema za elektronsko poslovanje su: prvo, veći komfor korisnika, kojima je ovim sistemom omogućeno da završe posao bez odlaska u banku, a drugi je smanjenje troškova. Izračunato je da je cena pojedinačne transakcije i do 20 puta niža ako se izvrši preko Interneta a ne na šalteru banke.S obzirom da banke u svoje troškove ubrajaju plate službenika na šalterima, obezbeđenje, održavanje sistema, ova velika razlika u ceni jasno pokazuje koliko e-banking znači bankama.
Poseban problem u početku predstavljalo je nepoverenje u ovakav način poslovanja. Zbog toga je bilo potrebno informisati i obrazovati korisnike, pogotovo u pogledu bezbednosti ovakvih transakcija. Pošto su banke sa svoje strane preuzele gotove i proverene sisteme zaštite podataka, ovaj problem se ipak pokazao mnogo manjim nego što je mogao da bude tako da je većina korisnika veoma brzo prihvatila pogodnosti koje pruža ovakav način poslovanja.
Elektronsko poslovanje (e-banking) u osnovi znači automatizaciju poslovnih procesa primenom informacionih i komunikacionih tehnologija i predstavlja efikasno sredstvo za obavljanje poslovnih aktivnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou. E-poslovanje obuhvata e-trgovinu (kupovinu i prodaju putem interneta) i restrukturisanje poslovnih procesa sa ciljem realizacije najbolje upotrebe digitalnih tehnologija. Prihvatanjem prakse e-poslovanja, Srbija mora da iskoristi nove ekonomske mogućnosti koje se otvaraju sa ciljem da:
■ Promoviše privredni rast i socijalni razvoj,
■ Unapredi poslovnu efikasnosti i produktivnost,
■ Smanji troškove poslovanja,
■ Omogući domaćim kompanijama lakšu reintegraciju u evropsko i svetsko tržište.
Primenom e-bankinga u različitim sektorima nacionalne privrede povećava se povezanost i međuzavisnost računarskih mreža privatnih i javnih organizacija uključenih u domaće i međunarodne ekonomske aktivnosti. Na ovaj način, nacionalna privreda se kreće iz faze interakivnog delovanja autonomnih subjekata ka fazi integrisanog sistema za upravljanje informacionim tokovima u privredi, što joj daje karakteristike e-ekonomije ili društva zasnovanog na infomacijama (infomacionog društva). U savremenoj eri globalnog razvoja svetske privrede i društva, e-poslovanje postaje pokretač svetskog privrednog porasta. Izostanak primene e-poslovanja vodi ograničavanju razvoja nacionalne privrede.
Prednosti primene e-poslovanja mogu biti definisane na sledeći način: smanjenje troškova poslovanja, povećanje efektivnosti u smislu širenja tržišnog potencijala i boljeg zadovoljavanja potreba potrošača, unapređivanje inovacija proizvoda i usluga putem interaktivnog odnosa na relaciji potrošač-snabdevač, povećanje konkurentnosti i mogućnosti zaposlenja.
Kreditne kartice su najpodesnije i najpopularnije sredstvo plaćanja u svetu, a i kod nas sve više dobijaju taj epitet.Čitav sistem plaćanja je zasnovan na postojanju velikog broja prodajnih terminala POS (Point Of Sale) koji se nalaze na skoro svim mestima gde se nešto kupuje ili se plaćaju određene usluge.POS terminal se direktno obraća službi za autorizaciju.Postoje dva osnovna tipa platnih kartica, a to su, debitne i kreditne.
Prilikom plaćanja na POS terminalima, korisnik debitne kartice mora na svom računu imati novac koji je potreban da bi se transakcija izvršila.Ukoliko je odgovor autorizacione službe potvrdan, banka automatski prenosi sredstva sa računa vlasnika kartice na račun vlasnika POS terminala. Zbog takve procedure može se reći da je debitna kartica zamena za gotovinu.Pod određenim uslovima debitna kartica može poslužiti i kao kreditna, ali za to je potreban poseban dogovor između banke koja je izdala karticu i prodajnog mesta. Ukoliko klijent ima kreditnu karticu, situacija je nešto drugačija, pre svega zbog toga što korisnik kartice na računu ne mora imati dovoljno sredstava koliko zahteva pokriće transakcije.U tom slučaju, klijent plaća robu ili uslugu novcem koji u stvari pripada banci (banka kreditira klijenta).Prethodnim dogovorom banke i klijenta preciziraju se uslovi o maksimalnom mogućem iznosu koji se može platiti pomoću te kartice.
Kupovina kreditnom karticom se najlakše može predstaviti kao odloženo plaćanje, jer klijent odmah preuzima robu, a svoje obaveze prema banci izmiruje jednom u tokom obračunskog perioda, koji je obično jednom mesečno. U slučaju da klijent zakasni sa plaćanjem računa banka obračunava i kamatu.
Kartice se , sem na debitne i kreditne, mogu podeliti i prema tipu.Najpoznatije takve karticu su svakako Visa, MasterCard, Diners i American Express.
Visa, MasterCard i American Express svoje kartice dalje dele na klasične, zlatne (Gold) i platinaste, a ta podela podrazumeva i bolje uslove otplate za "jače" kartice (manje kamatne stope, dodatne usluge i slično).
Jedno od presudno važnih pitanja za elektronske bankarstve sisteme jeste bezbednost podataka.Sistem za elektronsko bankarstvo mora da uspostavi bezbedan kanal za prenos informacija između računara klijenta i računara servera podataka u banci, i sistem zaštite zasnovan na infrastrukturi javnih ključeva (PKI). Iz tog razloga razvijeno je nekoliko postupaka identifikacije klijenta prilikom pristupanja virtuelno šalteru e-bankinga.
Unošenje korisničkog imena i lozinke u sistem da bi se pristupilo aplikaciji je svakako najjednostavniji metod provere identiteta, ali je on nažalost i najmanje bezbedan, pa ga banke danas izbegavaju, pogotovo ako klijent vrši i plaćanje preko virtuelnog šaltera.
Radi dodatne identifikacije koriste se različiti prenosivi mediji, na kojim se nalaze potrebni sertifikati za bezbedan pristup aplikaciji. Naše banke ove sertifikate klijentima izdaju na mini-kompakt diskovima, pametnim (smart) karticama, a koriste se i generatori lozinki, takozvani tokeni (žetoni za lozinke, slika levo), koji su zasad najpouzdaniji način identifikacije prilikom pristupanja aplikacijama za elektronsko bankarstvo. Token je mali prenosni identifikacioni ručni uređej koji na svakih 60 sekundi generiše novi tajni broj i tako se koristi za prijavljivanje i autorizaciju elektronskog plaćanja preko Interneta.Inače u svetu je vrlo popularno izdavanje sertifikata na malim USB diskovima (slika desno). Mini Cd i Smart kartica su prilično pouzdana rešenja, iako u određenim ali vrlo retkim situacijama može doći do zloupotrebe.Naime, Cd je relativno lako iskopirati, dok je kloniranje Smart kartice takođe moguće, premda malo teže izvodljivo.
Identifikaciona kartica (uz odgovarajući PC/SC čitač, slika dole) omogućava klijentu da:pouzdano bude utvrđen njegov identitet, identifikuje banku, generiše digitalni potpis, zaštiti svoj integritet i sadržaj podataka. Digitalnim potpisivanjem podataka pomoću platne kartice obezbeđena je zaštita integriteta podataka, autentičnost i neporecivost za izdatu transakciju. Kartica određuje i ovlašćenja za upravljanje nalozima na računu. Prenos poverljivih informacija naloga za plaćanje obezbeđuje se kriptografski, sesijskim ključem koji važi samo za tekuću vezu, i dvostrukom zaštitom SSL kanala i podataka u prenosu. Podaci se nikada ne obrađuju na Web serveru, nego se zaštićeni prosleđuju posebnim protokolom do servera aplikacija banke, tako da eventualni problemi Web servera ne ugrožavaju bezbednost sistema.
Pored standardnih mera zaštite, ovaj bezbednosno interesantan segment treba smestiti u posebnu demilitarizovanu zonu iza bloka zaštitnih barijera.
Naravno, i klijent treba da instalira ličnu zaštitnu barijeru, antivirusni i antispy program i da redovno primenjuje zakrpe na operativni sistem, program za korišćenje interneta i elektronske pošte.
Pitanje sigurnosti ili nesigurnosti, još uvek utiče na nesigurnost kod mnogo ljudi, kada je u pitanju trgovina i ostale transakcije preko interneta.Trgovac ili primalac kartice, banka primaoca kartice, banka izdavalac kartice i korisnik učestvuju u običnim transakcijama. Na Internetu se prilikom trgovine pojavljuje još jedan igrač, lokacija koja nudi robu ili usluge i preko koje se autorizuju sredstva.Nesigurnost u ovaj proces ne unosi samo taj novi igrač nego možda i više od toga nepostojanje fizičkog kontakta s nekim kome se daju podaci sa kartice.
Prva nesigurnost - Korisnik kartice se pita da li je lokacija verodostojna, jer postoje lažne lokacije koje samo skupljaju brojeve kartica (pogledajte "fišing" na ŠPIJUNIRANJE RAČUNARA). Logotip Verisign, Secure Electronic Transaction (SET) ili Verified by VISA potvrđuju, ili bi bar trebalo, da se nalazite na lokaciji čija je osnovna namena prodavanje robe i usluga.
Druga nesigurnost - Banka primaoca kartice i banka izdavalac brinu da li je kartica koja se koristi pri transakciji na internetu verodostojna. Broj kartice, iako tako može da izgleda, nije prouyvoljan: poslednja cifra je kontrolni broj, formiran na osnovu svih prethodnih, i to je prva provera ispravnosti kartice. Mnogo pouzdaniji način utvrđivanja verodostojnosti jeste provera CVV2 koda VISA kartica ili CVC2 koda MasterCarda. Ovaj trocifren broj nalazi se na kartici, a izračunava se pri personalizaciji i isključivo banka izdavalac može da ga regeneriše i time potvrdi ili ospori validnost kartice.
Treća nesigurnost - Svi učesnici u transakciji pitaju se da li je poruka koja je stigla na odredište, u banku izdavaoca, baš ona koja je krenula od korisnika kartice i da li je verodostojna. Tu se opet dolazi do SET-a (Secure Electronic Transaction). Danas se mogu preuzeti digitalni novčanici u koje se unose lični podaci; oni se pr izvršenoj transakciji šifruju i digitalno potpisuju i time se garantuje autentičnost. Svi moderni čitači weba omogućuju šifrovanje celokupne komunikacije već dobro poznatim protokolom SSL koji koristi 128-bitni asimetrični algoritam i obezbeđuje tajnost podataka.
Četvrta nesigurnost - Banka izdavalac je zabrinuta zbog mogućnosti da je kartica zloupotrebljena. Zato se ograničava broj i ukupan iznos transakcija, dnevni i višednevni, ali pre kao ograničenje štete a ne prevencija zloupotrebe. Uvođenjem Internet kartice otvorila se još jedna mogućnost sprečavanja zloupotrebe. Budući da najčešće ne znate unapred kada ćete koristiti svoju karticu, ona mora biti uvek aktivna. Zbog toga su neke banke uvele mogućnost aktiviranja i deaktiviranja kartice po potrebi.
Pri ovakvoj proceduri, čak ako kartica i bude ugrožena, transakcija ne može da se izvrši dok je kartica u sistemu izdavaoca neaktivna, a uzastopni pokušaji da se koristi neaktivna kartica jasan su signal centrali da treba preduzeti odgovarajuće mere (glokirati karticu a vlasniku napraviti novu). Uvođenje ovakvih Internet kartica olakšava praćenje transakcija putem interneta i pravovremeno reagovanje na probleme. Sasvim je izvesno da trgovanje preko interneta još uvek nije potpuno sigurno, ali uz sve mere predostrožnosti i usvajanjem novih standarda ide se ka tome. U ovome moraju aktivno da učestvuju i trgovci koji nude robu, banke i sami korisnici.
Pri pisanju ove stranice korišteni članci sa tematikom 'Elektronski novac u Srbiji' iz našeg poznatog kompjuterskog časopisa PC Mikro.
Svet Novca - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Osnovni razlozi zašto su banke (prvo na Zapadu) započele razvoj sistema za elektronsko poslovanje su: prvo, veći komfor korisnika, kojima je ovim sistemom omogućeno da završe posao bez odlaska u banku, a drugi je smanjenje troškova. Izračunato je da je cena pojedinačne transakcije i do 20 puta niža ako se izvrši preko Interneta a ne na šalteru banke.S obzirom da banke u svoje troškove ubrajaju plate službenika na šalterima, obezbeđenje, održavanje sistema, ova velika razlika u ceni jasno pokazuje koliko e-banking znači bankama.
Poseban problem u početku predstavljalo je nepoverenje u ovakav način poslovanja. Zbog toga je bilo potrebno informisati i obrazovati korisnike, pogotovo u pogledu bezbednosti ovakvih transakcija. Pošto su banke sa svoje strane preuzele gotove i proverene sisteme zaštite podataka, ovaj problem se ipak pokazao mnogo manjim nego što je mogao da bude tako da je većina korisnika veoma brzo prihvatila pogodnosti koje pruža ovakav način poslovanja.
Elektronsko poslovanje (e-banking) u osnovi znači automatizaciju poslovnih procesa primenom informacionih i komunikacionih tehnologija i predstavlja efikasno sredstvo za obavljanje poslovnih aktivnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou. E-poslovanje obuhvata e-trgovinu (kupovinu i prodaju putem interneta) i restrukturisanje poslovnih procesa sa ciljem realizacije najbolje upotrebe digitalnih tehnologija. Prihvatanjem prakse e-poslovanja, Srbija mora da iskoristi nove ekonomske mogućnosti koje se otvaraju sa ciljem da:
■ Promoviše privredni rast i socijalni razvoj,
■ Unapredi poslovnu efikasnosti i produktivnost,
■ Smanji troškove poslovanja,
■ Omogući domaćim kompanijama lakšu reintegraciju u evropsko i svetsko tržište.
Primenom e-bankinga u različitim sektorima nacionalne privrede povećava se povezanost i međuzavisnost računarskih mreža privatnih i javnih organizacija uključenih u domaće i međunarodne ekonomske aktivnosti. Na ovaj način, nacionalna privreda se kreće iz faze interakivnog delovanja autonomnih subjekata ka fazi integrisanog sistema za upravljanje informacionim tokovima u privredi, što joj daje karakteristike e-ekonomije ili društva zasnovanog na infomacijama (infomacionog društva). U savremenoj eri globalnog razvoja svetske privrede i društva, e-poslovanje postaje pokretač svetskog privrednog porasta. Izostanak primene e-poslovanja vodi ograničavanju razvoja nacionalne privrede.
Prednosti primene e-poslovanja mogu biti definisane na sledeći način: smanjenje troškova poslovanja, povećanje efektivnosti u smislu širenja tržišnog potencijala i boljeg zadovoljavanja potreba potrošača, unapređivanje inovacija proizvoda i usluga putem interaktivnog odnosa na relaciji potrošač-snabdevač, povećanje konkurentnosti i mogućnosti zaposlenja.
PLATNE KARTICE
Kreditne kartice su najpodesnije i najpopularnije sredstvo plaćanja u svetu, a i kod nas sve više dobijaju taj epitet.Čitav sistem plaćanja je zasnovan na postojanju velikog broja prodajnih terminala POS (Point Of Sale) koji se nalaze na skoro svim mestima gde se nešto kupuje ili se plaćaju određene usluge.POS terminal se direktno obraća službi za autorizaciju.Postoje dva osnovna tipa platnih kartica, a to su, debitne i kreditne.
Prilikom plaćanja na POS terminalima, korisnik debitne kartice mora na svom računu imati novac koji je potreban da bi se transakcija izvršila.Ukoliko je odgovor autorizacione službe potvrdan, banka automatski prenosi sredstva sa računa vlasnika kartice na račun vlasnika POS terminala. Zbog takve procedure može se reći da je debitna kartica zamena za gotovinu.Pod određenim uslovima debitna kartica može poslužiti i kao kreditna, ali za to je potreban poseban dogovor između banke koja je izdala karticu i prodajnog mesta. Ukoliko klijent ima kreditnu karticu, situacija je nešto drugačija, pre svega zbog toga što korisnik kartice na računu ne mora imati dovoljno sredstava koliko zahteva pokriće transakcije.U tom slučaju, klijent plaća robu ili uslugu novcem koji u stvari pripada banci (banka kreditira klijenta).Prethodnim dogovorom banke i klijenta preciziraju se uslovi o maksimalnom mogućem iznosu koji se može platiti pomoću te kartice.
Kupovina kreditnom karticom se najlakše može predstaviti kao odloženo plaćanje, jer klijent odmah preuzima robu, a svoje obaveze prema banci izmiruje jednom u tokom obračunskog perioda, koji je obično jednom mesečno. U slučaju da klijent zakasni sa plaćanjem računa banka obračunava i kamatu.
Kartice se , sem na debitne i kreditne, mogu podeliti i prema tipu.Najpoznatije takve karticu su svakako Visa, MasterCard, Diners i American Express.
Visa, MasterCard i American Express svoje kartice dalje dele na klasične, zlatne (Gold) i platinaste, a ta podela podrazumeva i bolje uslove otplate za "jače" kartice (manje kamatne stope, dodatne usluge i slično).
NAČINI PRISTUPANJA SISTEMIMA ZA E-BANKING
I SIGURNOST E-BANKE
I SIGURNOST E-BANKE
Jedno od presudno važnih pitanja za elektronske bankarstve sisteme jeste bezbednost podataka.Sistem za elektronsko bankarstvo mora da uspostavi bezbedan kanal za prenos informacija između računara klijenta i računara servera podataka u banci, i sistem zaštite zasnovan na infrastrukturi javnih ključeva (PKI). Iz tog razloga razvijeno je nekoliko postupaka identifikacije klijenta prilikom pristupanja virtuelno šalteru e-bankinga.
Unošenje korisničkog imena i lozinke u sistem da bi se pristupilo aplikaciji je svakako najjednostavniji metod provere identiteta, ali je on nažalost i najmanje bezbedan, pa ga banke danas izbegavaju, pogotovo ako klijent vrši i plaćanje preko virtuelnog šaltera.
Radi dodatne identifikacije koriste se različiti prenosivi mediji, na kojim se nalaze potrebni sertifikati za bezbedan pristup aplikaciji. Naše banke ove sertifikate klijentima izdaju na mini-kompakt diskovima, pametnim (smart) karticama, a koriste se i generatori lozinki, takozvani tokeni (žetoni za lozinke, slika levo), koji su zasad najpouzdaniji način identifikacije prilikom pristupanja aplikacijama za elektronsko bankarstvo. Token je mali prenosni identifikacioni ručni uređej koji na svakih 60 sekundi generiše novi tajni broj i tako se koristi za prijavljivanje i autorizaciju elektronskog plaćanja preko Interneta.Inače u svetu je vrlo popularno izdavanje sertifikata na malim USB diskovima (slika desno). Mini Cd i Smart kartica su prilično pouzdana rešenja, iako u određenim ali vrlo retkim situacijama može doći do zloupotrebe.Naime, Cd je relativno lako iskopirati, dok je kloniranje Smart kartice takođe moguće, premda malo teže izvodljivo.
Pored standardnih mera zaštite, ovaj bezbednosno interesantan segment treba smestiti u posebnu demilitarizovanu zonu iza bloka zaštitnih barijera.
Naravno, i klijent treba da instalira ličnu zaštitnu barijeru, antivirusni i antispy program i da redovno primenjuje zakrpe na operativni sistem, program za korišćenje interneta i elektronske pošte.
SIGURNOST ILI NESIGURNOST TRGOVINE NA INTERNETU
Pitanje sigurnosti ili nesigurnosti, još uvek utiče na nesigurnost kod mnogo ljudi, kada je u pitanju trgovina i ostale transakcije preko interneta.Trgovac ili primalac kartice, banka primaoca kartice, banka izdavalac kartice i korisnik učestvuju u običnim transakcijama. Na Internetu se prilikom trgovine pojavljuje još jedan igrač, lokacija koja nudi robu ili usluge i preko koje se autorizuju sredstva.Nesigurnost u ovaj proces ne unosi samo taj novi igrač nego možda i više od toga nepostojanje fizičkog kontakta s nekim kome se daju podaci sa kartice.
Prva nesigurnost - Korisnik kartice se pita da li je lokacija verodostojna, jer postoje lažne lokacije koje samo skupljaju brojeve kartica (pogledajte "fišing" na ŠPIJUNIRANJE RAČUNARA). Logotip Verisign, Secure Electronic Transaction (SET) ili Verified by VISA potvrđuju, ili bi bar trebalo, da se nalazite na lokaciji čija je osnovna namena prodavanje robe i usluga.
Druga nesigurnost - Banka primaoca kartice i banka izdavalac brinu da li je kartica koja se koristi pri transakciji na internetu verodostojna. Broj kartice, iako tako može da izgleda, nije prouyvoljan: poslednja cifra je kontrolni broj, formiran na osnovu svih prethodnih, i to je prva provera ispravnosti kartice. Mnogo pouzdaniji način utvrđivanja verodostojnosti jeste provera CVV2 koda VISA kartica ili CVC2 koda MasterCarda. Ovaj trocifren broj nalazi se na kartici, a izračunava se pri personalizaciji i isključivo banka izdavalac može da ga regeneriše i time potvrdi ili ospori validnost kartice.
Treća nesigurnost - Svi učesnici u transakciji pitaju se da li je poruka koja je stigla na odredište, u banku izdavaoca, baš ona koja je krenula od korisnika kartice i da li je verodostojna. Tu se opet dolazi do SET-a (Secure Electronic Transaction). Danas se mogu preuzeti digitalni novčanici u koje se unose lični podaci; oni se pr izvršenoj transakciji šifruju i digitalno potpisuju i time se garantuje autentičnost. Svi moderni čitači weba omogućuju šifrovanje celokupne komunikacije već dobro poznatim protokolom SSL koji koristi 128-bitni asimetrični algoritam i obezbeđuje tajnost podataka.
Četvrta nesigurnost - Banka izdavalac je zabrinuta zbog mogućnosti da je kartica zloupotrebljena. Zato se ograničava broj i ukupan iznos transakcija, dnevni i višednevni, ali pre kao ograničenje štete a ne prevencija zloupotrebe. Uvođenjem Internet kartice otvorila se još jedna mogućnost sprečavanja zloupotrebe. Budući da najčešće ne znate unapred kada ćete koristiti svoju karticu, ona mora biti uvek aktivna. Zbog toga su neke banke uvele mogućnost aktiviranja i deaktiviranja kartice po potrebi.
Pri ovakvoj proceduri, čak ako kartica i bude ugrožena, transakcija ne može da se izvrši dok je kartica u sistemu izdavaoca neaktivna, a uzastopni pokušaji da se koristi neaktivna kartica jasan su signal centrali da treba preduzeti odgovarajuće mere (glokirati karticu a vlasniku napraviti novu). Uvođenje ovakvih Internet kartica olakšava praćenje transakcija putem interneta i pravovremeno reagovanje na probleme. Sasvim je izvesno da trgovanje preko interneta još uvek nije potpuno sigurno, ali uz sve mere predostrožnosti i usvajanjem novih standarda ide se ka tome. U ovome moraju aktivno da učestvuju i trgovci koji nude robu, banke i sami korisnici.
Pri pisanju ove stranice korišteni članci sa tematikom 'Elektronski novac u Srbiji' iz našeg poznatog kompjuterskog časopisa PC Mikro.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Svet Novca - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
