vrh
Meni

Duhovne Pouke - 8

   Da Se Pamte Za Sva Vremena. Duhovne vrednosti trebealo bi da zauzmu ključno mesto u našim životima i da se rukovodimo prema njima. Da bismo delali prema sopstvenim uverenjima, potrebni su nam mudrost, znanje i hrabrost. Jedan od stvari koja nam u tome može pomoći su mudre duhovne priče. Ovde vam nudimo prelepe duhovne pouke iz kojih se mnogo toga može naučiti i saznati!

 MLADA DUŠA DŽANGRIZAVOG STARCA
  Kada je stariji čovek preminuo na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma , svi su verovali da nije za sobom ostavio ništa vredno. Nisu mogli da poveruju kad su shvatili svoju grešku.
Kasnije, kad su sestre prolazile kroz ono malo stvari koje je Mak Filiser posedovao, pronašle su ovu pesmu, čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirali sestre, da su kopije dostavljene svim zaposlenima. Jedna od sestara je odnela svoju kopiju u Melburn, a odatle se pesma proširila kao šumski požar po čitavom svetu – jednostavna , elokventna i neverovatno dirljiva.

Šta vidite sestre? … Šta vidite?
Šta mislite … kad gledate u mene?
Džangrizavog starca … ne posebno mudrog,
Nesigurnog iz navike … sa lutajućim pogledom?
Kome hrana curi … a on ne odgovara,
Kada glasno kažete … volela bih da se potrudiš!
Koji naizgled ne primećuje … stvari koje činiš.
I koji uvek gubi … cipelu ili čarapu?
Koji, opirao se ili ne … pušta da radiš po volji,
Sa kupanjem i hranjenjem … da ispuniš dugi dan?
Da li to misliš? … Da li to vidiš?
Onda otvori oči sestro, jer ne gledaš u mene.
Reći ću ti ko sam … dok sedim ovde tako mirno.
Dok radim šta želiš … dok jedem po tvojoj volji.
Ja sam dete od deset … sa ocem i majkom,
Braćom i sestrama … koji vole jedni druge.
Mladić šesnaest … sa krilima pod petama
Koji sanja da će uskoro … ljubav da spozna.
Mladoženja od skoro dvadeset … moje srce poskakuje.
Sećam se zakletve … koju sam obećao da ću održati.
Sa 08:05, sad … imam decu svoju.
Koja me trebaju da ih vodim … i srećan, topao dom obezbedim.
Čovek od trideset … Moji mladi rastu brzo,
Vezani jedni za druge … vezama koje će da traju.
Sa četrdeset moji mladi sinovi … su odrasli i otišli,
Ali moja žena pored mene je … da osigura da ne žalim.
 Sa pedeset, ponovo … bebe se igraju oko mojih kolena,
Ponovo znamo decu … ja i moja voljena.
Mračni dani su predamnom … moja žena sad je mrtva.
Gledam u budućnost … i tresem se u strahu,
Pošto moji mladi sada … imaju mlade svoje.
I mislim o godinama … o ljubavi koju sam znao.
Sad sam star čovek … i priroda je okrutna.
Šala je učiniti starost … da izgleda budalasto.
Telo, ono se raspada … snaga i gracioznost, napuštaju me,
Samo kamen ostaje … tamo gde je nekad srce bilo.
Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi.
I sa vremena na vreme … moje ranjeno srce naraste,
I sećam se radosti … i sećam se boli.
I volim i živim … život ispočetka.
Mislim na godine, premali ih je broj … koje su prošle prebrzo.
I prihvatam prostu činjenicu … da ništa ne može da traje.
Zato otvorite oči ljudi … otvorite i vidite.
Ne džangrizava starac.
Pogledajte bliže … vidite … MENE!

    Sledeći put kad sretnete stariju osobu koju biste otpisali, setite se ove pesme, pogledajte dublje i vidite mladu dušu koja sedi ispod onemoćalog tela. Najljepše stvari na svetu ne mogu biti viđene ni dodirnute, one se moraju osetiti srcem!


 PAŽNJA I POŠTOVANJE
   Jedna žena je radila u velikoj fabrici mesa. Jednog dana, kada je završila svoju smenu, otišla je u  hladnjaču da nešto proveri i u momentu nepažnje vrata hladnjače su se zatvorila i ona je ostala zarobljena. Iako je vikala i dozivala pomoć niko je nije čuo jer su svi već otišli kući, a hladnjača je bila izolovana tako da niko nije mogao da je čuje i da je bio u blizini. Ostala je u ovoj prehladnoj prostoriji i znala je da je osuđena na smrt ako bude morala da dočeka jutro.
     Nakon nekoliko sati ova devojka već je bila skoro zamrznuta i opraštala se od života. Ipak, u jednom trenutku vrata je otvorio noćni čuvar i izvukao je iz hladnjače. Kada je kasnije pitala čuvara zašto je došao do hladnjače i otvorio vrata iako to nikada nije njegova uobičajena rutina, on je objasnio:
- Radim ovde već 35 godina. Na desetine zaposlenih svakog dana izlaze i ulaze, ali ti si jedna od retkih koja me svako jutro i svako veče pozdravi. Mnogi me tretiraju kao da ne postojim. Danas kada si došla rekla si mi 'Dobro jutro, kako ste' i nasmejala se.  Ali, nakon radnog vremena shvatio sam da nisam čuo tvoje 'Doviđenja, vidimo se sutra'. Te reči me podsete da sam osoba. Znao sam da nešto nedostaje i zato sam krenuo u potragu po fabrici. Tako sam te pronašao.

Lekcija: Tretirajte ljude sa poštovanjem. I čuvar i čistačica su ljudi kao i vi. Cenite ljude koji umeju da pričaju sa doktorom nauka, ali i da budu ljubazni sa nekim ko je u tom trenutku na nižoj poziciji. Nikad ne znate šta će biti sutra.

 VIDEO PRILOG: ŽIVOTNE LEKCIJE

 ŠTEDNJA
   Jedan čovjek je dugo radio i štedio, i tako sakupio veliko bogatstvo, maštajući kako će lepo da se provodi godinu dana, kada ništa neće da radi, već će samo da uživa i smišlja kako najbolje da uloži novac. Najednom, pred njega je stupio Anđeo Smrti koji je došao po njegov život. Čovek je zaplakao, očajan, i naveo hiljadu razloga da još malo produži svoje postojanje, ali Anđeo je bio neumoljiv. Čovek mu reče:
- Podari mi samo još tri dana i daću ti polovinu svog bogatstva - preklinjao ga je čovjek, ali anđeo je ignorisao njegove reči i povukao ga za ruku.
- Pokloni mi samo još jedan dan, molim te, i sve ono što sam stekao s toliko  napora i znoja biće tvoje.
    Međutim, anđeo uopšte nije obraćao pažnju na njegove reči. Čovek je na kraju uspio da izmoli za ustupak od nekoliko minuta da bi napisao sledeću poruku: 'Ko god nađe ovu poruku, ako ima dovoljno za život neka ne gubi vreme na gomilanje blaga, već neka uživa! S tolikim svojim bogatstvom nisam uspio da kupim ni jedan sat života!'

 PRIČA O MONAHU SA SVETE GORE
    Nekada je na Svetoj Gori živio jedan monah. Svakodnevno je bio u alkoholisanom stanju i postao je uzrok sablažnjavanju hodočasnika. Jednog dana je umro i neki vernici su, osećajući olakšanje, otišli kod vidovitog starca Pajsija Svetogorca (kanonizovan u januaru 2015.) da mu prenesu, s posebnom radošću, da je konačno rešen ovaj veliki problem.
    Otac Pajsije im je odgovorio da zna za smrt monaha, jer je video ceo legion anđela koji su došli da mu preuzmu dušu. Hodočasnici su se čudili i negodovali, a neki od njih su pokušavali da objasne starcu Pajsiju o kome je reč, misleći da ih starac nije razumeo. Starac Pajsije im je tada ispričao:
- Ovaj monah je rođen u Maloj Aziji, neposredno pre progona stanovništva, kada su Turci otimali svu mušku decu (Danak u krvi). Da bi ga sačuvali, roditelji su ga nosili sa sobom na žetvu, a da ne bi plakao sipali bi mu malo rakije u mleko posle čega bi spavao. Zato je rastući postao alkoholičar. Posle saveta mnogih lekara i stručnjaka da se ne treba ženiti i zasnivati porodicu posle takvog detinjstva, došao je na Svetu Goru i postao je monah. Tamo je našao jednog svetog starca i rekao mu da je alkoholičar. Starac mu je savetovao da čini pokore i molitve, i da preklinje Bogorodicu da mu pomogne smanjiti piće za jednu čašicu. Nakon godinu dana je uspeo uz molitve i pokajanje smanjiti piće sa 20 čašica koliko je pio dnevno, na 19 čašica. Nastavio je i tokom više godina je postigao da pije samo 2 do 3 čašice dnevno, od kojih bi se ipak, s obzirom da je uvek postio ili gladovao, lako opio. Godinama su ga svi smatrali monahom alkoholičarom koji sablažnjava hodočasnike, ali je Bog u njemu video borca, istrajnog u borbi da smanji svoju lošu naviku.
    Ako ne znamo razloge i nečiji uloženi trud da bi postigao ono što želi, s kakvim pravom osuđujemo njegov pokušaj?

 RAZGOVOR ANĐELA I BOGA
     Jednom se anđeo obratio Bogu sa molbom:

– Oče, imam problema.
– Šta te brine, anđele moj? – dobronamerno se osmehnu Gospod.
– Vidiš, Tvorče, postalo mi je teško da obavljam anđeoske dužnosti, jer sam počeo nekako teže da razumem ljude… Čini mi se da ne prođe puno vremena, a oni počnu da me nerviraju! A meni je upravo naređeno da izražavam anđeosko strpljenje!
– Šta ti smeta kod ljudi? – upita Bog.
– Oni su uvek nezadovoljni onim što imaju,  a često ni ne znaju što žele. Stalno se na nešto žale. Ratuju jedan s drugim i uništavaju prirodnu okolinu. Mrze one koji nisu kao oni. Zavise od mišljenja drugih ljudi, a često više ne veruju mudracima, već spletkarošima i demagozima. Mole se u ​​crkvi da bi odmah ponovo zgrešili. I to me opterećuje!
– Da, sine moj, to je ozbiljna stvar – zamišljeno protrlja sedu bradu Gospod i dodade - U pravu si, s tim se mora nešto uraditi. I to brzo! Kod tebe se pojavilo osuđivanje, a to je znak da si prestao da budeš anđeo… Verovatno si se zarazio od ljudi!
– I ja tako mislim – oborenog pogleda reče anđeo. – Mislim da mi treba profesionalni rast. Čuo sam da neke anđele šalju na kurseve Povišene Kvalifikacije. Mogu li da zamolim da se pošaljem u školu?
– Možeš, sine moj. Ti tečajevi su zaista veoma efikasni! Oni koji dobro uče, po pravilu, postižu odlične rezultate.
– A, koji predmeti se tamo uče? – upita znatiželjni anđeo.
– Razni. Najrazličitiji predmeti! Ja bih rekao, široko obrazovanje! Doslovno, to je Univerzitet za anđele. Sigurno ćeš tamo naći svoje drugove i istomišljenike, i neće ti biti dosadno.
– Kakav je oblik školovanja? Predavanja? Seminari?
– Većinom interaktivni. Sve kroz lično iskustvo, osećanja i doživljaje. Pa, i teorije će biti malo, pri tom s različitih tački gledišta. To je zbog povećanja pluralizma i zbog slobode izbora.
– Da, Tvorče, to je upravo ono što mi treba! Ja stvarno želim da prisustvujem takvim kursevima. Šta mi je potrebno za to?
– Šta ti treba? Samo da se upoznaš sa uslovima prijema, sine… Prvo, dobićeš telo, ono je jednom dato i zauvek, nema zamene. Može ti se sviđati ili ne, ali ono je jedino koje će ti biti na raspolaganju do kraja učenja. Sve ostalo ćeš dobijati na privremenu upotrebu, na jedan ili drugi rok. Je li jasno?
– Jasno. Ništa nije moje, osim tela. Njega treba čuvati jer je tokom celog vremena učenja samo jedno.
– Dalje… – nastavi Gospod: – Moraš učiti i danju i noću, onoliko dugo koliko je potrebno da se završi proces. Svaki čovek i svaki događaj će biti tvoji učitelji, zato da se vređaš i ljutiš na njih nema smisla.
– A, ako oni pogreše? – upita anđeo.
– Ne postoje greške, samo lekcije. I učitelji. Ti ćeš takođe biti nekoem učitelj, imaj to na umu.
– Ja? Učitelj?  Ali, ja to ne umem! A, šta ako ne uspem?
– Pa, i to može biti… Neuspeh je sastavni deo uspeha. Svaki neuspeh može biti proanaliziran i pretvoren u novi uspeh!
– A, može li se napustiti lekcija, ako ti ne ide?
– Lekcija se ponavlja u različitim oblicima dok ne bude usvojena u potpunosti. Ako ne naučiš lake lekcije, one će postati još teže. Kada naučiš – položiš ispit i pređeš na sledeću lekciju. Oprosti, ali takav je program!
– Kako ću znati da sam naučio lekciju?
– Znaćeš da si naučio lekciju kada se tvoji postupci i shvatanja promene. Mudrost se dostiže kroz praksu.
– Da, shvatio sam. Uskoro ću imati više mudrosti!
– Ne budi pohlepan, anđele! Ponekad je malo nečega bolje od mnogo ničega. Dobićeš šta god zaželiš. Verovatno ćeš podsvesno odrediti koliko ćeš energije trošiti, i kakve ćeš ljude sebi privući. Pogledaj na to što imaš i znaj da je upravo to ono što želiš. Tvoje 'danas' će biti opredeljeno tvojim 'juče', a tvoje 'sutra' će zavisiti od tvog 'danas'.
– Ako ne grešim, ja sam izabrao to, i to mi je stvorilo probleme?
– Kako je spolja, tako je i unutra. I obrnuto. Spoljašnji problemi tačno odražavaju tvoje unutrašnje stanje. Ako promeniš nešto unutra, i spolja se postepeno sve menja. Život će ti reći!
– A, kako? Kako ću ga čuti?
– Bol – to je način koji Univerzum koristi da bi privukao tvoju pažnju. Ako je telu ili duši bolno, to je signal da se mora nešto menjati!
– Hoće li mi ostali anđeli, koji pohađaju kurseve, nanositi bol, Oče?
– Ne zaboravi da ste svi vi učenici, i svi imate iste uslove. Drugi su samo tvoj odraz u ogledalu. Ne možeš voleti ili mrzeti nešto što je u drugima, ako to ne odražava tvoje osobine. Zapamti: tamo su samo anđeli, baš kao i ti, drugih bića jednostavno nema. Tako da, svaka bol će biti samo igra, procena, reakcija tvog uma.
– Treba li još nešto da znam, Gospode?
– Verovatno, da. Želim da pokušaš da shvatiš: Tamo gde ideš nema boljeg mesta nego 'ovde'. 'Tamo' nije bolje nego 'ovde'. Prošlost tamo treba odmah zaboraviti, budućnost ne možeš predvideti, za tebe će istinski biti važan samo taj trenutak u kojem si 'sada'.
– Teško mi je da shvatim to o čemu pričaš. Ali potrudiću se. Mislim da će mi učitelji sve objasniti, zar ne?
– Ne treba prebacivati odgovornost na učitelja ili nekog drugog. Učitelji će ti dati samo program, ali učiš samo ti! Koliko želiš da usvojiš – toliko će i ostati s tobom.
– Trudiću se da naučim što je više moguće!
– Da, anđele moj! Radi najbolje što možeš, i nećeš pogrešiti.
– A ti, Gospode, hoćeš li kao i do sada nastaviti da me vodiš? Ili moram da učim iz knjiga i beleški?
– Neću te napustiti ni na trenutak, sine moj! Ja ću biti s tobom i u tebi. Ali, ćemo biti daleko jedan od drugog, i moraćeš ponovo da naučiš da me čuješ. Mogu da te utešim: svi odgovori se nalaze u tebi. Znaš više nego što je napisano u knjigama ili beleškama. Sve što treba da učiniš je sledeće: Gledaj u sebe, slušaj sebe i veruj sebi. Dakle, ako se nisi predomislio, izvoli, sada ću te poslati tamo, na mesto učenja!
– Dobro, Oče! Spreman sam. Samo da ne zaboravim sve ove mudrosti!
– E, ovde te čeka iznenađenje, mališane – nasmejao se Bog. – Vidiš, suština ponovnog učenja anđela je u tome da oni ponovo kreću od nule, prolaze ceo program. Tako da ćeš zaboraviti sve ovo što sam izgovorio ovde. Setićeš se toga tek kad budeš spreman… Pa, idemo li?
– Idemo!
    Anđeo je odlučno zamahnuo krilima i ugledao pred sobom otvoreni tunel, zatvorio je oči, zaronio, kao u bezdan, u totalnu neizvesnost. Ali, verovao je Bogu i stoga se nije dvoumio. Međutim, let nije bio dug… Razlegao se krik!   
    Negde na Zemlji rodio se još jedan čovek.



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane