vrh
Meni

Duhovne Pouke - 13

   Dar Od Neba Za Sve Ljude. Duhovne vrednosti trebealo bi da zauzmu ključno mesto u našim životima i da se rukovodimo prema njima. Da bismo delali prema sopstvenim uverenjima, potrebni su nam mudrost, znanje i hrabrost. Jedan od stvari koja nam u tome može pomoći su mudre duhovne priče. Ovde vam nudimo prelepe duhovne pouke iz kojih se mnogo toga može naučiti i saznati!



 KAKO ZAUSTAVITI RATOVE
    Jednom su mirni stanovnici Zemlje pitali jednog veoma moćnog čarobnjaka da zaustavi sve ratove i krvoproliće na planeti.
– To je jednostavno, – rekao je on. – Ja ću uništiti svo oružje na Zemlji, i niko neće biti u stanju da se bori.
– To bi bilo odlično! – uzviknuše ljudi.
    Čarobnjak je upotrebio svoju magiju i to bi urađeno, nije više bilo oružja. Bio je mir na planeti, a većina onih koji su bili skloni da se bore, nisu mogli da pronađu oružje. Kada su konačno shvatili da je oružje zauvek nestalo, oni su napravili koplja od mladih stabala, i ponovo započeli da povređuju jedni druge. Kada je čarobnjak čuo tako loše vesti, on je rekao:
– Ne brinite. Ja ću uništiti svo mlado drveće, pa ovi nasilnici neće biti u stanju da se bore.
    Posle dva ili tri dana bezuspešne potrage za mladim stablima, pogodnih za izradu kopalja, buntovni ljudi počeli su da seku veliko drveće, kako bi od njih napravili palice, krvoproliće je ponovo počelo. Čarobnjak uništi svo veliko drveće, ali su ljudi počeli da izrađuju noževe i mačeve od metala. On je uništio sav metal na planeti, a onda su oni počeli da bacaju kamenice jedni na druge. Bilo je potrebno uništiti i kamenje, smatrao je čarobnjak. Tada su se pobunili ljudi koji su zagovarali mir:
– Svo drveće je nestalo, nema metala ni kamena. Kako da živimo, šta da jedemo? Ljudi će uskoro umirati i bez borbe. Ne, ovo je pogrešno rešenje problema! – zavapiše oni .
    Čarobnjak je bio zbunjen i rekao je:
- Ne znam kako da rešimo ovaj problem.
    Ljudi su pali u očajanje, nisu znali šta da rade. A onda se iz gomile, jedan pametan klinac obratio čarobnjaku.
- Znam šta treba da uradite. Neka se ljudi osećaju onako kako drugi vide njihove postupke. Ako je jedna osoba povredila nekoga, neka oseća tu istu bol, a ako on donosi radost drugom, neka oseća tu istu radost. Dakle, niko nikoga neće povrediti, jer će odmah osetiti njegovu bol, i moraće da prestane.
    Svi ljudi su bili zadivljeni veličinom dečakove ideje, a čarobnjak je odmah otelotvorio njegovu zamisao. Vratio je takođe svo drveće, kamenje i metal, pa čak i oružje. Od toga dana, niko na planeti nije pokušao da povredi svog bližnjeg. Ljudi su počeli da pomažu jedni druge i nastavili da žive u harmoniji i radosti.

 ZAŠTO LJUDI VIČU KAD SU LJUTI
   Jednom je jedan stari mudrac, zatekao svoje učenike kako se žestoko prepiru i viču jedni na druge.
     Njegovom pojavom rasprava je utihnula, a on je iskoristio priliku da ih nauči jednu važnu životnu lekciju. Upitao ih je:
- Zašto ljudi viču kad su ljuti?
Učenici su razmišljali neko vreme, dok jedan ne odgovori:
- Zato što izgube strpljenje – to je razlog.
- Ali, zašto bi vikao ako je osoba pokraj tebe? – upita učitelj.
- Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”
    Učenici su još neko vreme davali odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja. Naposletku je objasnio:
- Kada su dve osobe u svađi, njihova se srca jako udalje… Zato moraju vikati jedno na drugoga, kako bi njihov krik premostio udaljenost i kako bi se mogli čuti. Što su ljudi ljući, glasnije moraju vikati jer je udaljenost među njima sve veća.
    Zatim je učitelj pitao:
- Što se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala. A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još seviše zbližuju u svojoj ljubavi… Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.
    Onda je rekao:
- Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika i nikad više neće biti puta nazad.


 BLAGOTVORNA REČ
    Jednom je neki svetac šetao prirodom i dok je prolazio pored malog sela, prišla mu je uplakana žena preklinjući ga dođe pomoći bolesnom detetu. Otišao je u selo i gomila se okupila oko njega, jer je takva osoba bila redak prizor. Doneli su mu bolesno dete, a on je iznad njega izgovorio molitvu.
- Zar stvarno misliš da će mu tvoja molitva pomoći kad ni lekarska intervencija to nije uspela? - uzviknuo je čovek iz okupljene gomile.
- Šta ti znaš o ovim stvarima!? Ti si jedna obična budala! - odgovori svetac čoveku.
    Čovek se strašno naljutio i njegovo je lice pocrvenelo te je počeo besneti. Taman je hteo nešto reći, te potrčati i napasti sveca, ali mu je on prišao i rekao:
- Ako jedna reč ima toliku snagu da te učini tako ljutitim i crvenim, zašto ne bi neka druga imala moć da izleči?
    I tako je toga dana svetac izlečio dvoje ljudi...

 VIDEO PRILOG: ŽIVOTNE LEKCIJE


 ISTINSKA DOBROTA
Mudrost dece iz afričkog plemena postidela ceo svet!


    Jedan antropolog predložio je igru deci iz jednog plemena u Južnoj Africi. Naime, on je stavio korpu punu voća pored jednog stabla i rekao deci da će onaj koji prvi dotrči do korpe osvojiti to voće.
    Deca su pristala na igru. Međutim, kada im je dao znak da počnu da trče, sva deca su se uhvatila za ruke i trčala zajedno, a onda su seli oko korpe i zajedno uživali u tom voću.
    Kada ih je iznenađeni antropolog pitao zašto su trčali zajedno, kada je jedan od njih mogao da pobedi i sam osvoji svo voće, oni su mu odgovorili:
- Kako jedan od nas može da bude srećan, ako su ostali tužni?


MLADIĆ I MOLITVA
        Bio jednom jedan mladić, koji je danima, nedeljama i mesecima učio molitve. Ali se u njegovoj glavi nije ništa zadržavalo. Sve je oticalo poput vode, ništa bitno nije ostajalo. Potpuno razočaran, rešio je da prestane da se moli. U to ču za jednog starca, velikog molitvenika koji se podvizavao u pustinji.

– No, dobro – pomisli mladić – posetiću mudraca i pokušaću poslednji put da nađem odgovor na pitanje kako se treba moliti. Krenuo je na put, pronašao mudraca i upitao ga:
– Veliki učitelju! Da li bi hteo da me naučiš pravoj molitvi, da osetim korist od toga?

    Starac – podvižnik odgovori mu:
– Vidiš li ono prljavo sito tamo?
– Da! – odgovori mladić.
– Uzmi ga i iz reke donesi vode u njemu.

    Mladić je uzeo sito, otišao sto metara do reke i zagrabio sitom vodu. Čim je sito izvukao, sva voda je iscurela. Vratio se Starcu sa praznim sitom. Kad ga je ugledao, starac mu je rekao da opet ide na reku i zahvati vode. Tako je mladić išao nekoliko puta. Na kraju mu je dosadilo, pa je upitao Starca:
– Zašto me mučiš da radim besmisleni posao, kad voda u situ ne može da se nosi?

    Starac mu je odgovorio:
 – Sine moj, isto je sa molitvom. Ti zaista nisi doneo ni jednu kap vode, ali je sito, koje je bilo prljavo, sada čisto. Tebi se samo čini da od molitve nemaš koristi i da u tebi ništa ne ostaje. Molitva te pročišćava, iako ti to ne osećaš, isto kao što voda čisti ovo sito.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane