Ponuda Tema

Duhovne Pouke - 1

   Da Vam Život Bude Bolji i Lepši. Duhovne vrednosti trebealo bi da zauzmu ključno mesto u našim životima i da se rukovodimo prema njima. Da bismo delali prema sopstvenim uverenjima, potrebni su nam mudrost, znanje i hrabrost. Jedan od stvari koja nam u tome može pomoći su mudre duhovne priče. Ovde vam nudimo prelepe duhovne pouke iz kojih se mnogo toga može naučiti i saznati!

 

ISKRENA VERA U BOGA

    Jedan mladi vojnik je neprestano ponižavan od strane nadređenog oficira i ostale vojske jer je verovao u Boga. Jednog dana kapetan je hteo da ga otvoreno ponizi pred ostalim vojnicima. Pozvao je mladića i rekao mu:
- Vojniče dođi ovde, uzmi ključ od ovog džipa i parkiraj ga.
    Mladi vojnik mu odgovori:
- Ali, ja ne znam da vozim!
    Kapetan mu na to odgovori:
- Onda zatraži pomoć od svog Boga, dokaži nam da Bog postoji.
    Mladić uze ključ, ode do vozila i poče da se moli. Zatim je seo u džip i parkirao ga baš kako je kapetan tražio. Kada je mladi vojnik izašao iz džipa video je da svi plaču. Svi mu rekoše:
- Hoćemo i mi da služimo tvom Bogu!
    Mladi vojnik se oduševio i pitao, šta se dešava? Kapetan plačući otvori haubu džipa i pokaza mladiću da auto uopšte nema motor. Onda vojnik reče:
- Vidite sada? Ovo je Bog kome služim, ništa nije nemoguće u Bogu, Bog daje život i onome koji ne postoji. Možda mislite da su to nemoguće stvari ali iskrenom verom u Boga je sve moguće!

KAD VAS NE INTERESUJE TUĐI PROBLEM

    Jednoga dana miš vidi kako seljak postavlja mišolovku. Odmah miš ode i sve ispriča kokoški, kravi i ovci. Kad im je ispričao, svi mu rekoše:
- Mišolovka je tvoj problem, to se nas uopšte ne tiče.
    Nedugo potom, u mišolovku se uhvati jedna otrovna zmija i ugrize seljakovu ženu. Pokušavajući da izleče ženu, skuvali su joj supu od kokoške. Posle toga su zaklali ovcu da bi počastili sve one koji su dolazili da obiđu ženu. Onda su zaklali kravu kako bi dostojno nahranili goste na sahrani ženi koja je u međuvremenu preminula.
    A, sve to vreme, miš je gledao kroz rupu u zidu i mislio o stvarima koje se nikoga ne tiču.    

BAKIN MUDRI ODGOVOR

    Unuka je došla kod svoje bake i priupita je:
- Bako, kako si mogla živeti ranije...
    - bez tehnologije.
    - bez interneta
    - bez računara.
    - bez mobilnih telefona
    - bez Facebook- a
    Baka joj je mudro odgovorila:
- Isto tako kao što vaša  generacija živi danas...
    - bez ljudskosti
    - bez časti
    - bez poštovanja.
    - bez dostojanstva
    - bez stida.
    - bez karaktera
    - bez ljubavi
    - bez skromnosti.
    Mi, koje danas zovete 'stari' bili smo blagosloveni, dokaz za to je naš život. Nakon škole smo sami radili domaći i uz sveću, uvek smo se igrali napolju do zalaska sunca. Kad smo bili žedni, pili smo vodu sa izvora, a ne vodu iz plastičnih flaša. Nikad se nismo ugojili jedući slaninu, pasulj, mast i hleb. Ništa se nije dogodilo našim nogama, iako smo trčali bosi. Sa svojim rukama smo pravili igračke sa kojima smo se igrali (krpene lutkice, kepene lopte-krpenjače, luk, strela, klis, figure od blata... )
    Naši roditelji nisu bili bogati, ali su nam pružali toliko ljubavi a ne video igrice da budemo tihi. Naši roditelji se nisu razvodili, rešavali su zajedno svoje probleme. A mi nismo bili prisiljeni da živimo jedan dan sa majkom drugi sa ocem. Živeli smo svaki dan zajedno. Nikad nismo imali telefone, dvd-e, Playstation Xbox, video igre, svoj kompjuter, internet ... ali smo imali prave prijatelje.
    Išli smo njihovim kućama bez poziva i uživali u hlebu sa džemom ili šećerom. Rođaci su imali kuće blizu jedna druge da uživaju u zajedničkom vremenu. I da se snađu jedni drugima u svakoj nevolji. Zaista smo na fotografijama crno beli, ali u tim fotografijama imamo uspomene raznih boja. Mi smo jedna unikatna generacija, jer smo poslednja generacija koja je bila poslušna roditeljima i prva generacija koja je poslušna svojoj deci.
    Mi smo OGRANIČENA proizvodnja! Osetite nas i čuvajte kao oči u glavi.'
BALONI SREĆE

    Učitelj je u školu doneo balone i zamolio decu da ih ponesu i na njih napišu svoja imena. Zatim su svi baloni izneseni u hodnik i učitelj ih je pomešao. Učitelj je deci dao 5 minuta da bi svi pronašli balon sa svojim imenom.  Deca su potrčala da pogledaju, ali 5 minuta je brzo isteklo i niko nije našao balon sa svojim imenom ... Tada je nastavnik zamolio decu: uzmite balon koji leži najbliže vama i dajte ga osobi čije je ime napisano na njemu... Prošlo je manje od dva minuta i svako je imao svoj balon u rukama. Na kraju, učitelj je sumirao utisak koji potiče iz ovog eksperimenta:
- Baloni su poput sreće. Nećete je naći ako tražite samo sebe. Ali, ako se svi brinu jedni o drugima, brže ćete je pronaći.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA
×