Dogodilo Se Na Današnji Dan - 24. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 24. aprila! Šta se sve nekada dešavalo dbadeset četvrtog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1184. pre naše ere - Pad Troje i završetka trojanskog rata.
■ 1533. - Rođen je holandski državnik Vilem Prvi - Ćutljivi od Oranža, od 1579. prvi državni poglavar protestantske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije, koja je Holanđanima silom naturala rimokatolicizam, bio je komandant holandske revolucionarne vojske. Ubio ga je u julu 1584. Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Felipa Drugog.
■ 1704. - Osnovana je prva uspešna novinska kuća u SAD-u - 'Boston News-Letter'.
■ 1731. - Umro je engleski pisac Danijel Defo autor romana 'Robinson Kruso'.
■ 1792. - Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil komponovao je 'Marseljezu', koja je kasnije postala himna Francuske.
■ 1815. - U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović kasnije se izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza.
■ 1833. - Rođen je srpski junak i pisac Marko Miljanov, koji se opismenio tek na pragu šeste decenije života, mada je stvorio dela neprolazne vrednosti. Učestvovao je u mnogim bojevima Crnogoraca protiv Turaka, najpre u gerilskim akcijama, a zatim predvodio svoje pleme Kuči. Dela su: 'Primeri čojstva i junaštva', 'Pleme Kuči u narodnoj priči i pesmi', 'Život i običaji Arbanasa'.
■ 1846. - Počeo Američko-meksički rat.
■ 1854. - Vrhovni sud SAD, posle duge parnice, presudio da patent za šivaću mašinu pripada američkom mehaničaru Elijasu Houu, koji je mašinu konstruisao 1845. A u Engleskoj, gde je pokušao da nađe finansijere, izigrali su ga bivši direktor putujućeg pozorišta Ajzak Singer i drugi poslovni ljudi i pomoću njegovih konstrukcionih crteža počeli da proizvode 'singerice'.
■ 1856. - Rođen je francuski maršal Filip Peten, heroj iz Prvog svetskog rata nakon pobede nad Nemcima kod Verdena. U Drugom svetskom ratu sarađivao je sa nacističkom Nemačkom i bio na čelu kvislinške vlade u Višiju.
■ 1877. - Rusija objavila rat Osmanlijskom carstvu. Počinje obnovljeni Rusko-osmanski rat.
■ 1898. - Španija objavila rat SAD kao odgovor na ultimatum američke administracije da se španska vlast povuče sa Kube.
■ 1903. - Umro je srpski pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je doneo 'Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru', koji je 1888. izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. 'Zakonik' je preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava. Dela su: 'Pravni običaji u Slovena', 'Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena', 'Pisani zakoni na slovenskom jugu', 'Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive'.
■ 1904. - Rođen je američki slikar holandskog porekla Vilem de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina XX veka preobrazio slikarstvo u SAD.
■ 1908. - Gospodin i gospođa Murdok su prvi ljudi koji su proputovali cele SAD automobilom. Krenuli su iz Los Anđelesa i stigli u Njujork za 32 dana, pet sati i 25 minuta.
■ 1913. - Ceremonija otvaranja Woolworth Buildinga održana je u New York Cityju.
■ 1916. - U Dablinu počeo antibritanski Uskršnji ustanak za Irsku Republiku.
■ 1934. - Rođena je je američka filmska glumica Širli Meklejn. Proslavila se filmovima 'Nevolje sa Harijem', 'Apartman', 'Slatka Irma', 'Artisti i modeli' i 'Vreme nežnosti', za koji je dobila Oskara.
■ 1942. - Rođena je američka filmska glumica i pevačica Barbra Strejsend. Filmovi su joj: 'Smešna devojka', 'Helo Doli', 'Što te tata pušta samu', 'Devojka koju sam volio', 'Zvezda je rođena' ...
■ 1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau.
■ 1950. - Formirana država Jordan spajanjem kraljevine Transjordanija i Palestine pod jordanskom okupacijom.
■ 1953. - Kraljica Elizabeta je odlikovala Vinstona Čerčila viteškim ordenom.
■ 1955. - Završni akt Konferencije u Bandungu, Indonezija.
■ 1967. - Svemirska letelica Sojuz 1 pala je u Sibiru, ubivši kosmonauta Vladimira Komarova.
■ 1970. - Kina je lansirala prvi veštački satelit.
■ 1970. - Gambija postaje republika unutar Komonvelta.
■ 1971. - Sovjetski kosmonauti uspeli da se spoje s letelicom bez ljudske posade. Ovo je prethodilo izgradnji prve svemirske laboratorije u orbiti oko Zemlje.
■ 1975. - Troje ljudi poginulo u napadu nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof na ambasadu Zapadne Nemačke u Štokholmu.
■ 1980. - Osam američkih vojnika poginulo je u Operaciji orlova kandža, neuspelom pokušaju da se spase taoci u iranskoj talačkoj krizi.
■ 1981. - Predstavljeni su prvi IMB-ovi PC računari.
■ 1986. - Umrla je Volis Simpson, koja je udajom za britanskog kralja Eduarda VIII postala vojvotkinja od Vindzora. Ne želeći da se odrekne braka sa Amerikankom, već jednom razvedenom i neplemićkog porekla, kralj je bio prinuđen da 1936. abdicira.
■ 1987. - Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i rečima 'Niko ne sme da vas bije' dao podršku Srbima sa Kosova koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca.
■ 1989. - U Pekingu 10.000 studenata otpočinje protest.
■ 1990. - Istočna i Zapadna Nemačka postižu sporazum o sedinjavanju valute i ekonomije do 1. jula 1990. godine.
■ 1991. - Vlada Južne Afrike saopštila da je postigla dogovor s Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.
■ 1992. - Gerilski lideri u Avganistanu dogovorili su se da Savet od 50 članova preuzme vlast posle rušenja komunističkog režima Nadžibulaha.
■ 1996. - Palestinski parlament u izbeglištvu je iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije izbacio odredbu o uništenju Izraela.
■ 1996. - U Pekingu, predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Džijang Cemin dogovorili su se o novim odnosima dve zemlje.
■ 2002. - U svom domu u Njujorku umro je fizičar i profesor u penziji Masačusetskog instituta za tehnologiju Viktor F. Vajskopf koji je iz Beča došao u Ameriku 1937. i kasnije bio jedan od pronalazača atomske bombe, a potom zagovornik kontrole nuklearnog oružja.
■ 2003. - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je Okružnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i još osam lica osumnjičenih za umešanost u ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.
■ 2003. - Južnoafrički sud osudio je heroinu antiaparthejda Vini Madikizela-Mendela, bivšu suprugu nekadašnjeg predsednika Nelsona Mendele, na šest godina zatvora zbog prevare i krađe.
■ 2004. - Papa Jovan Pavle Drugi postavio je jednu opaticu na odgovornu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi, treće mesto u kongregaciji koja rukovodi verskim redovima.
■ 2004. - SAD su ublažile ekonomske sankcije Libiji, pošto je napustila program proizvodnje oružja za masovno uništenje.
■ 2004. - Kiparski Grci su dvotrećinskom većinom na referendumu odbili ujedinjenje sa kiparskim Turcima i time sprečili da ceo Kipar uđe u Evropsku uniju.
■ 2005. - Novi poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI inaugurisan na svečanoj misi na Trgu Svetog Petra gde se okupilo oko 500.000 vernika.
■ 2006. - Poginule su 32 osobe, a 70 je ranjeno u tri skoro istovremene eksplozije u egipatskom letovalištu Dahab, na Sinajskom poluostrvu. To je treći težak teroristički napad na Sinaju u poslednjih godinu i po dana.
■ 2009. - Najveći američki proizvođač automobila Dženeral motors najavio je privremeno zatvaranje 13 fabrika u SAD i Meksiku, što bez posla ostavlja 26.000 radnika. Ovaj proizvođač automobila je opstao zahvaljujući 13,4 milijardi dolara državnog zajma i obavezi da sreže dugove, smanji troškove rada i reorganizuje se, kako ne bi otišao u bankrotstvo.
■ 2011. - Duhovni vođa hinduizma Satja Sai Baba, preminuo je u 86 godini u Indiji. Sai baba je u Indiji tretiran kao božanstvo, a imao je brojne sledbenike u više od 126 zemalja sveta.
■ 2016. - U Austriji je održan prvi krug predsedničkih izbora, a Van der Belen je izabran za 13. predsednika Druge republike tek 4. decembra usled ponavljanja drugog kruga glasanja.
■ 2013. - U urušavanju nelegalno izgrađene osmospratnice u predgrađu Dake, glavnog grada Bangladeša, u kojoj je radilo oko 3.000 radnika u nekoliko radionica tekstila, poginulo je 1.126 tekstilnih radnika.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1704. - Osnovana je prva uspešna novinska kuća u SAD-u - 'Boston News-Letter'.
■ 1731. - Umro je engleski pisac Danijel Defo autor romana 'Robinson Kruso'.
■ 1792. - Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil komponovao je 'Marseljezu', koja je kasnije postala himna Francuske.
■ 1815. - U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak je okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović kasnije se izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza.
■ 1833. - Rođen je srpski junak i pisac Marko Miljanov, koji se opismenio tek na pragu šeste decenije života, mada je stvorio dela neprolazne vrednosti. Učestvovao je u mnogim bojevima Crnogoraca protiv Turaka, najpre u gerilskim akcijama, a zatim predvodio svoje pleme Kuči. Dela su: 'Primeri čojstva i junaštva', 'Pleme Kuči u narodnoj priči i pesmi', 'Život i običaji Arbanasa'.
■ 1846. - Počeo Američko-meksički rat.
■ 1854. - Vrhovni sud SAD, posle duge parnice, presudio da patent za šivaću mašinu pripada američkom mehaničaru Elijasu Houu, koji je mašinu konstruisao 1845. A u Engleskoj, gde je pokušao da nađe finansijere, izigrali su ga bivši direktor putujućeg pozorišta Ajzak Singer i drugi poslovni ljudi i pomoću njegovih konstrukcionih crteža počeli da proizvode 'singerice'.
■ 1856. - Rođen je francuski maršal Filip Peten, heroj iz Prvog svetskog rata nakon pobede nad Nemcima kod Verdena. U Drugom svetskom ratu sarađivao je sa nacističkom Nemačkom i bio na čelu kvislinške vlade u Višiju.
■ 1877. - Rusija objavila rat Osmanlijskom carstvu. Počinje obnovljeni Rusko-osmanski rat.
■ 1898. - Španija objavila rat SAD kao odgovor na ultimatum američke administracije da se španska vlast povuče sa Kube.
■ 1903. - Umro je srpski pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je doneo 'Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru', koji je 1888. izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. 'Zakonik' je preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava. Dela su: 'Pravni običaji u Slovena', 'Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena', 'Pisani zakoni na slovenskom jugu', 'Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive'.
■ 1904. - Rođen je američki slikar holandskog porekla Vilem de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina XX veka preobrazio slikarstvo u SAD.
■ 1908. - Gospodin i gospođa Murdok su prvi ljudi koji su proputovali cele SAD automobilom. Krenuli su iz Los Anđelesa i stigli u Njujork za 32 dana, pet sati i 25 minuta.
■ 1913. - Ceremonija otvaranja Woolworth Buildinga održana je u New York Cityju.
■ 1916. - U Dablinu počeo antibritanski Uskršnji ustanak za Irsku Republiku.
■ 1934. - Rođena je je američka filmska glumica Širli Meklejn. Proslavila se filmovima 'Nevolje sa Harijem', 'Apartman', 'Slatka Irma', 'Artisti i modeli' i 'Vreme nežnosti', za koji je dobila Oskara.
■ 1942. - Rođena je američka filmska glumica i pevačica Barbra Strejsend. Filmovi su joj: 'Smešna devojka', 'Helo Doli', 'Što te tata pušta samu', 'Devojka koju sam volio', 'Zvezda je rođena' ...
■ 1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau.
■ 1953. - Kraljica Elizabeta je odlikovala Vinstona Čerčila viteškim ordenom.
■ 1955. - Završni akt Konferencije u Bandungu, Indonezija.
■ 1967. - Svemirska letelica Sojuz 1 pala je u Sibiru, ubivši kosmonauta Vladimira Komarova.
■ 1970. - Kina je lansirala prvi veštački satelit.
■ 1970. - Gambija postaje republika unutar Komonvelta.
■ 1971. - Sovjetski kosmonauti uspeli da se spoje s letelicom bez ljudske posade. Ovo je prethodilo izgradnji prve svemirske laboratorije u orbiti oko Zemlje.
■ 1975. - Troje ljudi poginulo u napadu nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof na ambasadu Zapadne Nemačke u Štokholmu.
■ 1980. - Osam američkih vojnika poginulo je u Operaciji orlova kandža, neuspelom pokušaju da se spase taoci u iranskoj talačkoj krizi.
■ 1981. - Predstavljeni su prvi IMB-ovi PC računari.
■ 1986. - Umrla je Volis Simpson, koja je udajom za britanskog kralja Eduarda VIII postala vojvotkinja od Vindzora. Ne želeći da se odrekne braka sa Amerikankom, već jednom razvedenom i neplemićkog porekla, kralj je bio prinuđen da 1936. abdicira.
■ 1987. - Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i rečima 'Niko ne sme da vas bije' dao podršku Srbima sa Kosova koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca.
■ 1989. - U Pekingu 10.000 studenata otpočinje protest.
■ 1990. - Istočna i Zapadna Nemačka postižu sporazum o sedinjavanju valute i ekonomije do 1. jula 1990. godine.
■ 1991. - Vlada Južne Afrike saopštila da je postigla dogovor s Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.
■ 1992. - Gerilski lideri u Avganistanu dogovorili su se da Savet od 50 članova preuzme vlast posle rušenja komunističkog režima Nadžibulaha.
■ 1996. - Palestinski parlament u izbeglištvu je iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije izbacio odredbu o uništenju Izraela.
■ 1996. - U Pekingu, predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Džijang Cemin dogovorili su se o novim odnosima dve zemlje.
■ 2002. - U svom domu u Njujorku umro je fizičar i profesor u penziji Masačusetskog instituta za tehnologiju Viktor F. Vajskopf koji je iz Beča došao u Ameriku 1937. i kasnije bio jedan od pronalazača atomske bombe, a potom zagovornik kontrole nuklearnog oružja.
■ 2003. - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je Okružnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i još osam lica osumnjičenih za umešanost u ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.
■ 2003. - Južnoafrički sud osudio je heroinu antiaparthejda Vini Madikizela-Mendela, bivšu suprugu nekadašnjeg predsednika Nelsona Mendele, na šest godina zatvora zbog prevare i krađe.
■ 2004. - Papa Jovan Pavle Drugi postavio je jednu opaticu na odgovornu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi, treće mesto u kongregaciji koja rukovodi verskim redovima.
■ 2004. - SAD su ublažile ekonomske sankcije Libiji, pošto je napustila program proizvodnje oružja za masovno uništenje.
■ 2004. - Kiparski Grci su dvotrećinskom većinom na referendumu odbili ujedinjenje sa kiparskim Turcima i time sprečili da ceo Kipar uđe u Evropsku uniju.
■ 2005. - Novi poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI inaugurisan na svečanoj misi na Trgu Svetog Petra gde se okupilo oko 500.000 vernika.
■ 2006. - Poginule su 32 osobe, a 70 je ranjeno u tri skoro istovremene eksplozije u egipatskom letovalištu Dahab, na Sinajskom poluostrvu. To je treći težak teroristički napad na Sinaju u poslednjih godinu i po dana.
■ 2009. - Najveći američki proizvođač automobila Dženeral motors najavio je privremeno zatvaranje 13 fabrika u SAD i Meksiku, što bez posla ostavlja 26.000 radnika. Ovaj proizvođač automobila je opstao zahvaljujući 13,4 milijardi dolara državnog zajma i obavezi da sreže dugove, smanji troškove rada i reorganizuje se, kako ne bi otišao u bankrotstvo.
■ 2011. - Duhovni vođa hinduizma Satja Sai Baba, preminuo je u 86 godini u Indiji. Sai baba je u Indiji tretiran kao božanstvo, a imao je brojne sledbenike u više od 126 zemalja sveta.
■ 2016. - U Austriji je održan prvi krug predsedničkih izbora, a Van der Belen je izabran za 13. predsednika Druge republike tek 4. decembra usled ponavljanja drugog kruga glasanja.
■ 2013. - U urušavanju nelegalno izgrađene osmospratnice u predgrađu Dake, glavnog grada Bangladeša, u kojoj je radilo oko 3.000 radnika u nekoliko radionica tekstila, poginulo je 1.126 tekstilnih radnika.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
