Dogodilo Se Na Današnji Dan - 22. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 22. aprila! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset drugog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1145. - Po 19. put je zabeležen prelet Halejeve komete pored Zemlje.
■ 1370. - U glavnom gradu Francuske, Parizu, stavljen je kamen temeljac za izgradnju Bastilje pod kraljom Karlom V. kao dio utvrđenja protiv napada od strane Engleza u Stogodišnjem ratu.
■ 1451. - Rođena je je kraljica Kastilje Isabela I, jedna od najznačajnijih ličnosti španske monarhije. Sa mužem, kraljem Aragona Ferdinandom II, osnivač je španske države. Bila je pokrovitelj Kolumbovih pomorskih ekspedicija.
■ 1500. - Pedro Alvarez Kabral, portugalski moreplovac, otkriva Brazil i proglašava ga portugalskom kolonijom. Brazil je otkriven tako što se Kabral na putu za Indiju udaljio svojim brodovima od afričke obale, plovio u pravcu zapada i došao do kopna Južne Amerike.
■ 1509. - Henri VIII stupa na engleski presto, na kom će ostati do 1547. godine. Ostao je upamćen kao surovi apsolutista koji je, zbog ženidbe sa Anom Bolen, osnovao anglikansku crkvu, odvojivši se prethodno od pape.
■ 1513. - Španski istraživač Ponse de Leon otkrio je Floridu, koja ostaje pod španskom vlašću do 1763. godine.
■ 1529. - U Saragosi potpisan ugovor kojim su Španija i Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.
■ 1724. - Rođen je Imanuel Kant, jedan od predstavnika nemačke klasične filozofije.
■ 1766. - Rođena je je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal. Knjigom 'O Nemačkoj' dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.
■ 1822. - Turska flota zauzela grčko ostrvo Hios i masakrirala hrišćansko stanovništvo.
■ 1836. - Američki Kongres odobrio je kovanje dva centa, prve američke kovanice koja je nosila reči 'In God We Trust'.
■ 1838. - Britanski brod 'Sirijus' prvi prešao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo 19 dana.
■ 1861. - Robert Li postaje komadant Armije Juga u Američkom građanskom ratu.
■ 1870. - Rođen je Vladimir Iljič Uljanov - Lenjin, predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider, vlastodržac i tvorac sistema koji je omogućio decenije terora poznate kao 'staljinizam'. Kao zakleti neprijatelj demokratije uspostavio je autoritarne odnose u boljševičkoj partiji i 'diktaturu proletarijata' u društvu. Dela su mu: 'Šta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?', 'Razvitak kapitalizma u Rusiji', 'Zadaci ruskih socijaldemokrata', 'Šta da se radi?', 'Korak napred, dva koraka nazad', 'Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji',
■ 1876. - Rođen je austrijski ljekar Robert Baranji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata - organa koji reguliše ravnotežu ljudskog tela i tonus mišića. Doprinio je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.
■ 1881. - Rođen je ruski političar Aleksandar Fjodorovič Kerenski, predsednik privremene vlade od jula 1917. Smenjen je u Oktobarskoj revoluciji nakon čega je emigrirao u Francusku, a kasnije u SAD.
■ 1884. - Tomas Stivens otpočinje put oko sveta biciklom. Taj put trajao je dve godine i devet meseci.
■ 1889. - Vlada SAD teritoriju Oklahome, otetu od Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.
■ 1904. - Rođen je američki naučnik Robert Openhajmer. Tokom drugog svetskog rata vodio je laboratoriju u Las Alamosu u kojoj se istraživala proizvodnja atomske bombe.
■ 1913. - Nakon dugih borbi združene snage kraljevina Crne Gore i Srbije osvojile Skadar, čime su okončane borbe u Prvom balkanskom ratu.
■ 1913. - Boljševičke novine Pravda prvi su put objavljene u Sankt Peterburgu u Rusiji.
■ 1915. - Nemačka vojska na Zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov u vidu gotovo čistog hlora, koji je kasnije nazvan iperit.
■ 1916. - Rođen je violinista Jehudi Menuhin, jedan od najvećih svetskih virtuoza na violini.
■ 1930. - Francuska, Italija, Japan, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su potpisale Londonski pomorski sporazum kojim se regulisalo podmorničko ratovanje i ograničila gradnja ratnih brodova.
■ 1933. - Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju 'Rols-Rojs'.
■ 1934. - U Beogradu osnovano Astronomsko društvo 'Ruđer Bošković'.
■ 1944. - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u formirana Prva vazduhoplovna eskadrila Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Eskadrilu činilo 16 borbenih aviona 'spitfajer'.
■ 1944. - Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu minirala nemački oficirski dom u Trstu. Od eksplozije je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51 taoca.
■ 1945. - Oko 600 preživelih zatočenika u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac pokušalo je da se, u očajničkom jurišu na stražare, dokopa slobode, ali je u tome uspelo samo njih 60. U Jasenovcu, toj najvećoj 'fabrici smrti' na Balkanu za vreme Drugog svetskog rata, ustaše su pobile najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Logor je radio od leta 1941. do 30. aprila 1945.
■ 1952. - Na televiziji je prvi put prikazana nuklearna eksplozija, koja je isprobana u Nevadi.
■ 1954. - NBA liga usvaja pravilo po kojem napad traje 24 sekunde.
■ 1955. - Kongres SAD-a donosi odluku da se na kovani novac stavlja parola 'In God We Trust' - 'U Boga mi verujemo'.
1969. - Britanac Robin Noks Džonston uplovio u luku Falmut i time okončao prvo putovanje oko sveta jedrilicom. Putovanje trajalo 312 dana.
■ 1970. - Prvi put proslavljen Dan planete Zemlje.
■ 1975. - U Hondurasu vojnim pučem smenjen predsednik, general Osvald Lopes Arelano.
■ 1990. - Na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj pobedila Hrvatska demokratska zajednica, a njen lider Franjo Tuđman izabran za predsednika Predsedništva Hrvatske. Po proglašenja nezavisnosti Hrvatske od SFRJ 25. juna 1991. Tuđman postao predsednik Hrvatske.
■ 1992. - U seriji ekspolozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo oko 200 ljudi.
■ 1993. - U Zagrebu je osnovana Informativna katolička agencija.
■ 1994. - Umro je Ričard Nikson, predsednik SAD od 1969. Povukao se 1974, pre isteka drugog mandata zbog umešanosti u aferu 'Votergejt'.
■ 1995. - Vojne snage plemena Tutsi u Ruandi napale izbeglički kamp 'Kibeho', u kojem su bili smešteni pripadnici plemena Hutu, i pobile oko 2.000 ljudi.
■ 1996. - Napadima OVK na jugoslovenske snage bezbednosti, tiho otpočeo Kosovski rat.
■ 1997. - Peruanska vojska uspela da uđe u rezidenciju ambasadora Japana u Limi i da oslobodi 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta 'Tupak Amaru'. U akciji poginuli jedan talac, tri vojnika i svih 14 gerilaca.
■ 1999. - U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođena rezidencija predsednika Slobodana Miloševića, prethodno ispražnjena. Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja avijacija NATO pakta usmrtila sedamnaestogodišnjeg Dalibora Tasića iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu Srbije.
■ 2003. - Umrla je Felis Brajant američki tekstopisac, koja je kooautor velikih hitova 'Wake Up Little Susie' i 'Bye Bye Baby' koje su izvodili 'Everly Brothers'.
■ 2004. - Oko 3.000 ljudi je poginulo i ranjeno u Severnoj Koreji kada su se na železničkoj stanici u blizini grada Rjongčona sudarila dva voza koja su transportovala gorivo.
■ 2011. - U sukobima hrišćana i muslimana u severnom, muslimanskom delu Nigerije, poginulo je 246 osoba, posle izbora na kojima je za predsednika države izabran hrišćanin Gudlak Džonatan.
■ 2012. - Slepi advokat Čen Guančeng, jedan od najpoznatijih kineskih disidenata, pobegao je iz kućnog pritvora, u kome se nalazio od 2010 godine, u američku ambasadu u Pekingu i zatražio pomoć. Nakon tog događaja kineske vlasti su Čenu i njegovoj porodici dozvolile da napuste zemlju i oni su 20. maja stigli u Ameriku.
■ 2013. - Nemački avioprevoznik Lufthanza otkazao je većinu domaćih, evropskih i dugih letova sa šest nemačkih aerodroma zbog štrajka osoblja. Od gotovo 1.800 planiranih letova realizovano je svega 20 kraćih i 12 dugih letova kao znak upozorenja uoči nove runde pregovora rukovodstva Lufthanze i zaposlenih.
■ 2016. - Na svečanoj ceremoniji u sedištu UN u Njujorku 175 zemalja je potpisalo globalni Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena postignut 12. decembra 2015. u Parizu i koji predviđa održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje najviše pogođene klimatskim promenama.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1451. - Rođena je je kraljica Kastilje Isabela I, jedna od najznačajnijih ličnosti španske monarhije. Sa mužem, kraljem Aragona Ferdinandom II, osnivač je španske države. Bila je pokrovitelj Kolumbovih pomorskih ekspedicija.
■ 1500. - Pedro Alvarez Kabral, portugalski moreplovac, otkriva Brazil i proglašava ga portugalskom kolonijom. Brazil je otkriven tako što se Kabral na putu za Indiju udaljio svojim brodovima od afričke obale, plovio u pravcu zapada i došao do kopna Južne Amerike.
■ 1509. - Henri VIII stupa na engleski presto, na kom će ostati do 1547. godine. Ostao je upamćen kao surovi apsolutista koji je, zbog ženidbe sa Anom Bolen, osnovao anglikansku crkvu, odvojivši se prethodno od pape.
■ 1513. - Španski istraživač Ponse de Leon otkrio je Floridu, koja ostaje pod španskom vlašću do 1763. godine.
■ 1529. - U Saragosi potpisan ugovor kojim su Španija i Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.
■ 1724. - Rođen je Imanuel Kant, jedan od predstavnika nemačke klasične filozofije.
■ 1766. - Rođena je je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal. Knjigom 'O Nemačkoj' dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.
■ 1822. - Turska flota zauzela grčko ostrvo Hios i masakrirala hrišćansko stanovništvo.
■ 1836. - Američki Kongres odobrio je kovanje dva centa, prve američke kovanice koja je nosila reči 'In God We Trust'.
■ 1838. - Britanski brod 'Sirijus' prvi prešao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo 19 dana.
■ 1861. - Robert Li postaje komadant Armije Juga u Američkom građanskom ratu.
■ 1870. - Rođen je Vladimir Iljič Uljanov - Lenjin, predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider, vlastodržac i tvorac sistema koji je omogućio decenije terora poznate kao 'staljinizam'. Kao zakleti neprijatelj demokratije uspostavio je autoritarne odnose u boljševičkoj partiji i 'diktaturu proletarijata' u društvu. Dela su mu: 'Šta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?', 'Razvitak kapitalizma u Rusiji', 'Zadaci ruskih socijaldemokrata', 'Šta da se radi?', 'Korak napred, dva koraka nazad', 'Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji',
■ 1876. - Rođen je austrijski ljekar Robert Baranji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata - organa koji reguliše ravnotežu ljudskog tela i tonus mišića. Doprinio je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.
■ 1881. - Rođen je ruski političar Aleksandar Fjodorovič Kerenski, predsednik privremene vlade od jula 1917. Smenjen je u Oktobarskoj revoluciji nakon čega je emigrirao u Francusku, a kasnije u SAD.
■ 1884. - Tomas Stivens otpočinje put oko sveta biciklom. Taj put trajao je dve godine i devet meseci.
■ 1889. - Vlada SAD teritoriju Oklahome, otetu od Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.
■ 1904. - Rođen je američki naučnik Robert Openhajmer. Tokom drugog svetskog rata vodio je laboratoriju u Las Alamosu u kojoj se istraživala proizvodnja atomske bombe.
■ 1913. - Nakon dugih borbi združene snage kraljevina Crne Gore i Srbije osvojile Skadar, čime su okončane borbe u Prvom balkanskom ratu.
■ 1913. - Boljševičke novine Pravda prvi su put objavljene u Sankt Peterburgu u Rusiji.
■ 1916. - Rođen je violinista Jehudi Menuhin, jedan od najvećih svetskih virtuoza na violini.
■ 1930. - Francuska, Italija, Japan, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su potpisale Londonski pomorski sporazum kojim se regulisalo podmorničko ratovanje i ograničila gradnja ratnih brodova.
■ 1933. - Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju 'Rols-Rojs'.
■ 1934. - U Beogradu osnovano Astronomsko društvo 'Ruđer Bošković'.
■ 1944. - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u formirana Prva vazduhoplovna eskadrila Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Eskadrilu činilo 16 borbenih aviona 'spitfajer'.
■ 1944. - Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu minirala nemački oficirski dom u Trstu. Od eksplozije je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51 taoca.
■ 1945. - Oko 600 preživelih zatočenika u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac pokušalo je da se, u očajničkom jurišu na stražare, dokopa slobode, ali je u tome uspelo samo njih 60. U Jasenovcu, toj najvećoj 'fabrici smrti' na Balkanu za vreme Drugog svetskog rata, ustaše su pobile najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Logor je radio od leta 1941. do 30. aprila 1945.
■ 1952. - Na televiziji je prvi put prikazana nuklearna eksplozija, koja je isprobana u Nevadi.
■ 1954. - NBA liga usvaja pravilo po kojem napad traje 24 sekunde.
■ 1955. - Kongres SAD-a donosi odluku da se na kovani novac stavlja parola 'In God We Trust' - 'U Boga mi verujemo'.
1969. - Britanac Robin Noks Džonston uplovio u luku Falmut i time okončao prvo putovanje oko sveta jedrilicom. Putovanje trajalo 312 dana.
■ 1970. - Prvi put proslavljen Dan planete Zemlje.
■ 1975. - U Hondurasu vojnim pučem smenjen predsednik, general Osvald Lopes Arelano.
■ 1990. - Na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj pobedila Hrvatska demokratska zajednica, a njen lider Franjo Tuđman izabran za predsednika Predsedništva Hrvatske. Po proglašenja nezavisnosti Hrvatske od SFRJ 25. juna 1991. Tuđman postao predsednik Hrvatske.
■ 1992. - U seriji ekspolozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo oko 200 ljudi.
■ 1993. - U Zagrebu je osnovana Informativna katolička agencija.
■ 1994. - Umro je Ričard Nikson, predsednik SAD od 1969. Povukao se 1974, pre isteka drugog mandata zbog umešanosti u aferu 'Votergejt'.
■ 1995. - Vojne snage plemena Tutsi u Ruandi napale izbeglički kamp 'Kibeho', u kojem su bili smešteni pripadnici plemena Hutu, i pobile oko 2.000 ljudi.
■ 1996. - Napadima OVK na jugoslovenske snage bezbednosti, tiho otpočeo Kosovski rat.
■ 1997. - Peruanska vojska uspela da uđe u rezidenciju ambasadora Japana u Limi i da oslobodi 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta 'Tupak Amaru'. U akciji poginuli jedan talac, tri vojnika i svih 14 gerilaca.
■ 1999. - U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođena rezidencija predsednika Slobodana Miloševića, prethodno ispražnjena. Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja avijacija NATO pakta usmrtila sedamnaestogodišnjeg Dalibora Tasića iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu Srbije.
■ 2003. - Umrla je Felis Brajant američki tekstopisac, koja je kooautor velikih hitova 'Wake Up Little Susie' i 'Bye Bye Baby' koje su izvodili 'Everly Brothers'.
■ 2004. - Oko 3.000 ljudi je poginulo i ranjeno u Severnoj Koreji kada su se na železničkoj stanici u blizini grada Rjongčona sudarila dva voza koja su transportovala gorivo.
■ 2011. - U sukobima hrišćana i muslimana u severnom, muslimanskom delu Nigerije, poginulo je 246 osoba, posle izbora na kojima je za predsednika države izabran hrišćanin Gudlak Džonatan.
■ 2012. - Slepi advokat Čen Guančeng, jedan od najpoznatijih kineskih disidenata, pobegao je iz kućnog pritvora, u kome se nalazio od 2010 godine, u američku ambasadu u Pekingu i zatražio pomoć. Nakon tog događaja kineske vlasti su Čenu i njegovoj porodici dozvolile da napuste zemlju i oni su 20. maja stigli u Ameriku.
■ 2013. - Nemački avioprevoznik Lufthanza otkazao je većinu domaćih, evropskih i dugih letova sa šest nemačkih aerodroma zbog štrajka osoblja. Od gotovo 1.800 planiranih letova realizovano je svega 20 kraćih i 12 dugih letova kao znak upozorenja uoči nove runde pregovora rukovodstva Lufthanze i zaposlenih.
■ 2016. - Na svečanoj ceremoniji u sedištu UN u Njujorku 175 zemalja je potpisalo globalni Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena postignut 12. decembra 2015. u Parizu i koji predviđa održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje najviše pogođene klimatskim promenama.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
