Ponuda Tema

Dogodilo Se Na Današnji Dan - 15. April

   Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 15. aprila! Šta se sve nekada dešavalo šetnaestog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
1071. - Bari, koji je bio poslednji vizantijski posed u južnoj Italiji, predao se Robertu Gviskaru.

1450. - U poslednjoj fazi Stogodišnjeg rata Francuzi u bici kod Forminjija porazili Engleze, čime je okončana engleska dominacija u Normandiji.

1452. - Rođen je Leonardo da Vinči, italijanski slikar, vajar i graditelj. Bio je jedan od najistaknutijih umova renesanse koji je spojio srednjevekovno enciklopedijsko znanje sa egzaktnom modernom metodom opažanja. Slikarstvo je učio kod Verokija, naslikavši na njegovom 'Krštenju Hristovom' anđela koji kleči. Dela su mu: 'Poklonjenje kraljeva', 'Sveti Jeronim', 'Bogorodica u pećini', 'Poslednja večera', 'Mona Liza Đokonda', 'Sveta Ana s Bogorodicom i Isusom', 'Sveti Jovan Krstitelj' ... Područje njegovih naučnih istraživanja obuhvata matematiku, fiziku, mehaniku i anatomiju, a u nauci o umetnosti glavno delo mu je 'Traktat o slikarstvu', koje sadrži njegova zapažanja, zaključke i pouke o slikanju.

1469. - Rođen je indijski duhovni učitelj, guru Nanak, osnivač sikizma. Njegovi sledbenici Siki žive uglavnom u Indiji, a najbrojniji su u državama Pandžab i Harijana.

1738. - U Londonu je prvi put izvedena Händelova opera Serse, nadahnuta perzijskim kraljem Kserksom I.

1755. - Samjuel Džonson, engleski pesnik, novinar i leksikograf, objavio 'Rečnik engleskog jezika', prvi moderan engleski rečnik.

1764. - U Versaju je umrla Žan-Antoaneta Puason, markiza De Pompadur, ljubavnica kralja Luja XV i jedna od najuticajnijih ličnosti na njegovom dvoru.

1765. - U Sankt-Peterburgu je umro Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedist svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi njegovo ime.

1784. - U Irskoj je poleteo prvi balon.

1843. - Rođen je američki pisac Henri Džejms. Napisao je oko 100 knjiga, među kojima su najpoznatiji romani 'Portret jedne lejdi', 'Amerikanac', 'Dejzi Miler', 'Roderik Hadson' ...

1909. - Austrijski car odobrio Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.

1912. - Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo 'Titanik', u to vreme najveći i najluksuzniji prekookeanski brod. Život izgubilo 1.523 od 2.224 putnika.

1912. - Rođen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću 'velikog vođe', kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.

1919. - U Zagrebu osnovan Jugoslavenski fudbalski savez.

1923. - Javno je prikazan prvi zvučni film u Rialto Theater-u u Njujorku.

1923. - Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting, otkrio 1921., ušao u upotrebu pri lečenju dijabetesa.

1941. - U Drugom svetskom ratu jugoslovenska vlada, na čelu s predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila zemlju tokom aprilskog rata. Dan ranije iz zemlje otišao kralj Petar II Karađorđević.

1941. - Prvi let helikopterom u trajanju od jednog časa u Stratfordu.

1945. - U Drugom svetskom ratu britanske trupe u oslobodile nemački koncentracioni logor 'Bergen-Belzen'.

1947. - Afroamerikanac Jackie Robinson iz Brooklyn Dodgersa prešao je obojenu crtu u bejzbolu.

1948. - Odigrao se prvi jevrejsko-arapski vojni sukob. Arapi su bili poraženi.

1949. - Umro je američki filmski glumac Volas Biri. Proslavio se ulogama prostih ljudi, pijanica, kauboja, kopača zlata, boksera ... Igrao je u oko 250 filmova. Filmovi su mu: 'Grand hotel', 'Viva Vilja', 'Večera u osam', 'Šampion', 'Čovek iz Dakote', 'Zlato iz Singapura' ...
1952. - Banka 'Frenklin' u Njujorku izdala prvu kreditnu karticu u svetu.

1968. - Dva sovjetska satelita bez ljudske posade, 'Kosmos 212' i 'Kosmos 213', automatski se spojila dok su kružila u Zemljinoj orbiti.

1974. - Posle petnaestogodišnje vladavine, vojnim pučem svrgnut sa vlasti predsednik Nigera Diori Hamani. Sa vlasti ga je zbacio komandant armije pukovnik Sejni Kunče.

1979. - U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo više od 100 osoba, oko 600 povređeno, a više od 80.000 ostalo bez kuća.

1980. - U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr, jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi ('Mučnina', 'Zid', 'Biće i ništavilo', pozorišni komadi 'Mušice', 'Iza zatvorenih vrata', 'Prljave ruke').

1983. - Otvoren je Diznilend u Tokiju.

1985. - Marvin Hagler porazio je Thomasa Hearnsa i zadržao titulu svetskog boksačkog prvaka u srednjoteškoj kategoriji.

1986. - Američki avioni bombardovali Tripoli i Bengazi u znak odmazde za pogibiju dva Amerikanca u eksploziji bombe u diskoteci u Berlinu, 5. aprila. U bombardovanju ubijeno oko 40 osoba, među njima usvojena kćerka libijskog lidera Moamera Gadafija.

1989. - Smrt Hua Yaobanga, bivšeg glavnog tajnika KP Kine, događaj koji će pokrenuti studentske demonstracije na pekinškom Trgu Tiananmen - Trg nebeskog mira.

1989. - Na fudbalskom stadionu u Šefildu, u severnoj Engleskoj, pod srušenim tribinama poginulo je 96, a povređeno 200 ljudi kada su na već prepun stadion puštene nove grupe navijača.

1990. - U Njujorku je umrla filmska glumica švedskog porekla Greta Garbo, 'božanstvena Greta', kako su je nazivali obožavaoci. Smatra se jednom od najvećih glumica XX veka nemog i zvučnog filma. Filmovi su joj: 'Kraljica Kristina', 'Ana Karenjina', 'Marija Valevska', 'Mata Hari' ...

1992. - Ujedinjene nacije uvele sankcije protiv Libije zbog njene umešanosti u podmetanje bombe u avion kompanije 'Pan Ameriken', koji je eksplodirao iznad Lokberija u Škotskoj 1988. i bombardovanja francuskog aviona iznad Nigera 1989.

1992. - Jedinice JNA, to jest, jedinice Užičkog korpusa okupirale su Višegrad.

1994. - Ministri vodećih zemalja sveta potpisali GATT, Opšti sporazum o tarifama i trgovini.

1994. - Vojska Republike Srpske kod Goražda pogodila francuski avion 'Etander' koji je, teško oštećen, uspio da se vrati na nosač aviona 'Klemanso' u Jadranu. Avioni NATO pakta su 10. aprila 1994. počeli bombardovanje vojnih i civilnih srpskih ciljeva kod Goražda.

1996. - 'Komisija za istinu' u Južnoj Africi, formirana kako bi ispitala zloupotrebu vlasti u vreme aparthejda, otvorila istražni postupak.

1997. - Tokom hodočašća, u požaru koji je zahvatio šatorsko naselje blizu Meke, u Saudijskoj Arabiji, poginula 343 hodočasnika.

1998. - Bivši kambodžanski diktator Pol Pot umro je od srčanog udara. Tokom njegove četvorogodišnje vladavine, od 1975. do 1979, više od milion ljudi je ubijeno ili je umrlo od mučenja, gladi i bolesti.

1999. - NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje konvoja izbeglica na Kosovu, a tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.

2000. - U selu Bijelo Polje, kod Peći, Albanci spalili i buldožerima sravnili 250 srpskih kuća.

2002. - Pad 'boinga 767' aviokompanije 'Er Čajna' sa 166 putnika i članova posade u blizini južnokorejskog grada Pusan. To je bio prvi udes nekog aviona tog kineskog prevoznika za 47 godina. Preživelo je 38 ljudi.

2003. - Na 18 godina zatvora osuđen je Folkert van der Graf ubica holandskog političara Pima Fortjina. To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji u poslednja preko tri veka.

2005. - U memorijalnom parku holokausta u Bruklinu otkrivena je spomen ploča žrtvama logora Jasenovac (Hrvatska) što je prvi javni spomenik u SAD stradalima u tom logoru.

2005. - U požaru koji je izbio u centru Pariza u jednom hotelu namenjenom mahom imigrantima, život su izgubile 24 osobe, od kojih desetoro dece, a povređeno je oko 50. Ovo je bio prvi požar u nizu koji će uslediti u Parizu narednih meseci u zgradama naseljenim imigrantima: 26. avgusta - 17 mrtvih, 30. avgusta - sedam mrtvih, 3. septembra - 18 mrtvih.

2005. - Na magistralnom putu Zrenjanin - Novi Sad, došlo do teške saobraćajne nesreće kada je autobus firme 'Autobanat' pao sa Žabaljskog mosta u reku Tisu. Poginulo više od deset osoba, a oko petnaestak povređeno.

2008. - Vladajuća ruska partija Jedinstvena Rusija (JR) jednoglasno je izabrala predsednika Rusije Vladimira Putina za lidera partije. Na kongresu JR prethodno je promenjen statut kojim je uvedena funkcija predsednika parije. Prihvatanjem te funkcije Putin ostaje najuticajnija ličnost u ruskoj politici i nakon što je mesto predsednika države početkom maja prepustio Dmitriju Medvedevu.

2010. - Gusti oblaci prašine iz islandskog vulkana Ejafjalajokul, do čije je erupcije ponovo došlo posle skoro 200 godina mirovanja, uzrokovali su obustavljanje oko 6.000 letova avio-kompanija u severnoj Evropi, što je predstavljalo početak petodnevnog nezapamćenog poremećaja vazdušnog saobraćaja na ovom kontinentu.

2011. - Haški tribunal osudio je hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. godine. Apelaciono veće Tribunala je u novembru 2012. poništilo prvostepenu presudu hrvatskim generalima i oslobodilo ih krivice po svim tačkama optužnice.

2013. - Troje ljudi je poginulo, a više od stotinu povređeno u dvema eksplozijama koje su se dogodile tokom velikog maratona u Bostonu (SAD). Za napad su osumnjičena braća Carnajev poreklom iz Čečenije.

2013 - Na predsedničkim izborima u Venecueli tesnu pobedu ostvario je Nikolas Maduro. Madurov protivkandidat Enrike Kapriles odbio je da prihvati rezultat izborne komisije, rekavši da je na izborima bilo više hiljada neregularnosti i pozvao svoje pristalice na proteste.

2014. - Pripadnici islamističke organizacije Boko Haram su oteli više od 250 devojčica iz srednje škole u nigerijskom gradu Čibok.

2015. - Više od 800 izbeglica i migranata poginulo je kada se prevrnuo brod na Mediteranskom moru, u blizini libijske obale. Samo 28 putnika broda je preživelo nesreću. Prema UNHCR-u, u ovoj nesreći je poginulo najviše izbeglica i migranata na Mediteranu.

2018. - U prvom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori Milo Đukanović je osvojio većinu i po drugi put postao predsednik ove zemlje. Predhodni madat obavljao je od 1998. do 2002.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA