Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDogodilo Se Na Današnji Dan - 14. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 14. aprila! Šta se sve nekada dešavalo četrnaestog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
* Klik Gore na Vesti - Prikaz; * Ponovni Klik - Brisanje
* Klik Gore na Vesti - Prikaz; * Ponovni Klik -
Brisanje
Osmeh na lice: ■ 43. pre naše ere - Marko Antonije je porazio vojsku konzula Pansa, a odmah zatim je poražen od vojske konzula Hircija.
■ 69. - Vitelije, zapovednik rajnskih legija, odnosi pobedu nad Otonom u blizini Kremone i nametnuo se za rimskog cara (Godina četiri cara).
■ 193. - Vojska u Iliriku je izabrala Septimija Severa za rimskog cara.
■ 966. - Nakon ženidbe sa hrišćanskom Dubravkom od Bohemije, paganski vladar Poljana Mješko I je primio hrišćanstvo, što se smatra osnivanjem Poljske.
■ 1205. - Bugarski car Kalojan je naneo težak poraz krstašima i zarobio latinskog cara Balduina I Flandrijskog.
■ 1566. - Hršćanska vojska provalila je na sam Uskrs iz Bihaća i Ripča u Bosnu i nanijela teške gubitke Osmanlijama.
■ 1611. - Prvi put upotrebljena reč 'teleskop' - Princ Federico Cesi.
■ 1629. - Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens. Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik s klatnom.
■ 1759. - U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl. Njegov veliki opus sadrži opere, oratorijume i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratorijumi 'Mesija', 'Izrael u Egiptu' i 'Saul'.
■ 1796. - U toku italijanske kampanje, francuzi pod komandom Napoleona Bonapartea pobeđuju u bici Dego protiv jednog austrijskog armijskog korpusa. To je Napoleonova treća vojna pobeda u roku od tri dana.
■ 1828. - Pravopisni reformist Noah Webster zaštitio je autorskim pravom prvo izdanje svoga rečnika američko engleskog.
■ 1849. - Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta Mađarska proglasila nezavisnost od Austrije.
■ 1865. - Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno ranjen u atentatu nekoliko dana po završetku građanskog rata. Na njega u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But. Linkoln preminuo sledećeg dana, a novi predsednik postao Endru Džonson.
■ 1883. - Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Pošto je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, a uređivao je i više časopisa, uključujući 'Misao'. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama 'Posmrtne počasti', prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj, pobunu i smrt. Kasniji stihovi, u kojima preovladava rezignacija, misaono su bogatiji. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog - posebno su vrsni njegovi prevodi dela Vilijema Šekspira. Ostala dela: zbirke pesama 'Dani i noći', 'Okovani slogovi', 'Stihovi', 'Pesme', knjige eseja 'Razgovor o književnostri', 'Ogledi iz estetike'.
■ 1894. - U New Yorku je predstavljen Edisonov kinetoskop - aparata za posmatranje fotografskih snimaka koji se brzo smenjuju.
■ 1900. - Predsednik Francuske Emil Lube u Parizu otvorio Međunarodnu izložbu, najveću te vrste u istoriji Evrope.
■ 1907. - Rođen je Fransoa Divalije koji je, uz nadimak 'Papa Dok', bio predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971.
■ 1912. - Na svome prvom putovanju, britanski prekooceanski putnički brod 'Titanic' udario je u ledenu santu usred noći u hladnim vodama severnog Atlantika. Potonuo je rano ujutro sljedećeg dana, odnijevši sa sobom više od 1,500 života.
■ 1912. - Osnovan brazilski Fudbalski klub Santos.
■ 1914. - Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, pravca koji je kasnije razvio Vilijam Džejms.
■ 1917. - Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof, izumitelj esperanta, kombinacije niza svetskih jezika. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika 'Lingvo Internacia'.
■ 1923. - Etiene Oehmichen beleži rekord u dužini leta helikopterom. Taj rekord iznosio je 358 metara.
■ 1930. - Pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema 'Oblak u pantalonama' i 'Flauta kičma', izvršio je samoubistvo u Moskvi.
■ 1931. - U Španiji proglašena republika posle abdikacije i bekstva iz zemlje kralja Alfonsa III.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu savezničke trupe uhapsile nemačkog diplomatu i političara Franca fon Papena i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen krivice, kasnije u Nemačkoj osuđen na osam godina zatvora, pušten 1949.
■ 1945. - U Splitu formirana Prva Narodna vlada Hrvatske na čelu sa Vladimirom Nazorom.
■ 1956. - Ampex Corporation prvi put predstavila praktični videorekorder.
■ 1958. - Sputnjik 2 je pao na Zemlju posle misije duge 162 dana.
■ 1961. - Emitovan prvi direktni televizijski prenos iz Sovjetskog Saveza.
■ 1969. - Odigrana prva bejzbol utakmica Prve lige van teritorije SAD-a, u Montrealu u Kanadi.
■ 1969. - Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.
■ 1970. - Eksplodirao je rezervoar sa kiseonikom na letelici Apolo 13, čime je ugrožen život posade koja je bila na misiji ka Mesecu.
■ 1975. - U Sikimu, u severoistočnoj Indiji, ukinuta monarhija i proglašena republika. Sikim postao 22. država Indijske Unije.
■ 1986. - Kao odgovor na podmetanje bombe u Zapadnom Berlinu, američki predsednik Ronald Regan je naredio bombardovanje Libije.
■ 1986. - Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar, životna saputnica Žan Pol Sartra. Njena knjiga 'Drugi pol' bila je inspiracija feminističkog pokreta.
■ 1988. - U Ženevi, Avganistan i Pakistan potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom predviđen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.
■ 1994. - Dva američka borbena aviona F15 greškom iznad severnog Iraka oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.
■ 1995. - Svetska zdravstvena organizacija saopštila da na prostoru SFRJ ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.
■ 1999. - Najmanje 75 ljudi poginulo, a 25 teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO.
■ 1999. - Pakistan izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.
■ 2000. - Mitingom u centru Beograda, 'Stop teroru, za demokratske izbore', srpska opozicija počela koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.
■ 2003. - Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropske unije odlučili da zabrane ulazak na teritoriju EU svim osobama na Balkanu koje pomažu haškim optuzenicima na slobodi.
■ 2003. - U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile bivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abua Abasa, optuženog da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda 'Akile Lauro' 1985. i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera, bačenog u Sredozemno more.
■ 2006. - Umro je Beri Nelson, glumac koji je prvi tumačio lik čuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji 'Kazino Rojala' 1954. godine.
■ 2009. - Iz SAD je za Nemačku deportovan Džon Demjanjuk, bivši čuvar u nacističkom logoru smrti u Poljskoj, osumnjičen za ubistvo 29.000 Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
■ 2010. - U jakom zemljotresu u Kini, magnitude 7,1 stepen Rihterove skale, poginulo je 2.183 osoba, povređeno 12.135, a 84 su nestale.
■ 2010. - Hrvatski predsednik Ivo Josipović prilikom zvanične posete Bosni i Hercegovini, izvinio za učešće Hrvatske u politici koja je devedesetih godina prošlog veka pokušavala da podeli BiH i pozvao ceo region na saradnju.
■ 2014. - Islamistička organizacija Boko Haram ('Zapadno obrazovanje je grešno') otela je više od 200 devojčica iz jedne škole u gradu Čibok (Nigerija).
■ 2018. - Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska združeno su su izvele vazdušne udare 105 projektila na ciljeve u Siriji, a u Damsku je dejstvovala prvotivvazdušna odbrana. Savet bezbednosti UN nije usvojio ruski predlog rezolucije koja bi osudila ove napade.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 193. - Vojska u Iliriku je izabrala Septimija Severa za rimskog cara.
■ 966. - Nakon ženidbe sa hrišćanskom Dubravkom od Bohemije, paganski vladar Poljana Mješko I je primio hrišćanstvo, što se smatra osnivanjem Poljske.
■ 1205. - Bugarski car Kalojan je naneo težak poraz krstašima i zarobio latinskog cara Balduina I Flandrijskog.
■ 1566. - Hršćanska vojska provalila je na sam Uskrs iz Bihaća i Ripča u Bosnu i nanijela teške gubitke Osmanlijama.
■ 1611. - Prvi put upotrebljena reč 'teleskop' - Princ Federico Cesi.
■ 1629. - Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens. Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik s klatnom.
■ 1759. - U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl. Njegov veliki opus sadrži opere, oratorijume i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratorijumi 'Mesija', 'Izrael u Egiptu' i 'Saul'.
■ 1796. - U toku italijanske kampanje, francuzi pod komandom Napoleona Bonapartea pobeđuju u bici Dego protiv jednog austrijskog armijskog korpusa. To je Napoleonova treća vojna pobeda u roku od tri dana.
■ 1828. - Pravopisni reformist Noah Webster zaštitio je autorskim pravom prvo izdanje svoga rečnika američko engleskog.
■ 1849. - Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta Mađarska proglasila nezavisnost od Austrije.
■ 1865. - Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno ranjen u atentatu nekoliko dana po završetku građanskog rata. Na njega u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But. Linkoln preminuo sledećeg dana, a novi predsednik postao Endru Džonson.
■ 1883. - Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Pošto je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, a uređivao je i više časopisa, uključujući 'Misao'. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama 'Posmrtne počasti', prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj, pobunu i smrt. Kasniji stihovi, u kojima preovladava rezignacija, misaono su bogatiji. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog - posebno su vrsni njegovi prevodi dela Vilijema Šekspira. Ostala dela: zbirke pesama 'Dani i noći', 'Okovani slogovi', 'Stihovi', 'Pesme', knjige eseja 'Razgovor o književnostri', 'Ogledi iz estetike'.
■ 1894. - U New Yorku je predstavljen Edisonov kinetoskop - aparata za posmatranje fotografskih snimaka koji se brzo smenjuju.
■ 1900. - Predsednik Francuske Emil Lube u Parizu otvorio Međunarodnu izložbu, najveću te vrste u istoriji Evrope.
■ 1907. - Rođen je Fransoa Divalije koji je, uz nadimak 'Papa Dok', bio predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971.
■ 1912. - Na svome prvom putovanju, britanski prekooceanski putnički brod 'Titanic' udario je u ledenu santu usred noći u hladnim vodama severnog Atlantika. Potonuo je rano ujutro sljedećeg dana, odnijevši sa sobom više od 1,500 života.
■ 1912. - Osnovan brazilski Fudbalski klub Santos.
■ 1914. - Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, pravca koji je kasnije razvio Vilijam Džejms.
■ 1917. - Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof, izumitelj esperanta, kombinacije niza svetskih jezika. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika 'Lingvo Internacia'.
■ 1930. - Pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema 'Oblak u pantalonama' i 'Flauta kičma', izvršio je samoubistvo u Moskvi.
■ 1931. - U Španiji proglašena republika posle abdikacije i bekstva iz zemlje kralja Alfonsa III.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu savezničke trupe uhapsile nemačkog diplomatu i političara Franca fon Papena i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen krivice, kasnije u Nemačkoj osuđen na osam godina zatvora, pušten 1949.
■ 1945. - U Splitu formirana Prva Narodna vlada Hrvatske na čelu sa Vladimirom Nazorom.
■ 1956. - Ampex Corporation prvi put predstavila praktični videorekorder.
■ 1958. - Sputnjik 2 je pao na Zemlju posle misije duge 162 dana.
■ 1961. - Emitovan prvi direktni televizijski prenos iz Sovjetskog Saveza.
■ 1969. - Odigrana prva bejzbol utakmica Prve lige van teritorije SAD-a, u Montrealu u Kanadi.
■ 1969. - Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.
■ 1970. - Eksplodirao je rezervoar sa kiseonikom na letelici Apolo 13, čime je ugrožen život posade koja je bila na misiji ka Mesecu.
■ 1975. - U Sikimu, u severoistočnoj Indiji, ukinuta monarhija i proglašena republika. Sikim postao 22. država Indijske Unije.
■ 1986. - Kao odgovor na podmetanje bombe u Zapadnom Berlinu, američki predsednik Ronald Regan je naredio bombardovanje Libije.
■ 1986. - Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar, životna saputnica Žan Pol Sartra. Njena knjiga 'Drugi pol' bila je inspiracija feminističkog pokreta.
■ 1988. - U Ženevi, Avganistan i Pakistan potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom predviđen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.
■ 1994. - Dva američka borbena aviona F15 greškom iznad severnog Iraka oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.
■ 1995. - Svetska zdravstvena organizacija saopštila da na prostoru SFRJ ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.
■ 1999. - Najmanje 75 ljudi poginulo, a 25 teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO.
■ 1999. - Pakistan izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.
■ 2000. - Mitingom u centru Beograda, 'Stop teroru, za demokratske izbore', srpska opozicija počela koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.
■ 2003. - Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropske unije odlučili da zabrane ulazak na teritoriju EU svim osobama na Balkanu koje pomažu haškim optuzenicima na slobodi.
■ 2003. - U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile bivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abua Abasa, optuženog da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda 'Akile Lauro' 1985. i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera, bačenog u Sredozemno more.
■ 2006. - Umro je Beri Nelson, glumac koji je prvi tumačio lik čuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji 'Kazino Rojala' 1954. godine.
■ 2009. - Iz SAD je za Nemačku deportovan Džon Demjanjuk, bivši čuvar u nacističkom logoru smrti u Poljskoj, osumnjičen za ubistvo 29.000 Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
■ 2010. - U jakom zemljotresu u Kini, magnitude 7,1 stepen Rihterove skale, poginulo je 2.183 osoba, povređeno 12.135, a 84 su nestale.
■ 2010. - Hrvatski predsednik Ivo Josipović prilikom zvanične posete Bosni i Hercegovini, izvinio za učešće Hrvatske u politici koja je devedesetih godina prošlog veka pokušavala da podeli BiH i pozvao ceo region na saradnju.
■ 2014. - Islamistička organizacija Boko Haram ('Zapadno obrazovanje je grešno') otela je više od 200 devojčica iz jedne škole u gradu Čibok (Nigerija).
■ 2018. - Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska združeno su su izvele vazdušne udare 105 projektila na ciljeve u Siriji, a u Damsku je dejstvovala prvotivvazdušna odbrana. Savet bezbednosti UN nije usvojio ruski predlog rezolucije koja bi osudila ove napade.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
