Dogodilo Se Na Današnji Dan - 10. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 10. aprila! Šta se sve nekada dešavalo desetog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1583. - Rođen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus - osnivač nauke o međunarodnom pravu.
■ 1585. - Umro je papa Grgur XIII, poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po njemu Gregorijanski.
■ 1710. - Anin statut, prvi zakon o zaštiti autorskih prava, je stupio na snagu u Velikoj Britaniji.
■ 1755. - Rođen je nemački lekar Samuel Haneman, osnivač homeopatije.
■ 1778. - Rođen je engleski pisac Vilijam Hezlit, jedan od najznačajnijih književnih kritičara XIX veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I Bonaparte i više knjiga o umetnosti.
■ 1790. - Uspostavljen je sistem patentne zaštite u SAD-u.
■ 1809. - Počeo je Rat pete koalicije kada je Austrija napala Bavarsku.
■ 1813. - Umro je francuski matematičar i astronom Luj Lagranž. Rođen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike u artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije ('Analitička mehanika', 'Teorija analitičkih funkcija I, II').
■ 1814. - Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluza trupe Napoleona Bonaparte. Bonaparta je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba.
■ 1825. - Otvoren prvi hotel na Havajima.
■ 1845. - Više od 1000 zgrada je oštećeno u velikom požaru koji je zahvatio Pitsburg.
■ 1847. - U Mađarskoj je rođen Džozef Pulicer osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje 'Pulicerova nagrada' za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku školu.
■ 1849. - Valter Hunt iz Njujorka je patentirao svoj pronalazak zihernadlu - pribadaču.
■ 1864. - Mlađi brat austrijskog cara Franca Josifa nadvojvoda Maksimilijan krunisan je za cara Meksika.
■ 1866. - Osnovano je američko društvo za zaštitu životinja (ASPCA).
■ 1867. - Umro je prvi ruski šahovski majstor i teoretičar Aleksandar Dmitrijevič Petrov, utemeljivač ruske šahovske škole.
■ 1869. - Spajanjem dve železničke pruge, 'Union Pacifik' i 'Central Pacifik' proradila je američka transkontinentalna železnica.
■ 1883. - Vlada SAD - u okviru zamašne akcije etničkog čišćenja i sistematskog zatiranja kulturnog nasljeđa američkih Indijanaca - zabranila sve indijanske jezike, religiju, kulturu i običaje crvenokožaca.
■ 1912. - Titanik otpočinje svoje prvo i poslednje putovanje. Posle sudara sa ledenim bregom u severnom Atlantiku, Titanik je potonuo, a od 2224 putnika utopilo se 1517.
■ 1916. - Održan je prvi profesionalni turnir u golfu.
■ 1919. - Vladine snage ubile su iz zasede revolucionarnog meksičkog vođu Emilijana Zapatu. Borio se protiv diktatora Hosea Dijasa, kasnije protiv predsednika Venustijana Karanse. Objavio je 1911. 'Aljaski program' kojim je zemlja data seljacima - akt koji je snažno odjeknuo u Meksiku i zemljama Latinske Amerike.
■ 1921. - Sun Jat Sen izabran za predsednika Kine.
■ 1925. - Frensis Skot Ficdžerald je objavio čuveni roman 'Veliki Getsbi'.
■ 1929. - Rođen je švedski pozorišni i filmski glumac Maks fon Sidou. Filmovi su mu: 'Gospođica Julija', 'Sedmi pečat', 'Lice', 'Devičanski izvor', 'Zimsko svetlo', 'Najveća ikad ispričana priča', 'Havaji', 'Sramota', 'Strast', 'Emigranti', 'Stepski vuk', 'Pseće srce', 'Tri kondorova dana' ...
■ 1930. - Prvi put je proizvedena sintetička guma.
■ 1932. - Paul fon Hindenburg ponovo izabran za predsednika Nemačke pobedivši sa 19 miliona glasova Adolfa Hitlera koji je dobio 13 miliona glasova birača.
■ 1932. - Rođen je egipatski filmski glumac Omar Šarif, koji je najčešće tumačio uloge romantičnih ljubavnika i heroja. Filmovi su mu: 'Lorens od Arabije', 'Noć generala', 'Doktor Živago', 'Smešna devojka'.
■ 1938. - Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke, 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj.
■ 1941. - U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke, proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem. Na radiju je pročitan poziv narodu dotadašnjeg potpredsednika jugoslovenske vlade Vlatka Mačeka da se pokori nemačkoj vojsci i podrži ustaše, koje su odmah počele teror nad Srbima, Jevrejima i Romima. Do jeseni 1941. u Srbiju je proterano oko 200.000 Srba, pravoslavni Srbi su s blagoslovom Vatikana i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj prisilno prekštavani, a najdrastičniji oblik terora nad Srbima, Jevrejima i Romima bili su masovni pokolji. Samo u Jasenovcu je usmrćeno 700.000 ljudi. Ta najveća 'fabrika smrti' u Drugom svetskom ratu na Balkanu je 'punom parom' radila od ljeta 1941. do kraja aprila 1945.
■ 1941. - Komunistička partija Jugoslavije donela odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd.
■ 1944. - U Drugom svetskom ratu Sovjetske trupe preuzele su Odesu od Nemaca.
■ 1945. - U Sarajevu počela raditi prva radio-stanica u BiH - Radio Sarajevo.
■ 1947. - Džeki Robins je zaigrao kao prvi crni igrač u profesionalnoj američkoj bejzbol ligi.
■ 1953. - Švedski političar Dag Hamaršeld postao generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više međunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u mirovnu misiju u Afriku. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
■ 1954. - Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani 'Gran kafe' braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu 'Ulazak voza u stanicu' i 'Radnici izlaze iz fabrike'.
■ 1962. - Umro je američki filmski reditelj mađarskog porekla Majkl Kertiz dobitnik Oskara za film 'Kazablanka'.
■ 1963. - U severnom Atlantiku u eksploziji američke atomske podmornice 'Trešer' poginulo je 129 ljudi.
■ 1972. - U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5.000 ljudi.
■ 1972. - Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja.
■ 1973. - Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku.
■ 1974. - Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji. Isak Rabin dolazi na mesto izraelskog premijera.
■ 1986. - SAD izvele nuklearnu probu u Nevadi uprkos protestu mirovnih grupa i sovjetskoj kampanji za zabranu proba.
■ 1992. - Od eksplozije podmetnute bombe u Londonu tri osobe su poginule, a 91 ranjena.
■ 1993. - U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani, lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca.
■ 1994. - Avioni NATO bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Goražda, koje je UN proglasila 'bezbednosnom zonom'. To je bila prva vojna akcija NATO snaga od osnivanja ove vojne alijanse.
■ 1995. - Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine.
■ 1997. - U Njujorku u 'Korporaciji Karnegi' i pod pokroviteljstvom 'Projekta za etničke odnose', održan je, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.
■ 1999. - U napadu aviona NATO pakta kasetnim bombama na selo Mirovac između Podujeva i Kuršumlije ubijeno je najmanje troje civila, uključujući jednogodišnju Bojanu Tošović, a njen otac Božina, u čijem je naručju poginula, takođe je usmrćen.
■ 2001. - Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi.
■ 2002. - Izveštaj o padu Srebrenice otkrio da su holandske mirovne trupe posredno odgovorne za masakr 7.500 Muslimana, nakon čega su holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli ostavke.
■ 2003. - Nemačke vlasti izručile su Srbiji bivšu vlasnicu propale piramidalne 'Dafiment banke' Dafinu Milanović.
■ 2003. - Pripadnici SFOR-a uhapsili u Tuzli muslimanskog ratnog komandanta u Srebrenici Nasera Orića, koga je Haški tribunal optužio za ratne zločine nad Srbima u opštinama Bratunac, Srebrenica i Skelani tokom rata u BiH.
■ 2006. - Predsedniku Bjelorusije Aleksandru Lukašenku, tridesetorici bjeloruskih ministara, tužiocima i regionalnim zvaničnicima izborne komisije zabranjen ulazak u EU.
■ 2006. - Najmanje 100 ljudi poginulo je za vreme požara na sajmu elektronike i trgovine u indijskom gradu Merutu.
■ 2010. - Tupoljev Tu-154M koji je nosio predsednika Poljske Leha Kačinjskog se srušio pokušavajući da po gustoj magli sleti na aerodrom kod Smolenska. U udesu je poginulo 96 osoba, među kojima su bili predsednik Poljske Leh Kačinjski i njegova supruga Marija, brojni poslanici, vrh Generalštaba i ugledne ličnosti javnog i političkog života Poljske, koji su sa predsednikom pošli na komemoraciju u Katinsku šumu.
■ 2013. - Umro je britanski naučnik Robert Edvard dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za vantelesnu oplodnju, postupka koji je milionima neplodnih parova omogućio da imaju decu.
■ 2016. – Poginulo je 110 osoba, a više od 350 jepovređeno u velikom požaru koji je izbio tokom vatrometa u hinduističkom hramu Putingal na jugu Indije.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1710. - Anin statut, prvi zakon o zaštiti autorskih prava, je stupio na snagu u Velikoj Britaniji.
■ 1755. - Rođen je nemački lekar Samuel Haneman, osnivač homeopatije.
■ 1778. - Rođen je engleski pisac Vilijam Hezlit, jedan od najznačajnijih književnih kritičara XIX veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I Bonaparte i više knjiga o umetnosti.
■ 1790. - Uspostavljen je sistem patentne zaštite u SAD-u.
■ 1809. - Počeo je Rat pete koalicije kada je Austrija napala Bavarsku.
■ 1813. - Umro je francuski matematičar i astronom Luj Lagranž. Rođen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike u artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije ('Analitička mehanika', 'Teorija analitičkih funkcija I, II').
■ 1814. - Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluza trupe Napoleona Bonaparte. Bonaparta je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba.
■ 1825. - Otvoren prvi hotel na Havajima.
■ 1845. - Više od 1000 zgrada je oštećeno u velikom požaru koji je zahvatio Pitsburg.
■ 1847. - U Mađarskoj je rođen Džozef Pulicer osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje 'Pulicerova nagrada' za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku školu.
■ 1849. - Valter Hunt iz Njujorka je patentirao svoj pronalazak zihernadlu - pribadaču.
■ 1864. - Mlađi brat austrijskog cara Franca Josifa nadvojvoda Maksimilijan krunisan je za cara Meksika.
■ 1866. - Osnovano je američko društvo za zaštitu životinja (ASPCA).
■ 1867. - Umro je prvi ruski šahovski majstor i teoretičar Aleksandar Dmitrijevič Petrov, utemeljivač ruske šahovske škole.
■ 1869. - Spajanjem dve železničke pruge, 'Union Pacifik' i 'Central Pacifik' proradila je američka transkontinentalna železnica.
■ 1883. - Vlada SAD - u okviru zamašne akcije etničkog čišćenja i sistematskog zatiranja kulturnog nasljeđa američkih Indijanaca - zabranila sve indijanske jezike, religiju, kulturu i običaje crvenokožaca.
■ 1912. - Titanik otpočinje svoje prvo i poslednje putovanje. Posle sudara sa ledenim bregom u severnom Atlantiku, Titanik je potonuo, a od 2224 putnika utopilo se 1517.
■ 1916. - Održan je prvi profesionalni turnir u golfu.
■ 1919. - Vladine snage ubile su iz zasede revolucionarnog meksičkog vođu Emilijana Zapatu. Borio se protiv diktatora Hosea Dijasa, kasnije protiv predsednika Venustijana Karanse. Objavio je 1911. 'Aljaski program' kojim je zemlja data seljacima - akt koji je snažno odjeknuo u Meksiku i zemljama Latinske Amerike.
■ 1921. - Sun Jat Sen izabran za predsednika Kine.
■ 1925. - Frensis Skot Ficdžerald je objavio čuveni roman 'Veliki Getsbi'.
■ 1929. - Rođen je švedski pozorišni i filmski glumac Maks fon Sidou. Filmovi su mu: 'Gospođica Julija', 'Sedmi pečat', 'Lice', 'Devičanski izvor', 'Zimsko svetlo', 'Najveća ikad ispričana priča', 'Havaji', 'Sramota', 'Strast', 'Emigranti', 'Stepski vuk', 'Pseće srce', 'Tri kondorova dana' ...
■ 1932. - Paul fon Hindenburg ponovo izabran za predsednika Nemačke pobedivši sa 19 miliona glasova Adolfa Hitlera koji je dobio 13 miliona glasova birača.
■ 1932. - Rođen je egipatski filmski glumac Omar Šarif, koji je najčešće tumačio uloge romantičnih ljubavnika i heroja. Filmovi su mu: 'Lorens od Arabije', 'Noć generala', 'Doktor Živago', 'Smešna devojka'.
■ 1938. - Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke, 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj.
■ 1941. - U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke, proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem. Na radiju je pročitan poziv narodu dotadašnjeg potpredsednika jugoslovenske vlade Vlatka Mačeka da se pokori nemačkoj vojsci i podrži ustaše, koje su odmah počele teror nad Srbima, Jevrejima i Romima. Do jeseni 1941. u Srbiju je proterano oko 200.000 Srba, pravoslavni Srbi su s blagoslovom Vatikana i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj prisilno prekštavani, a najdrastičniji oblik terora nad Srbima, Jevrejima i Romima bili su masovni pokolji. Samo u Jasenovcu je usmrćeno 700.000 ljudi. Ta najveća 'fabrika smrti' u Drugom svetskom ratu na Balkanu je 'punom parom' radila od ljeta 1941. do kraja aprila 1945.
■ 1941. - Komunistička partija Jugoslavije donela odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd.
■ 1944. - U Drugom svetskom ratu Sovjetske trupe preuzele su Odesu od Nemaca.
■ 1945. - U Sarajevu počela raditi prva radio-stanica u BiH - Radio Sarajevo.
■ 1947. - Džeki Robins je zaigrao kao prvi crni igrač u profesionalnoj američkoj bejzbol ligi.
■ 1953. - Švedski političar Dag Hamaršeld postao generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više međunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u mirovnu misiju u Afriku. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
■ 1954. - Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani 'Gran kafe' braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu 'Ulazak voza u stanicu' i 'Radnici izlaze iz fabrike'.
■ 1962. - Umro je američki filmski reditelj mađarskog porekla Majkl Kertiz dobitnik Oskara za film 'Kazablanka'.
■ 1963. - U severnom Atlantiku u eksploziji američke atomske podmornice 'Trešer' poginulo je 129 ljudi.
■ 1972. - U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5.000 ljudi.
■ 1972. - Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja.
■ 1973. - Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku.
■ 1974. - Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji. Isak Rabin dolazi na mesto izraelskog premijera.
■ 1986. - SAD izvele nuklearnu probu u Nevadi uprkos protestu mirovnih grupa i sovjetskoj kampanji za zabranu proba.
■ 1992. - Od eksplozije podmetnute bombe u Londonu tri osobe su poginule, a 91 ranjena.
■ 1993. - U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani, lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca.
■ 1994. - Avioni NATO bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Goražda, koje je UN proglasila 'bezbednosnom zonom'. To je bila prva vojna akcija NATO snaga od osnivanja ove vojne alijanse.
■ 1995. - Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine.
■ 1997. - U Njujorku u 'Korporaciji Karnegi' i pod pokroviteljstvom 'Projekta za etničke odnose', održan je, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.
■ 1999. - U napadu aviona NATO pakta kasetnim bombama na selo Mirovac između Podujeva i Kuršumlije ubijeno je najmanje troje civila, uključujući jednogodišnju Bojanu Tošović, a njen otac Božina, u čijem je naručju poginula, takođe je usmrćen.
■ 2001. - Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi.
■ 2002. - Izveštaj o padu Srebrenice otkrio da su holandske mirovne trupe posredno odgovorne za masakr 7.500 Muslimana, nakon čega su holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli ostavke.
■ 2003. - Nemačke vlasti izručile su Srbiji bivšu vlasnicu propale piramidalne 'Dafiment banke' Dafinu Milanović.
■ 2003. - Pripadnici SFOR-a uhapsili u Tuzli muslimanskog ratnog komandanta u Srebrenici Nasera Orića, koga je Haški tribunal optužio za ratne zločine nad Srbima u opštinama Bratunac, Srebrenica i Skelani tokom rata u BiH.
■ 2006. - Predsedniku Bjelorusije Aleksandru Lukašenku, tridesetorici bjeloruskih ministara, tužiocima i regionalnim zvaničnicima izborne komisije zabranjen ulazak u EU.
■ 2006. - Najmanje 100 ljudi poginulo je za vreme požara na sajmu elektronike i trgovine u indijskom gradu Merutu.
■ 2010. - Tupoljev Tu-154M koji je nosio predsednika Poljske Leha Kačinjskog se srušio pokušavajući da po gustoj magli sleti na aerodrom kod Smolenska. U udesu je poginulo 96 osoba, među kojima su bili predsednik Poljske Leh Kačinjski i njegova supruga Marija, brojni poslanici, vrh Generalštaba i ugledne ličnosti javnog i političkog života Poljske, koji su sa predsednikom pošli na komemoraciju u Katinsku šumu.
■ 2013. - Umro je britanski naučnik Robert Edvard dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za vantelesnu oplodnju, postupka koji je milionima neplodnih parova omogućio da imaju decu.
■ 2016. – Poginulo je 110 osoba, a više od 350 jepovređeno u velikom požaru koji je izbio tokom vatrometa u hinduističkom hramu Putingal na jugu Indije.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
