Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDogodilo Se Danas - 30. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 30. maja! Šta se sve nekada dešavalo tridesetog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1220. -
Rođen je Aleksandar Nevski. Bio je ruski knez.
■
1423. - Rođen je Georg von Peuerbach, austrijski astronom i
matematičar.
■ 1431. - U Ruanu spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.
■ 1434. - Koaliciona armija Svetog Rimskog carstva od 25.000 vojnika u bici kod Lipana porazila vojsku taborita, borbene ljevice husitskog pokreta, koja je imala 18.000 boraca. Porazom sledbenika češkog verskog reformatora i rektora Univerziteta u Pragu Jana Husa, spaljenog 1415. na lomači pod optužbom da je jeretik, koji se borio protiv nemačkog uticaja u Češkoj i zloupotreba i besramnog bogaćenja rimokatoličke crkve, propala je zanosna ideja srednjovekovne hrišćanske revolucije, ideja pravde i socijalne jednakosti.
■ 1445. - Margareta Anžujska krunisana za kraljicu Engleske.
■ 1498. - Kristofor Kolumbo isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
■ 1536. - Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I.
■ 1574. - Umro je Karlo IX, francuski kralj. Kada je došao na vlast 1560. godine, počeli su verski ratovi rimokatolika i hugenota. Na nagovor majke Katarine de Mediči, koja je delovala u dogovoru sa papom Grgurom Trinaestim, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj noći.
■ 1593. - U tučnjavi u jednoj londonskoj krčmi ubijen je Kristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama 'Tamerlan Veliki', 'Dr Faustus' i 'Jevrejin sa Malte'.
■ 1640. - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ('Skidanje sa krsta', 'Poslednji sud', 'Parisov sud'). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.
■ 1672. - Rođen je ruski car Petar Veliki (Pjotr Aleksejevič Romanov, 1682-1725), osnivač moćne ruske države. Sproveo je dalekosežne reforme, zahvaljujući kojima je izveo Rusiju iz srednjovekovne zaostalosti. Uveo je modernu vojsku, sagradio flotu, pokrenuo prve novine, pomagao podizanje privrede otvarajući rudnike i manufakture. Vodio je dva rata s Turcima, povodom kojih su prvi put uspostavljene rusko-crnogorske političke veze, kao i pobednički rat protiv Švedske, kojim je Rusiji izvojevao izlaz na Baltičko more i položaj velike sile.
■ 1744. - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep 'Krađa uvojka' i satirična poema 'Duncijada' (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.
■ 1778. - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku. Dela su mu: 'Kandid', 'Esej o običajima i duhu nacije', 'Filozofska pisma', 'Traktat o metafizici' ...
■ 1784. - Mirovnim sporazumom u Parizu završava Englesko-holandski rat od 1780-1784. To je bio četvrti rat imeđu Engleza i Holanđana.
■ 1814. - Rođen je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarni rad.
■ 1821. - Džejms Bojd je patentirao svoj pronalazak - gumeno vatrogasno crevo.
■ 1842. - Džon Francis je pokušao da izvrši atentat na englesku kraljicu Viktoriju.
■ 1848. - Vilijam Jang je patentirao svoj pronalazak - frižider za sladoled.
■ 1848. - SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Njime je za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, Nevada, Jute, Arizone i Kolorada.
■ 1876. - Zbačen turski sultan Abdul Aziz, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.
■ 1889. - Pronađen je brushalter.
■ 1896. - Rođen je Howard Hawks, američki filmski redatelj.
■ 1896. - Desila se prva saobraćajna nesreća. U Njujorku je Henri Vels kolima naleteo na biciklistu.
■ 1896. - Dogodila se tragedija na Hodinskom polju, koju je jedan od najpoznatijih ruskih pisaca i novinara toga doba - Giljarovski - preživeo samim čudom! U vreme narodnih pokreta povodom krunisanja Nikolaja II, prema zvaničnim podacima, poginulo je čak 1.389 ljudi, dok je oko 1.500 završilo sa teškim povredama. Prema nezvaničnim podacima, međutim, stradalo je skoro 20 hiljada ljudi!
■ 1908. - Rođen je Hanes Alfven, švedski fizičar.
■ 1909. - Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan 'kralj svinga'. Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.
■ 1912. - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
■ 1913. - U Lodonu je potpisan mirovni ugovor poraženog Otomanskog carstva sa Srbijom, Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, čime je okončan Prvi balkanski rat. Srbija je dobila Vardarsku, Bugarska Pirinsku, a Grčka Egejsku Makedoniju. Prvi balkanski rat bio je poslednja faza u oslobodilačkoj borbi balkanskih naroda protiv turske vlasti, ali su ubrzo pojedine balkanske države ispoljile zavojevačke težnje i izbio je Drugi balkanski rat dojučerašnjih saveznika - iznenadnim napadom Bugarske na Srbiju u noći između 29. i 30. juna 1913. U tom ratu, u koji se uključila i Rumunija, Bugarskoj je nanet težak poraz.
■ 1917. - Umro je Vladislav Petković Dis, srpski pisac.
■ 1918. - Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu 'Oslobođenje rada' koja je usko sarađivala s budućim vođom ruske Oktobarske revolucije Vladimirom Iljičom Lenjinom. Plehanov je kasnije krtikovao taktiku Lenjinovih boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku ('Osnovna pitanja marksizma', 'Pisma bez adrese', 'Umetnost i društveni život', 'Književni pogledi V. G. Belinskog').
■ 1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln. To je bio prvi bombarderski napad RAF-a s više od hiljadu aviona u Drugom svetskom ratu.
■ 1944. - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu zvanično obustavila pomoć četnicima Draže Mihailovića, ocenivši da se u Jugoslaviji protiv nacista efikasno bore samo partizani.
■ 1946. - Rođen je Dragan Džajić, najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena.
■ 1951. - Rođen je Zdravko Čolić, legendarni srpski pevač.
■
1956. - Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom
Titom na čelu doputovala je u SSSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina
i raskida s Moskvom 1948.
■ 1960. - Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman 'Doktor Živago', objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u je 'Doktor Živago' štampan tek 1988.
■ 1961. - Umro je Rafael Truhiljo, dominikanski diktator.
■ 1966. - 300 američkih aviona bombardovalo je Severni Vijetnam.
■ 1968. - Bitlsi su otpočeli rad na svom jedinom duplom albumu - 'The Beatles'.
■ 1973. - Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.
■ 1976. - Prvi voz krenuo prugom Beograd-Bar. Prvi putnik je bio Josip Broz Tito u svom 'plavom vozu'.
■ 1980. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.
■ 1981. - U Bangladešu u pokušaju državnog udara ubijen predsednik Ziaur Rahman. Zaverenike je predvodio general Mohamed Abdul Manzur, ali je pokušaj udara suzbijen 1. juna, Manzur je uhapšen i ubijen pod misterioznim okolnostima, a dužnost šefa države je preuzeo potpredsednik Abdus Satar.
■ 1990. - Konstituiran prvi Sabor Hrvatske temeljen na slobodnim višestranačkim izborima, a vlast preuzeli Franjo Tuđman i Hrvatska demokratska zajednica. Od 1991. do 2001. taj se službeno proslavljao kao Dan državnosti.
■ 1992. - Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.
■ 1992. - U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.
■ 1994. - Umro je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije - cepanje atomskog jezgra, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, godine 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata je organizovao Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda.
■ 1995. - Rusija formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
■ 1998. - U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.
■ 1999. - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi. Avioni NATO kod Varvarina sa četiri projektila, ispaljena u razmaku manjem od pet minuta, srušili most preko Velike Morave i ubili najmanje 11 civila, među kojima 16-godišnju Sanju Milenković, jednog od najtalentovanijih mladih matematičara u svetu. Napad je otpočeo u 13.25 časova, pri vedrom vremenu, a most je zbog pijačnog dana u Varvarinu bio pun ljudi. U istom napadu ubijen je i protojerej-stavrofor Milivoj Ćirić, prva žrtva NATO agresije među sveštenstvom Srpske pravoslave crkve, koji je usmrćen na pragu obližnje crkve Uspenja presvete Bogorodice. U napadu NATO avijacije na konvoj britanskih, italijanskih i portugalskih novinara na putu Prizren - Brezovica ubijen vozač Nebojša Radojević.
■ 1999. - Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.
■ 2000. - Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.
■ 2001. - Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u drugom svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.
■ 2003. - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje mirovnih trupa u severo-istočnu provinciju Ituri u Kongu, radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, koji je narušen nasiljem između etničkih milicija. EU je, takođe, odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.
■ 2003. - Film 'Potraga za Nemom' počeo se prikazivati u SAD-u i u prvom vikendu prikazivanja zaradio 70 miliona dolara, što je tada bila rekordna zarada za jedan animirani film.
■ 2004. - Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunu izjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu Izraela. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio londonski 'Sandej tajms'. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i odveli u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.
■ 2008. - Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosuđe preuzelo je od Haškog suda.
■ 2012. - Specijalni tribunal za Sijera Leone osudio je na 50 godina zatvora bivšeg predsednika Liberije Čarlsa Tejlora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. u kojem je poginulo 120.000 ljudi. Tejlor je prvi bivši šef države osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom.
■ 2015. - Italijanska obalska straža spasla je 4.243 migranta u teritorijalnim vodama Libije tokom 22 operacije u jednom danu.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1431. - U Ruanu spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.
■ 1434. - Koaliciona armija Svetog Rimskog carstva od 25.000 vojnika u bici kod Lipana porazila vojsku taborita, borbene ljevice husitskog pokreta, koja je imala 18.000 boraca. Porazom sledbenika češkog verskog reformatora i rektora Univerziteta u Pragu Jana Husa, spaljenog 1415. na lomači pod optužbom da je jeretik, koji se borio protiv nemačkog uticaja u Češkoj i zloupotreba i besramnog bogaćenja rimokatoličke crkve, propala je zanosna ideja srednjovekovne hrišćanske revolucije, ideja pravde i socijalne jednakosti.
■ 1445. - Margareta Anžujska krunisana za kraljicu Engleske.
■ 1498. - Kristofor Kolumbo isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
■ 1536. - Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I.
■ 1574. - Umro je Karlo IX, francuski kralj. Kada je došao na vlast 1560. godine, počeli su verski ratovi rimokatolika i hugenota. Na nagovor majke Katarine de Mediči, koja je delovala u dogovoru sa papom Grgurom Trinaestim, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj noći.
■ 1593. - U tučnjavi u jednoj londonskoj krčmi ubijen je Kristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama 'Tamerlan Veliki', 'Dr Faustus' i 'Jevrejin sa Malte'.
■ 1640. - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ('Skidanje sa krsta', 'Poslednji sud', 'Parisov sud'). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.
■ 1672. - Rođen je ruski car Petar Veliki (Pjotr Aleksejevič Romanov, 1682-1725), osnivač moćne ruske države. Sproveo je dalekosežne reforme, zahvaljujući kojima je izveo Rusiju iz srednjovekovne zaostalosti. Uveo je modernu vojsku, sagradio flotu, pokrenuo prve novine, pomagao podizanje privrede otvarajući rudnike i manufakture. Vodio je dva rata s Turcima, povodom kojih su prvi put uspostavljene rusko-crnogorske političke veze, kao i pobednički rat protiv Švedske, kojim je Rusiji izvojevao izlaz na Baltičko more i položaj velike sile.
■ 1744. - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep 'Krađa uvojka' i satirična poema 'Duncijada' (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.
■ 1778. - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku. Dela su mu: 'Kandid', 'Esej o običajima i duhu nacije', 'Filozofska pisma', 'Traktat o metafizici' ...
■ 1784. - Mirovnim sporazumom u Parizu završava Englesko-holandski rat od 1780-1784. To je bio četvrti rat imeđu Engleza i Holanđana.
■ 1814. - Rođen je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarni rad.
■ 1821. - Džejms Bojd je patentirao svoj pronalazak - gumeno vatrogasno crevo.
■ 1842. - Džon Francis je pokušao da izvrši atentat na englesku kraljicu Viktoriju.
■ 1848. - Vilijam Jang je patentirao svoj pronalazak - frižider za sladoled.
■ 1848. - SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Njime je za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, Nevada, Jute, Arizone i Kolorada.
■ 1876. - Zbačen turski sultan Abdul Aziz, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.
■ 1889. - Pronađen je brushalter.
■ 1896. - Rođen je Howard Hawks, američki filmski redatelj.
■ 1896. - Desila se prva saobraćajna nesreća. U Njujorku je Henri Vels kolima naleteo na biciklistu.
■ 1896. - Dogodila se tragedija na Hodinskom polju, koju je jedan od najpoznatijih ruskih pisaca i novinara toga doba - Giljarovski - preživeo samim čudom! U vreme narodnih pokreta povodom krunisanja Nikolaja II, prema zvaničnim podacima, poginulo je čak 1.389 ljudi, dok je oko 1.500 završilo sa teškim povredama. Prema nezvaničnim podacima, međutim, stradalo je skoro 20 hiljada ljudi!
■ 1908. - Rođen je Hanes Alfven, švedski fizičar.
■ 1909. - Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan 'kralj svinga'. Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.
■ 1912. - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
■ 1913. - U Lodonu je potpisan mirovni ugovor poraženog Otomanskog carstva sa Srbijom, Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, čime je okončan Prvi balkanski rat. Srbija je dobila Vardarsku, Bugarska Pirinsku, a Grčka Egejsku Makedoniju. Prvi balkanski rat bio je poslednja faza u oslobodilačkoj borbi balkanskih naroda protiv turske vlasti, ali su ubrzo pojedine balkanske države ispoljile zavojevačke težnje i izbio je Drugi balkanski rat dojučerašnjih saveznika - iznenadnim napadom Bugarske na Srbiju u noći između 29. i 30. juna 1913. U tom ratu, u koji se uključila i Rumunija, Bugarskoj je nanet težak poraz.
■ 1917. - Umro je Vladislav Petković Dis, srpski pisac.
■ 1918. - Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu 'Oslobođenje rada' koja je usko sarađivala s budućim vođom ruske Oktobarske revolucije Vladimirom Iljičom Lenjinom. Plehanov je kasnije krtikovao taktiku Lenjinovih boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku ('Osnovna pitanja marksizma', 'Pisma bez adrese', 'Umetnost i društveni život', 'Književni pogledi V. G. Belinskog').
■ 1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln. To je bio prvi bombarderski napad RAF-a s više od hiljadu aviona u Drugom svetskom ratu.
■ 1944. - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu zvanično obustavila pomoć četnicima Draže Mihailovića, ocenivši da se u Jugoslaviji protiv nacista efikasno bore samo partizani.
■ 1946. - Rođen je Dragan Džajić, najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena.
■ 1951. - Rođen je Zdravko Čolić, legendarni srpski pevač.
■ 1960. - Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman 'Doktor Živago', objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u je 'Doktor Živago' štampan tek 1988.
■ 1961. - Umro je Rafael Truhiljo, dominikanski diktator.
■ 1966. - 300 američkih aviona bombardovalo je Severni Vijetnam.
■ 1968. - Bitlsi su otpočeli rad na svom jedinom duplom albumu - 'The Beatles'.
■ 1973. - Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.
■ 1976. - Prvi voz krenuo prugom Beograd-Bar. Prvi putnik je bio Josip Broz Tito u svom 'plavom vozu'.
■ 1980. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.
■ 1981. - U Bangladešu u pokušaju državnog udara ubijen predsednik Ziaur Rahman. Zaverenike je predvodio general Mohamed Abdul Manzur, ali je pokušaj udara suzbijen 1. juna, Manzur je uhapšen i ubijen pod misterioznim okolnostima, a dužnost šefa države je preuzeo potpredsednik Abdus Satar.
■ 1990. - Konstituiran prvi Sabor Hrvatske temeljen na slobodnim višestranačkim izborima, a vlast preuzeli Franjo Tuđman i Hrvatska demokratska zajednica. Od 1991. do 2001. taj se službeno proslavljao kao Dan državnosti.
■ 1992. - Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.
■ 1992. - U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.
■ 1994. - Umro je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije - cepanje atomskog jezgra, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, godine 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata je organizovao Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda.
■ 1995. - Rusija formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.
■ 1998. - U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.
■ 1999. - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi. Avioni NATO kod Varvarina sa četiri projektila, ispaljena u razmaku manjem od pet minuta, srušili most preko Velike Morave i ubili najmanje 11 civila, među kojima 16-godišnju Sanju Milenković, jednog od najtalentovanijih mladih matematičara u svetu. Napad je otpočeo u 13.25 časova, pri vedrom vremenu, a most je zbog pijačnog dana u Varvarinu bio pun ljudi. U istom napadu ubijen je i protojerej-stavrofor Milivoj Ćirić, prva žrtva NATO agresije među sveštenstvom Srpske pravoslave crkve, koji je usmrćen na pragu obližnje crkve Uspenja presvete Bogorodice. U napadu NATO avijacije na konvoj britanskih, italijanskih i portugalskih novinara na putu Prizren - Brezovica ubijen vozač Nebojša Radojević.
■ 1999. - Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.
■ 2000. - Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.
■ 2001. - Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u drugom svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.
■ 2003. - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje mirovnih trupa u severo-istočnu provinciju Ituri u Kongu, radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, koji je narušen nasiljem između etničkih milicija. EU je, takođe, odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.
■ 2003. - Film 'Potraga za Nemom' počeo se prikazivati u SAD-u i u prvom vikendu prikazivanja zaradio 70 miliona dolara, što je tada bila rekordna zarada za jedan animirani film.
■ 2004. - Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunu izjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu Izraela. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio londonski 'Sandej tajms'. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i odveli u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.
■ 2008. - Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosuđe preuzelo je od Haškog suda.
■ 2012. - Specijalni tribunal za Sijera Leone osudio je na 50 godina zatvora bivšeg predsednika Liberije Čarlsa Tejlora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. u kojem je poginulo 120.000 ljudi. Tejlor je prvi bivši šef države osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom.
■ 2015. - Italijanska obalska straža spasla je 4.243 migranta u teritorijalnim vodama Libije tokom 22 operacije u jednom danu.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
