Ponuda Tema

Dogodilo Se Danas - 29. Maj

   Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 29. maja! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset devetog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
1167. - Vojska sastavljena od udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige, porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.

1259. - Umro je Kristofor I, kralj Danske.

1328. - Filip VI je krunisan za kralja Francuske.

1379. - Umro je Henrik II Kastiljski, prvi vladar Kastilije.

1453. - Posle duge opsade, turska vojska, sa sultanom Mehmedom na čelu, zauzela Konstantinopolis (Carigrad, Istanbul), prestonicu nekada moćnog Bizantijskog carstva, i ubila cara Konstantina XI Paleologa.

1500. - Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaz, koji je otkrio Rt dobre nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.

1630. - Rođen je engleski kralj Čarls II Stjuart (1660-1685). Stupio je na presto posle ukidanja Kromvelove republike, ali pod obavezom da poštuje prava parlamenta i ličnu slobodu građana. Ipak, pokazivao je apsolutističke težnje, zbog čega ga je parlament primorao da 1679 potpiše Habeaus Corpus Act.

1794. - Rođen je Johan Heinrich von Madler, nemački astronom.

1807. - Mustafa IV oborio je sa vlasti turskog sultana Selima Trećeg, koji na presto došao 1789, slabog vladara koji nikako nije uspevao da izađe na kraj sa samovoljom janjičara u Beogradskom i Vidinskom pašaluku.

1814. - Umrla je Jozefina de Beauharnais, francuska carica.

1832. - Umro je Vukolaj Radonjić, poslednji crnogorski guvernadur.

1839. - Uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.

1867. - Nagodbom je od Habsburškog Carstva stvorena Austro-Ugarska.

1868. - U Topčideru, kod Beograda, ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.

1868. - Rođen je Abdul Medžid II, turski sultan.

1874. - Sadašnji ustav Švajcarske stupa na snagu.

1875. - Rođen je srpski pisac Svetozar Ćorović, koji je u Mostaru 1896. s Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo list 'Zora', u kojem je ostvario plodan pripovedački i urednički rad. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su predvodili akcije protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu je interniran i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i 1919. je umro. U svojim pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini, pišući neposredno, stilom koji se odlikuje živopisnošću i lakoćom kazivanja. Dela su: romani 'Stojan Mutikaša', 'Ženidba Pere Karantana', 'Majčina Sultanija', zbirke pripovedaka 'U časovima odmora', 'Moji poznanici', 'Brđani', drame 'Zulumćar', 'On', 'Adam-beg', 'Ajša'.

1879. - Rođen je srpski pisac Kosta Abrašević, radnički pesnik koji je, budući pripadnik srpske socijaldemokratije, i poeziju shvatao kao sredstvo za postizanje socijaldemokratskih ciljeva. Njegovi umetnički neuobličeni stihovi - što u prvom redu valja pripisati činjenici da je stvarao izuzetno mlad (umro je u 19. godini) - prožeti su ljubavlju prema trudbenicima. Ime Abrašević nose mnoga kulturno-umetnička društva u Srbiji. Pesme: 'Zviždi vetre', 'Svet je nama otadžbina', 'Bratstvo', 'Crvena'.

1894. - Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, autor filmova 'Šangaj ekspres' i 'Plavi anđeo' u kojima se proslavila Marlen Ditrih.

1903. - Ubijen Milovan Pavlović, srpski đeneral, ministar vojske. Bio je srpski general iz vremena Kraljevine Srbije, upravnik Vojne akademije i ministar vojske. U vreme majskog prevrata u noći između 28. i 29. maja 1903. godine, kojim je od strane mladih oficira-zaverenika svrgnuta dinastija Obrenovića i na presto dovedena dinastija Karađorđevića, general Milovan Pavlović je bio ministar vojni u vladi generala Dimitrija Cincar-Markovića. Te noći je ubijen u svojoj kući od strane zaverenika.

1910. - Umro je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Aleksijevič Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe, po njemu nazvane Balakirjevljev kružok ili 'Velika petorica'. Grupu su činili još Cezar Kjuj, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski - Korsakov i Aleksandar Borodin. Nadovezujući se na ruskog kompozitora Mihaila Glinku, izgradio je muzički stil na elementima folklora, prvenstvno ruskog i orijentalnog. Dela su mu: simfonijske poeme 'Rusija', 'Tamara', muzika za 'Kralja Lira', klavirske kompozicije, uključujući fantaziju 'Islamej'.

1914. - U sudaru britanskog putničkog broda 'Carica Irske' i norveškog teretnjaka 'Storstat' na reci Sent Lorens (St. Lorence) u Kanadi poginulo najmanje 1.012 ljudi.

1916. - SAD su izvršile invaziju na Dominikansku Republiku. Tamo su pripadnici američkih snaga ostali do 1924. godine.

1917. - Rođen je najmlađi američki predsednik, Džon Fidžerald Kenedi. Za predsednika SAD-a izabran je 1960, a već je 1963. poginuo u atentatu u Dalasu.

1919. - Charles Strite patentirao je svoj pronalazak - toster.

1923. - Rođen je Milutin-Mića Tatić je bio srpski pozorišni, filmski i TV glumac.

1928. - Fric fon Opel dostiže brzinu od 200km/h u ekperimentalnom raketnom automobilu.

1929. - Prvi zvučni film u koloru 'On with the Show' prikazan u Njujorku.

1942. - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor, poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma. Filmovi su mu: 'Romeo i Julija', 'Dr Džekil i mister Hajd', 'Raspućin i carica' ...

1943. - Na Sutjesci se u Drugom svetskom ratu deo partizanskih jedinica i Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije probio iz obruča 130.000 nemačkih, italijanskih, bugarskih i hrvatskih vojnika, koji su u Petoj neprijateljskoj ofanzivi (nemački naziv 'Operacija Švarc') pokušali da unište glavninu partizanskih snaga.

1953. - Novozelandski alpinista Edmund Hillary i Nepalac Tenzing Norgaj osvojili najviši planinski vrh na zemlji Mont Everest (Mount Everest, 8.848 metara) na Himalajima i time postali prvi ljudi u historiji alpinizma koji su se popeli na 'krov sveta'.

1953. - Osnovano je Zagrebačko dramsko kazalište, današnje Dramsko kazalište Gavella.

1959. - Šarl de Gol je formirao Francusku vladu.

1966. - Budistička kaluđerica se spalila u vijetnamskom gradu Hue kao znak protesta protiv proameričke marionetske vojne vlade Južnog Vijetnama.
1968. - Savet bezbednosti UN uveo sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita.

1972. - Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson potpisali u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.

1978. - Šef kineske diplomatije Huang Hua u UN označio SSSR kao najopasniji izvor izbijanja novog svetskog rata.

1979. - Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford. Sa Daglasom Ferbanksom, D.W. Grifitom i Čarli Čaplinom osnovala je 1919. kompaniju 'United Artists Corporation'.

1982. - Papa Ivan Pavle II. postaje prvi papakoji je posetio Katedralu u Canterburyju.

1985. - Na stadionu 'Hejsel' u Briselu, neposredno pre početka finalne utakmice Kupa evropskih šampiona u fudbalu između Liverpula i Juventusa, došlo je do vandalskog napada navijača iz Engleske na italijanske navijače, pri čemu je poginulo 39 i povređeno više od 400 ljudi.

1990. - Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za predsednika Rusije.

1991. - Fudbalski klub Crvena zvezda je u Bariju osvojio titulu prvaka Evrope pobedivši u finalu ekipu francuskog Olimpika iz Marseja na penale. U regularnom toku i produžecima bilo je 0:0. Odlučujući penal dao je Darko Pančev, dok je golman Zvezde Dika Stojanović odbranio jedan penal igračima Olimpika.

1994. - U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker, komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol 'Hladnog rata' Istoka i Zapada.

1997. - Loran Kabila preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.

1999. - Hrvatska odbila zahtev Haškog tribunala za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji 'Oluja' u avgustu 1955. godine.

2001. - Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida osuđena u SAD za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.

2002. - Zastupnički dom Parlamenta BiH usvojio Predlog budžeta institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH za ovu godinu, ali bez stavke o finansiranju agenta za zastupanje tužbe BiH protiv SR Jugoslavije pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu.

2002. - U Velikoj Britaniji, crnac Pol Boteng imenovan za generalnog sekretara Trezora i on je prvi crnac u vladinom kabinetu koji je zauzeo visoki položaj.

2003. - Američki predsednik Džordž Buš povukao naredbe od pre 11 godina koje su omogućile uvođenje sankcija Saveznoj republici Jugoslaviji.

2004. - Umro je Arčibald Koks specijalni tužilac u aferi Votergejt, koga je smenila Bela kuća. Njegovo smenjivanje je izazvalo političku buru koja je uzdrmala podršku tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu.

2005. - U Libanu su održani parlamentarni izbori, prvi za 30 godina bez prisustva sirijskih snaga.

2005. - Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili Ustav Evropske unije. Francuska, jedan od osnivača EU, prva je odbacila taj dokument, koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije francuski premijer Žan-Pjer Rafaren podneo je ostavku. Francuska je ratifikovala Lisabonski sporazum u parlamentu 8. februara 2008.

2008. - Proglašen Nacionalni park Una.

2009. - U katastrofama izazvanim klimatskim promenama godišnje pogine oko 300.000 ljudi, a privredni gubici su oko 125 milijardi dolara, objavio je Globalni humanitarni forum. Klimatske promene ozbiljno ugrožavaju život 325 miliona ljudi, a procene su da će se taj broj udvostručiti do 2030. godine.

2010. - Holivudski glumac i režiser Denis Hoper umro je u Los Anđelesu u 74. godini. Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima 'Apokalipsa danas', 'Plavi somot', 'Brzina', 'Prava romansa'. Režirao je film 'Goli u sedlu' i igrao jednu od glavnih uloga.

2012. – Osuđujući masakr 108 ljudi, među kojima 49 dece i 34 žene, u sirijskom gradu Huli, Francuska, Nemačka, Italija i Španija proterale su sirijske ambasadore, a Kanada, Velika Britanija i Australija i diplomate.

2013. - Skupština Bugarske je izabrala ekonomistu i kandidata socijalista Plamena Orešarskog za premijera, koji će na toj dužnosti ostati do 6. avgusta 2014.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA