Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDogodilo Se Danas - 27. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 27. maja! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset sedmog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 366. - Umro
je Prokopije, poznati rimski uzurpator.
■ 735.
- Umro je Beda Uvaženi, anglosaksonski redovnik i historičar.
■ 927. - Umro je bugarski car Simeon Veliki, najveći vladar tzv. Prvog Bugarskog carstva. Za njegove vladavine, u Bugarskoj su se učvrstili feudalni odnosi, ali je to u isti mah bio i početak slabljenja Bugarske, jer je upravo tada otpočeo sa delovanjem i pokret bogumila. Car Simeon je naneo oslabljenoj Vizantiji više poraza, osvojio je Trakiju, Makedoniju i Albaniju, prodro do Korintskog zaliva i 922. opseo Carigrad. Takođe je 924. osvojio i Rašku, a u pokušaju da osvoji Hrvatsku, osujetio ga je hrvatski kralj Tomislav.
■ 927. - Hrvatski kralj Tomislav u bitci na Bosanskim visoravnima porazio vojsku bugarskog vojskovođe Alogobotura u planinama istočne Bosne.
■ 1235. - Papa Grgur IX proglasio Elizabetu Ugarsku svetom.
■ 1285. - Nadbiskup Lovro Periandar posvetio zadarsku katedralu Svete Stošije.
■ 1332. - Rođen je Ibn Haldun, filozof arapske skolastike.
■ 1358. - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
■ 1564. - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo 'Temelji hrišćanstva' postalo je priručnik protestantske teologije.
■ 1647. - Prvi put je jedna žena pogubljena pod optužbom da je veštica. Bila je to Achsah Young iz Masačusetsa.
■ 1679. - Engleski parlament usvojio je 'Habeas Korpus Akt' - zakon po kojem se o svakom nalogu za hapšenje mora u roku od tri dana doneti sudska odluka o tome da li je nalog za hapšenje zasnovan na zakonu ili nije, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.
■ 1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg).
■ 1741. - Trenkovi panduri prodefilirali su kroz Beč uz Turkisch Band, prvu vojnu muziku u Europi.
■ 1806. - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
■ 1840. - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.
■ 1840. - Rođen je Lars Fredrik Nilson, švedski hemičar i otkrivač skandija.
■ 1842. - Objavljen je ustav Družtva srbske slovesnosti (Društvo srpske slovesnosti) - preteče Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti - koje su 1841. u Beogradu osnovali Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić. Ustavom su definisani glavni ciljevi Društva: usavršavanje srpskog jezika i širenje nauka na srpskom jeziku. Prvi članovi Društva bili su - uz predsednika, popečitelja (ministar) prosvete Stefana Radičevića - i Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Sima Milutinović Sarajlija, Isidor Stojanović i Dimitrije Tirol. Društvo je suspendovano u januaru 1864. zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. naziva se Kraljevsko-srpska akademija, od 1887. Srpska kraljevska akademija, a posle Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast, Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.
■ 1860. - Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
■ 1868. - Rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama 'Ostajte ovde', 'Emina', 'Veče na školju'. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista 'Zora', koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo 'Gusle'. U vreme Aneksione krize izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, pobegao je u Italiju, a zatim je bio poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku je pisao pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz, karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Njegovi stihovi su muzikalni a pesme osećajne, pune ljubavi za nacionalno i socijalno potlačene, s jakim revoltom protiv tiranije. Ogledao se i u drami i prevodio s nemačkog i češkog. Dela su: drame 'Hasanaginica', 'U magli', 'Anđelija', prevod 'Lirskog intermeca' Hajnriha Hajnea.
■ 1883. - Krunisan je ruski car Aleksandar III u Moskvi.
■ 1905. - U rusko-japanskom ratu, ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.
■ 1909. - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ('Portreti srpskih vladara u srednjem veku', 'Stare srpske minijature').
■ 1910. - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
■ 1921. - Posle 84 godine provedene pod britanskom kontrolom, Avganistan dobija suverenitet.
■ 1923. - Rođen je Henry Kisindžer, američki političar i državnik. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-1973), državni sekretar (1973-1977), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
■ 1927. - Tomas Masarik, književnik, filozof i profesor, izabran je za predsednika Čehoslovačke.
■ 1930. - Richard Drew je otkrio samolepljivu traku, preteču današnjeg selotejpa.
■ 1933. - Volt Dizni je objavio 'Tri praseta'.
■
1937. - U San Francisku je pušten u saobraćaj 'Golden gejt', jedan od
najvećih mostova u svetu.
■ 1941. - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je nemački ratni brod 'Bizmark'. Poginulo je oko 2.300 ljudi.
■ 1941. - Nemačko vojno zapovedništvo Srbije je u Drugom svetskom ratu objavilo naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno slušanje stranih radio-stanica, izuzev nemačkih.
■ 1942. - U okupiranoj Čehoslovačkoj u atentatu smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.
■ 1943. - Nadomak Žabljaka se u Drugom svetskom ratu spustila vojna delegacija britanske vrhovne komande radi uspostavljanja veza sa Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije i pripreme za dolazak glavnih britanskih predstavnika.
■ 1960. - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.
■ 1964 - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
■ 1964. - Inter iz Milana je osvojio 9. Evropski kup. Tačno godinu dana kasnije, na današnjni dan 1965. godine, ponovio je uspeh, osvojivši i 10. Evropski kup u fudbalu.
■ 1967. - Počelo Svetsko prvenstvo u košarci 1967. u Urugvaju.
■ 1988. - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih libanskih šiitskih milicija.
■ 1991. - Posle Zalivskog rata vođe opozicije Kuvajta sastale se s emirom šeikom Džaberom al-Ahmadom al-Sabahom, zahtevajući više demokratije, vraćanje na snagu ustava i okončanje vanrednog stanja. Emir je i posle toga nastavio da vlada autokratski, uz prećutnu saglasnost zapadnih zemalja.
■ 1992. - Od eksplozije granate u Sarajevu poginulo 16 osoba, a 144 su ranjene.
■ 1992. - Osnovano Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske.
■ 1993. - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.
■ 1997. - NATO i Rusija potpisali su 'Osnivački akt o međusobnoj saradnji', kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti. Predsednik Rusije bio je Boris Jeljcin.
■ 1997. - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.
■ 1999. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
■ 2000. - VK Bečej postao klupski prvak Evrope u vaterpolu pobedom nad HAVK Mladosti sa 11:8 na Fajnal foru u Bečeju.
■ 2001. - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
■ 2003. - Predsednik Perua Alehandro Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.
■ 2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret 'Snaga Srbije' i postao njen predsednik.
■ 2006. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginule su 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.
■ 2009. - Grupa AC/DC, hard rok veterani iz Australije, održala je koncert u Beogradu pred oko 40.000 posetilaca iz Srbije i okolnih zemalja.
■ 2014. - Na predsedničkim izborima u Egiptu pobedio je bivši komandant vojske Abdel Fatah el Sisi, koji je predvodio svrgavanje islamističkog predsednika Mohameda Mursija, jula 2013.
■ 2015. - Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 2222 kojom se osuđuje svako nasilje i zloupotreba protiv novinara, medijskih profesionalaca i povezanog osoblja u situaciji oružanih sukoba i pozivaju države da ispune obaveze u pogledu njihove zaštite.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 927. - Umro je bugarski car Simeon Veliki, najveći vladar tzv. Prvog Bugarskog carstva. Za njegove vladavine, u Bugarskoj su se učvrstili feudalni odnosi, ali je to u isti mah bio i početak slabljenja Bugarske, jer je upravo tada otpočeo sa delovanjem i pokret bogumila. Car Simeon je naneo oslabljenoj Vizantiji više poraza, osvojio je Trakiju, Makedoniju i Albaniju, prodro do Korintskog zaliva i 922. opseo Carigrad. Takođe je 924. osvojio i Rašku, a u pokušaju da osvoji Hrvatsku, osujetio ga je hrvatski kralj Tomislav.
■ 927. - Hrvatski kralj Tomislav u bitci na Bosanskim visoravnima porazio vojsku bugarskog vojskovođe Alogobotura u planinama istočne Bosne.
■ 1235. - Papa Grgur IX proglasio Elizabetu Ugarsku svetom.
■ 1285. - Nadbiskup Lovro Periandar posvetio zadarsku katedralu Svete Stošije.
■ 1332. - Rođen je Ibn Haldun, filozof arapske skolastike.
■ 1358. - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
■ 1564. - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo 'Temelji hrišćanstva' postalo je priručnik protestantske teologije.
■ 1647. - Prvi put je jedna žena pogubljena pod optužbom da je veštica. Bila je to Achsah Young iz Masačusetsa.
■ 1679. - Engleski parlament usvojio je 'Habeas Korpus Akt' - zakon po kojem se o svakom nalogu za hapšenje mora u roku od tri dana doneti sudska odluka o tome da li je nalog za hapšenje zasnovan na zakonu ili nije, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.
■ 1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg).
■ 1741. - Trenkovi panduri prodefilirali su kroz Beč uz Turkisch Band, prvu vojnu muziku u Europi.
■ 1806. - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
■ 1840. - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.
■ 1840. - Rođen je Lars Fredrik Nilson, švedski hemičar i otkrivač skandija.
■ 1842. - Objavljen je ustav Družtva srbske slovesnosti (Društvo srpske slovesnosti) - preteče Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti - koje su 1841. u Beogradu osnovali Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić. Ustavom su definisani glavni ciljevi Društva: usavršavanje srpskog jezika i širenje nauka na srpskom jeziku. Prvi članovi Društva bili su - uz predsednika, popečitelja (ministar) prosvete Stefana Radičevića - i Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Sima Milutinović Sarajlija, Isidor Stojanović i Dimitrije Tirol. Društvo je suspendovano u januaru 1864. zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. naziva se Kraljevsko-srpska akademija, od 1887. Srpska kraljevska akademija, a posle Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast, Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.
■ 1860. - Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
■ 1868. - Rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama 'Ostajte ovde', 'Emina', 'Veče na školju'. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista 'Zora', koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo 'Gusle'. U vreme Aneksione krize izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, pobegao je u Italiju, a zatim je bio poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku je pisao pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz, karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Njegovi stihovi su muzikalni a pesme osećajne, pune ljubavi za nacionalno i socijalno potlačene, s jakim revoltom protiv tiranije. Ogledao se i u drami i prevodio s nemačkog i češkog. Dela su: drame 'Hasanaginica', 'U magli', 'Anđelija', prevod 'Lirskog intermeca' Hajnriha Hajnea.
■ 1883. - Krunisan je ruski car Aleksandar III u Moskvi.
■ 1905. - U rusko-japanskom ratu, ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.
■ 1909. - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ('Portreti srpskih vladara u srednjem veku', 'Stare srpske minijature').
■ 1910. - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
■ 1921. - Posle 84 godine provedene pod britanskom kontrolom, Avganistan dobija suverenitet.
■ 1923. - Rođen je Henry Kisindžer, američki političar i državnik. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-1973), državni sekretar (1973-1977), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
■ 1927. - Tomas Masarik, književnik, filozof i profesor, izabran je za predsednika Čehoslovačke.
■ 1930. - Richard Drew je otkrio samolepljivu traku, preteču današnjeg selotejpa.
■ 1933. - Volt Dizni je objavio 'Tri praseta'.
■ 1941. - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je nemački ratni brod 'Bizmark'. Poginulo je oko 2.300 ljudi.
■ 1941. - Nemačko vojno zapovedništvo Srbije je u Drugom svetskom ratu objavilo naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno slušanje stranih radio-stanica, izuzev nemačkih.
■ 1942. - U okupiranoj Čehoslovačkoj u atentatu smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.
■ 1943. - Nadomak Žabljaka se u Drugom svetskom ratu spustila vojna delegacija britanske vrhovne komande radi uspostavljanja veza sa Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije i pripreme za dolazak glavnih britanskih predstavnika.
■ 1960. - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.
■ 1964 - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
■ 1964. - Inter iz Milana je osvojio 9. Evropski kup. Tačno godinu dana kasnije, na današnjni dan 1965. godine, ponovio je uspeh, osvojivši i 10. Evropski kup u fudbalu.
■ 1967. - Počelo Svetsko prvenstvo u košarci 1967. u Urugvaju.
■ 1988. - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih libanskih šiitskih milicija.
■ 1991. - Posle Zalivskog rata vođe opozicije Kuvajta sastale se s emirom šeikom Džaberom al-Ahmadom al-Sabahom, zahtevajući više demokratije, vraćanje na snagu ustava i okončanje vanrednog stanja. Emir je i posle toga nastavio da vlada autokratski, uz prećutnu saglasnost zapadnih zemalja.
■ 1992. - Od eksplozije granate u Sarajevu poginulo 16 osoba, a 144 su ranjene.
■ 1992. - Osnovano Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske.
■ 1993. - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.
■ 1997. - NATO i Rusija potpisali su 'Osnivački akt o međusobnoj saradnji', kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti. Predsednik Rusije bio je Boris Jeljcin.
■ 1997. - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.
■ 1999. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
■ 2000. - VK Bečej postao klupski prvak Evrope u vaterpolu pobedom nad HAVK Mladosti sa 11:8 na Fajnal foru u Bečeju.
■ 2001. - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
■ 2003. - Predsednik Perua Alehandro Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.
■ 2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret 'Snaga Srbije' i postao njen predsednik.
■ 2006. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginule su 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.
■ 2009. - Grupa AC/DC, hard rok veterani iz Australije, održala je koncert u Beogradu pred oko 40.000 posetilaca iz Srbije i okolnih zemalja.
■ 2014. - Na predsedničkim izborima u Egiptu pobedio je bivši komandant vojske Abdel Fatah el Sisi, koji je predvodio svrgavanje islamističkog predsednika Mohameda Mursija, jula 2013.
■ 2015. - Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 2222 kojom se osuđuje svako nasilje i zloupotreba protiv novinara, medijskih profesionalaca i povezanog osoblja u situaciji oružanih sukoba i pozivaju države da ispune obaveze u pogledu njihove zaštite.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
