Dogodilo Se Danas - 20. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 20. maja! Šta se sve nekada dešavalo dvadesetog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 325. - U današnjem gradu Izniku počeo je sa radom Nikejski sabor. Bio je to prvi vaseljenski sabor u istoriji hrišćanstva.
■ 1347. - Rimski narodni tribun Kola di Rienco proglasio Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera za operu 'Rienco'.
■ 1349. - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, to jest, 'Zakonik blagovernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja tada najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, a imao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen drugim delom na Državnom saboru u Serezu. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i romejskog (vizantijskog) prava. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara. Sačuvano je 25 prepisa, ali original nije. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada je u Moskvi). Prizrenski prepis iz 15. veka čuva se u Prizrenskoj episkopiji.
■ 1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama stigao u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.
■ 1506. - Umro je Kristifor Kolumbo, italijanski moreplovac.
■ 1520. - U Vražjoj gori kod Korenice poginuo hrvatski ban i biskup Petar Berislavić.
■ 1521. - Injasio Lojola, osnivač jezuitskog reda, ozbiljno je ranjen od topovskog đuleta.
■ 1570. - Abraham Ortellius napravio prvi moderni atlas.
■ 1622. - Umro je Osman II, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1795. - Vođa ugarske jakobinske urote Ignjat Martinović smaknut je na Krvavom polju u Pešti.
■ 1799. - Rođen je francuski književnik Onore de Balzak, 'kralj romansijera' - kako ga neretko nazivaju, pored Stendala najznamenitiji francuski romansijer XIX veka i rodonačelnik realističkog romana, snažan i plodan pisac čije nadasve originalno delo (oko 100 romana sa preko 2000 likova objedinjenih u 'Ljudsku komediju') predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja u svetskoj književnosti. Dela su: 'Čiča Gorio', 'Izgubljene iluzije', 'Šagrinska koža', 'Evgenija Grande', 'Sjaj i beda kurtizana', 'Rođaka Beta', 'Rođak Pons', 'Banka Nisenžan', 'Traganje za apsolutnim'...
■ 1804. - Rođen je Mihail Glinka, ruski kompozitor.
■ 1806. - Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama. Dela su mu: 'Principi političke ekonomije', 'Sistem logike', 'Utilitarizam' ...
■ 1818. - Rođen je Vilijam Fargo pionir američkih špeditera.
■ 1825. - Šarl X Burbon postaje francuski kralj. Oslanjajući se na stranku ultrarojalista, sproveo je niz nazadnih mera koje su dovele do Julske revolucije 1830. godine u kojoj je i svrgnut sa prestola.
■ 1834. - Umro je Markiz Lafajet, francuski general i državnik.
■ 1861. - Kentucky se proglasio neutralnim u Američkom građanskom ratu.
■ 1867. - Britanska kraljica Viktorija položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol, a Britanski parlament odbija zakon Džona Stjuarta Mila o pravima žena.
■ 1873. - Levi Strauss i Jacob Davis patentirali traperice i izbacuju na tržište prve farmerke sa bakarnim nitnama po ceni $13.50 ѕa tuce.
■ 1875. - Predstavnici sedamnaest država su potpisali konvenciju o metru kojom je osnovana institucija za koordiniranje međunarodne metrologije i razvoj metarskog sistema.
■ 1880. - Rođen je Aleksandar Lifka, osnivač prvog putujućeg bioskopa u tadašnjoj Austrougarskoj.
■ 1881. - Rođen je poljski general i političar Vladislav Sikorski, koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.
■ 1882. - U Beču potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.
■ 1883. - Rođen je Fejzal I, irački kralj.
■ 1896. - Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, koja je bila jedna od najvećih klavirskih majstora XIX veka. Širom Evrope je popularisala dela Roberta Šumana, za kogag se udala 1840, zatim dela Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona. Kao vrhunski interpretator suprotstavljala se isključivo virtuozitetu u korist doživljenog i produhovljenog tumačenja dela.
■ 1900. - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre koje su trajale pet meseci.
■ 1901. - Rođen je Maks Eve, holandski šahista i svetski šampion u šahu.
■ 1902. - Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma.
■ 1910. - Sahranjen je engleski kralj Edvard VII, sin kraljice Viktorije. Bio je protivnik tradicionalne spoljne politike 'sjajne izloacije' i zagovornik osnivanja Antante.
■ 1915. - Rođen je Moše Dajan, izraelski političar. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije 'Mapaj', iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podnio ostavku. Šef diplomatije je postao 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.
■ 1917. - Potpisana Krfska deklaracija.
■ 1920. - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa. Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta.
■ 1922. - Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod 'Egipat' potonuo nakon sudara u gustoj magli s francuskim brodom 'Sena'. Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.
■ 1925. - Završen šahovski turnir u Baden-Badenu, Nemačka pobedom Aleksandra Aljehina.
■ 1927. - Potpisivanjem mirovnog sporazuma u Džedi s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija priznala nezavisnost Saudijske Arabije.
■ 1927. - U 7.40 sati Charles Lindberg uzletio avionom iz New Yorka prema Parizu, prvi put preletevši Atlantski ocean.
■ 1932. - Amelia Earhart je prva žena koja je sama preletela Atlantik.
■ 1939. - Kompanija Pan Am uvodi redovne poštanske i putničke letove preko Atlantika.
■ 1941. - Italija je anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.
■ 1941. - Počela je Bitka za Krit.
■ 1944. - Raspuštena je komunistička partija u SAD-u.
■ 1946. - Rođena je Cher, američka pevačica i glumica.
■ 1956. - Amerikanci izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.
■ 1958. - Umro je Đuro Salaj, osnivač KPJ i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije.
■ 1967. - BBC je zabranio emitovanje pesme 'A Day in the Life' Bitlsa zbog toga što se u njoj popularizuje droga.
■ 1980. - U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.
■ 1985. - Film 'Otac na službenom putu' jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je 'Zlatnu palmu' na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
■ 1989. - Skupština Srbije donela odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije.
■ 1990. - U Rumuniji na prvim demokratskim slobodnim izborima, posle 45 godina, pobedio Front nacionalnog spasa.
■ 1991. - Sovjetski parlament doneo je zakon kojim je stanovništvu omogućeno da slobodno putuje u inostranstvo.
■ 1992. - Indija je samostalno lansirala svoj prvi satelit.
■ 1995. - Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim ebola virusom.
■ 1997. - Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.
■ 1998. - Visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorp, u skladu sa svojim ovlaštenjima, izabrao novi grb BiH, pošto se članovi Parlamentarne skupštine BiH nisu mogli dogovoriti o tome.
■ 1999. - Vazdušni napadi NATO-a su u Beogradu za posledicu imali razrušenu bolnicu, poginula tri pacijenta i nekoliko oštećenih ambasadorskih rezidencija.
■ 2000. - Na donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno 850 miliona dolara.
■ 2000. - Tajvan inaugurisao predsednika Čen Shui-biana, što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider polaže zakletvu kao lider države.
■ 2002. - Istočni Timor zvančno proglasio nezavisnost, nakon više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.
■ 2003. - Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije Emir Šišić osuđen u Rimu na doživotnu robiju, zbog pogibije petorice diplomata u helikopteru Evropske zajednice u januaru 1992. Kazna je preinačena na 15 godina zatvora, a odlukom italijanskih vlasti 2006. prebačen je u Srbiju na dalje izdržavanje kazne, gde mu je dve godine kasnije odobren uslovni otpust.
■ 2004. - Pripadnici 'Božje vojske otpora' u Ugandi masakrirali više od 40 stanovnika jednog sela na severu zemlje.
■ 2010. - Iz Muzeja moderne umetnosti grada Pariza ukradeno je pet slika ukupne vrednosti oko 100 miliona evra: 'Golub sa graškom' Pabla Pikasa, 'Pastorala' Anrija Matisa, 'Maslinovo drvo blizu Estaka' Žorža Braka, 'Žena s lepezom' Amedea Modiljanija i 'Mrtva priroda sa svećnjakom' Fernana Ležea. Ovo je druga najveća krađa umetničkih dela, a neslavni rekord drže kradljivci koji su opustošili Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu.
■ 2012. - Umro je Judžin Poli pronalazač bežičnog daljinskog upravljača za televizore. Poli je 'daljinski', koje je prvobitno nazvan 'flešmatik' razradio 1955. zajedno sa kolegom Robertom Adlerom.
■ 2013. - Umro je Ray Manzarek, američki muzičar, član legendarne grupe The Doors.
■ 2014. - Najmanje 5 osoba poginulo, a 45 povređeno u sudaru putničkog i teretnog voza jugozapadno od Moskve.
■ 2015. - Pet najvećih banaka u svetu Džej Pi Morgan, Sitigrup, Barklis, RBS i UBS - priznale su krivicu po krivičnim tužbama u SAD za manipulisanje kursevima dolara i evra. Za prve četiri banke određena je ukupna kazna od 5,7 milijardi dolara, dok je švajcarska banka 'UBS' zbog saradnje sa istražiocima dobila imunitet.
■ 2017. - Hasan Rohani pobedio je u prvom krugu na predsedničkim izborima u Iranu. Rohani je reizabran na novi četvorogodišnji predsednički mandat što se smatra podrškom njegovoj politici otvaranja zemlje prema svetu i reformama.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1349. - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, to jest, 'Zakonik blagovernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja tada najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, a imao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen drugim delom na Državnom saboru u Serezu. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i romejskog (vizantijskog) prava. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara. Sačuvano je 25 prepisa, ali original nije. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada je u Moskvi). Prizrenski prepis iz 15. veka čuva se u Prizrenskoj episkopiji.
■ 1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama stigao u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.
■ 1506. - Umro je Kristifor Kolumbo, italijanski moreplovac.
■ 1520. - U Vražjoj gori kod Korenice poginuo hrvatski ban i biskup Petar Berislavić.
■ 1521. - Injasio Lojola, osnivač jezuitskog reda, ozbiljno je ranjen od topovskog đuleta.
■ 1570. - Abraham Ortellius napravio prvi moderni atlas.
■ 1622. - Umro je Osman II, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1795. - Vođa ugarske jakobinske urote Ignjat Martinović smaknut je na Krvavom polju u Pešti.
■ 1799. - Rođen je francuski književnik Onore de Balzak, 'kralj romansijera' - kako ga neretko nazivaju, pored Stendala najznamenitiji francuski romansijer XIX veka i rodonačelnik realističkog romana, snažan i plodan pisac čije nadasve originalno delo (oko 100 romana sa preko 2000 likova objedinjenih u 'Ljudsku komediju') predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja u svetskoj književnosti. Dela su: 'Čiča Gorio', 'Izgubljene iluzije', 'Šagrinska koža', 'Evgenija Grande', 'Sjaj i beda kurtizana', 'Rođaka Beta', 'Rođak Pons', 'Banka Nisenžan', 'Traganje za apsolutnim'...
■ 1804. - Rođen je Mihail Glinka, ruski kompozitor.
■ 1806. - Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama. Dela su mu: 'Principi političke ekonomije', 'Sistem logike', 'Utilitarizam' ...
■ 1818. - Rođen je Vilijam Fargo pionir američkih špeditera.
■ 1825. - Šarl X Burbon postaje francuski kralj. Oslanjajući se na stranku ultrarojalista, sproveo je niz nazadnih mera koje su dovele do Julske revolucije 1830. godine u kojoj je i svrgnut sa prestola.
■ 1834. - Umro je Markiz Lafajet, francuski general i državnik.
■ 1861. - Kentucky se proglasio neutralnim u Američkom građanskom ratu.
■ 1867. - Britanska kraljica Viktorija položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol, a Britanski parlament odbija zakon Džona Stjuarta Mila o pravima žena.
■ 1873. - Levi Strauss i Jacob Davis patentirali traperice i izbacuju na tržište prve farmerke sa bakarnim nitnama po ceni $13.50 ѕa tuce.
■ 1875. - Predstavnici sedamnaest država su potpisali konvenciju o metru kojom je osnovana institucija za koordiniranje međunarodne metrologije i razvoj metarskog sistema.
■ 1880. - Rođen je Aleksandar Lifka, osnivač prvog putujućeg bioskopa u tadašnjoj Austrougarskoj.
■ 1881. - Rođen je poljski general i političar Vladislav Sikorski, koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.
■ 1882. - U Beču potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.
■ 1883. - Rođen je Fejzal I, irački kralj.
■ 1896. - Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, koja je bila jedna od najvećih klavirskih majstora XIX veka. Širom Evrope je popularisala dela Roberta Šumana, za kogag se udala 1840, zatim dela Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona. Kao vrhunski interpretator suprotstavljala se isključivo virtuozitetu u korist doživljenog i produhovljenog tumačenja dela.
■ 1900. - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre koje su trajale pet meseci.
■ 1901. - Rođen je Maks Eve, holandski šahista i svetski šampion u šahu.
■ 1902. - Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma.
■ 1910. - Sahranjen je engleski kralj Edvard VII, sin kraljice Viktorije. Bio je protivnik tradicionalne spoljne politike 'sjajne izloacije' i zagovornik osnivanja Antante.
■ 1917. - Potpisana Krfska deklaracija.
■ 1920. - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa. Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta.
■ 1922. - Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod 'Egipat' potonuo nakon sudara u gustoj magli s francuskim brodom 'Sena'. Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.
■ 1925. - Završen šahovski turnir u Baden-Badenu, Nemačka pobedom Aleksandra Aljehina.
■ 1927. - Potpisivanjem mirovnog sporazuma u Džedi s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija priznala nezavisnost Saudijske Arabije.
■ 1927. - U 7.40 sati Charles Lindberg uzletio avionom iz New Yorka prema Parizu, prvi put preletevši Atlantski ocean.
■ 1932. - Amelia Earhart je prva žena koja je sama preletela Atlantik.
■ 1939. - Kompanija Pan Am uvodi redovne poštanske i putničke letove preko Atlantika.
■ 1941. - Italija je anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.
■ 1941. - Počela je Bitka za Krit.
■ 1944. - Raspuštena je komunistička partija u SAD-u.
■ 1946. - Rođena je Cher, američka pevačica i glumica.
■ 1956. - Amerikanci izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.
■ 1958. - Umro je Đuro Salaj, osnivač KPJ i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije.
■ 1967. - BBC je zabranio emitovanje pesme 'A Day in the Life' Bitlsa zbog toga što se u njoj popularizuje droga.
■ 1980. - U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.
■ 1985. - Film 'Otac na službenom putu' jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je 'Zlatnu palmu' na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
■ 1989. - Skupština Srbije donela odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije.
■ 1990. - U Rumuniji na prvim demokratskim slobodnim izborima, posle 45 godina, pobedio Front nacionalnog spasa.
■ 1991. - Sovjetski parlament doneo je zakon kojim je stanovništvu omogućeno da slobodno putuje u inostranstvo.
■ 1992. - Indija je samostalno lansirala svoj prvi satelit.
■ 1995. - Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim ebola virusom.
■ 1997. - Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.
■ 1998. - Visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorp, u skladu sa svojim ovlaštenjima, izabrao novi grb BiH, pošto se članovi Parlamentarne skupštine BiH nisu mogli dogovoriti o tome.
■ 1999. - Vazdušni napadi NATO-a su u Beogradu za posledicu imali razrušenu bolnicu, poginula tri pacijenta i nekoliko oštećenih ambasadorskih rezidencija.
■ 2000. - Na donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno 850 miliona dolara.
■ 2000. - Tajvan inaugurisao predsednika Čen Shui-biana, što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider polaže zakletvu kao lider države.
■ 2002. - Istočni Timor zvančno proglasio nezavisnost, nakon više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.
■ 2003. - Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije Emir Šišić osuđen u Rimu na doživotnu robiju, zbog pogibije petorice diplomata u helikopteru Evropske zajednice u januaru 1992. Kazna je preinačena na 15 godina zatvora, a odlukom italijanskih vlasti 2006. prebačen je u Srbiju na dalje izdržavanje kazne, gde mu je dve godine kasnije odobren uslovni otpust.
■ 2004. - Pripadnici 'Božje vojske otpora' u Ugandi masakrirali više od 40 stanovnika jednog sela na severu zemlje.
■ 2010. - Iz Muzeja moderne umetnosti grada Pariza ukradeno je pet slika ukupne vrednosti oko 100 miliona evra: 'Golub sa graškom' Pabla Pikasa, 'Pastorala' Anrija Matisa, 'Maslinovo drvo blizu Estaka' Žorža Braka, 'Žena s lepezom' Amedea Modiljanija i 'Mrtva priroda sa svećnjakom' Fernana Ležea. Ovo je druga najveća krađa umetničkih dela, a neslavni rekord drže kradljivci koji su opustošili Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu.
■ 2012. - Umro je Judžin Poli pronalazač bežičnog daljinskog upravljača za televizore. Poli je 'daljinski', koje je prvobitno nazvan 'flešmatik' razradio 1955. zajedno sa kolegom Robertom Adlerom.
■ 2013. - Umro je Ray Manzarek, američki muzičar, član legendarne grupe The Doors.
■ 2014. - Najmanje 5 osoba poginulo, a 45 povređeno u sudaru putničkog i teretnog voza jugozapadno od Moskve.
■ 2015. - Pet najvećih banaka u svetu Džej Pi Morgan, Sitigrup, Barklis, RBS i UBS - priznale su krivicu po krivičnim tužbama u SAD za manipulisanje kursevima dolara i evra. Za prve četiri banke određena je ukupna kazna od 5,7 milijardi dolara, dok je švajcarska banka 'UBS' zbog saradnje sa istražiocima dobila imunitet.
■ 2017. - Hasan Rohani pobedio je u prvom krugu na predsedničkim izborima u Iranu. Rohani je reizabran na novi četvorogodišnji predsednički mandat što se smatra podrškom njegovoj politici otvaranja zemlje prema svetu i reformama.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
