Dogodilo Se Danas - 18. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 18. maja! Šta se sve nekada dešavalo osamnaestog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 323. pre naše ere - Aleksandar Veliki, slavni makedonski kralj i jedan od najvećih vojskovođa starog veka, umro je u 32. godini života u Vavilonu.
■ 1048. - Rođen je Omar Hajam, perzijski pesnik, matematičar, astronom i filozof.
■ 1096. - Oko 800 Jevreja je ubijeno u Vormsu tokom Prvog krstaškog rata.
■ 1268. - Mamelučki sultan Baibars uništio je križarsku kneževinu Antiohiju.
■ 1291. - Nakon šest sedmica opsade pada Akkon, poslednje veliko uporište kršćanskih snaga, u ruke muslimanskih Memluka. Sa ovim su krstaški ratovi defintivno propali.
■ 1410. - Umro je Rupert I, rimsko-nemački kralj.
■ 1475. - Rođen je Alfons V, portugalski princ.
■ 1565. - Počela je velika opsada Malte, u kojoj su osmanske snage neuspešno pokušale da osvoje Maltu.
■ 1652. - Roud Ajland je usvojio prvi zakon u anglofonoj Severnoj Americi kojim je ropstvo stavljeno van zakona.
■ 1756. - Počeo je Sedmogodišnji rat kada je Velika Britanija objavila rat Francuskoj.
■ 1781. - Španci su u Kusku, u Peru, pogubili Tupak Amarua II, vođu ustanka naroda Inka protiv španske vlasti.
■ 1799. - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija 'Seviljski berberin' i 'Figarova ženidba', koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.
■ 1800. - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka. Mnogo je učinio u uzdizanju i vaspitanju ruskih vojnika, a osim vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i istoriju. Krajem 1779. je naimenovan za vrhovnog carskog zapovednika. U SSSR-u je 1942. uveden Orden 'Suvorov' za visoke vojničke vrline.
■ 1803. - Velika Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.
■ 1804. - Napoleon Bonaparta proglašen za cara Francuske. U decembru krunisan kao Napoleon I.
■ 1836. - Rođen je austrijski Šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.
■ 1860. - Republikanci proglašavaju Abrahama Linkolna za predsednika SAD-a.
■ 1868. - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.
■ 1872. - Rođen je Bertrand Russell, engleski filozof, matematičar i društveni reformator. Bio je osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.
■ 1883. - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu 'Bauhaus', jednu od najuticajnih tokom XX veka.
■ 1896. - Vrhovni sud SAD je presudio u slučaju Plesi protiv Fergusona da je doktrina 'odvojeni, ali jednaki' u skladu sa američkim ustavom.
■ 1897. - Rođen je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, koji je tri puta dobio nagradu 'Oskar'. Filmovi su mu: 'Donovanova afera', 'Mlada generacija', 'Zabranjeno', 'Američka ludost', 'Gorak čaj generala Jena', 'Dogodilo se jedne noći', 'Gospodin Dids ide u grad', 'Izgubljeni horizonti', 'Upoznajte Džona Dua', 'Arsenik i stare čipke', 'Ne možete to poneti sa sobom' ...
■ 1897. - U Dablinu je održan prvi festival irske muzike.
■ 1899. - U Hagu održana prva međunarodna konferencija za obustavljanje trke u naoružanju i sprečavanje ratova.
■ 1900. - Velika Britanija proglašava protektorat nad Kraljevinom Tonga.
■ 1911. - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba. Komponovao je deset simfonija, cikluse solo pesama za glas i orekstar.
■ 1919. - Rođena je je britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u XX veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.
■ 1920. - U Poljskoj, blizu Krakova, rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.
■ 1932. - Rođen je Jovan Janićijević - Burduš, srpski glumac.
■ 1934. - Rođen je Nikola Simić, srpski glumac.
■ 1939. - Rođena je Silvana Armenulić, jugoslovenska pevačica.
■ 1941. - Potpisan Rimski ugovor. Ugovore su u Rimu potpisali Ante Pavelić i Mussolini, a prisutni su bili i talijanski ministar vanjskih poslova, grof Ciano, te svi ministri vlade NDH. time je Italiji pripalo područje tzv. 'Prve zone', koja je obuhvaćala delove Hrvatskoga primorja i Gorskoga kotara, najrazvijeniji dio Dalmacije te Boka kotorska.
■ 1944. - U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.
■ 1944. - Pobedom Saveznika, ali uz teške gubitke, završena Bitka za Monte Cassino, jedna od najvažnijih bitaka na Italijanskom frontu u Drugom svetskom ratu.
■ 1951. - Ujedinjene Nacije sele svoje sedište u Njujork.
■ 1954. - Na snagu stupila Evropska konvencija o ljudskim pravima.
■ 1973. - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.
■ 1974. - Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
■ 1978. - U Italiji je legalizovan abortus.
■ 1980. - Ian Curtis, pevač grupe Joy Divisiona, izvršio samoubistvo.
■ 1988. - Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.
■ 1988. - Bajer iz Leverkuzena osvaja 17. Kup UEFA u fudbalu.
■ 1990. - U Beču zapadnonemački kancelar Helmut Kol i istočnonemački premijer Lotar de Mezijer potpisali sporazum o monetarnoj uniji, što je bio prvi korak ka ujedinjenju Nemačke.
■ 1992. - Komesarijat Ujednijenih nacija za izbeglice saopštio da je iz SFRJ zbog rata izbeglo 1,3 miliona ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
■ 1994. - Republički izdavački zavod 'Prosveta' iz Sarajeva pokrenuo prvi časopis u Republici Srpskoj za umetnost, kulturu i društvena pitanja - 'Zavet'.
■ 1996. - Romano Prodi postao premijer 55. saziva Vlade Italije od Drugog svetskog rata.
■ 1996. - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić.
■ 1998. - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije 'Majkrosoft', najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.
■ 1999. - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, okončane sedmogodišnje borbe.
■ 1999. - Nemačka suspendovala letove bespilotnih aviona NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dan nakon što je oborena i četvrta njena letelica za izviđanje.
■ 2000. - Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.
■ 2006. - Jedan od najtraženijih narko-dilera na svetu Kolumbijac Pablo Rajo Montano uhapšen u Brazilu.
■ 2009. - Evropska komesarka za budžet i bivša ministarka finansija Dalija Gribauskaite pobedom na predsedničkim izborima u Litvaniji postala je prva predsednica te zemlje.
■ 2009. - Nekoliko većih američkih dnevnih listova ili je bankrotiralo ili potpuno zatvoreno, kao posledica dramatičnih promena nastalih pojavom interneta i izbijanjem svetske ekonomske krize.
■ 2010. - Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi štampe s ciljem da to bude osnova za veću zaštitu novinara i slobodne štampe širom sveta i identifikaciju zemalja gde se ta načela krše. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit džornala, Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.
■ 2011. - Međunarodni tribunal za Ruandu osudio je bivšeg generala Avgustina Bizmunga na 30 godina zatvora zbog uloge u masovnim ubistvima, posebno plemena Tutsi.
■ 2013. - Održano takmičenje pesme evrovizije 2013. godine. Finale u Švedskoj u Malmeu.
■ 2014. - Umro je književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Dobrica Čosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.
■ 2018. - U avionskoj nesreći na Kubi kada se neposredno po poletanju sa međunarodnog aerodroma u Havani srušio avion sa 113 putnika i članova posade, poginulo je 110 osoba.
■ 2018. - U napadu u srednjoj školi u američkom gradu Santa Fe blizu Hjustona, ubijeno 10 osoba, a za napad osumnjičen 17-godišnji učenik.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1096. - Oko 800 Jevreja je ubijeno u Vormsu tokom Prvog krstaškog rata.
■ 1268. - Mamelučki sultan Baibars uništio je križarsku kneževinu Antiohiju.
■ 1291. - Nakon šest sedmica opsade pada Akkon, poslednje veliko uporište kršćanskih snaga, u ruke muslimanskih Memluka. Sa ovim su krstaški ratovi defintivno propali.
■ 1410. - Umro je Rupert I, rimsko-nemački kralj.
■ 1475. - Rođen je Alfons V, portugalski princ.
■ 1565. - Počela je velika opsada Malte, u kojoj su osmanske snage neuspešno pokušale da osvoje Maltu.
■ 1652. - Roud Ajland je usvojio prvi zakon u anglofonoj Severnoj Americi kojim je ropstvo stavljeno van zakona.
■ 1756. - Počeo je Sedmogodišnji rat kada je Velika Britanija objavila rat Francuskoj.
■ 1781. - Španci su u Kusku, u Peru, pogubili Tupak Amarua II, vođu ustanka naroda Inka protiv španske vlasti.
■ 1799. - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija 'Seviljski berberin' i 'Figarova ženidba', koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.
■ 1800. - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka. Mnogo je učinio u uzdizanju i vaspitanju ruskih vojnika, a osim vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i istoriju. Krajem 1779. je naimenovan za vrhovnog carskog zapovednika. U SSSR-u je 1942. uveden Orden 'Suvorov' za visoke vojničke vrline.
■ 1803. - Velika Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.
■ 1804. - Napoleon Bonaparta proglašen za cara Francuske. U decembru krunisan kao Napoleon I.
■ 1836. - Rođen je austrijski Šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.
■ 1860. - Republikanci proglašavaju Abrahama Linkolna za predsednika SAD-a.
■ 1868. - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.
■ 1872. - Rođen je Bertrand Russell, engleski filozof, matematičar i društveni reformator. Bio je osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.
■ 1883. - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu 'Bauhaus', jednu od najuticajnih tokom XX veka.
■ 1896. - Vrhovni sud SAD je presudio u slučaju Plesi protiv Fergusona da je doktrina 'odvojeni, ali jednaki' u skladu sa američkim ustavom.
■ 1897. - Rođen je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, koji je tri puta dobio nagradu 'Oskar'. Filmovi su mu: 'Donovanova afera', 'Mlada generacija', 'Zabranjeno', 'Američka ludost', 'Gorak čaj generala Jena', 'Dogodilo se jedne noći', 'Gospodin Dids ide u grad', 'Izgubljeni horizonti', 'Upoznajte Džona Dua', 'Arsenik i stare čipke', 'Ne možete to poneti sa sobom' ...
■ 1897. - U Dablinu je održan prvi festival irske muzike.
■ 1899. - U Hagu održana prva međunarodna konferencija za obustavljanje trke u naoružanju i sprečavanje ratova.
■ 1900. - Velika Britanija proglašava protektorat nad Kraljevinom Tonga.
■ 1911. - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba. Komponovao je deset simfonija, cikluse solo pesama za glas i orekstar.
■ 1919. - Rođena je je britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u XX veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.
■ 1920. - U Poljskoj, blizu Krakova, rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.
■ 1932. - Rođen je Jovan Janićijević - Burduš, srpski glumac.
■ 1934. - Rođen je Nikola Simić, srpski glumac.
■ 1939. - Rođena je Silvana Armenulić, jugoslovenska pevačica.
■ 1941. - Potpisan Rimski ugovor. Ugovore su u Rimu potpisali Ante Pavelić i Mussolini, a prisutni su bili i talijanski ministar vanjskih poslova, grof Ciano, te svi ministri vlade NDH. time je Italiji pripalo područje tzv. 'Prve zone', koja je obuhvaćala delove Hrvatskoga primorja i Gorskoga kotara, najrazvijeniji dio Dalmacije te Boka kotorska.
■ 1944. - U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.
■ 1951. - Ujedinjene Nacije sele svoje sedište u Njujork.
■ 1954. - Na snagu stupila Evropska konvencija o ljudskim pravima.
■ 1973. - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.
■ 1974. - Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
■ 1978. - U Italiji je legalizovan abortus.
■ 1980. - Ian Curtis, pevač grupe Joy Divisiona, izvršio samoubistvo.
■ 1988. - Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.
■ 1988. - Bajer iz Leverkuzena osvaja 17. Kup UEFA u fudbalu.
■ 1990. - U Beču zapadnonemački kancelar Helmut Kol i istočnonemački premijer Lotar de Mezijer potpisali sporazum o monetarnoj uniji, što je bio prvi korak ka ujedinjenju Nemačke.
■ 1992. - Komesarijat Ujednijenih nacija za izbeglice saopštio da je iz SFRJ zbog rata izbeglo 1,3 miliona ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
■ 1994. - Republički izdavački zavod 'Prosveta' iz Sarajeva pokrenuo prvi časopis u Republici Srpskoj za umetnost, kulturu i društvena pitanja - 'Zavet'.
■ 1996. - Romano Prodi postao premijer 55. saziva Vlade Italije od Drugog svetskog rata.
■ 1996. - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić.
■ 1998. - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije 'Majkrosoft', najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.
■ 1999. - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, okončane sedmogodišnje borbe.
■ 1999. - Nemačka suspendovala letove bespilotnih aviona NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dan nakon što je oborena i četvrta njena letelica za izviđanje.
■ 2000. - Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.
■ 2006. - Jedan od najtraženijih narko-dilera na svetu Kolumbijac Pablo Rajo Montano uhapšen u Brazilu.
■ 2009. - Evropska komesarka za budžet i bivša ministarka finansija Dalija Gribauskaite pobedom na predsedničkim izborima u Litvaniji postala je prva predsednica te zemlje.
■ 2009. - Nekoliko većih američkih dnevnih listova ili je bankrotiralo ili potpuno zatvoreno, kao posledica dramatičnih promena nastalih pojavom interneta i izbijanjem svetske ekonomske krize.
■ 2010. - Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi štampe s ciljem da to bude osnova za veću zaštitu novinara i slobodne štampe širom sveta i identifikaciju zemalja gde se ta načela krše. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit džornala, Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.
■ 2011. - Međunarodni tribunal za Ruandu osudio je bivšeg generala Avgustina Bizmunga na 30 godina zatvora zbog uloge u masovnim ubistvima, posebno plemena Tutsi.
■ 2013. - Održano takmičenje pesme evrovizije 2013. godine. Finale u Švedskoj u Malmeu.
■ 2014. - Umro je književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Dobrica Čosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.
■ 2018. - U avionskoj nesreći na Kubi kada se neposredno po poletanju sa međunarodnog aerodroma u Havani srušio avion sa 113 putnika i članova posade, poginulo je 110 osoba.
■ 2018. - U napadu u srednjoj školi u američkom gradu Santa Fe blizu Hjustona, ubijeno 10 osoba, a za napad osumnjičen 17-godišnji učenik.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
