Najnovije vesti -Vesti -
Dogodilo Se Danas - 16. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 16. maja! Šta se sve nekada dešavalo šesnaestog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
■ 1204. - Balduin I Flandrijski krunisan je za latinskog cara Konstantinopolja kojeg su krstaši tokom IV krstaškog pohoda preoteli Vizantincima.
■ 1532. - Ser Tomas Mor, engleski humanista i državnik, daje ostavku ne funkciju lorda kancelara kralja Henrija VIII.
■ 1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se s malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.
■ 1568. - Škotska kraljica Marija Stjuart pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po nalogu kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.
■ 1696. - Umrla je Marijana Austrijska, kastiljsko-aragonska kraljica.
■ 1703. - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor zbirke bajki 'Vilinske priče', u kojoj su i 'Mačak u čizmama', 'Crvenkapa' i 'Uspavana lepotica'.
■ 1770. - U Versaju se venčali francuski prestolonaslednik Luj, kasnije Luj XVI, i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Posle Francuske revolucije 1789. osuđeni na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
■ 1792. - U Danskoj je zabranjena trgovina robljem.
■ 1812. - Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.
■ 1826. - Umrla je Elizabeta Aleksejevna, ruska carica.
■ 1830. - Umro je Žozef Furije, francuski matematičar i fizičar.
■ 1836. - Američki književnik Edgar Allan Poe venčao se s trinaestogodišnjom rođakinjom Virginijom Clemm.
■ 1881. - U okolini Berlina u saobraćaj pušten prvi električni tramvaj.
■ 1898. - Rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U diplomatskoj službi bio je od 1923. - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama 'Otkrovenje' najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu 'Dan šesti'. Ostala dela: roman 'Burleska gospodina Peruna boga groma', lirska proza 'Ljudi govore', putopis 'Afrika', drama 'Sibinjanke'.
■ 1898. - Rođena je je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela su: zbirke pesama 'Pesme', 'Zeleni vitez', 'Pesnik i zavičaj', 'Otadžbino, tu sam', 'Miris zemlje', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena', 'Pesme iz Norveške', 'Letopis Perunovih potomaka', 'Ničija zemlja', 'Slovo o ljubavi', priče 'Ludilo srca', romani 'Otvoren prozor', 'Ne zaboraviti', dečji roman 'Pradevojčica', zbirka bajki i proze u stihu 'Oraščići palčići', putopis 'Snimci iz Švajcarske'.
■ 1905. - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda. Filmovi su mu: 'Farmer se ženi', 'Staza usamljenog bora', 'Na krilima jutra', 'Džezabel', 'Priča o Aleksandru Grejemu Belu', 'Džesi Džejms', 'Mladi Linkoln', 'Plodovi gnjeva', 'Ledi Iv', 'Omča za vešanje', 'Moja draga Klementina', 'Na apačkoj granici', 'Begunac', 'Mister Roberts', 'Rat i mir', 'Pogrešan čovek' ...
■ 1916. - Potpisan ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.
■ 1917. - Srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih srpskih pesnika, utopio se u Jonskom moru kod Krfa, kada je brod kojim se vraćao u otadžbinu u Prvom svetskom ratu torpedovala nemačka podmornica. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis 'Književna nedelja'. U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, posle čega je otišao u Francusku. Lirika mu je autentična, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutarnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zloslutnosti i dubok lični bol, a pesma 'Možda spava' ubraja se u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela su: zbirke pesama 'Utopljene duše', 'Mi čekamo cara'.
■ 1920. - Katolička crkva proglasila je Jovanku Orleanku sveticom.
■ 1924. - Rođen je Daud Džavara, osnivač (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.
■ 1929. - U Holivudu dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije, od 1931. poznate kao 'Oskar', filmu 'Krila', glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.
■ 1932. - U Tokiju ubijen japanski premijer Cujoši Inukai.
■ 1941. - Parlament Islanda ukinuo ugovor s Kraljevinom Danskom, iz 1814, po kojem je zemlja pod danskom dominacijom, i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena 17. juna 1944. posle plebiscita.
■ 1941. - Poslednji nemački vazdušni napad na Veliku Britaniju. Bombardovan je grad Birmingem.
■ 1943. - Poginula Drinka Pavlović učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1947. - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
■ 1960. - Nikita Hruščov zahtevao je izvinjenje američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera zbog preletanja špijunskog aviona nad SSSR-om.
■ 1961. - General Park Čung Hi izvršio vojni udar u Južnoj Koreji. Bio na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.
■ 1966. - Objavljen je Dylanov Blonde on Blonde, prvi dvostruki album u istoriji.
■ 1969. - Sovjetski vasionski brod 'Venera 5' približio se Veneri i izbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.
■ 1972. - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku u rad pustili hidroenergetski sistem 'Đerdap' na Dunavu.
■ 1972. - Umro je Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.
■ 1974. - Skupština SFRJ proglasila Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.
■ 1974. - Helmut Šmit postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.
■ 1975. - Japanka Junko Tabei postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh, Maunt Everest.
■ 1977. - Umro je Modibo Keita, prvi predsednik afričke države Mali.
■ 1984. - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom 'Mladi lavovi' (1949) ('Lusi Kraun', 'Dve sedmice u drugom gradu', 'Bogataš i siromah', 'Veče u Vizantiji').
■ 1989. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider Deng Hsijaoping sreli se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, posle 30 godina, prekinut tihi hladni rat te dve najveće komunističke države.
■ 1989. - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijeni libanski verski vođa šeik Hasan Halid i 21 osoba.
■ 1990. - Umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.
■ 1990. - Umro je Alija Sirotanović, rudar iz Trtorića kod Breze u tadašnjoj SFRJ republici Bosni i Hercegovini. Bio je heroj socijalističkog rada.
■ 1991. - Kraljica Velike Britanije Elizabeta, tokom zvanične posete SAD, obratila se Kongresu. Bila je prva kraljica koja se obratila Kongresu SAD.
■ 1992. - Prilikom povlačenja JNA je digla u vazduh sa aktiviranjem minsko-eksplozivnih sredstava i uništila bihaćki aerodrom Željavu, koji je bio najveći vojni podzemni aerodrom za avione u Evropi i nekadašnja baza Jugoslavenske narodne armije. Aerodrom se nalazio ispod planine Plješevice kod Bihaća, bio je u punoj funkciji od 1968. godine i jedan od najmodernijih vojnih aerodroma u bivšoj Jugoslaviji. Bio je vredan oko šest milijardi američkih dolara.
■ 1995. - Japanska policija uhapsila vođu verske sekte AUM Šinrikjo Šoka Asaharu, na osnovu sumnje da je organizovao napad nervnim gasom u tokijskom metrou 20. marta 1995. kad je 12 ljudi umrlo, a više od 5.000 povređeno.
■ 1997. - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio Kinšasu, ka kojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova autokratska vladavina duga 32 godine.
■ 1997. - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ('Gorki pirinač', 'Rim u 11 časova', 'Cesta duga godinu dana').
■ 2001. - SAD označile Pravu IRA, deo Irske republikanske armije, kao stranu terorističku organizaciju.
■ 2003. - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije 'Nesalomivi'.
■ 2005. - Usvajanjem zakona u Parlamentu Kuvajta, žene su dobile pravo glasa i učešća na izborima.
■ 2007. - Nikola Sarkozi je zvanično postao predsednik Francuske, posle Žaka Širaka. Tako su se prvi put u okviru Pete Republike na mestu predsednika smenila dva pripadnika iste političke struje.
■ 2013. - Papa Franjo je u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi pozvao svetske lidere da okončaju 'kult novca' i da finansije povežu s etikom.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se s malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.
■ 1568. - Škotska kraljica Marija Stjuart pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po nalogu kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.
■ 1696. - Umrla je Marijana Austrijska, kastiljsko-aragonska kraljica.
■ 1703. - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor zbirke bajki 'Vilinske priče', u kojoj su i 'Mačak u čizmama', 'Crvenkapa' i 'Uspavana lepotica'.
■ 1770. - U Versaju se venčali francuski prestolonaslednik Luj, kasnije Luj XVI, i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Posle Francuske revolucije 1789. osuđeni na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
■ 1792. - U Danskoj je zabranjena trgovina robljem.
■ 1812. - Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.
■ 1826. - Umrla je Elizabeta Aleksejevna, ruska carica.
■ 1830. - Umro je Žozef Furije, francuski matematičar i fizičar.
■ 1836. - Američki književnik Edgar Allan Poe venčao se s trinaestogodišnjom rođakinjom Virginijom Clemm.
■ 1881. - U okolini Berlina u saobraćaj pušten prvi električni tramvaj.
■ 1898. - Rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U diplomatskoj službi bio je od 1923. - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama 'Otkrovenje' najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu 'Dan šesti'. Ostala dela: roman 'Burleska gospodina Peruna boga groma', lirska proza 'Ljudi govore', putopis 'Afrika', drama 'Sibinjanke'.
■ 1898. - Rođena je je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela su: zbirke pesama 'Pesme', 'Zeleni vitez', 'Pesnik i zavičaj', 'Otadžbino, tu sam', 'Miris zemlje', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena', 'Pesme iz Norveške', 'Letopis Perunovih potomaka', 'Ničija zemlja', 'Slovo o ljubavi', priče 'Ludilo srca', romani 'Otvoren prozor', 'Ne zaboraviti', dečji roman 'Pradevojčica', zbirka bajki i proze u stihu 'Oraščići palčići', putopis 'Snimci iz Švajcarske'.
■ 1905. - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda. Filmovi su mu: 'Farmer se ženi', 'Staza usamljenog bora', 'Na krilima jutra', 'Džezabel', 'Priča o Aleksandru Grejemu Belu', 'Džesi Džejms', 'Mladi Linkoln', 'Plodovi gnjeva', 'Ledi Iv', 'Omča za vešanje', 'Moja draga Klementina', 'Na apačkoj granici', 'Begunac', 'Mister Roberts', 'Rat i mir', 'Pogrešan čovek' ...
■ 1916. - Potpisan ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.
■ 1917. - Srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih srpskih pesnika, utopio se u Jonskom moru kod Krfa, kada je brod kojim se vraćao u otadžbinu u Prvom svetskom ratu torpedovala nemačka podmornica. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis 'Književna nedelja'. U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, posle čega je otišao u Francusku. Lirika mu je autentična, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutarnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zloslutnosti i dubok lični bol, a pesma 'Možda spava' ubraja se u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela su: zbirke pesama 'Utopljene duše', 'Mi čekamo cara'.
■ 1920. - Katolička crkva proglasila je Jovanku Orleanku sveticom.
■ 1924. - Rođen je Daud Džavara, osnivač (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.
■ 1929. - U Holivudu dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije, od 1931. poznate kao 'Oskar', filmu 'Krila', glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.
■ 1932. - U Tokiju ubijen japanski premijer Cujoši Inukai.
■ 1941. - Parlament Islanda ukinuo ugovor s Kraljevinom Danskom, iz 1814, po kojem je zemlja pod danskom dominacijom, i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena 17. juna 1944. posle plebiscita.
■ 1941. - Poslednji nemački vazdušni napad na Veliku Britaniju. Bombardovan je grad Birmingem.
■ 1943. - Poginula Drinka Pavlović učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1947. - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
■ 1960. - Nikita Hruščov zahtevao je izvinjenje američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera zbog preletanja špijunskog aviona nad SSSR-om.
■ 1961. - General Park Čung Hi izvršio vojni udar u Južnoj Koreji. Bio na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.
■ 1966. - Objavljen je Dylanov Blonde on Blonde, prvi dvostruki album u istoriji.
■ 1969. - Sovjetski vasionski brod 'Venera 5' približio se Veneri i izbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.
■ 1972. - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku u rad pustili hidroenergetski sistem 'Đerdap' na Dunavu.
■ 1974. - Skupština SFRJ proglasila Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.
■ 1974. - Helmut Šmit postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.
■ 1975. - Japanka Junko Tabei postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh, Maunt Everest.
■ 1977. - Umro je Modibo Keita, prvi predsednik afričke države Mali.
■ 1984. - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom 'Mladi lavovi' (1949) ('Lusi Kraun', 'Dve sedmice u drugom gradu', 'Bogataš i siromah', 'Veče u Vizantiji').
■ 1989. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider Deng Hsijaoping sreli se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, posle 30 godina, prekinut tihi hladni rat te dve najveće komunističke države.
■ 1989. - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijeni libanski verski vođa šeik Hasan Halid i 21 osoba.
■ 1990. - Umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.
■ 1990. - Umro je Alija Sirotanović, rudar iz Trtorića kod Breze u tadašnjoj SFRJ republici Bosni i Hercegovini. Bio je heroj socijalističkog rada.
■ 1991. - Kraljica Velike Britanije Elizabeta, tokom zvanične posete SAD, obratila se Kongresu. Bila je prva kraljica koja se obratila Kongresu SAD.
■ 1992. - Prilikom povlačenja JNA je digla u vazduh sa aktiviranjem minsko-eksplozivnih sredstava i uništila bihaćki aerodrom Željavu, koji je bio najveći vojni podzemni aerodrom za avione u Evropi i nekadašnja baza Jugoslavenske narodne armije. Aerodrom se nalazio ispod planine Plješevice kod Bihaća, bio je u punoj funkciji od 1968. godine i jedan od najmodernijih vojnih aerodroma u bivšoj Jugoslaviji. Bio je vredan oko šest milijardi američkih dolara.
■ 1995. - Japanska policija uhapsila vođu verske sekte AUM Šinrikjo Šoka Asaharu, na osnovu sumnje da je organizovao napad nervnim gasom u tokijskom metrou 20. marta 1995. kad je 12 ljudi umrlo, a više od 5.000 povređeno.
■ 1997. - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio Kinšasu, ka kojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova autokratska vladavina duga 32 godine.
■ 1997. - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ('Gorki pirinač', 'Rim u 11 časova', 'Cesta duga godinu dana').
■ 2001. - SAD označile Pravu IRA, deo Irske republikanske armije, kao stranu terorističku organizaciju.
■ 2003. - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije 'Nesalomivi'.
■ 2005. - Usvajanjem zakona u Parlamentu Kuvajta, žene su dobile pravo glasa i učešća na izborima.
■ 2007. - Nikola Sarkozi je zvanično postao predsednik Francuske, posle Žaka Širaka. Tako su se prvi put u okviru Pete Republike na mestu predsednika smenila dva pripadnika iste političke struje.
■ 2013. - Papa Franjo je u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi pozvao svetske lidere da okončaju 'kult novca' i da finansije povežu s etikom.
■
Klik Gore na Sliku - Prikaz; ■ Ponovni
Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu