Dogodilo Se Danas - 09. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 09. maja! Šta se sve nekada dešavalo devetog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 328. - Atanasije Veliki izabran je za patrijarha Aleksandrije.
■ 1265. - Rođen je najveći italijanski pesnik - Dante Aligijeri. Njegovo najznačajnije delo je 'Božanstvena komedija', u kom na više mesta pominje i naš narod, naše krajeve i srpskog kralja Milutina. Ostala dela: 'Novi život' (autobiografija u kojoj opisuje svoju ljubav prema Beatriče), 'Gozba', 'O narodnom govoru'...
■ 1502. - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo isplovio iz španske luke Kadis na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet.
■ 1788. - Parlament Velike Britanije ukinuo trgovinu robljem.
■ 1800. - Rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika.
■ 1805. - Umro jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler. Veliku slavu stekao je dramama 'Razbojnici', 'Don Karlos' i 'Vilhelm Tel', koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
■ 1837. - Rođen je Adam Opel, osnivač auto-firme 'Opel'.
■ 1850. - Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.
■ 1860. - Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri, autor knjige o Petru Panu.
■ 1873. - Rođen je engleski arheolog Hauard Karter, koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.
■ 1877. - Rumunija proglasila nezavisnost, mesec dana pošto je sklopila savez s Rusijom protiv Otomanskog carstva.
■ 1899. - Patentirana je mašina za košenje trave.
■ 1901. - U Melburnu otvoren prvi parlament Australije.
■ 1911. - Grupa oficira, učesnici u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, u Beogradu osnovala tajnu organizaciju 'Ujedinjenje ili smrt', odnosno 'Crna ruka'. Vođe su bili Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković. Organizacija je predviđala upotrebu nasilja u rušenju Otomanske imperije i Austrougarske.
■ 1926. - Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi avionom preleteli Severni pol.
■ 1927. - Kanbera postala glavni grad Australije, umesto Melburna.
■ 1931. - Umro je američki fizičar Albert Majkelson koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.
■ 1936. - Italija zvanično okupirala Abisiniju, danas Etiopiju, i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III proglasila za cara Abisinije.
■ 1945. - Potpisivanjem akta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke u razrušenom Berlinu, zvanično je završen Drugi svetski rat. Tekst o bezuslovnoj kapitualciji potpisali su feldmaršal Vilhem Kajtel, general Hans Jirgen Štumpf i admiral Hans Georg fon Frideburg, a sa savezničke strane ruski maršal Georgij Žukov i saveznički general Artur Teder. Tim činom okončan je najstrašniji ratni sukob u istoriji čovečanstva u kojem je učestvovala 61 zemlja sa ukupno 2,1 milijardom stanovnika ili 96% svetskog stanovništva. Ratni vihor je odneo oko 50 miliona života, od kojih su oko 30 miliona bili civili. Samo u nacističkim logorima, umoreno je oko 12 miliona ljudi. Materijalna razaranja su nemerljiva.
■ 1945. - Ostrvo Gernzi oslobođeno od okupacije Nacističke Nemačke.
■ 1946. - Italijanski kralj Viktor Emanuel, koji je pomagao Musolinijev fašistički pokret i oslanjao se na njega, abdicira posle pobede republikanaca na izborima, a na presto dolazi kralj Umberto.
■ 1948. - Komunistička partija Jugoslavije odbacila optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak sovjetskog bloka na Jugoslaviju.
■ 1949. - Princ Renije III stupa ne presto Monaka.
■ 1950. - Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman uputio poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan 1951. potpisalo šest zemalja. Taj dan se obeležava kao Dan evropskih integracija.
■ 1952. - Širom Jugoslavije održani masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona 'A' Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.
■ 1960. - SAD postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.
■ 1960. - Nigerija postaje članica Komonvelta.
■ 1970. - U SAD-u 100.000 ljudi demonstrira protiv rata u Vijetnamu.
■ 1976. - Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe 'Bader-Majnhof', obesila se u zatvorskoj ćeliji.
■ 1978. - U parkiranom automobilu u centru Rima nađeno telo bivšeg premijera Italije Alda Mora, kojeg su teroristi 'Crvenih brigada' oteli 54 dana ranije.
■ 1986 - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj koji je sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio 'krov sveta' Maunt Everest.
■ 1993. - Počeli sukobi hrvatske milicije HVO i pretežno muslimanske Armije BiH u Mostaru, što je dovelo do podele grada na muslimanski i hrvatski deo.
■ 1995. - Na kraju trodnevne proslave 50. godišnjice završetka drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali na globalno pomirenje. Centralne proslave održane u Parizu i Moskvi.
■ 1996. - Joveri Museveni pobedio na prvim predsedničkim izborima u Ugandi posle 16 godina.
■ 1997. - Prvi put od pada Sajgona, SAD naimenuje svog ambasadora u Vijetnamu.
■ 2001. - Predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.
■ 2001. - U haosu koji je na stadionu u Akri, u Gani, nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo život.
■ 2002. - U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginule 42, povređeno 150 osoba.
■ 2004. - Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.
■ 2010. - Lina Horn, džez pevačica koja je probila međurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju, umrla je u 93. godini.
■ 2012. - Umro je Vidal Sasun, britanski frizer, autor 'paž' i 'bob' frizure. Svetsku slavu postigao sredinom šezdesetih godina XX veka, a kreator je kratkog 'friza' Mije Farou u filmu 'Rozmarina beba'.
■ 2012. - Slika američkog ekspresioniste Marka Rotkoa prodata je na Kristijevoj aukciji u Njujorku za 86,9 miliona dolara i postala najskuplje delo savremene umetnosti prodato na aukcijama.
■ 2015. - Rusija je održala ogromnu vojnu paradu na Crvenom trgu, u sklopu proslave 70. godišnjice pobede nad fašizmom. Proslavu je obeležilo skoro potpuno odsustvo evropskih lidera koji su bojkotovali paradu u znak protesta zbog ruskih akcija u Ukrajini.
■ 2015. - U obračunu pripadnika makedonske policije sa naoružanom terorističkom grupom u Kumanovu poginulo je osam policajaca i 14 napadača.
■ 2016. - Bivši gradonačelnik grada Davaoa Rodrigo Duterte pobedio je na izborima i postao novi predsednik Filipina.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1502. - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo isplovio iz španske luke Kadis na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet.
■ 1788. - Parlament Velike Britanije ukinuo trgovinu robljem.
■ 1800. - Rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika.
■ 1805. - Umro jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler. Veliku slavu stekao je dramama 'Razbojnici', 'Don Karlos' i 'Vilhelm Tel', koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
■ 1837. - Rođen je Adam Opel, osnivač auto-firme 'Opel'.
■ 1850. - Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.
■ 1860. - Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri, autor knjige o Petru Panu.
■ 1873. - Rođen je engleski arheolog Hauard Karter, koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.
■ 1877. - Rumunija proglasila nezavisnost, mesec dana pošto je sklopila savez s Rusijom protiv Otomanskog carstva.
■ 1899. - Patentirana je mašina za košenje trave.
■ 1901. - U Melburnu otvoren prvi parlament Australije.
■ 1911. - Grupa oficira, učesnici u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, u Beogradu osnovala tajnu organizaciju 'Ujedinjenje ili smrt', odnosno 'Crna ruka'. Vođe su bili Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković. Organizacija je predviđala upotrebu nasilja u rušenju Otomanske imperije i Austrougarske.
■ 1926. - Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi avionom preleteli Severni pol.
■ 1927. - Kanbera postala glavni grad Australije, umesto Melburna.
■ 1931. - Umro je američki fizičar Albert Majkelson koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.
■ 1936. - Italija zvanično okupirala Abisiniju, danas Etiopiju, i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III proglasila za cara Abisinije.
■ 1945. - Potpisivanjem akta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke u razrušenom Berlinu, zvanično je završen Drugi svetski rat. Tekst o bezuslovnoj kapitualciji potpisali su feldmaršal Vilhem Kajtel, general Hans Jirgen Štumpf i admiral Hans Georg fon Frideburg, a sa savezničke strane ruski maršal Georgij Žukov i saveznički general Artur Teder. Tim činom okončan je najstrašniji ratni sukob u istoriji čovečanstva u kojem je učestvovala 61 zemlja sa ukupno 2,1 milijardom stanovnika ili 96% svetskog stanovništva. Ratni vihor je odneo oko 50 miliona života, od kojih su oko 30 miliona bili civili. Samo u nacističkim logorima, umoreno je oko 12 miliona ljudi. Materijalna razaranja su nemerljiva.
■ 1945. - Ostrvo Gernzi oslobođeno od okupacije Nacističke Nemačke.
■ 1946. - Italijanski kralj Viktor Emanuel, koji je pomagao Musolinijev fašistički pokret i oslanjao se na njega, abdicira posle pobede republikanaca na izborima, a na presto dolazi kralj Umberto.
■ 1948. - Komunistička partija Jugoslavije odbacila optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak sovjetskog bloka na Jugoslaviju.
■ 1949. - Princ Renije III stupa ne presto Monaka.
■ 1950. - Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman uputio poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan 1951. potpisalo šest zemalja. Taj dan se obeležava kao Dan evropskih integracija.
■ 1952. - Širom Jugoslavije održani masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona 'A' Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.
■ 1960. - SAD postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.
■ 1960. - Nigerija postaje članica Komonvelta.
■ 1970. - U SAD-u 100.000 ljudi demonstrira protiv rata u Vijetnamu.
■ 1976. - Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe 'Bader-Majnhof', obesila se u zatvorskoj ćeliji.
■ 1978. - U parkiranom automobilu u centru Rima nađeno telo bivšeg premijera Italije Alda Mora, kojeg su teroristi 'Crvenih brigada' oteli 54 dana ranije.
■ 1986 - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj koji je sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio 'krov sveta' Maunt Everest.
■ 1993. - Počeli sukobi hrvatske milicije HVO i pretežno muslimanske Armije BiH u Mostaru, što je dovelo do podele grada na muslimanski i hrvatski deo.
■ 1995. - Na kraju trodnevne proslave 50. godišnjice završetka drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali na globalno pomirenje. Centralne proslave održane u Parizu i Moskvi.
■ 1997. - Prvi put od pada Sajgona, SAD naimenuje svog ambasadora u Vijetnamu.
■ 2001. - Predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.
■ 2001. - U haosu koji je na stadionu u Akri, u Gani, nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo život.
■ 2002. - U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginule 42, povređeno 150 osoba.
■ 2004. - Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.
■ 2010. - Lina Horn, džez pevačica koja je probila međurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju, umrla je u 93. godini.
■ 2012. - Umro je Vidal Sasun, britanski frizer, autor 'paž' i 'bob' frizure. Svetsku slavu postigao sredinom šezdesetih godina XX veka, a kreator je kratkog 'friza' Mije Farou u filmu 'Rozmarina beba'.
■ 2012. - Slika američkog ekspresioniste Marka Rotkoa prodata je na Kristijevoj aukciji u Njujorku za 86,9 miliona dolara i postala najskuplje delo savremene umetnosti prodato na aukcijama.
■ 2015. - Rusija je održala ogromnu vojnu paradu na Crvenom trgu, u sklopu proslave 70. godišnjice pobede nad fašizmom. Proslavu je obeležilo skoro potpuno odsustvo evropskih lidera koji su bojkotovali paradu u znak protesta zbog ruskih akcija u Ukrajini.
■ 2015. - U obračunu pripadnika makedonske policije sa naoružanom terorističkom grupom u Kumanovu poginulo je osam policajaca i 14 napadača.
■ 2016. - Bivši gradonačelnik grada Davaoa Rodrigo Duterte pobedio je na izborima i postao novi predsednik Filipina.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
