Desilo Se u Ovaj Dan - 26. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 26. novembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset šestog novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: 
Ostali zanimljivi tekstovi na sajtu
* Klik Gore na ikonu - Prikaz; * Ponovni Klik - Brisanje
■ - Danas je praznik Sveti Jovan Zlatousti. Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filozofiju i, prozrevši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu 'O sveštenstvu', a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija, Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima. Raširio je milosrdnu delatnost crkve, suzbio je simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi, postideo jeretike i izboličio caricu Evdoksiju. Rastumačio je Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga je poštovao, zavidljivci su ga mrzeli, a carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božijim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u Raj. Njegove mošti počivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u Uspenskom hramu u Moskvi.
■ 43. pre naše ere - Drugi trijumvirat, politički savez u Rimu između Oktavijana, kasnije poznatog kao August, Marka Antonija i Marka Emilija Lepida.
■ 1288. - Rođen je Go-Daigo, 96. japanski car.
■ 1504. - Umrla je Isabela I Katolička kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.
■ 1648. - Papa Inoćentije Deseti je osudio Vestfalski mir kojim je mesec dana ranije okončan Tridesetogodišnji rat.
■ 1703. - U dvodnevnoj 'Velikoj oluji' u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 ljudi.
■ 1744. - Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe Gvarneri, uz Antonija Stradivarija najveći majstor izrade klasičnih violina.
■ 1832. - U New Yorku pušten u promet prvi tramvaj, na relaciji Prince Street - 14:e ulica.
■ 1855. - Umro je poljski pisac Adam Mickijevič najistaknutiji poljski romantičar. Njegov idilični ep 'Pan Tadeuš', u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
■ 1857. - Zasedanje prvog australijskog parlamenta otvoreno u Melburnu.
■ 1865. - Objavljena knjiga Lewis Carrolla 'Alisa u zemlji čuda'.
■ 1880. - Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.
■ 1893. - Umro je srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. Dela su mu: 'Kratki pregled harmonije u svetu', 'Ide li svet na bolje ili na gore', 'Filozofija u Srba', 'Šta je i koliko u nas urađeno na logici', 'Srpski patrijarh', 'Nevesta hajdukova' ...
■ 1914. - Eksploziju na britanskom ratnom brodu 'Bulwark' u Prvom svetskom ratu, u trenutku kad je u njega ukrcavana municija, preživjelo samo 12 od 750 članova posade.
■ 1918. - Velika narodna skupština u Podgorici je odlučila da se sa prestola zbace Petrović-Njegoši i da se kraljevina Crna Gora prisjedini kraljevini Srbiji.
■ 1922. - Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3.000 godina, kada je u nju položen faraon.
■ 1924. - U Ulanbataru proglašena NR Mongolija.
■ 1939. - Napadom sovjetske armije počeo sovjetsko-finski rat. U oktobru 1939. SSSR je postavio snažne garnizone u Litvaniji, Letoniji i Estoniji i od Finske zatražio dio teritorije za bolju odbranu Lenjingrada i zaštitu murmanske pruge. Pošto je to vlada u Helsinkiju odbila, sovjetska armija je prodrla u Finsku, a posle proboja fronta 12. marta 1940. godine potpisan je mir kojim je SSSR dobio tražene oblasti.
■ 1939. - Rođena je Tina Tarner, američka pevačica.
■ 1940. - Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja. Desetine hiljada Jevreja je tu umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 je otpremljeno u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživjeli su 1943. podigli ustanak, ali su gotovo svi ubijeni u divljačkoj odmazdi nacista.
■ 1941. - Američki predsednik Franklin Delano Roosevelt potpisao zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti koji se slavi u SAD-u kao četvrti četvrtak u novembru.
■ 1941. - Šest japanskih nosača aviona u velikoj tajnosti isplovilo ka američkoj luci Perl Harbor.
■ 1941. - Liban je dobio nezavisnost od Francuske.
■ 1942. - U Bihaću u Drugom svetskom ratu osnovano 'Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije' i održano prvo zasedanje AVNOJ-a na kojem su 54 delegata izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a s dr Ivanom Ribarom na čelu.
■ 1942. - Premijera filma Casablanca Majkla Curtiza u Hollywood Theateru u New York Cityju.
■ 1942. - 572 norveških Jevreja deportirano za logor Auschwitz. Sveukupno u Drugom svetskom ratu je iz Norveške deportovano 767 Jevreja, od kojih je samo 25 preživjelo.
■ 1946. - U HNK-u u Rijeci izvedena je prva predstava Talijanske drame - Goldonijev Il burbero benefico.
■ 1949. - Indija prihvatila ustav kao federalna republika u okviru britanskog Komonvelta.
■ 1950. - Kineske trupe invadirale Koreju.
■ 1952. - Umro je švedski istraživač i putopisac Sven Anders Hedin, koji je predvodio ekspedicije u Tarimskoj kotlini, Sinkjangu, na Tibetu, u Mongoliji i u području Himalaja. Dela su mu: 'Kroz azijske pustinje', 'U srcu Azije', 'Južni Tibet', 'Transhimalaji', 'Kopnom u Indiju', 'Na velikoj plovidbi', 'Od pola do pola'.
■ 1965. - Francuska iz Sahare uspešno lansirala satelit 'Asterix-1', čime je postala treća kosmička sila nakon SAD-a i Rusije.
■ 1967. - U poplavama u centralnom Portugalu poginulo najmanje 250 ljudi.
■ 1967. - Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.
■ 1968 - Umro je nemački pisac Arnold Zvajg, autor romana 'Slučaj narednika Griše', koji mnogi kritičari smatraju najboljom nemačkom knjigom o Prvom svetskom ratu.
■ 1970. - Jedan bolivijski slikar, obučen kao sveštenik, pokušao je da u glavnom gradu Filipina - u Manili ubije papu Pavla Šestog, ali nije uspio.
■ 1978. - Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.
■ 1979. - Pad pakistanskog 'Boinga 707' aviokompanije 'Pakistan International Airlines' u Saudijskoj Arabiji; poginulo 156 putnika i članova posade.
■ 1979. - Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.
■ 1986. - Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad u Iračko-iranskom ratu poginulo je 48 civila.
■ 1987. - Tajfun usmrtio 270 Filipinaca i razorio oko 14.000 kuća.
■ 1990. - Savet bezbednosti UN odobrilo mirovni plan za Kambodžu.
■ 1993. - Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.
■ 1998. - U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.
■ 1999. - Potres i tsunami u Vanuatuu.
■ 2000. - Drugi po visini vrh na Fruškoj gori dobio je naziv Pavlašov čot, po dr Ignjatu Pavlašu, najistaknutijem novosadskom planinaru i predsedniku 'Planinarskog društva Fruška Gora', osnovanog 1924. godine, prethodniku Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine (PSSV).
■ 2000. - U Rumuniji su održani predsednički parlamentarni izbori, na kojima je za novog predsednika izabran Jon Iliesku.
■ 2000. - Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije.
■ 2001. - Nepalski kralj Đanendra objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.
■ 2003. - Poslednji let aviona Konkord iznad Velike Britanije.
■ 2004. - Evropska komisija za drogu i toksimaniju objavila je da više od dva miliona Evropljana ima problema sa drogom, najviše sa heroinom.
■ 2007. - U severnom predgrađu Parizu izbili su novi neredi čiji je povod pogibja dvojice mladića u sudaru sa policijskim automobilom. Francuska policija je bacila suzavac na demostrante koji su kamenovali policijske snage, demolirali vozila i kontejnere.
■ 2008. - Savet bezbednosti jednoglasno je podržao izveštaj i plan od šest tačaka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodog civilnog prisustva na Kosovu.
■ 2009. - Radikalka Gordana Pop-Lazić na sednici skupštine Srbije gađala cipelom predsedavajuću Gordanu Čomić.
■ 2010. - Od 50.000 silovanja koja su se desila u ratu u BiH, sudski epilog dobilo je tek 12 slučajeva, saopštile su Ujedinjenje nacije.
■ 2012. - Norveška policija izvinila se zbog svoje uloge u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Izvinjenje policije je upućeno na 70. godišnjicu deportacije 532 Jevreja iz Norveške 26. novembra 1942. brodom 'Donau'.
■ 2016 - U 90-toj godini preminuo je Fidel Kastro, kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije, predsednik i premijer Kube, kojom je vladao gotovo pola veka, a 2006. godine svoja ovlašćenja predao je bratu i saborcu u revoluciji, Raulu.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 43. pre naše ere - Drugi trijumvirat, politički savez u Rimu između Oktavijana, kasnije poznatog kao August, Marka Antonija i Marka Emilija Lepida.
■ 1288. - Rođen je Go-Daigo, 96. japanski car.
■ 1504. - Umrla je Isabela I Katolička kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.
■ 1648. - Papa Inoćentije Deseti je osudio Vestfalski mir kojim je mesec dana ranije okončan Tridesetogodišnji rat.
■ 1703. - U dvodnevnoj 'Velikoj oluji' u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 ljudi.
■ 1744. - Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe Gvarneri, uz Antonija Stradivarija najveći majstor izrade klasičnih violina.
■ 1832. - U New Yorku pušten u promet prvi tramvaj, na relaciji Prince Street - 14:e ulica.
■ 1855. - Umro je poljski pisac Adam Mickijevič najistaknutiji poljski romantičar. Njegov idilični ep 'Pan Tadeuš', u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
■ 1857. - Zasedanje prvog australijskog parlamenta otvoreno u Melburnu.
■ 1865. - Objavljena knjiga Lewis Carrolla 'Alisa u zemlji čuda'.
■ 1880. - Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.
■ 1893. - Umro je srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. Dela su mu: 'Kratki pregled harmonije u svetu', 'Ide li svet na bolje ili na gore', 'Filozofija u Srba', 'Šta je i koliko u nas urađeno na logici', 'Srpski patrijarh', 'Nevesta hajdukova' ...
■ 1914. - Eksploziju na britanskom ratnom brodu 'Bulwark' u Prvom svetskom ratu, u trenutku kad je u njega ukrcavana municija, preživjelo samo 12 od 750 članova posade.
■ 1918. - Velika narodna skupština u Podgorici je odlučila da se sa prestola zbace Petrović-Njegoši i da se kraljevina Crna Gora prisjedini kraljevini Srbiji.
■ 1922. - Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3.000 godina, kada je u nju položen faraon.
■ 1924. - U Ulanbataru proglašena NR Mongolija.
■ 1939. - Napadom sovjetske armije počeo sovjetsko-finski rat. U oktobru 1939. SSSR je postavio snažne garnizone u Litvaniji, Letoniji i Estoniji i od Finske zatražio dio teritorije za bolju odbranu Lenjingrada i zaštitu murmanske pruge. Pošto je to vlada u Helsinkiju odbila, sovjetska armija je prodrla u Finsku, a posle proboja fronta 12. marta 1940. godine potpisan je mir kojim je SSSR dobio tražene oblasti.
■ 1939. - Rođena je Tina Tarner, američka pevačica.
■ 1940. - Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja. Desetine hiljada Jevreja je tu umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 je otpremljeno u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživjeli su 1943. podigli ustanak, ali su gotovo svi ubijeni u divljačkoj odmazdi nacista.
■ 1941. - Američki predsednik Franklin Delano Roosevelt potpisao zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti koji se slavi u SAD-u kao četvrti četvrtak u novembru.
■ 1941. - Šest japanskih nosača aviona u velikoj tajnosti isplovilo ka američkoj luci Perl Harbor.
■ 1941. - Liban je dobio nezavisnost od Francuske.
■ 1942. - U Bihaću u Drugom svetskom ratu osnovano 'Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije' i održano prvo zasedanje AVNOJ-a na kojem su 54 delegata izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a s dr Ivanom Ribarom na čelu.
■ 1942. - Premijera filma Casablanca Majkla Curtiza u Hollywood Theateru u New York Cityju.
■ 1942. - 572 norveških Jevreja deportirano za logor Auschwitz. Sveukupno u Drugom svetskom ratu je iz Norveške deportovano 767 Jevreja, od kojih je samo 25 preživjelo.
■ 1946. - U HNK-u u Rijeci izvedena je prva predstava Talijanske drame - Goldonijev Il burbero benefico.
■ 1949. - Indija prihvatila ustav kao federalna republika u okviru britanskog Komonvelta.
■ 1950. - Kineske trupe invadirale Koreju.
■ 1952. - Umro je švedski istraživač i putopisac Sven Anders Hedin, koji je predvodio ekspedicije u Tarimskoj kotlini, Sinkjangu, na Tibetu, u Mongoliji i u području Himalaja. Dela su mu: 'Kroz azijske pustinje', 'U srcu Azije', 'Južni Tibet', 'Transhimalaji', 'Kopnom u Indiju', 'Na velikoj plovidbi', 'Od pola do pola'.
■ 1965. - Francuska iz Sahare uspešno lansirala satelit 'Asterix-1', čime je postala treća kosmička sila nakon SAD-a i Rusije.
■ 1967. - U poplavama u centralnom Portugalu poginulo najmanje 250 ljudi.
■ 1967. - Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.
■ 1968 - Umro je nemački pisac Arnold Zvajg, autor romana 'Slučaj narednika Griše', koji mnogi kritičari smatraju najboljom nemačkom knjigom o Prvom svetskom ratu.
■ 1970. - Jedan bolivijski slikar, obučen kao sveštenik, pokušao je da u glavnom gradu Filipina - u Manili ubije papu Pavla Šestog, ali nije uspio.
■ 1978. - Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.
■ 1979. - Pad pakistanskog 'Boinga 707' aviokompanije 'Pakistan International Airlines' u Saudijskoj Arabiji; poginulo 156 putnika i članova posade.
■ 1979. - Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.
■ 1986. - Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad u Iračko-iranskom ratu poginulo je 48 civila.
■ 1987. - Tajfun usmrtio 270 Filipinaca i razorio oko 14.000 kuća.
■ 1990. - Savet bezbednosti UN odobrilo mirovni plan za Kambodžu.
■ 1993. - Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.
■ 1998. - U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.
■ 1999. - Potres i tsunami u Vanuatuu.
■ 2000. - Drugi po visini vrh na Fruškoj gori dobio je naziv Pavlašov čot, po dr Ignjatu Pavlašu, najistaknutijem novosadskom planinaru i predsedniku 'Planinarskog društva Fruška Gora', osnovanog 1924. godine, prethodniku Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine (PSSV).
■ 2000. - U Rumuniji su održani predsednički parlamentarni izbori, na kojima je za novog predsednika izabran Jon Iliesku.
■ 2000. - Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije.
■ 2001. - Nepalski kralj Đanendra objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.
■ 2003. - Poslednji let aviona Konkord iznad Velike Britanije.
■ 2004. - Evropska komisija za drogu i toksimaniju objavila je da više od dva miliona Evropljana ima problema sa drogom, najviše sa heroinom.
■ 2007. - U severnom predgrađu Parizu izbili su novi neredi čiji je povod pogibja dvojice mladića u sudaru sa policijskim automobilom. Francuska policija je bacila suzavac na demostrante koji su kamenovali policijske snage, demolirali vozila i kontejnere.
■ 2008. - Savet bezbednosti jednoglasno je podržao izveštaj i plan od šest tačaka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodog civilnog prisustva na Kosovu.
■ 2009. - Radikalka Gordana Pop-Lazić na sednici skupštine Srbije gađala cipelom predsedavajuću Gordanu Čomić.
■ 2010. - Od 50.000 silovanja koja su se desila u ratu u BiH, sudski epilog dobilo je tek 12 slučajeva, saopštile su Ujedinjenje nacije.
■ 2012. - Norveška policija izvinila se zbog svoje uloge u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Izvinjenje policije je upućeno na 70. godišnjicu deportacije 532 Jevreja iz Norveške 26. novembra 1942. brodom 'Donau'.
■ 2016 - U 90-toj godini preminuo je Fidel Kastro, kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije, predsednik i premijer Kube, kojom je vladao gotovo pola veka, a 2006. godine svoja ovlašćenja predao je bratu i saborcu u revoluciji, Raulu.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
