Desilo Se u Ovaj Dan - 23. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 23. novembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset trećeg novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 858. - Istočnorimski samovladar Bardas postavio je u Konstantinopolju - današnji Carigrad, učenjaka i voditelja carskog ureda Fotiosa za hrišćanskog patrijarha uz papu Nikolu I u Rimu i uveo prvu podelu na zapadni i istočnu hrišćansku crkvu.
■ 1221. - Rođen je Alfonso X Učeni, kralj Kastilje i Leona (1252-1282), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran. Zauzeo je 1262. godine luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovjekovnu mavarsku okupaciju grada.
■ 1531. - Mirom u Kapelu završen drugi građanski rat u Švajcarskoj. Rimokatoličke oblasti priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.
■ 1627. - Isusovački red osnovao je gimnaziju u Rijeci, nakon što je prva utemeljena u Zagrebu 1607. godine.
■ 1823. - U Münchenu su arhitekt Friedrich Gartner i slikari Karl Jospeh Stieler, Peter von Hess i Domenico Quaglio osnovali umetničko društvo. Ubrzo su slična udruženja stvorena u Berlinu i Diseldorfu. Njima je nemačko građanstvo pokušalo suprotstaviti građansko-realističku umetnost umetnosti usmerenoj na održanje monarhističkog poretka.
■ 1831. - Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao u organizovan ustanak lionskih radnika. Ustanici zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska početkom decembra ugušila ustanak.
■ 1847. - Hrvatski postao službeni jezik. Ivan Kukuljević Sakcinski na zasedanju Hrvatskoga sabora upozorio je na potrebu uvođenja službenog jezika u javne službe.
■ 1852. - Otomansko carstvo počelo je rat protiv Crne Gore, da bi kaznilo Crnogorce zbog pomoći Hercegovcima u borbi protiv Turaka i sprečilo Crnu Goru da postane kneževina s knezom Danilom Petrovićem na čelu. Posle odbijanja Crne Gore da se preda, Turci su krenuli ka Cetinju sa 25.000 vojnika u nameri da razbiju crnogorsku vojsku od oko 9.000 vojnika, ali su se povukli posle intervencije evropskih sila - Rusija i Austrija izdejstvovale su prekid borbi u februaru 1853. Iz rata je Crna Gora, mada materijalno iscrpljena, izašla moralno ojačana, a nezavisnost je izborila i uspostavila granice prema Otomanskom carstvu posle pobede nad turskom vojskom u bici na Grahovu 1858.
■ 1853. - Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić, koji je u duhu racionalizma 18. veka gajio kult razuma i propovedao etiku vrline, rada i dužnosti. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Posle štampanja jedne knjige u kojoj se služio novim pravopisom Vuka Karadžića, sukobio se s knezom Milošem Obrenovićem i otišao iz Srbije. Po povratku 1840, postavljen je za načelnika saniteta, zatim za sekretara Državnog saveta. U filozofskim spisima napadao je verski fanatizam. Napisao je stručnu kritiku Vukovog prevoda 'Novog zaveta'.
■ 1855. - U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma ('Iz knjiga starostavnih', 'Ivkova slama', 'Zona Zamfirova', 'Pop Ćira i pop Spira'). Bio je član Srpske kraljevske akademije.
■ 1859. - Rođen je Bili the Kid, američki junak westerna. Smatra se da je, pre nego što je poginuo u 21. godini, ubio oko 27 ljudi.
■ 1863. - Patentiran je postupak za pravljenje fotografija u boji.
■ 1876. - Rođen je španski kompozitor i pijanista Manuel de Falja. Nastojao je da oslobodi špansku muziku vekovnog italijanskog uticaja. U Francuskoj je komponovao popularna dela 'Noći u španskim vrtovima' i 'Sedam španskih narodnih pesama'. Razočaran diktaturom generala Fransiska Franka, uspostavljenoj u Španiji posle građanskog rata, 1939. je otišao u Argentinu, gde je ostao do smrti 1946.
■ 1881. - Rođena je je srpska književnica Milica Janković, koja je slikarsku školu završila u Beogradu, gde je bila nastavnik crtanja. Dela su: zbirka pripovedaka 'Ispovesti', romani 'Pre sreće', 'Plava gospođa'.
■ 1883. - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco), osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je raskinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti pretkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u XX veku.
■ 1887. - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Vilijam Henri Prat, poznat kao Boris Karlof, koji je igrao u prvim horor filmovima i četiri decenije bio neka vrsta zaštitnog znaka tog žanra. Filmovi su mu: 'Zakon podzemlja', 'Ludi genije', 'Frankeštajn', 'Lice sa ožiljkom', 'Izgubljena patrola', 'Mumija', 'Maska Fu Mančua', 'Stara mračna kuća', 'Čudotvorac', 'Crna mačka', 'Frankeštajnova nevjesta' ...
■ 1889. - Louis Glass, direktor Pacific Phonograph Co. predstavilo je u palati Royal Saloon u San Franciscu prvi MUSICBOX - DŽUBOKS. Sastojao se od aparata za snimanje te aparata za reprodukciju glazbe s 4 slušalice. Aparat se aktivirao ubacivanjem kovanica. Svaku slušalicu koristila bi jedna osoba.
■ 1890. - Desetogodišnja Wilhelmina postala je nakon smrti svoga oca Wilhelma III kraljica Holandije. Do punoletnosti (1898.) regentstvo je vodila njezina majka kraljica Emma. Wilhelmina je za svoje 50-godišnje vladavine (do 1948.) pridonela učvršćivanju konstitucionalne monarhije i istovremeno demokratizirala političke institucije.
■ 1890. - Veliko vojvodstvo Luksemburg se otcepilo od Holandije.
■ 1891. - Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno Brazilsko carstvo, prvi predsednik Brazila, zbog sukoba s Kongresom prisiljen da napusti položaj.
■ 1896. - Rođen je čehoslovački diktator češkog porekla Klement Gotvald, predsednik Čehoslovačke od 1948. do smrti 1953. Generalni sekretar Komunističke partije Čehoslovačke postao je 1929, a 1935. je izabran za jednog od sekretara Kominterne. Po povratku u zemlju iz Moskve posle Drugog svetskog rata 1945. postao je zamenik premijera, ubrzo i šef vlade. Kao šef države poslije ostavke Eduarda Beneša organizovao je seriju montiranih sudskih procesa, na kojima je, uključujući smrtne presude, osuđen niz visokih partijskih i državnih rukovodilaca.
■ 1903. - Jedan od najboljih pevača svoga vremena, Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, debitovao je u operi 'Rigoleto' pred američkom publikom u Njujorku.
■ 1904. - Zatvorene 3. Olimpijske igre u St Louisu.
■ 1909. - Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapoa uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. Na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz optužio ga je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i 'grupašku i antipartijsku delatnost'. U skladu s komunističkom praksom političkih obračuna, iskonstruisane optužbe su prihvaćene, iako nisu bile potkrepljene uverljivim dokazima, pa je Ranković smenjen sa svih funkcija. Njegova sahrana 1983. u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije, koje je u tome videlo znak buđenja 'srpskog nacionalizma'.
■ 1909. - Kineski princ Čun koji je, umesto svoga sina trogodišnjeg cara Pu Jia, vodio poslove kineske vlade pokušao je učvrstiti svoju moć novom podelom guvernerskih mesta u pokrajinama.
■ 1920. - U nemačkom gradu Darmštadu otvorena je 'Škola mudrosti' za stvaranje novog čoveka. Njezin je osnivač poznati pisac i filozof grof Herman Keyseling.
■ 1932. - Spajanjem kraljevstava Nedžd i Hidžaz formirana Kraljevina Saudijska Arabija, s kraljem Abdulom Azirom ibn Saudom.
■ 1933. - Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini XX veka. Dela su mu: 'Emanacije', 'Tužbalica za žrtve Hirošime', 'Muka po Luki' ...
■ 1940. - Vlada rumunskog diktatora Jona Antoneskua pristupila fašističkom Trojnom paktu.
■ 1944. - Američka 7. armija pod zapovedništvom generala Alexandera M. Patca osvojila je Strassbourg i tako se domogla Rajne.
■ 1946. - Bombardovanjem severno-vjetnamskog grada Haiponga počeo je Vjtnamski rat. Komunistički vođa Ho Ši Min proglasio je 1945. na severu zemlje nezavisnu Demokratsku Republiku Vjtnam, dok je jug ostao pod francuskom kontrolom. Konflikt u koji su se 1964. uključile i SAD-e, završen je 1975. pobedom komunista.
■ 1947. - Najveći avion na svetu XC-99 uspešno je obavio prvi, probni let. Avion je bio dugačak 56 metara, a raspon krila mu je bio 70 metara.
■ 1961. - Dominikanska Republika promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.
■ 1971. - Kina postala stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
■ 1976. - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata i komandant u francuskom Pokretu otpora. U
vladi generala Šarla de Gola postao je 1959. ministar informacija i kulture, ali je podneo ostavku posle majskih studentskih demonstracija 1968. Dela su mu: 'Kraljevski put', 'Nada', 'Altenburški orasi', 'Antimemoari', 'Iskušenje Zapada' ...
■ 1978. - Ciklon usmrtio najmanje 1.000 ljudi na istočnoj obali Šri Lanke.
■ 1980. - U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo 2.735 osoba, povređeno najmanje 7.500.
■ 1983. - SSSR napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja krstarećih raketa SAD u Evropi.
■ 1989. - Oko 300.000 ljudi se okupilo na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovačkoj.
■ 1994. - Velika količina uranijuma za izradu atomskih bombi prebačena iz Kazahstana u SAD.
■ 1995. - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog 'novog talasa'. Filmovi su mu: 'Ljubavnici', 'Lift za gubilište', 'Zaza u Metrou', 'Privatan život' ...
■ 1996. - Otet etiopski avion 'Boing 767' sa 163 putnika i 12 članova posade pao u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći poginulo 125 osoba.
■ 1999. - Predsednik SAD Bil Klinton stigao na Kosmet, gde je posetio američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca i razgovarao s predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Klinton od Albanaca tražio da oproste Srbima i poručio im da je vreme za borbu prošlo.
■ 2001. - Tribunal u Den Haagu podigao treću i najtežu optužnicu protiv jugoslovenskog ex predsednika Slobodana Miloševića. Prve dve su se odnosile na zločine počinjene u Hrvatskoj i Kosovu, a treća na zločine u Bosni i Hercegovini.
■ 2001. - U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.
■ 2002. - Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio zakletvu i formalno uspostavio civilnu vlasti posle trogodišnje vojne diktature.
■ 2003. - Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za predsednika Gruzije 15. januara 2004. izabran lider gruzijskog Nacionalnog pokreta Mihail Sakašvili.
■ 2005. - Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.
■ 2006. - Bivši agent KGB Aleksandar Litvinjenko umro je u Londonu od trovanja radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tužilaštvo pokrenuli istragu.
■ 2009. - Umro je Jang Hsiani renomirani književni prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka 'San u crvenom paviljonu'. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.
■ 2011. - Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh potpisao je ukaz o povlačenju s dužnosti i prenošenju vlasti na potpredsednika Abeda Rabu Monsura Hadia, u zamenu za imunitet od svih optužbi. Time su okončani devetomesečni nemiri u Jemenu u kojima je poginulo 2.000 ljudi.
■ 2011. - Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovanja oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. To prvo izvinjenje jednog turskog premijera Kurdima upućeno je je u vreme posebno zaoštrenih odnosa.
■ 2014. - U Tunisu su održani prvi slobodni i otvoreni izbori za predsednika, od kada je 2011. svrgnut višedecenijski predsednik Zin el Abidin Ben Ali u protestima koji su bili početak 'Arapskog proleća'. Većinu glasova dobio je Beži Kaid Esebsi i svoju pobedu potvrdio u drugom krugu predsedničkih izbora 23. decembra.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1531. - Mirom u Kapelu završen drugi građanski rat u Švajcarskoj. Rimokatoličke oblasti priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.
■ 1627. - Isusovački red osnovao je gimnaziju u Rijeci, nakon što je prva utemeljena u Zagrebu 1607. godine.
■ 1823. - U Münchenu su arhitekt Friedrich Gartner i slikari Karl Jospeh Stieler, Peter von Hess i Domenico Quaglio osnovali umetničko društvo. Ubrzo su slična udruženja stvorena u Berlinu i Diseldorfu. Njima je nemačko građanstvo pokušalo suprotstaviti građansko-realističku umetnost umetnosti usmerenoj na održanje monarhističkog poretka.
■ 1831. - Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao u organizovan ustanak lionskih radnika. Ustanici zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska početkom decembra ugušila ustanak.
■ 1847. - Hrvatski postao službeni jezik. Ivan Kukuljević Sakcinski na zasedanju Hrvatskoga sabora upozorio je na potrebu uvođenja službenog jezika u javne službe.
■ 1852. - Otomansko carstvo počelo je rat protiv Crne Gore, da bi kaznilo Crnogorce zbog pomoći Hercegovcima u borbi protiv Turaka i sprečilo Crnu Goru da postane kneževina s knezom Danilom Petrovićem na čelu. Posle odbijanja Crne Gore da se preda, Turci su krenuli ka Cetinju sa 25.000 vojnika u nameri da razbiju crnogorsku vojsku od oko 9.000 vojnika, ali su se povukli posle intervencije evropskih sila - Rusija i Austrija izdejstvovale su prekid borbi u februaru 1853. Iz rata je Crna Gora, mada materijalno iscrpljena, izašla moralno ojačana, a nezavisnost je izborila i uspostavila granice prema Otomanskom carstvu posle pobede nad turskom vojskom u bici na Grahovu 1858.
■ 1853. - Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić, koji je u duhu racionalizma 18. veka gajio kult razuma i propovedao etiku vrline, rada i dužnosti. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Posle štampanja jedne knjige u kojoj se služio novim pravopisom Vuka Karadžića, sukobio se s knezom Milošem Obrenovićem i otišao iz Srbije. Po povratku 1840, postavljen je za načelnika saniteta, zatim za sekretara Državnog saveta. U filozofskim spisima napadao je verski fanatizam. Napisao je stručnu kritiku Vukovog prevoda 'Novog zaveta'.
■ 1855. - U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma ('Iz knjiga starostavnih', 'Ivkova slama', 'Zona Zamfirova', 'Pop Ćira i pop Spira'). Bio je član Srpske kraljevske akademije.
■ 1859. - Rođen je Bili the Kid, američki junak westerna. Smatra se da je, pre nego što je poginuo u 21. godini, ubio oko 27 ljudi.
■ 1863. - Patentiran je postupak za pravljenje fotografija u boji.
■ 1876. - Rođen je španski kompozitor i pijanista Manuel de Falja. Nastojao je da oslobodi špansku muziku vekovnog italijanskog uticaja. U Francuskoj je komponovao popularna dela 'Noći u španskim vrtovima' i 'Sedam španskih narodnih pesama'. Razočaran diktaturom generala Fransiska Franka, uspostavljenoj u Španiji posle građanskog rata, 1939. je otišao u Argentinu, gde je ostao do smrti 1946.
■ 1881. - Rođena je je srpska književnica Milica Janković, koja je slikarsku školu završila u Beogradu, gde je bila nastavnik crtanja. Dela su: zbirka pripovedaka 'Ispovesti', romani 'Pre sreće', 'Plava gospođa'.
■ 1883. - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco), osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je raskinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti pretkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u XX veku.
■ 1887. - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Vilijam Henri Prat, poznat kao Boris Karlof, koji je igrao u prvim horor filmovima i četiri decenije bio neka vrsta zaštitnog znaka tog žanra. Filmovi su mu: 'Zakon podzemlja', 'Ludi genije', 'Frankeštajn', 'Lice sa ožiljkom', 'Izgubljena patrola', 'Mumija', 'Maska Fu Mančua', 'Stara mračna kuća', 'Čudotvorac', 'Crna mačka', 'Frankeštajnova nevjesta' ...
■ 1889. - Louis Glass, direktor Pacific Phonograph Co. predstavilo je u palati Royal Saloon u San Franciscu prvi MUSICBOX - DŽUBOKS. Sastojao se od aparata za snimanje te aparata za reprodukciju glazbe s 4 slušalice. Aparat se aktivirao ubacivanjem kovanica. Svaku slušalicu koristila bi jedna osoba.
■ 1890. - Desetogodišnja Wilhelmina postala je nakon smrti svoga oca Wilhelma III kraljica Holandije. Do punoletnosti (1898.) regentstvo je vodila njezina majka kraljica Emma. Wilhelmina je za svoje 50-godišnje vladavine (do 1948.) pridonela učvršćivanju konstitucionalne monarhije i istovremeno demokratizirala političke institucije.
■ 1890. - Veliko vojvodstvo Luksemburg se otcepilo od Holandije.
■ 1896. - Rođen je čehoslovački diktator češkog porekla Klement Gotvald, predsednik Čehoslovačke od 1948. do smrti 1953. Generalni sekretar Komunističke partije Čehoslovačke postao je 1929, a 1935. je izabran za jednog od sekretara Kominterne. Po povratku u zemlju iz Moskve posle Drugog svetskog rata 1945. postao je zamenik premijera, ubrzo i šef vlade. Kao šef države poslije ostavke Eduarda Beneša organizovao je seriju montiranih sudskih procesa, na kojima je, uključujući smrtne presude, osuđen niz visokih partijskih i državnih rukovodilaca.
■ 1903. - Jedan od najboljih pevača svoga vremena, Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, debitovao je u operi 'Rigoleto' pred američkom publikom u Njujorku.
■ 1904. - Zatvorene 3. Olimpijske igre u St Louisu.
■ 1909. - Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapoa uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. Na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz optužio ga je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i 'grupašku i antipartijsku delatnost'. U skladu s komunističkom praksom političkih obračuna, iskonstruisane optužbe su prihvaćene, iako nisu bile potkrepljene uverljivim dokazima, pa je Ranković smenjen sa svih funkcija. Njegova sahrana 1983. u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije, koje je u tome videlo znak buđenja 'srpskog nacionalizma'.
■ 1909. - Kineski princ Čun koji je, umesto svoga sina trogodišnjeg cara Pu Jia, vodio poslove kineske vlade pokušao je učvrstiti svoju moć novom podelom guvernerskih mesta u pokrajinama.
■ 1920. - U nemačkom gradu Darmštadu otvorena je 'Škola mudrosti' za stvaranje novog čoveka. Njezin je osnivač poznati pisac i filozof grof Herman Keyseling.
■ 1932. - Spajanjem kraljevstava Nedžd i Hidžaz formirana Kraljevina Saudijska Arabija, s kraljem Abdulom Azirom ibn Saudom.
■ 1933. - Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini XX veka. Dela su mu: 'Emanacije', 'Tužbalica za žrtve Hirošime', 'Muka po Luki' ...
■ 1940. - Vlada rumunskog diktatora Jona Antoneskua pristupila fašističkom Trojnom paktu.
■ 1944. - Američka 7. armija pod zapovedništvom generala Alexandera M. Patca osvojila je Strassbourg i tako se domogla Rajne.
■ 1946. - Bombardovanjem severno-vjetnamskog grada Haiponga počeo je Vjtnamski rat. Komunistički vođa Ho Ši Min proglasio je 1945. na severu zemlje nezavisnu Demokratsku Republiku Vjtnam, dok je jug ostao pod francuskom kontrolom. Konflikt u koji su se 1964. uključile i SAD-e, završen je 1975. pobedom komunista.
■ 1947. - Najveći avion na svetu XC-99 uspešno je obavio prvi, probni let. Avion je bio dugačak 56 metara, a raspon krila mu je bio 70 metara.
■ 1961. - Dominikanska Republika promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.
■ 1971. - Kina postala stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
■ 1976. - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata i komandant u francuskom Pokretu otpora. U
vladi generala Šarla de Gola postao je 1959. ministar informacija i kulture, ali je podneo ostavku posle majskih studentskih demonstracija 1968. Dela su mu: 'Kraljevski put', 'Nada', 'Altenburški orasi', 'Antimemoari', 'Iskušenje Zapada' ...
■ 1978. - Ciklon usmrtio najmanje 1.000 ljudi na istočnoj obali Šri Lanke.
■ 1980. - U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo 2.735 osoba, povređeno najmanje 7.500.
■ 1983. - SSSR napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja krstarećih raketa SAD u Evropi.
■ 1989. - Oko 300.000 ljudi se okupilo na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovačkoj.
■ 1994. - Velika količina uranijuma za izradu atomskih bombi prebačena iz Kazahstana u SAD.
■ 1995. - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog 'novog talasa'. Filmovi su mu: 'Ljubavnici', 'Lift za gubilište', 'Zaza u Metrou', 'Privatan život' ...
■ 1996. - Otet etiopski avion 'Boing 767' sa 163 putnika i 12 članova posade pao u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći poginulo 125 osoba.
■ 1999. - Predsednik SAD Bil Klinton stigao na Kosmet, gde je posetio američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca i razgovarao s predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Klinton od Albanaca tražio da oproste Srbima i poručio im da je vreme za borbu prošlo.
■ 2001. - Tribunal u Den Haagu podigao treću i najtežu optužnicu protiv jugoslovenskog ex predsednika Slobodana Miloševića. Prve dve su se odnosile na zločine počinjene u Hrvatskoj i Kosovu, a treća na zločine u Bosni i Hercegovini.
■ 2001. - U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.
■ 2002. - Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio zakletvu i formalno uspostavio civilnu vlasti posle trogodišnje vojne diktature.
■ 2003. - Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za predsednika Gruzije 15. januara 2004. izabran lider gruzijskog Nacionalnog pokreta Mihail Sakašvili.
■ 2005. - Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.
■ 2006. - Bivši agent KGB Aleksandar Litvinjenko umro je u Londonu od trovanja radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tužilaštvo pokrenuli istragu.
■ 2009. - Umro je Jang Hsiani renomirani književni prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka 'San u crvenom paviljonu'. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.
■ 2011. - Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh potpisao je ukaz o povlačenju s dužnosti i prenošenju vlasti na potpredsednika Abeda Rabu Monsura Hadia, u zamenu za imunitet od svih optužbi. Time su okončani devetomesečni nemiri u Jemenu u kojima je poginulo 2.000 ljudi.
■ 2011. - Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovanja oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. To prvo izvinjenje jednog turskog premijera Kurdima upućeno je je u vreme posebno zaoštrenih odnosa.
■ 2014. - U Tunisu su održani prvi slobodni i otvoreni izbori za predsednika, od kada je 2011. svrgnut višedecenijski predsednik Zin el Abidin Ben Ali u protestima koji su bili početak 'Arapskog proleća'. Većinu glasova dobio je Beži Kaid Esebsi i svoju pobedu potvrdio u drugom krugu predsedničkih izbora 23. decembra.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
