Desilo Se u Ovaj Dan - 20. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 20. novembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadesetog novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 284. - Dioklecijan je izabran za Rimskog imperatora.
■ 1272. - Princ Edward biva okrunjen za kralja Engleske nakon smrti njegovog oca Henryja III.
■ 1531. - Zemaljskim mirom iz Kappela propisano je konfesionalno cepanje Švicarske. Odluka o veri prepuštena je svakom kantonu. Katolici su ipak bili u prednosti jer su 11. oktobra kod Kappela pobedili züriške reformatore.
■ 1602. - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku ('magdeburške polulopte').
■ 1780. - Velika Britanija je objavila rat Holandiji, nakon što je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.
■ 1818. - Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio nezavisnost Venecuele od Španije.
■ 1847. - Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta. Gimnaziju je učio u Kaloči i Segedinu, licej i prava u Požunu (Bratislava), dosta je putovao učeći strane jezike. Prva 'teatralna predstavlenija' priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823.
■ 1863. - Rođen je srpski pisac Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača 'Srpskog književnog glasnika' i tvorac 'beogradskog književnog stila'. Važio je za velikog arbitra u estetici i znatno je uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je 'Antologiju novije srpske lirike' i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.
■ 1873. - Ujedinjeni rivalski gradovi Budim i Pešta i tako je nastala mađarska prestonica Budimpešta.
■ 1903. - Demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića.
■ 1894. - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista XIX veka. Komponovao je opere ('Demon'), klavirske kompozicije, solo pesme (ciklus 'Persijske pesme').
■ 1910. - Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti. Romanom 'Rat i mir' stvorio je tip romana 'vremena i prostora'. Umetnik-analitičar bio je zaokupljen moralno-etičkim i socijalnim problemima, a kao književni estetičar zalagao se za didaktičku umetnost za narod. Ostala dela: 'Ana Karenjina', 'Sevastopoljske priče', 'Narodne priče', 'Šta je umetnost' ...
■ 1910. - Meksička revolucija: Francisco I. Madero se proglasio predsednikom te pozvao na revoluciju i svrgavanje meksičke vlade.
■ 1914. - Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je srpski oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Predvodio je 5. aprila 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom morao da emigrira. Posle Majskog prevrata, osnivački kongres Srpske Socijaldemokratske partije proglasio je u avgustu 1903. partijskim organom 'Narodne novine', koje je uređivao Dimitrije Tucović. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar partije postao je 1908, a teorijski časopis 'Borba' pokrenuo je 1910.
■ 1917. - Ukrajina je proglašena republikom.
■ 1917. - Počela je bitka kod Kambreja u Prvom svetskom ratu, gde su Britanci prvi put u borbu uključili grupu od 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.
■ 1919. - U Berlinu ilegalno počeo Prvi međunarodni kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana Komunistička omladinska internacionala.
■ 1923. - Garet Morgan je patentirao prvi automatski semafor.
■ 1925 - Rođena je je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boljšoj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina počela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solistkinja, a potom primabalerina ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.
■ 1924. - U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata, podeljena između nekoliko država.
■ 1943. - Utemeljeno Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka u Pljevljima.
■ 1945. - U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a trojica su oslobođena.
■ 1945. - Saveznička Kontrolna komisija dozvolila preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.
■ 1947. - U Vestminsterskoj opatiji u Londonu venčali su se britanska princeza Elizabeta i njen dalji rođak Filip Mauntbaten, bivši princ od Grčke i Danske, koji se odrekao svojih titula kako bi se oženio engleskom princezom. Tokom svog braka, oni su dobili četvoro dece, prinčeve Čarlsa, Endrjua i Edvarda i princezu Anu.
■ 1952. - Prvi zvanični putnički let preko Severnog pola iz Los Anđelesa u Kopenhagen.
■ 1959. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i spol.
■ 1959. - U Štoholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugal i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).
■ 1962. - Predsednik SAD Džon Kenedy ukinuo američku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna kriza.
■ 1966. - Premijera kazališne predstave Cabaret u New Yorku.
■ 1975. - Umro je Francisko Franko, španski diktator. Franko je rođen 1892. godine. Sa svojom fašističkom organizacijom, uz pomoć nemačkih nacista i italijanskih fašista, otpočeo je građanski rat (1936-1939), srušio legalni demokratski republikanski poredak i uveo fašističku diktaturu.
■ 1980. - U Kini je počelo suđenje 'četvoročlanoj bandi', koju je predvodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.
■ 1983. - 100 millijuna ljudi je gledalo kontroverzni TV-film 'Dan posle'. Film oslikava početak nuklearnog rata.
■ 1985. - Microsoft je lansirao svoj prvi Windows 1.0, naslednika MS-DOS sistema. Windows 1.0 zahtevao je dve diskete, 256 kilobajta memorije i grafičku kartu. Ako ste želeli da simultano radite na više programa, bio vam je potreban PC sa hard diskom i 512 kilobajta memorije.
■ 1994. - Vlada Angole i UNITA-ini pobunjenici u Zambiji potpisuju Protokol iz Lusake te time završava građanski rat koji je trajao 19 godina (no, 1995. se lokalne borbe nastavljaju).
■ 1995. - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvasnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.
■ 1998. - Lansirana Zarya, prvi modul Međunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.
■ 1998. - Lalibanski sud u Afganistanu oslobodio Osamu bin Ladena optužbe za bombaške napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
■ 1999. - NR Kina lansirala svoju prvu svemirsku letelicu.
■ 2001. - Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.
■ 2002. - Savet za radiodifuziju Turske predložio je državnom radiju i televiziji da počnu sa emitovanjem emisija na, ranije zabranjenom, kurdskom jeziku, što je korak napred ka članstvu u EU.
■ 2003. - Detonirano nekoliko bombi u turskom Istanbulu. Bombe su uništile Britanski konzulat.
■ 2003. - Majkl Jackson uhapšen zbog navodnog seksualnog iskorištavanja maloletnika.
■ 2003. - U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu u blizini britanskog konzulata i ispred predstavništva londonske banke HSBC, poginulo je 27 osoba, među kojima je i generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šort, a više od 450 ljudi je povređeno.
■ 2004. - Predsednik Šri Lanke Čandrika Kumaratunga ukinuo je 28-godišnji moratorijum na smrtnu kaznu, pošto je ubijen sudija Vrhovnog suda.
■ 2006. - Umro je američki reditelj Robert Altman, dobitnik Oskara za životno delo. Autor je legendarnih filmova 'M.A.S.H.', 'Nešvil', 'Igrač', 'Kratki rezovi', 'Kanzas Siti'.
■ 2011. - Španska konzervativna Narodna Partija osvojila je većinu na parlametarnim izborima, a Marijan Rahoj je postavljen za premijera. Socijalistička radnička partija, opterećena posledicama ekonomske krize i stopom nezaposlenosti, pretrpela je najveći poraz od uvođenja demokratije.
■ 2015. - U terorističkom napadu na hotel u Bamaku poginulo je 18 ljudi. Odgovornost za napad na hotel u Maliju preuzela je jedna ekstremistička grupa, frakcija Al Kaide.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1531. - Zemaljskim mirom iz Kappela propisano je konfesionalno cepanje Švicarske. Odluka o veri prepuštena je svakom kantonu. Katolici su ipak bili u prednosti jer su 11. oktobra kod Kappela pobedili züriške reformatore.
■ 1602. - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku ('magdeburške polulopte').
■ 1780. - Velika Britanija je objavila rat Holandiji, nakon što je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.
■ 1818. - Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio nezavisnost Venecuele od Španije.
■ 1847. - Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta. Gimnaziju je učio u Kaloči i Segedinu, licej i prava u Požunu (Bratislava), dosta je putovao učeći strane jezike. Prva 'teatralna predstavlenija' priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823.
■ 1863. - Rođen je srpski pisac Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača 'Srpskog književnog glasnika' i tvorac 'beogradskog književnog stila'. Važio je za velikog arbitra u estetici i znatno je uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je 'Antologiju novije srpske lirike' i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.
■ 1873. - Ujedinjeni rivalski gradovi Budim i Pešta i tako je nastala mađarska prestonica Budimpešta.
■ 1903. - Demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića.
■ 1894. - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista XIX veka. Komponovao je opere ('Demon'), klavirske kompozicije, solo pesme (ciklus 'Persijske pesme').
■ 1910. - Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti. Romanom 'Rat i mir' stvorio je tip romana 'vremena i prostora'. Umetnik-analitičar bio je zaokupljen moralno-etičkim i socijalnim problemima, a kao književni estetičar zalagao se za didaktičku umetnost za narod. Ostala dela: 'Ana Karenjina', 'Sevastopoljske priče', 'Narodne priče', 'Šta je umetnost' ...
■ 1910. - Meksička revolucija: Francisco I. Madero se proglasio predsednikom te pozvao na revoluciju i svrgavanje meksičke vlade.
■ 1914. - Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je srpski oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Predvodio je 5. aprila 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom morao da emigrira. Posle Majskog prevrata, osnivački kongres Srpske Socijaldemokratske partije proglasio je u avgustu 1903. partijskim organom 'Narodne novine', koje je uređivao Dimitrije Tucović. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar partije postao je 1908, a teorijski časopis 'Borba' pokrenuo je 1910.
■ 1917. - Ukrajina je proglašena republikom.
■ 1917. - Počela je bitka kod Kambreja u Prvom svetskom ratu, gde su Britanci prvi put u borbu uključili grupu od 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.
■ 1919. - U Berlinu ilegalno počeo Prvi međunarodni kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana Komunistička omladinska internacionala.
■ 1923. - Garet Morgan je patentirao prvi automatski semafor.
■ 1925 - Rođena je je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boljšoj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina počela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solistkinja, a potom primabalerina ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.
■ 1924. - U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata, podeljena između nekoliko država.
■ 1943. - Utemeljeno Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka u Pljevljima.
■ 1945. - U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a trojica su oslobođena.
■ 1945. - Saveznička Kontrolna komisija dozvolila preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.
■ 1947. - U Vestminsterskoj opatiji u Londonu venčali su se britanska princeza Elizabeta i njen dalji rođak Filip Mauntbaten, bivši princ od Grčke i Danske, koji se odrekao svojih titula kako bi se oženio engleskom princezom. Tokom svog braka, oni su dobili četvoro dece, prinčeve Čarlsa, Endrjua i Edvarda i princezu Anu.
■ 1959. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i spol.
■ 1959. - U Štoholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugal i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).
■ 1962. - Predsednik SAD Džon Kenedy ukinuo američku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna kriza.
■ 1966. - Premijera kazališne predstave Cabaret u New Yorku.
■ 1975. - Umro je Francisko Franko, španski diktator. Franko je rođen 1892. godine. Sa svojom fašističkom organizacijom, uz pomoć nemačkih nacista i italijanskih fašista, otpočeo je građanski rat (1936-1939), srušio legalni demokratski republikanski poredak i uveo fašističku diktaturu.
■ 1980. - U Kini je počelo suđenje 'četvoročlanoj bandi', koju je predvodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.
■ 1983. - 100 millijuna ljudi je gledalo kontroverzni TV-film 'Dan posle'. Film oslikava početak nuklearnog rata.
■ 1985. - Microsoft je lansirao svoj prvi Windows 1.0, naslednika MS-DOS sistema. Windows 1.0 zahtevao je dve diskete, 256 kilobajta memorije i grafičku kartu. Ako ste želeli da simultano radite na više programa, bio vam je potreban PC sa hard diskom i 512 kilobajta memorije.
■ 1994. - Vlada Angole i UNITA-ini pobunjenici u Zambiji potpisuju Protokol iz Lusake te time završava građanski rat koji je trajao 19 godina (no, 1995. se lokalne borbe nastavljaju).
■ 1995. - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvasnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.
■ 1998. - Lansirana Zarya, prvi modul Međunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.
■ 1998. - Lalibanski sud u Afganistanu oslobodio Osamu bin Ladena optužbe za bombaške napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
■ 1999. - NR Kina lansirala svoju prvu svemirsku letelicu.
■ 2001. - Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.
■ 2002. - Savet za radiodifuziju Turske predložio je državnom radiju i televiziji da počnu sa emitovanjem emisija na, ranije zabranjenom, kurdskom jeziku, što je korak napred ka članstvu u EU.
■ 2003. - Detonirano nekoliko bombi u turskom Istanbulu. Bombe su uništile Britanski konzulat.
■ 2003. - Majkl Jackson uhapšen zbog navodnog seksualnog iskorištavanja maloletnika.
■ 2003. - U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu u blizini britanskog konzulata i ispred predstavništva londonske banke HSBC, poginulo je 27 osoba, među kojima je i generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šort, a više od 450 ljudi je povređeno.
■ 2004. - Predsednik Šri Lanke Čandrika Kumaratunga ukinuo je 28-godišnji moratorijum na smrtnu kaznu, pošto je ubijen sudija Vrhovnog suda.
■ 2006. - Umro je američki reditelj Robert Altman, dobitnik Oskara za životno delo. Autor je legendarnih filmova 'M.A.S.H.', 'Nešvil', 'Igrač', 'Kratki rezovi', 'Kanzas Siti'.
■ 2011. - Španska konzervativna Narodna Partija osvojila je većinu na parlametarnim izborima, a Marijan Rahoj je postavljen za premijera. Socijalistička radnička partija, opterećena posledicama ekonomske krize i stopom nezaposlenosti, pretrpela je najveći poraz od uvođenja demokratije.
■ 2015. - U terorističkom napadu na hotel u Bamaku poginulo je 18 ljudi. Odgovornost za napad na hotel u Maliju preuzela je jedna ekstremistička grupa, frakcija Al Kaide.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
