Desilo Se u Ovaj Dan - 16. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 16. novembra! Šta se sve nekada dešavalo šesnaestog novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas je praznik Sveti velikomučenik Georgije - Đurđic. Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe postradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu, odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je, po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj i prilikom osvećenja tog hrama preneli su i sahranili u tom hramu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.
■ 42. pre naše ere - Rođen je rimski car Tiberije Klaudije Neron Cezar Avgust, posinak Oktavijana Avgusta, koji je tokom vladavine od 14. do 37. godine nove ere osigurao granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio finansije i administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se proslavio u vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. Pod starost je proglasio zakon 'Uvreda veličanstva' i vladao sve okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, a u Rimu je njegov miljenik prefekt pretorijanaca Lucije Elije Sejan zaveo je krvav režim u carevo ime. U nastojanju da se dočepa prestola, Sejan je ubio carevog sina Julija Cezara Druza, posle čega je Tiberije naredio njegovo smaknuće.
■ 534. - Objavljen Justinijanov Kodeks.
■ 1095. - Na crkvenom saboru u Klermonu, u Francuskoj papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka, koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.
■ 1242. - Hrvatsko-ugarski kralj Bela IV. izdao Zlatnu bulu kojom je Zagrebu dao status slobodnog kraljevskog grada.
■ 1272. - Umro je engleski kralj Henri Treći, koji je stupio na presto već u devetoj godini - kad mu je 1216. u Prvom baronskom ratu poginuo otac Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.
■ 1384. - Hedwig okrunjena za kralja Poljske, iako je bila žena.
■ 1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahamarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.
■ 1766. - Rođen je francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer, dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošu, Betoven mu je posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.
■ 1797. - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom 13-godišnje vladavine provodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u praksi imao krajnje ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme ozakonjene 1794.
■ 1828. - Francuska, Velika Britanija i Rusija priznale nezavisnost Grčke, što je Otomansko carstvo odbilo da prihvati, ali je 1829, posle poraza u ratu s Rusijom, mirom u Jedrenu prinuđeno da prizna nezavisnost Grčke.
■ 1831. - Umro je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara XIX veka. U delu 'O ratu' teoretski je uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu rat je sastavni deo opštih političkih odnosa i nastavak je politike uz primenu drugih sredstava.
■ 1848. - U Rimu - kojim je autokratski vladao papa Pije IX - izbila pobuna i uspostavljena je Rimska republika, u kojoj su ustanovljene mnoge institucije po ugledu na Francusku revoluciju.
■ 1849. - Ruski dvor osuđuje Fjodora Dostojevskog na smrt zbog protudržavnog djelovanja, ali je njegovo pogubljenje otkazano u zadnji čas.
■ 1869. - Pušten u promet Sueski kanal.
■ 1893. - Osnovan Atletski Klub Královské Vinohrady, kasnije preimenovan u Sparta Prag.
■ 1895. - Rođen je nemački kompozitor Paul Hindemit. Kad su nacisti 1933. označili negova djela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela su mu: opere 'Novosti dana', 'Kardijak', 'Slikar Matis', 'Harmonija sveta' ...
■ 1896. - Prvi prenos električne energije između dva grada - Niagara Fallsa i Buffala.
■ 1904. - Džon Ambrose Fleming izumio vakuumsku cev.
■ 1906. - Operskii pevač Enrico Caruso optužen za neprikladno ponašanje nakon što je, navodno, uštipnuo ženu za stražnjicu u zoološkom vrtu u New Yorku.
■ 1908. - Arturo Toskanini (1867-1957), italijanski operski i simfonijski dirigent svetskog glasa, počeo je da diriguje u Metropoliten operi u Njujorku gde je ujedno i organizovao simfonijski orkestar.
■ 1912. - Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je dobro utvrđenu tursku Vardarsku armiju Zeki-paše, koja se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija regenta Aleksandra Karađorđevića potukla posle trodnevnih borbi, čime je Vardarska Makedonija konačno oslobođena od Turaka.
■ 1914. - Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka koji je bio prisiljen da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao je general Živojin Mišić.
■ 1918. - Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Mađarska je proglašena nezavisnom republikom.
■ 1920. - Qantas, australska nacionalna aviokompanija, postaje drugom najstarijom aviokompanijom na svetu, starija je samo KLM.
■ 1933. - SAD i SSSR uspostavljaju formalne diplomatske odnose.
■ 1940. - U Drugom svetskom ratu Britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo (RAF) bombardovalo Hamburgu Nemačkoj.
■ 1940. - Holokaust: u Poljskojsu Nacisti zatvorili Varšavski Geto, izoliravši ga od vanjskog sveta.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu je počela nemačka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija je do marta 1942. odbacila nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Ovaj nemački poraz označio je kraj 'blickriga' i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.
■ 1945. - Hladni rat: SAD, uz pomoć 88 nemačkih naučnika, započinje proizvodnju raketa.
■ 1959. - Premijera mjuzikla Moje pesme, moji snovi na Broadwayu.
■ 1960. - Umro je američki filmski glumac Klerk Gejbl. Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler u filmu 'Prohujalo s vihorom'.
■ 1965. - SSSR prema Veneri lansirao svemirsku sondu Venera 3, prvu letelicu koja se spustila na površinu druge planete.
■ 1965. - Umro je irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv, prvi predsednik Irske od 1922. do 1932.
■ 1970. - Sirijski predsednik Nuraddin al Atasi svrgnut je pučem. Nasledio ga je Ahmed Chartiv, a najmoćniji je čovek bio premijer Hafiz Asad, koji je 1991. na referendumu izabran za predsednika sa 99,2 posto glasova.
■ 1970. - Pakistan je zvanično saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana (Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.
■ 1972. - Generalna skupština UN odlučila da Portugalija treba da napusti kolonijalne posede u Africi. Vlada u Lisabonu je nezavisnost afričkim kolonijama priznala posle obaranja profašističkog režima u aprilu 1974.
■ 1972. - Trojica američkih astronauta počeli su 84-dnevni let u svemirskoj letelici 'Skajlab 4'.
■ 1973. - Iz Cape Canaverala NASA je lansirala letelicu Skylab 4 s tri člana posade na 84-dnevnu misiju.
■ 1977. - Kino-premijera Bliskih susreta treće vrste.
■ 1981. - Umro je američki filmski glumac Vilijam Holden, koji je najčešće tumačio uloge 'idealnog' tipa savremenog Amerikanca. Filmov su mui: 'Bulevar sumraka', 'Juče rođena', 'Snaga oružja', 'Mjesec je plav', 'Iznad 30. sprata', 'Stalag 17', 'Piknik', 'Most na reci Kvaj' ...
■ 1988. - Na prvim slobodnim izborima u 10 godina, glasači u Pakistanu izabiru Benazira Bhutta za premijera.
■ 1988. - Estonija je proglasila suverenost u unutrašnjim poslovima.
■ 1990. - Premijera filma Rocky V, s neizbežnim Silvesterom Staloneom u naslovnoj.
■ 1991. - Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.
■ 1992. - Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji nakon sticanja nezavisnosti od SSSR, ubedljivo je pobedila Demokratska radnička partija (bivši komunisti).
■ 1992. - Savet bezbednosti UN pooštrio je sankcije protiv SR Jugoslavije uvođenjem rečne i pomorske blokade.
■ 1993. - UN, posle velike blamaže američkih trupa, zvanično odustale od potrage za liderom najmoćnije frakcije u Somaliji Mohamedom Farahom Aididom.
■ 1995. - Bivši predsednik Južne Koreje Ro Te Vu uhapšen je pod optužbom za korupciju.
■ 1996. - Donošenjem Zakona o odbrani Republike Srpske stvorene osnove za reorganizaciju srpske vojske, pa je predsednik Biljana Plavšić donela Odluku o izmenama i dopunama Odluke o mirnodopskoj formaciji Vojske Srpske, u skladu s kojom se Glavni štab preimenuje u Generalštab, kasnije u Đeneralštab.
■ 1997. - Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina XX veka se, pod uticajem italijanskih komunističkih reformista, verbalno opredelio za politiku 'evrokomunizma', ali je u suštini ostao veran staljinističkom poimanju komunizma, podređujući svoju partiju pre svega interesima Moskve. Dela su mu: 'Šta je francuska Komunistička partija?', 'Demokratski izazov', 'Politika francuske Komunističke partije' ...
■ 1997. - Nakon gotovo 18 godina zatočeništva, Narodna Republika Kina iz zatvora oslobađa Weija Jingshenga, prodemokratskog disidenta, i to iz medicinskih razloga.
■ 2000. - Bill Clinton postaje prvi američki predsednik koji je posetio Vijetnam.
■ 2000. - Jugoslovenska Vlada odlučila da uspostavi diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, NJemačkom i Francuskom, koje je Beograd prekinuo tokom vazdušnih udara NATO 1999. godine.
■ 2001. - Makedonski parlament usvojio ustavne amandmane koje je predložio makedonski predsednik Boris Trajkovski. Usvajanjem ustavnih promena sankcionisan je Ohridski sporazum uz dodatna kompromisna rešenja koja se tiču statusa makedonskog naroda u preambuli Ustava i položaja verskih zajednica.
■ 2001. - U distribuciji je prvi film iz serijala Harry Potter: 'Harry Potter i kamen mudraca'.
■ 2001. - Pariski klub poverilaca otpisao je SR Jugoslaviji 66 odsto duga prema državama poveriocima.
■ 2003. - U Srbiji su, zbog malog odziva birača, samo 39 odsto, po treći put propali predsednički izbori.
■ 2003. - U blizini Kabula ubijena je radnica UN, Francuskinja Betina Guazlar i ona je prva žrtva među zaposlenima u UN od kada je, dve godine ranije, svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu.
■ 2004. - Predsednik SAD Džordž Buš imenovao savetnika za nacionalnu bezbednost Kondolizu Rajs za naslednika Kolina Pauela na funkciji državnog sekretara u svom drugom mandatu.
■ 2004. - X-43A postaje nejbržim mlaznim avionom pri brzini od gotovo 11,200 km/h ili 3.11 km/sec.
■ 2007. - Više od 3.500 ljudi je stradalo, preko 3.000 je povređeno, dok se oko hiljadu osoba vode kao nestale u snažnom ciklonu koji je pogodio Bangladeš.
■ 2012. - Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, poništivši prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora.
■ 2014. - Umro je Jovan Ćirilov, dramaturg, književnik i pozorišni kritičar, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, umetnički direktor i selektor BITEF-a, predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije i Srbije u UNESCO.
■ 2014. - Prestala je sa radom najveća PES6 Master liga na Balkanu - BSC.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 534. - Objavljen Justinijanov Kodeks.
■ 1095. - Na crkvenom saboru u Klermonu, u Francuskoj papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka, koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.
■ 1242. - Hrvatsko-ugarski kralj Bela IV. izdao Zlatnu bulu kojom je Zagrebu dao status slobodnog kraljevskog grada.
■ 1272. - Umro je engleski kralj Henri Treći, koji je stupio na presto već u devetoj godini - kad mu je 1216. u Prvom baronskom ratu poginuo otac Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.
■ 1384. - Hedwig okrunjena za kralja Poljske, iako je bila žena.
■ 1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahamarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.
■ 1766. - Rođen je francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer, dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošu, Betoven mu je posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.
■ 1797. - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom 13-godišnje vladavine provodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u praksi imao krajnje ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme ozakonjene 1794.
■ 1828. - Francuska, Velika Britanija i Rusija priznale nezavisnost Grčke, što je Otomansko carstvo odbilo da prihvati, ali je 1829, posle poraza u ratu s Rusijom, mirom u Jedrenu prinuđeno da prizna nezavisnost Grčke.
■ 1831. - Umro je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara XIX veka. U delu 'O ratu' teoretski je uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu rat je sastavni deo opštih političkih odnosa i nastavak je politike uz primenu drugih sredstava.
■ 1848. - U Rimu - kojim je autokratski vladao papa Pije IX - izbila pobuna i uspostavljena je Rimska republika, u kojoj su ustanovljene mnoge institucije po ugledu na Francusku revoluciju.
■ 1849. - Ruski dvor osuđuje Fjodora Dostojevskog na smrt zbog protudržavnog djelovanja, ali je njegovo pogubljenje otkazano u zadnji čas.
■ 1869. - Pušten u promet Sueski kanal.
■ 1893. - Osnovan Atletski Klub Královské Vinohrady, kasnije preimenovan u Sparta Prag.
■ 1895. - Rođen je nemački kompozitor Paul Hindemit. Kad su nacisti 1933. označili negova djela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela su mu: opere 'Novosti dana', 'Kardijak', 'Slikar Matis', 'Harmonija sveta' ...
■ 1896. - Prvi prenos električne energije između dva grada - Niagara Fallsa i Buffala.
■ 1904. - Džon Ambrose Fleming izumio vakuumsku cev.
■ 1906. - Operskii pevač Enrico Caruso optužen za neprikladno ponašanje nakon što je, navodno, uštipnuo ženu za stražnjicu u zoološkom vrtu u New Yorku.
■ 1908. - Arturo Toskanini (1867-1957), italijanski operski i simfonijski dirigent svetskog glasa, počeo je da diriguje u Metropoliten operi u Njujorku gde je ujedno i organizovao simfonijski orkestar.
■ 1912. - Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je dobro utvrđenu tursku Vardarsku armiju Zeki-paše, koja se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija regenta Aleksandra Karađorđevića potukla posle trodnevnih borbi, čime je Vardarska Makedonija konačno oslobođena od Turaka.
■ 1914. - Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka koji je bio prisiljen da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao je general Živojin Mišić.
■ 1918. - Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Mađarska je proglašena nezavisnom republikom.
■ 1920. - Qantas, australska nacionalna aviokompanija, postaje drugom najstarijom aviokompanijom na svetu, starija je samo KLM.
■ 1933. - SAD i SSSR uspostavljaju formalne diplomatske odnose.
■ 1940. - Holokaust: u Poljskojsu Nacisti zatvorili Varšavski Geto, izoliravši ga od vanjskog sveta.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu je počela nemačka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija je do marta 1942. odbacila nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Ovaj nemački poraz označio je kraj 'blickriga' i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.
■ 1945. - Hladni rat: SAD, uz pomoć 88 nemačkih naučnika, započinje proizvodnju raketa.
■ 1959. - Premijera mjuzikla Moje pesme, moji snovi na Broadwayu.
■ 1960. - Umro je američki filmski glumac Klerk Gejbl. Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler u filmu 'Prohujalo s vihorom'.
■ 1965. - SSSR prema Veneri lansirao svemirsku sondu Venera 3, prvu letelicu koja se spustila na površinu druge planete.
■ 1965. - Umro je irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv, prvi predsednik Irske od 1922. do 1932.
■ 1970. - Sirijski predsednik Nuraddin al Atasi svrgnut je pučem. Nasledio ga je Ahmed Chartiv, a najmoćniji je čovek bio premijer Hafiz Asad, koji je 1991. na referendumu izabran za predsednika sa 99,2 posto glasova.
■ 1970. - Pakistan je zvanično saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana (Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.
■ 1972. - Generalna skupština UN odlučila da Portugalija treba da napusti kolonijalne posede u Africi. Vlada u Lisabonu je nezavisnost afričkim kolonijama priznala posle obaranja profašističkog režima u aprilu 1974.
■ 1972. - Trojica američkih astronauta počeli su 84-dnevni let u svemirskoj letelici 'Skajlab 4'.
■ 1973. - Iz Cape Canaverala NASA je lansirala letelicu Skylab 4 s tri člana posade na 84-dnevnu misiju.
■ 1977. - Kino-premijera Bliskih susreta treće vrste.
■ 1981. - Umro je američki filmski glumac Vilijam Holden, koji je najčešće tumačio uloge 'idealnog' tipa savremenog Amerikanca. Filmov su mui: 'Bulevar sumraka', 'Juče rođena', 'Snaga oružja', 'Mjesec je plav', 'Iznad 30. sprata', 'Stalag 17', 'Piknik', 'Most na reci Kvaj' ...
■ 1988. - Na prvim slobodnim izborima u 10 godina, glasači u Pakistanu izabiru Benazira Bhutta za premijera.
■ 1988. - Estonija je proglasila suverenost u unutrašnjim poslovima.
■ 1990. - Premijera filma Rocky V, s neizbežnim Silvesterom Staloneom u naslovnoj.
■ 1991. - Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.
■ 1992. - Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji nakon sticanja nezavisnosti od SSSR, ubedljivo je pobedila Demokratska radnička partija (bivši komunisti).
■ 1992. - Savet bezbednosti UN pooštrio je sankcije protiv SR Jugoslavije uvođenjem rečne i pomorske blokade.
■ 1993. - UN, posle velike blamaže američkih trupa, zvanično odustale od potrage za liderom najmoćnije frakcije u Somaliji Mohamedom Farahom Aididom.
■ 1995. - Bivši predsednik Južne Koreje Ro Te Vu uhapšen je pod optužbom za korupciju.
■ 1996. - Donošenjem Zakona o odbrani Republike Srpske stvorene osnove za reorganizaciju srpske vojske, pa je predsednik Biljana Plavšić donela Odluku o izmenama i dopunama Odluke o mirnodopskoj formaciji Vojske Srpske, u skladu s kojom se Glavni štab preimenuje u Generalštab, kasnije u Đeneralštab.
■ 1997. - Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina XX veka se, pod uticajem italijanskih komunističkih reformista, verbalno opredelio za politiku 'evrokomunizma', ali je u suštini ostao veran staljinističkom poimanju komunizma, podređujući svoju partiju pre svega interesima Moskve. Dela su mu: 'Šta je francuska Komunistička partija?', 'Demokratski izazov', 'Politika francuske Komunističke partije' ...
■ 1997. - Nakon gotovo 18 godina zatočeništva, Narodna Republika Kina iz zatvora oslobađa Weija Jingshenga, prodemokratskog disidenta, i to iz medicinskih razloga.
■ 2000. - Bill Clinton postaje prvi američki predsednik koji je posetio Vijetnam.
■ 2000. - Jugoslovenska Vlada odlučila da uspostavi diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, NJemačkom i Francuskom, koje je Beograd prekinuo tokom vazdušnih udara NATO 1999. godine.
■ 2001. - Makedonski parlament usvojio ustavne amandmane koje je predložio makedonski predsednik Boris Trajkovski. Usvajanjem ustavnih promena sankcionisan je Ohridski sporazum uz dodatna kompromisna rešenja koja se tiču statusa makedonskog naroda u preambuli Ustava i položaja verskih zajednica.
■ 2001. - U distribuciji je prvi film iz serijala Harry Potter: 'Harry Potter i kamen mudraca'.
■ 2001. - Pariski klub poverilaca otpisao je SR Jugoslaviji 66 odsto duga prema državama poveriocima.
■ 2003. - U Srbiji su, zbog malog odziva birača, samo 39 odsto, po treći put propali predsednički izbori.
■ 2003. - U blizini Kabula ubijena je radnica UN, Francuskinja Betina Guazlar i ona je prva žrtva među zaposlenima u UN od kada je, dve godine ranije, svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu.
■ 2004. - Predsednik SAD Džordž Buš imenovao savetnika za nacionalnu bezbednost Kondolizu Rajs za naslednika Kolina Pauela na funkciji državnog sekretara u svom drugom mandatu.
■ 2004. - X-43A postaje nejbržim mlaznim avionom pri brzini od gotovo 11,200 km/h ili 3.11 km/sec.
■ 2007. - Više od 3.500 ljudi je stradalo, preko 3.000 je povređeno, dok se oko hiljadu osoba vode kao nestale u snažnom ciklonu koji je pogodio Bangladeš.
■ 2012. - Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, poništivši prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora.
■ 2014. - Umro je Jovan Ćirilov, dramaturg, književnik i pozorišni kritičar, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, umetnički direktor i selektor BITEF-a, predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije i Srbije u UNESCO.
■ 2014. - Prestala je sa radom najveća PES6 Master liga na Balkanu - BSC.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
