Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 07. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 07. novembra! Šta se sve nekada dešavalo sedmog novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
* Klik Gore na Vesti - Prikaz; * Ponovni Klik -
Brisanje
Osmeh na lice:
■ 1042. -
Odigrala se bitka kod Bara ili Tuđemilska bitka. Pobedom nad
vizantijskom vojskom na Tudjemilu, knez Vojislav zbacuje vrhovnu
vizantijsku vlast i postaje samostalni gospodar Duklje za koju se, od
toga događaja, upotrebljava i ime Zeta. Pobeda na Tuđemilskom polju
dovela je do vizantijskog priznanja državnog suvereniteta i
nezavisnosti Duklje.
■
1409. - Rođena je je Elizabeta Luksemburška, kraljica Nemačke,
Mađarske, Ugarske, Hrvatske i Bohemije i vojvotkinja Austrije, supruga
Alberta II Habsburškog.
■ 1571. - Špansko, mletačko, đenovsko i malteško, te brodovlje Svete Solice i Savojskoga kneževstva u bitci kod Lepanta u jugozapadnoj Grčkoj potuklo je tursku flotu. Na strani mlečana odlučujuću ulogu je imala Crnogorska - Bokeška Mornarica.
■ 1598. - Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV, a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.
■ 1620. - Umro je Stanislav Zolkievski, poljski general.
■ 1659. - Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat dve zemlje započet 1635.
■ 1697. - Rođen je Giovani Antonio Canal - Canaletto, italijanski slikar.
■ 1748. - Rođen je Karl XIII, švedski kralj.
■ 1791. - Umro je Franjo Pejačević, hrvatski istoričar i teolog.
■ 1806. - Ralf Vedživud je u Londonu patentirao indigo.
■ 1813. - Padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.
■ 1849. - Umro je Edgar Alan Po, američki pisac.
■ 1867. - Rođena je je Marija Sklodovska Kiri, direktor Instituta za radijum u Parizu i profesor fizike, rodom Poljakinja. Bila je udata za francuskog naučnika Pjera Kirija, s kojim je otkrila radijum i polonijum i dala osnov modernoj nauci o radioaktivnosti. Zajedno sa mužem dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903, a 1911. godine sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.
■ 1875. - Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.
■ 1879. - Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.
■ 1879. - Dvojni savez protiv Rusije - Nemačka i Austro-Ugarska sklopile su sporazum kojim se obvezuju na uzajamnu pomoć u slučaju ruskog napada. Pozadina toga obrambenog saveza je strahovanje da će se zbog austrijsko-ruskog rivalstva na Balkanu raspasti Austro-Ugarska Monarhija te da će Rusija pomagati Francusku pri mogućem napadu na Nemačku.
■ 1880. - Rođen je Paul Hauser, nacistički oficir.
■ 1885. - Rođen je Nils Bor, danski fizičar.
■ 1897. - Rođen je Ivo Horvat, hrvatski botaničar.
■ 1897. - Rođen je Elijah Muhammad, osnivač i dugogodišnji vođa pokreta 'Nation of Islam'.
■ 1900. - Rođen je Heinrich Himmler, nemački nacistički političar i glavni šef SS-a.
■ 1908. - Nakon oslobađanja od turske vlasti Krit se ujedinio sa Grčkom. Grčka je 1912. anektirala to ostrvo, a Londonskim ugovorom 1913. aneksija je međunarodno priznata.
■ 1913. - Rođen je Alber Kami, francuski književnik. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. godine. Pisao je eseje, romane i drame. Učestvovao je u pokretu otpora. Sa egzistencijalistima je uočavao metafizičku apsurdnost ljudskog života, ali se od njih odvajao jačim naglašavanjem duhovnih vrednosti. U svojim delima Alber Kami bavi se ljudskom egzistencijom; traga za smislom čovekovog postojanja i otkriva apsurd. Otuda i čovekovo trajno nezadovoljstvo u svetu i stalni sukob pojedinca sa svetom - čovek je stranac u njemu. Roman "Stranac" i jeste slika o apsurnosti trajanja, koji će svoje objašnjenje dobiti u eseju "Mit o Sizifu". Dela su mu: "Mit o Sizifu", "Stranac", "Kuga", "Pad", drame "Nesporazum", "Kaligula", "Opsadno stanje" ...
■ 1913. - Umro je Ivan Banjavčić, hrvatski političar i dobrotvor.
■ 1914. - Rođen je Mihailo Lalić, jugoslovenski autor ratne proze.
■ 1917.
- Jednostavnim Lenjinovim rečima, sa potpisom Vojnorevolucinarnog
komiteta, saopštena je svim građanima Rusije pobeda Revolucije:
"Privremena vlada je zbačena. Državna vlast je prešla u ruke organa
Petrogradskog sovjeta radničkih i vojničkih deputata,
Vojnorevolucionarnog komiteta, koji stoje na čelu proleterijata i
garnizona Petrograda. Stvar za koju se borio narod: neodložno
predlaganje demokratskog mira, ukidanje spahijske svojine na zemlju,
radnička kontrola nad proizvodnjom, stvaranje sovjetske vlade - ta
stvar je obezbeđena." Uveče je otvoren istorijski II sveruski kongres
sovjeta radničkih, vojničkih i seljačkih deputata, uz učešće 670
delegata, gde se pristupilo ozakonjenju tekovina Revolucije.
■ 1919. - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći avio-prevoznik u svetu.
■ 1927. - Rođen je Al Martino, američki pevač.
■ 1931. - Rođen je Desmond Tutu, južnoafrički anglikanski nadbiskup.
■ 1934. - Rođena je Ulrike Majnhof, nemačka novinarka i teroristkinja.
■ 1937. - U Beogradu je, na uglu ulica Grobljanske (Ruzveltova) i kralja Aleksandra, postavljen spomenik Vuku Karadžiću. Inicijator je bila Srpska književna zadruga, a spomenik je izradio vajar Đorđe Jovanović. Spomenik je izliven u bronzi i na njemu piše: "Vuku - srpski narod".
■ 1940. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala Rumuniju i preuzela kontrolu nad njenim naftnim poljima.
■ 1943. - Umrla je Radclyffe Hall, engleska spisateljica.
■ 1944. - Frenklin Ruzvelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.
■ 1946. - Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.
■ 1947. - Rođena je France Gall, francuska pevačica.
■ 1949. - U istočnom Berlinu proklamovana Nemačka Demokratska Republika
■ 1951. - Rođen je Enki Bilal, bosanski crtač stripova i ilustrator.
■ 1951. - Usvojen je Ustav Jordana.
■ 1952. - Rođen je Vladimir Putin, ruski političar i državnik.
■ 1952. - Rođen je Ivo Gregurević, hrvatski glumac.
■ 1953. - Umrla je Anica Savić-Rebac književnica, istoričarka filozofije, istraživačica helenske kulture, prevoditeljica, profesorka Univerziteta u Beogradu.
■ 1956. - Umro je Klarens Birdsej, američki pronalazač.
■ 1957. - Rođen je Faruk Hadžibegić, slavni bosanskohercegovački fudbaler i trener.
■ 1959. - Sovjetski vasionski brod 'Luna 3' je prvi fotografisao tamnu stranu Meseca.
■ 1959. - Umro je Mario Lanca, američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla.
■ 1962. - Elinor Ruzvelt, supruga bivšeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, umrla je u Njujorku u 78. godini. Od 1946. godine radila je kao predsednik Odbora OUN za prava čoveka. Proputovala je SAD i svet stavljajući svoju reč i pero u službu humanističkih zadataka.
■ 1966. - Rođen je Jimmy Wales, osnivač i predsednik Wikimedia udruženja.
■ 1970. - Novi predsednik Bolivije postao je lijevo orijentiran general Juan Torres Gonzales.
■ 1972. - Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.
■ 1973. - SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.
■ 1976. - Nakon smrti Mao Zedonga (9. septembra) na mestu predsednika Partije, a time i države, nasledio ga je Hua Guofeng.
■ 1981. - Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je šef države nakon ubistva Anvara el Sadata 6. oktobra.
■ 1985. - Palestinci su oteli putnički brod 'Achille Lauro' kako bi ucjenom oslobodili 50 zatvorenika iz izraelskih zatvora.
■ 1987. - U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.
■ 1990. - Meri Robinson je na predsedničkim izborima održanim nakon 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.
■ 1991. - JNA raketirala Banske dvore, ondašnji ured Predsednika Republike Hrvatske.
■ 1992. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o formiranju međunarodne komisije eksperata za ispitivanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i izrazio zabrinutost zbog informacija o masovnom ubijanju i sprovođenju etničkog čišćenja.
■ 1992. - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem '60-tih godina 20. veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPCC, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.
■ 1995. - Umro je Gerard Henri de Vaucouleurs, francuski astronom.
■ 1996. - Umro je Muhamed Kondžić, bosanskohercegovački književnik.
■ 1996. - Istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije izvadili su iz masovne grobnice u Ovčari kraj Vukovara 200 tela.
■ 1997. - Oko 30.000 muzičara, umetnika, radničkih lidera i političara iz celog sveta stiglo je u Boliviju na komemorativni skup povodom 30-godišnjice smrti Če Gevare.
■ 2000. - Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.
■ 2000. - U Beogradu je konstituisana Skupština SR Jugoslavije; Vojislav Koštunica je položio predsedničku zakletvu. U narednim danima novi predsednik primio je mnogobrojne državnike, a Jugoslavija je, nakon desetogodišnje izolacije, otvorila proces pomirenja sa svetom.
■ 2000. - Slovenački skijaš Davo Karničar (38) postao je prvi čovek koji je uspeo da se na skijama spusti sa najviše planine na svetu, 8.848 metara visokog Mont Everesta.
■ 2001. - SAD i Velika Britanija su počele vazdušne napade na Avganistan zbog odbijanja avganistanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena. Američke vlasti optužile su Ladena za teroristički napad izvršen 11. septembra na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona kada je poginulo nekoliko hiljada ljudi.
■ 2001. - Umro je Rodoljub Rođa Raičević, pevač i kompozitor narodne i zabavne muzike.
■ 2001. - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
■ 2002. - Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.
■ 2003. - Arnold Švarceneger pobedio na izborima za guvernera Kalifornije.
■ 2006. - Ubijena ruska novinarka Ana Politkovskaja.
■ 2007. - U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.
■ 2008. - Iznad Sudana eksplodirao asteroid 2008 TC3, prečnika oko 4,1 metra i mase oko 80 tona.
■ 2010. - Više od 1.000 sela na kineskom ostrvu Hajnan poplavljeno je poslije najobilnijih padavina u poslednjih nekoliko decenija. Više od 210.000 ljudi evakuisano je do večernjih sati.
■ 2010. - Evropski parlament podržao je predlog ukidanja viza do kraja 2010. godine građanima Bosne i Hercegovine i Albanije koji putuju u zemlje Evropske unije.
■ 2010. - U Mjanmaru su održani parlamentarni izbori, prvi put posle 20 godina. U toj zemlji (bivša Burma) od 1962. je na vlasti vojna hunta.
■ 2010. - Umrla je Milka Planinc, hrvatska i jugoslovenska političarka.
■ 2011. - Umro je Ramiz Alia, poslednji komunistički vođa Albanije.
■ 2015. - Umro je Jicak Navon, peti predsednik Izraela, glavni savetnik jednog od osnivača Izraela, Davida Ben-Guriona, prvog premijera Izraela.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1571. - Špansko, mletačko, đenovsko i malteško, te brodovlje Svete Solice i Savojskoga kneževstva u bitci kod Lepanta u jugozapadnoj Grčkoj potuklo je tursku flotu. Na strani mlečana odlučujuću ulogu je imala Crnogorska - Bokeška Mornarica.
■ 1598. - Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV, a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.
■ 1620. - Umro je Stanislav Zolkievski, poljski general.
■ 1659. - Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat dve zemlje započet 1635.
■ 1697. - Rođen je Giovani Antonio Canal - Canaletto, italijanski slikar.
■ 1748. - Rođen je Karl XIII, švedski kralj.
■ 1791. - Umro je Franjo Pejačević, hrvatski istoričar i teolog.
■ 1806. - Ralf Vedživud je u Londonu patentirao indigo.
■ 1813. - Padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.
■ 1849. - Umro je Edgar Alan Po, američki pisac.
■ 1867. - Rođena je je Marija Sklodovska Kiri, direktor Instituta za radijum u Parizu i profesor fizike, rodom Poljakinja. Bila je udata za francuskog naučnika Pjera Kirija, s kojim je otkrila radijum i polonijum i dala osnov modernoj nauci o radioaktivnosti. Zajedno sa mužem dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903, a 1911. godine sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.
■ 1875. - Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.
■ 1879. - Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.
■ 1879. - Dvojni savez protiv Rusije - Nemačka i Austro-Ugarska sklopile su sporazum kojim se obvezuju na uzajamnu pomoć u slučaju ruskog napada. Pozadina toga obrambenog saveza je strahovanje da će se zbog austrijsko-ruskog rivalstva na Balkanu raspasti Austro-Ugarska Monarhija te da će Rusija pomagati Francusku pri mogućem napadu na Nemačku.
■ 1880. - Rođen je Paul Hauser, nacistički oficir.
■ 1885. - Rođen je Nils Bor, danski fizičar.
■ 1897. - Rođen je Ivo Horvat, hrvatski botaničar.
■ 1897. - Rođen je Elijah Muhammad, osnivač i dugogodišnji vođa pokreta 'Nation of Islam'.
■ 1900. - Rođen je Heinrich Himmler, nemački nacistički političar i glavni šef SS-a.
■ 1908. - Nakon oslobađanja od turske vlasti Krit se ujedinio sa Grčkom. Grčka je 1912. anektirala to ostrvo, a Londonskim ugovorom 1913. aneksija je međunarodno priznata.
■ 1913. - Rođen je Alber Kami, francuski književnik. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. godine. Pisao je eseje, romane i drame. Učestvovao je u pokretu otpora. Sa egzistencijalistima je uočavao metafizičku apsurdnost ljudskog života, ali se od njih odvajao jačim naglašavanjem duhovnih vrednosti. U svojim delima Alber Kami bavi se ljudskom egzistencijom; traga za smislom čovekovog postojanja i otkriva apsurd. Otuda i čovekovo trajno nezadovoljstvo u svetu i stalni sukob pojedinca sa svetom - čovek je stranac u njemu. Roman "Stranac" i jeste slika o apsurnosti trajanja, koji će svoje objašnjenje dobiti u eseju "Mit o Sizifu". Dela su mu: "Mit o Sizifu", "Stranac", "Kuga", "Pad", drame "Nesporazum", "Kaligula", "Opsadno stanje" ...
■ 1913. - Umro je Ivan Banjavčić, hrvatski političar i dobrotvor.
■ 1914. - Rođen je Mihailo Lalić, jugoslovenski autor ratne proze.
■ 1919. - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći avio-prevoznik u svetu.
■ 1927. - Rođen je Al Martino, američki pevač.
■ 1931. - Rođen je Desmond Tutu, južnoafrički anglikanski nadbiskup.
■ 1934. - Rođena je Ulrike Majnhof, nemačka novinarka i teroristkinja.
■ 1937. - U Beogradu je, na uglu ulica Grobljanske (Ruzveltova) i kralja Aleksandra, postavljen spomenik Vuku Karadžiću. Inicijator je bila Srpska književna zadruga, a spomenik je izradio vajar Đorđe Jovanović. Spomenik je izliven u bronzi i na njemu piše: "Vuku - srpski narod".
■ 1940. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala Rumuniju i preuzela kontrolu nad njenim naftnim poljima.
■ 1943. - Umrla je Radclyffe Hall, engleska spisateljica.
■ 1944. - Frenklin Ruzvelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.
■ 1946. - Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.
■ 1947. - Rođena je France Gall, francuska pevačica.
■ 1949. - U istočnom Berlinu proklamovana Nemačka Demokratska Republika
■ 1951. - Rođen je Enki Bilal, bosanski crtač stripova i ilustrator.
■ 1951. - Usvojen je Ustav Jordana.
■ 1952. - Rođen je Vladimir Putin, ruski političar i državnik.
■ 1952. - Rođen je Ivo Gregurević, hrvatski glumac.
■ 1953. - Umrla je Anica Savić-Rebac književnica, istoričarka filozofije, istraživačica helenske kulture, prevoditeljica, profesorka Univerziteta u Beogradu.
■ 1956. - Umro je Klarens Birdsej, američki pronalazač.
■ 1957. - Rođen je Faruk Hadžibegić, slavni bosanskohercegovački fudbaler i trener.
■ 1959. - Sovjetski vasionski brod 'Luna 3' je prvi fotografisao tamnu stranu Meseca.
■ 1959. - Umro je Mario Lanca, američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla.
■ 1962. - Elinor Ruzvelt, supruga bivšeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, umrla je u Njujorku u 78. godini. Od 1946. godine radila je kao predsednik Odbora OUN za prava čoveka. Proputovala je SAD i svet stavljajući svoju reč i pero u službu humanističkih zadataka.
■ 1966. - Rođen je Jimmy Wales, osnivač i predsednik Wikimedia udruženja.
■ 1970. - Novi predsednik Bolivije postao je lijevo orijentiran general Juan Torres Gonzales.
■ 1972. - Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.
■ 1973. - SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.
■ 1976. - Nakon smrti Mao Zedonga (9. septembra) na mestu predsednika Partije, a time i države, nasledio ga je Hua Guofeng.
■ 1981. - Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je šef države nakon ubistva Anvara el Sadata 6. oktobra.
■ 1985. - Palestinci su oteli putnički brod 'Achille Lauro' kako bi ucjenom oslobodili 50 zatvorenika iz izraelskih zatvora.
■ 1987. - U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.
■ 1990. - Meri Robinson je na predsedničkim izborima održanim nakon 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.
■ 1991. - JNA raketirala Banske dvore, ondašnji ured Predsednika Republike Hrvatske.
■ 1992. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o formiranju međunarodne komisije eksperata za ispitivanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i izrazio zabrinutost zbog informacija o masovnom ubijanju i sprovođenju etničkog čišćenja.
■ 1992. - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem '60-tih godina 20. veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPCC, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.
■ 1995. - Umro je Gerard Henri de Vaucouleurs, francuski astronom.
■ 1996. - Umro je Muhamed Kondžić, bosanskohercegovački književnik.
■ 1996. - Istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije izvadili su iz masovne grobnice u Ovčari kraj Vukovara 200 tela.
■ 1997. - Oko 30.000 muzičara, umetnika, radničkih lidera i političara iz celog sveta stiglo je u Boliviju na komemorativni skup povodom 30-godišnjice smrti Če Gevare.
■ 2000. - Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.
■ 2000. - U Beogradu je konstituisana Skupština SR Jugoslavije; Vojislav Koštunica je položio predsedničku zakletvu. U narednim danima novi predsednik primio je mnogobrojne državnike, a Jugoslavija je, nakon desetogodišnje izolacije, otvorila proces pomirenja sa svetom.
■ 2000. - Slovenački skijaš Davo Karničar (38) postao je prvi čovek koji je uspeo da se na skijama spusti sa najviše planine na svetu, 8.848 metara visokog Mont Everesta.
■ 2001. - SAD i Velika Britanija su počele vazdušne napade na Avganistan zbog odbijanja avganistanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena. Američke vlasti optužile su Ladena za teroristički napad izvršen 11. septembra na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona kada je poginulo nekoliko hiljada ljudi.
■ 2001. - Umro je Rodoljub Rođa Raičević, pevač i kompozitor narodne i zabavne muzike.
■ 2001. - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
■ 2002. - Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.
■ 2003. - Arnold Švarceneger pobedio na izborima za guvernera Kalifornije.
■ 2006. - Ubijena ruska novinarka Ana Politkovskaja.
■ 2007. - U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.
■ 2008. - Iznad Sudana eksplodirao asteroid 2008 TC3, prečnika oko 4,1 metra i mase oko 80 tona.
■ 2010. - Više od 1.000 sela na kineskom ostrvu Hajnan poplavljeno je poslije najobilnijih padavina u poslednjih nekoliko decenija. Više od 210.000 ljudi evakuisano je do večernjih sati.
■ 2010. - Evropski parlament podržao je predlog ukidanja viza do kraja 2010. godine građanima Bosne i Hercegovine i Albanije koji putuju u zemlje Evropske unije.
■ 2010. - U Mjanmaru su održani parlamentarni izbori, prvi put posle 20 godina. U toj zemlji (bivša Burma) od 1962. je na vlasti vojna hunta.
■ 2010. - Umrla je Milka Planinc, hrvatska i jugoslovenska političarka.
■ 2011. - Umro je Ramiz Alia, poslednji komunistički vođa Albanije.
■ 2015. - Umro je Jicak Navon, peti predsednik Izraela, glavni savetnik jednog od osnivača Izraela, Davida Ben-Guriona, prvog premijera Izraela.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
