Desilo Se u Ovaj Dan - 06. Novembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 06. novembra! Šta se sve nekada dešavalo šestog novembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1014. Umro je car Samuilo, koji je 976. digao ustanak protiv Vizantije i osnovao Makedonsko carstvo. Njegovo carstvo propalo je 1014, nakon teškog poraza od vizantijskog cara Vasilija II u bici kod Belasice. Prema legendi, car Samuilo je umro od srca kada je video svojih 14.000 vojnika koji su bili zarobljeni, a potom po naređenju cara Vasilija II oslepljeni i pušteni.
■ 1536. - Engleski verski reformator i prevodilac 'Biblije' Vilijam Tindejl spaljen na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija Osmog.
■ 1552. - Rođen je Mateo Riči, italijanski jezuita.
■ 1632. - Švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, poginuo je u bici kod Licena, u Tridesetogodišnjem ratu, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.
■ 1661 - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-1714). Pošto nije imao sina, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto posle Utrehtskog mira 1714.
■ 1697. - Eugen Savojski prešao Savu na svom pohodu prema Sarajevu. Prilikom povratka u Osijek s njim je Bosnu napustilo do 40.000 katolika.
■ 1767. - Rođen je haićanski državnik grenadskog porekla Henri Kristof, doveden s Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem XVIII vijeka priključio pobuni protiv Francuza. Posle dvorskog puča 1806, u kojem je učestvovao, i ubistva surovog cara Žan Žaka Desalina, takođe bivšeg roba, postao je 1807. predsednik Haitija, a 1811. se proglasio carem.
■ 1771. - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. uveo hemijski postupak štampanja - autografiju i litografiju, a 1826. i višebojnu litografiju. Napisao je 'Udžbenik litografije'.
■ 1773. - Rođen je francuski kralj Luj Filip, nazvan 'kralj građanin', koji je vladao od 1830. do 1848. U Februarskoj revoluciji 1848. proglašena je republika, kralj je zbačen. Umro je 1850.
■ 1787. - Rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, genijalni samouk koji je napravio odlučan preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na 'Književnom dogovoru' srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i 'Pismenicu', a 1818. 'Rječnik'. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah 'Danicu' i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Posle 33 godine u tuđini, njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u otadžbinu i uz Dositeja Obradovića počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.
■ 1803. - Rođen je Aleksandr Andrejevič fon Bunge - ruski botaničar, orijentalist, sinolog, istraživač i lekar.
■ 1808. - Rođen je Friedrich VII, danski kralj 1848-1863.
■ 1814. - Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument po njemu nazvan saksofon.
■ 1820. - Rođena je Jeny Lind, švedska operska pevačica.
■ 1825. - Rođen je francuski arhitekta Žan Luj Šarl Garnije, čije je glavno delo, Opera u Parizu, jedan od najznačajnijih spomenika pariske arhitekture u drugoj polovini XIX veka. Projektovao je i Kasino u Monte Karlu i Opservatoriju u Nici.
■ 1842. - Rođen je Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije.
■ 1844. - Španija je potvrdila nezavisnost Dominikanskoj Republici.
■ 1846. - Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem željezničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbijeđen prenos električne energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. 'Vestinghaus ilektrik korporejšn'.
■ 1860. - Abraham Linkoln izabran je za 16. predsednika SAD. On je ujedno i prvi kandidat Republikanske partije koji je postao predsednik.
■ 1861. - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu su je doneli američki vojnici, a izaslanik Crvenog krsta, Amerikanac Vilijem Viland 1923. je tu igru prikazao na kursu za učitelje u Beogradu.
■ 1876. - Rođen je Vat Sem, pripovedač i kulturni istoričar plemena Natčez.
■ 1876. - Rođen je srpski slikar Milan Milovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu, koji je radio pejzaže i portrete visokog impresionističkog dometa. Nekim delima se približio poentilizmu, težeći da postigne maksimalni efekat svetlosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu, Minhenu i Parizu.
■ 1878. - Umro je srpski trgovac i dobrotvor Ilija Milosavljević - Kolarac, jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi, koji je sav imetak zaveštao za prosvećivanje naroda. Njegova zadužbina je školovala mnoge đake, izdala veliki broj knjiga i časopisa i podigla Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Zbog sukoba s knezom Milošem Obrenovićem prešao je u Pančevo, gde je nastavio da trguje, a po povratku u Srbiju bio je jedno vrijeme savetnik kneza Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja.
■ 1878. - Hrvatski sabor zamolio cara Franju Josipa I. da na temelju hrvatskog državnog prava Bosnu i Hercegovinu prisajedini Hrvatskoj što je car odbio.
■ 1880. - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.
■ 1887. - Rođen je francuski arhitekta i teoretičar, švajcarskog porekla, Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata XX veka. Novim materijalima (armirani beton, staklo, gvožđe) i građevinskim metodama je radikalno prekinuo tradicionalni način gradnje, a njegova teorija funkcionalizma, zasnovana na racionalizmu i urbanizmu, oživotvorena je nizom objekata poput stambenih blokova u Marseju i Nantu, zgrade parlamenta u Čandigaru, švajcarskog paviljona u Parizu, ministarstva prosvete u Rio de Žaneiru. Dela su mu: 'Ka jednoj arhitekturi', 'Preciziranja', 'Modulor'...
■ 1891. - Umro je irski politički vođa i nacionalni borac za autonomiju Čarls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postavši 1875. član britanskog parlamenta, otpočeo je opstrukciju u zakonodavnom tijelu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881, ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.
■ 1892. - Umro je engleski pisac Alfred Tenison, majstor forme, koji je pisao neobično melodične stihove. Njegovo obimno i raznovrsno delo izražava duh i raspoloženje vremena: filozofske i verske sumnje izazvane učenjem evolucionista, ljubav prema slobodi i verovanje u demokratiju. Dela su mu: poeme 'Kraljevske slike', 'Princeza', elegija 'In memoriam', sonet 'Crnoj Gori', veliki broj lirskih pesama.
■ 1893. - U Petrogradu je umro ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski koga mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatija dela su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere 'Evgenije Onjegin' i 'Pikova dama', balet 'Labudovo jezero' i uvertira 'Romeo i Julija'.
■ 1894. - Rođen je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnošću stila i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa staroslovenskim motivima. Dela su mu: pesme 'Lirskikrugovi', pripovetke 'Iz tamnog vilajeta', libreto 'Međuluško blago', drame 'Kod večne slavine', 'Nedozvani', 'Gazda-Mladenova kći'.
■ 1903. - Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton, jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. S Džonom Daglasom Kokroftom, s kojim je podijelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.
■ 1908. Austro-Ugarska anektirala Bosnu i Hercegovinu, što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i Kraljevina Srbija.
■ 1911. - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.
■ 1912. - Odigrao se boj kod Alinaca, sela južno od Prilepa, između divizija I srpske armije i delova V turskog korpusa. Zbog slabog izviđanja, srpske trupe su neoprezno naišle na turske položaje i jaku artiljerijsku vatru, ali su jurišem uz znatne gubitke prislile turske snage na povlačenje. Ova bitka naziva se još i boj na Bakarnom gumnu.
■ 1914. - Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal, koji je 1947. predvodio šestočlanu ekspediciju 'Kon-Tiki', preplovivši splavom oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija. Time je dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinezijskih ostrva. Brodom napravljenim od papirusa 13 godina kasnije je preplovio Atlantski okean od Maroka do Barbadosa, pokazavši mogućnost uticaja starih Egipćana na predkolumbijske civilizacije u Americi.
■ 1915. - Mučkim napadom s leđa na Srbiju - suočenu sa ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa - Bugarska se uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.
■ 1917. - U noći između 6. i 7. novembra odigrala se Oktobarska revolucija u Rusiji. Znak za početak revolucije dala je krstarica 'Aurora', čiji su mornari napali Zimski dvorac - sedište vlade. Sutradan su boljševici zauzeli vlast u Sankt Petersburgu, a uskoro je njihovu vlast priznala i cela Rusija.
■ 1917. - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipra. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.
■ 1918. - Rođen je Abraham Robinson, američki matematičar.
■ 1927. - U filmu 'Pevač džeza' s glumcem Alom Džonsonom, premijerno prikazanom u Njujorku, prvi put se čuo glas glumca, što je označilo početak ere zvučnog filma.
■ 1927. - Rođen je Ante Babaja, hrvatski redatelj i scenarist.
■ 1930. Rođen je sirijski državnik i general Hafez al-Asad, koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu. Naslijedio ga je sin Bašar al-Asad.
■ 1931. - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, posle kojeg su studenti u protestnu povorci krenuli Knez Mihailovom ulicom. Policija je ranila šest studenata i uhapsila 13.
■ 1937. - Rođen je Ivo Daneu, slovenski košarkaš i trener.
■ 1937. - Društvo naroda osudilo agresiju Japana na Kinu, ali to nije imalo nikakve praktične posledice za agresora.
■ 1940. - Vlada Cvetković-Maček donijela je odluku o stvaranju vojnih koncentracijskih logora.
■ 1941. - Poginuo David Pajić Daka, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1942. - Rukovodilac ustanka protiv Nemaca u Vojvodini, Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu, poginuo je u Drugom svetskom ratu u neravnopravnoj borbi u obruču okupatorske nemačke policije u selu Pavliš kod Vršca.
■ 1943. - Nemačke okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu stvorile specijalnu jedinicu radi uništavanja tragova zločina u Srbiji, koja je primoravala zatvorenike da spaljuju leševe na stratištu Jajinci kod Beograda. Procenjeno je da je do aprila 1944. na tom mestu spaljeno oko 80.000 žrtava.
■ 1943. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev posle dvogodišnje nemačke okupacije.
■ 1950. - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.
■ 1958. - Američka nuklearna podmornica 'Sivulf' izronila na površinu kod obale Nove Engleske posle dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.
■ 1973. - Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni izbio je 'Jom Kipur' rat, četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.
■ 1975. - Prvi nastup grupe Sex Pistols.
■ 1975 - Na inicijativu kralja Hasana počeo je 'Zeleni marš' u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Španija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.
■ 1976. - Vojna hunta u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa, a vojska na univerzitetu u Bangkoku masakrirala velik broj studenata-levičara.
■ 1981. Na vojnoj paradi u Kairu ekstremni pripadnici vojske ubili Anwara al-Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. godine. Bilans atentata bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.
■ 1985. - Marita Koch, DDR, postavila nedostižni svetski rekord na 400 m za žene: 47,60 sekundi, na Svetskom kupu u Canberri, Australija.
■ 1987. - Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija, pobedom Jana Timana.
■ 1988. - Pod pritiskom demonstracija rukovodstvo Vojvodine podnelo ostavke. Tokom protesta demonstranti na funkcionere koji su pokušali da im se obrate bacali jogurt, zbog čega je taj događaj kasnije nazvan „jogurt-revolucija'.
■ 1989. - Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis, koja je snimila više od 80 filmova i ostvarila niz velikih dramskih uloga, uglavnom tumačeći nesrećne i zle žene. Filmovi: 'Opasna' (nagrada 'Oskar'), 'Džezabel' (nagrada 'Oskar'), 'Male lisice', 'Elizabeta i Eseks', 'Huarez', 'Šta se dogodilo sa Bebi Džejn', 'Sve o Evi', 'Svadbeni ručak'.
■ 1989. - Tajfun 'Anđela' usmrtio najmanje 108 ljudi na filipinskom ostrvu Luzon.
■ 1990. - Umrla je prva žena ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović-Đorđević, koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.
■ 1991. - Indonežanski vojni avion udario u Džakarti u zgradu Vlade. Poginule 102 osobe, povređeno ih više od 5.000.
■ 1991. - Na sastanku Poljske, Mađarske i Češkoslovačke zatražena intervencija međunarodnih snaga u Hrvatskoj.
■ 1994. - Prošavši kroz demilitarizovanu zonu pod kontrolom mirovnih snaga UN u blizini Sarajeva, snage sarajevske muslimanske vlade ubile su četiri medicinske sestre i 16 srpskih vojnika.
■ 1996. - U ciklonu koji je pogodio jugoistočnu indijsku državu Andra Pradeš poginulo više od 2.000 ljudi.
■ 1997. - Umro je Evgenij Ananjevič Haldej, sovjetski fotograf.
■ 1998. - Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazdušnim udarima NATO počelo povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.
■ 1998. - Prvi razgovori Indije i Pakistana od 1992. o spornom pograničnom glečeru Sijačen okončani su pakistanskim odbijanjem indijskog predloga o prekidu vatre.
■ 1999. - Australijanci na referendumu nisu prihvatili da njihova zemlja postane republika u kojoj bi parlament birao presednika, niti da se Ustavom prizna da su Aboridžini njeno prvobitno stanovništvo.
■ 2000. - Čelnici Demokratske opozicije Srbije (DOS) odlučili da osnuju Krizni štab za Jugoslaviju kako bi preuzeli vlast u upravljanju Srbijom. Ustavni sud SRJ priznao pobedu DOS-a i Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u Srbiji. Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević čestitao novoizabranom jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici pobedu.
■ 2000. - Savezni ustavni sud potvrdio pobedu Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima 24. septembra.
■ 2001. - Amerika u Avganistanu prvi put upotrijebila najveću i najtežu konvencionalnu bombu, takozvanu 'kosačicu krasuljka', čija je težina veća od 50 tona.
■ 2001. - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za gradonačelnika Njujorka.
■ 2002. Premijer Belgije Guy Verhofstadt uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.
■ 2003. - BiH i SCG potpisale u Beogradu Sporazum o povratku izbeglih lica.
■ 2004. - Pred Haškim tribunalom počelo suđenje bivšem komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici Naseru Oriću, optuženom za zločine nad Srbima na području opština Srebrenica, Bratunac i Skelani u periodu od juna 1992. do marta 1993. godine.
■ 2005. - Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104. godine preuzeo rukovođenje tamošnjom katoličkom crkvom.
■ 2006. - Sud u Italiji osudio Egipćanina Rabeija Osmana Sajeda Ahmeda na deset godina zatvora zbog umešanosti u bombaške napade u Madridu 2004. godine, što je prva presuda za ovaj teroristički čin.
■ 2007. - Umro je Raša Livada, književnik, glavni i odgovorni urednik časopisa 'Pismo' istoimenog književnog društva, jedan od osnivača Srpskog književnog društva.
■ 2007. Umro je Laza Ristovski, muzičar i kompozitor. Svirao je u grupama 'Smak' i 'Belo dugme' i predstavnik je generacije koja je obeležila rok-scenu bivše Jugoslavije.
■ 2015. - Lideri četiri makedonske i albanske partije iz vlasti i opozicije, uz posredovanje belgijskog predstavnika Pitera Vanhauta, dogovorili ;su se o formiranju Prelazne vlade Makedonije, što je bio jedan od uslova za vanredne parlamentarne izbora aprila 2016. godine.
■ 2017. - 'Rajski papiri' - Paradise Papers, naziv je za 13,4 miliona dokumenata koji dokazuju umešanost političara, preduzetnika i drugih u manipulacije i pranje novca ili utaje poreza preko ofšor kompanija sa sedištima u tzv. 'poreskim rajevima'. Objavljeni su u nemačkom listu 'Zidojče Cajtung' (Süddeutsche Zeitung) posle višemesečnog istraživanja Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara koji je okupio 380 novinara iz 30 država i 95 medijskih kuća sa šest kontinenta.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1552. - Rođen je Mateo Riči, italijanski jezuita.
■ 1632. - Švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, poginuo je u bici kod Licena, u Tridesetogodišnjem ratu, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.
■ 1661 - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-1714). Pošto nije imao sina, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto posle Utrehtskog mira 1714.
■ 1697. - Eugen Savojski prešao Savu na svom pohodu prema Sarajevu. Prilikom povratka u Osijek s njim je Bosnu napustilo do 40.000 katolika.
■ 1767. - Rođen je haićanski državnik grenadskog porekla Henri Kristof, doveden s Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem XVIII vijeka priključio pobuni protiv Francuza. Posle dvorskog puča 1806, u kojem je učestvovao, i ubistva surovog cara Žan Žaka Desalina, takođe bivšeg roba, postao je 1807. predsednik Haitija, a 1811. se proglasio carem.
■ 1771. - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. uveo hemijski postupak štampanja - autografiju i litografiju, a 1826. i višebojnu litografiju. Napisao je 'Udžbenik litografije'.
■ 1773. - Rođen je francuski kralj Luj Filip, nazvan 'kralj građanin', koji je vladao od 1830. do 1848. U Februarskoj revoluciji 1848. proglašena je republika, kralj je zbačen. Umro je 1850.
■ 1787. - Rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, genijalni samouk koji je napravio odlučan preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na 'Književnom dogovoru' srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i 'Pismenicu', a 1818. 'Rječnik'. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah 'Danicu' i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Posle 33 godine u tuđini, njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u otadžbinu i uz Dositeja Obradovića počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.
■ 1803. - Rođen je Aleksandr Andrejevič fon Bunge - ruski botaničar, orijentalist, sinolog, istraživač i lekar.
■ 1808. - Rođen je Friedrich VII, danski kralj 1848-1863.
■ 1814. - Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument po njemu nazvan saksofon.
■ 1820. - Rođena je Jeny Lind, švedska operska pevačica.
■ 1825. - Rođen je francuski arhitekta Žan Luj Šarl Garnije, čije je glavno delo, Opera u Parizu, jedan od najznačajnijih spomenika pariske arhitekture u drugoj polovini XIX veka. Projektovao je i Kasino u Monte Karlu i Opservatoriju u Nici.
■ 1842. - Rođen je Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije.
■ 1844. - Španija je potvrdila nezavisnost Dominikanskoj Republici.
■ 1846. - Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem željezničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbijeđen prenos električne energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. 'Vestinghaus ilektrik korporejšn'.
■ 1860. - Abraham Linkoln izabran je za 16. predsednika SAD. On je ujedno i prvi kandidat Republikanske partije koji je postao predsednik.
■ 1861. - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu su je doneli američki vojnici, a izaslanik Crvenog krsta, Amerikanac Vilijem Viland 1923. je tu igru prikazao na kursu za učitelje u Beogradu.
■ 1876. - Rođen je Vat Sem, pripovedač i kulturni istoričar plemena Natčez.
■ 1876. - Rođen je srpski slikar Milan Milovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu, koji je radio pejzaže i portrete visokog impresionističkog dometa. Nekim delima se približio poentilizmu, težeći da postigne maksimalni efekat svetlosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu, Minhenu i Parizu.
■ 1878. - Umro je srpski trgovac i dobrotvor Ilija Milosavljević - Kolarac, jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi, koji je sav imetak zaveštao za prosvećivanje naroda. Njegova zadužbina je školovala mnoge đake, izdala veliki broj knjiga i časopisa i podigla Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Zbog sukoba s knezom Milošem Obrenovićem prešao je u Pančevo, gde je nastavio da trguje, a po povratku u Srbiju bio je jedno vrijeme savetnik kneza Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja.
■ 1880. - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.
■ 1887. - Rođen je francuski arhitekta i teoretičar, švajcarskog porekla, Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata XX veka. Novim materijalima (armirani beton, staklo, gvožđe) i građevinskim metodama je radikalno prekinuo tradicionalni način gradnje, a njegova teorija funkcionalizma, zasnovana na racionalizmu i urbanizmu, oživotvorena je nizom objekata poput stambenih blokova u Marseju i Nantu, zgrade parlamenta u Čandigaru, švajcarskog paviljona u Parizu, ministarstva prosvete u Rio de Žaneiru. Dela su mu: 'Ka jednoj arhitekturi', 'Preciziranja', 'Modulor'...
■ 1891. - Umro je irski politički vođa i nacionalni borac za autonomiju Čarls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postavši 1875. član britanskog parlamenta, otpočeo je opstrukciju u zakonodavnom tijelu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881, ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.
■ 1892. - Umro je engleski pisac Alfred Tenison, majstor forme, koji je pisao neobično melodične stihove. Njegovo obimno i raznovrsno delo izražava duh i raspoloženje vremena: filozofske i verske sumnje izazvane učenjem evolucionista, ljubav prema slobodi i verovanje u demokratiju. Dela su mu: poeme 'Kraljevske slike', 'Princeza', elegija 'In memoriam', sonet 'Crnoj Gori', veliki broj lirskih pesama.
■ 1893. - U Petrogradu je umro ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski koga mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatija dela su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere 'Evgenije Onjegin' i 'Pikova dama', balet 'Labudovo jezero' i uvertira 'Romeo i Julija'.
■ 1894. - Rođen je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnošću stila i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa staroslovenskim motivima. Dela su mu: pesme 'Lirskikrugovi', pripovetke 'Iz tamnog vilajeta', libreto 'Međuluško blago', drame 'Kod večne slavine', 'Nedozvani', 'Gazda-Mladenova kći'.
■ 1903. - Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton, jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. S Džonom Daglasom Kokroftom, s kojim je podijelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.
■ 1908. Austro-Ugarska anektirala Bosnu i Hercegovinu, što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i Kraljevina Srbija.
■ 1911. - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.
■ 1912. - Odigrao se boj kod Alinaca, sela južno od Prilepa, između divizija I srpske armije i delova V turskog korpusa. Zbog slabog izviđanja, srpske trupe su neoprezno naišle na turske položaje i jaku artiljerijsku vatru, ali su jurišem uz znatne gubitke prislile turske snage na povlačenje. Ova bitka naziva se još i boj na Bakarnom gumnu.
■ 1914. - Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal, koji je 1947. predvodio šestočlanu ekspediciju 'Kon-Tiki', preplovivši splavom oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija. Time je dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinezijskih ostrva. Brodom napravljenim od papirusa 13 godina kasnije je preplovio Atlantski okean od Maroka do Barbadosa, pokazavši mogućnost uticaja starih Egipćana na predkolumbijske civilizacije u Americi.
■ 1915. - Mučkim napadom s leđa na Srbiju - suočenu sa ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa - Bugarska se uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.
■ 1917. - U noći između 6. i 7. novembra odigrala se Oktobarska revolucija u Rusiji. Znak za početak revolucije dala je krstarica 'Aurora', čiji su mornari napali Zimski dvorac - sedište vlade. Sutradan su boljševici zauzeli vlast u Sankt Petersburgu, a uskoro je njihovu vlast priznala i cela Rusija.
■ 1917. - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipra. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.
■ 1918. - Rođen je Abraham Robinson, američki matematičar.
■ 1927. - U filmu 'Pevač džeza' s glumcem Alom Džonsonom, premijerno prikazanom u Njujorku, prvi put se čuo glas glumca, što je označilo početak ere zvučnog filma.
■ 1927. - Rođen je Ante Babaja, hrvatski redatelj i scenarist.
■ 1930. Rođen je sirijski državnik i general Hafez al-Asad, koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu. Naslijedio ga je sin Bašar al-Asad.
■ 1931. - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, posle kojeg su studenti u protestnu povorci krenuli Knez Mihailovom ulicom. Policija je ranila šest studenata i uhapsila 13.
■ 1937. - Rođen je Ivo Daneu, slovenski košarkaš i trener.
■ 1937. - Društvo naroda osudilo agresiju Japana na Kinu, ali to nije imalo nikakve praktične posledice za agresora.
■ 1940. - Vlada Cvetković-Maček donijela je odluku o stvaranju vojnih koncentracijskih logora.
■ 1941. - Poginuo David Pajić Daka, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1942. - Rukovodilac ustanka protiv Nemaca u Vojvodini, Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu, poginuo je u Drugom svetskom ratu u neravnopravnoj borbi u obruču okupatorske nemačke policije u selu Pavliš kod Vršca.
■ 1943. - Nemačke okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu stvorile specijalnu jedinicu radi uništavanja tragova zločina u Srbiji, koja je primoravala zatvorenike da spaljuju leševe na stratištu Jajinci kod Beograda. Procenjeno je da je do aprila 1944. na tom mestu spaljeno oko 80.000 žrtava.
■ 1943. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev posle dvogodišnje nemačke okupacije.
■ 1950. - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.
■ 1958. - Američka nuklearna podmornica 'Sivulf' izronila na površinu kod obale Nove Engleske posle dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.
■ 1962. - Ujedinjene nacije usvojile su rezoluciju kojom su osudile politiku aparthejda u Južnoj Africi i pozvale sve članice da prekinu ekonomske i vojne odnose sa ovom zemljom.
■ 1964. - U saobraćajnoj nesreći poginuo je srpski premijer Slobodan Penezić Krcun, čija se kontroverzna ličnost upadljivo razlikovala od stereotipnih rukovodilaca u partijskoj nomenklaturi. U Drugom svetskom ratu, posle kojeg je proglašen za narodnog heroja, bio je jedan od organizatora ustanka u Srbiji i politički komesar Druge proleterske brigade. Posle oslobođenja zemlje, bio je načelnik OZNE (Odeljenje za zaštitu naroda) Srbije, ministar unutrašnjih poslova u vladi Srbije, član savezne vlade. Bio je dosta popularan u narodu, iako je godinama rukovodio policijom, i to u 'najtvrđe' vreme progona informbiroovaca i nasilnog otkupa viška proizvoda od seljaka.
■ 1968. - U Parizu počeli mirovni pregovori SAD i Vijetnama, ali je vojna intervencija Amerikanaca u Indokini trajala sve do aprila 1975, kad je okončana porazom SAD.
■ 1970. - Italija priznala Kinu i uspostavila s njom diplomatske odnose.
■ 1972. - Više od 200 ljudi poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.■ 1973. - Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni izbio je 'Jom Kipur' rat, četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.
■ 1975. - Prvi nastup grupe Sex Pistols.
■ 1975 - Na inicijativu kralja Hasana počeo je 'Zeleni marš' u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Španija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.
■ 1976. - Vojna hunta u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa, a vojska na univerzitetu u Bangkoku masakrirala velik broj studenata-levičara.
■ 1981. Na vojnoj paradi u Kairu ekstremni pripadnici vojske ubili Anwara al-Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. godine. Bilans atentata bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.
■ 1985. - Marita Koch, DDR, postavila nedostižni svetski rekord na 400 m za žene: 47,60 sekundi, na Svetskom kupu u Canberri, Australija.
■ 1987. - Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija, pobedom Jana Timana.
■ 1988. - Pod pritiskom demonstracija rukovodstvo Vojvodine podnelo ostavke. Tokom protesta demonstranti na funkcionere koji su pokušali da im se obrate bacali jogurt, zbog čega je taj događaj kasnije nazvan „jogurt-revolucija'.
■ 1989. - Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis, koja je snimila više od 80 filmova i ostvarila niz velikih dramskih uloga, uglavnom tumačeći nesrećne i zle žene. Filmovi: 'Opasna' (nagrada 'Oskar'), 'Džezabel' (nagrada 'Oskar'), 'Male lisice', 'Elizabeta i Eseks', 'Huarez', 'Šta se dogodilo sa Bebi Džejn', 'Sve o Evi', 'Svadbeni ručak'.
■ 1989. - Tajfun 'Anđela' usmrtio najmanje 108 ljudi na filipinskom ostrvu Luzon.
■ 1990. - Umrla je prva žena ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović-Đorđević, koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.
■ 1991. - Indonežanski vojni avion udario u Džakarti u zgradu Vlade. Poginule 102 osobe, povređeno ih više od 5.000.
■ 1991. - Na sastanku Poljske, Mađarske i Češkoslovačke zatražena intervencija međunarodnih snaga u Hrvatskoj.
■ 1994. - Prošavši kroz demilitarizovanu zonu pod kontrolom mirovnih snaga UN u blizini Sarajeva, snage sarajevske muslimanske vlade ubile su četiri medicinske sestre i 16 srpskih vojnika.
■ 1996. - U ciklonu koji je pogodio jugoistočnu indijsku državu Andra Pradeš poginulo više od 2.000 ljudi.
■ 1997. - Umro je Evgenij Ananjevič Haldej, sovjetski fotograf.
■ 1998. - Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazdušnim udarima NATO počelo povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.
■ 1998. - Prvi razgovori Indije i Pakistana od 1992. o spornom pograničnom glečeru Sijačen okončani su pakistanskim odbijanjem indijskog predloga o prekidu vatre.
■ 1999. - Australijanci na referendumu nisu prihvatili da njihova zemlja postane republika u kojoj bi parlament birao presednika, niti da se Ustavom prizna da su Aboridžini njeno prvobitno stanovništvo.
■ 2000. - Čelnici Demokratske opozicije Srbije (DOS) odlučili da osnuju Krizni štab za Jugoslaviju kako bi preuzeli vlast u upravljanju Srbijom. Ustavni sud SRJ priznao pobedu DOS-a i Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u Srbiji. Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević čestitao novoizabranom jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici pobedu.
■ 2000. - Savezni ustavni sud potvrdio pobedu Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima 24. septembra.
■ 2001. - Amerika u Avganistanu prvi put upotrijebila najveću i najtežu konvencionalnu bombu, takozvanu 'kosačicu krasuljka', čija je težina veća od 50 tona.
■ 2001. - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za gradonačelnika Njujorka.
■ 2002. Premijer Belgije Guy Verhofstadt uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.
■ 2003. - BiH i SCG potpisale u Beogradu Sporazum o povratku izbeglih lica.
■ 2004. - Pred Haškim tribunalom počelo suđenje bivšem komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici Naseru Oriću, optuženom za zločine nad Srbima na području opština Srebrenica, Bratunac i Skelani u periodu od juna 1992. do marta 1993. godine.
■ 2005. - Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104. godine preuzeo rukovođenje tamošnjom katoličkom crkvom.
■ 2006. - Sud u Italiji osudio Egipćanina Rabeija Osmana Sajeda Ahmeda na deset godina zatvora zbog umešanosti u bombaške napade u Madridu 2004. godine, što je prva presuda za ovaj teroristički čin.
■ 2007. - Umro je Raša Livada, književnik, glavni i odgovorni urednik časopisa 'Pismo' istoimenog književnog društva, jedan od osnivača Srpskog književnog društva.
■ 2007. Umro je Laza Ristovski, muzičar i kompozitor. Svirao je u grupama 'Smak' i 'Belo dugme' i predstavnik je generacije koja je obeležila rok-scenu bivše Jugoslavije.
■ 2015. - Lideri četiri makedonske i albanske partije iz vlasti i opozicije, uz posredovanje belgijskog predstavnika Pitera Vanhauta, dogovorili ;su se o formiranju Prelazne vlade Makedonije, što je bio jedan od uslova za vanredne parlamentarne izbora aprila 2016. godine.
■ 2017. - 'Rajski papiri' - Paradise Papers, naziv je za 13,4 miliona dokumenata koji dokazuju umešanost političara, preduzetnika i drugih u manipulacije i pranje novca ili utaje poreza preko ofšor kompanija sa sedištima u tzv. 'poreskim rajevima'. Objavljeni su u nemačkom listu 'Zidojče Cajtung' (Süddeutsche Zeitung) posle višemesečnog istraživanja Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara koji je okupio 380 novinara iz 30 država i 95 medijskih kuća sa šest kontinenta.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
