Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 26. Decembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 26. decembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset šestog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
* Klik Gore na Vesti - Prikaz; * Ponovni Klik -
Brisanje
Osmeh na lice:
Da pivo nema etiketu, mnogi ovde na Balkanu nikad ništa ne bi pročitali.■ 1135. -
Odigralo se krunisanje Stepana Blojiškog, kralja Engleske.
■
1351. - U toku rata između Habsburgovaca i Švajcaraca pobeđuju građani
Ciriha u bici kod Daetwila protiv vojske Habsburgovaca i njihovih
saveznika.
■ 1481. - U Bitci kod Westbroeka Holandija pobeđuje vojsku Utrehta.
■ 1716. - Rođen je Tomas Grej, engleski pesnik klasicističke škole, iako ga ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatija prema običnom čoveku, kojima je prožeta njegova poezija, čine pretečom romantizma. Pesme mu se odlikuju savršenošću forme, te stoga, iako je napisao vrlo malo, zauzima visoko mesto u istoriji engleske poezije, a njegova 'Elegija napisana na seoskom groblju' smatra se jednom od najlepših poema na engleskom jeziku. Njegovu romantičnu pesmu 'Bard' prepevao je Zmaj. Umro je 1771. godine.
■ 1734. - Rođen je engleski slikar Džordž Romni, jedan od najvećih evropskih portretista XVIII veka. Slikao je i istorijske kompozicije.
■ 1776. - U Američkom ratu za nezavisnost, u bici kod Trentona, kontinentalna armija napada i uspešno pobeđuje garnizon hesenskih plaćenika.
■ 1790. - Luj XVI daje svoju javnu saglasnost Građanskoj ustavnoj klergiji tokom Francuske revolucije.
■ 1792. - Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž, 'otac' dabašnjih kompjutera. Kad je htio da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspio da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva, zamerajući mu da se prepustilo samozadovoljstvu, i britanske matametičke nauke, smatrajući da čami u senci ostvarenja Isaka Njutna.
■ 1793. - U drugoj bitci kod Wissembourga Francuska pobeđuje Austriju.
■ 1793. - Venčavaju se Ludwig Pruski i Friederike von Mecklenburg-Strelitz.
■ 1799. - Četiri hiljade osoba prisustvuje sahrani Džordža Vašingtona, gde ga Henry Lee III proglašava 'prvog u ratu, prvog u miru i prvog u srcima sugrađana.'
■ 1805. - Francuska i Austrija potpisale, u Požunu, (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.
■ 1806. - Bitke kod Pułtuska i Golymina: Ruske snage drže francuske snage pod Napoleonom.
■ 1811. - Požar u Richmondskom pozorištu u Richmondu, Virginiji ubija tadašnjeg guvernera Džordža Williama Smitha i predsednika Prve nacionalne banke Virginije (First National Bank of Virginia) Abrahama B. Venablea.
■ 1825. - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.
■ 1846. - Zatrpani u snegu u Siera Nevadi i to bez hrane, članovi grupe Doner pribegavaju kanibalizmu.
■ 1854. - U Bufalu je prvi put izložena pulpa za izradu papira.
■ 1860. - Održava se prva fudbalska utakmica između klubova, i to Hallam F.C. protiv kluba Sheffield F.C. na stadionu Sandygate Road u Sheffieldu, Ujedinjenom Kraljevstvu.
■ 1861. - Američki građanski rat - Trent afera - Vlada SAD-a oslobađa diplomatske predstavnike Konfederacije – Džejmsa M. Masona i Džona Slidella, time mogavši pokrenuti rat između SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva.
■ 1862. - U Američkom građanskom ratu počinje bitka kod Chickasaw Bayoua.
■ 1862. - Četiri časne sestre postaju prve ženske medicinske sestre na bolničkom brodu američke mornarice, USS Red Rover.
■ 1862. - Najveće masovno vešanje u istoriji SAD-a se događa u Mankatou, Minesoti. Ubijeno je 38 domorodaca.
■ 1865. - Patentiran filter za kavu.
■ 1870. - Završena je izgradnja željezničkog tunela Frejus dužine 12,8 km koji prolazi kroz Alpe.
■ 1874. - Feliks de Blohauzen postao premijer Luksemburga.
■ 1878. - U Filadelfiji je prvi put jedna američka prodavnica osvetljena električnim sijalicama.
■ 1883.
- Rođen je Moris Utrilo, samouki slikar pariskih veduta i motiva iz
francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca
i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.
■ 1890. - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova 'Ilijada' i 'Odiseja'. Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.
■ 1891. - Rođen je američki pisac Henri Miler, koji je strasno osporavao društvene konvencije i veličao seks i umetnost. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske poetske ljepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela su mu: 'Crno proljeće', 'Jarčeva obratnica', 'Mirni dani u Klišiju', trilogija 'Ružičasto raspeće' - 'Pleksus', 'Neksus', 'Seksus', 'Kolos iz Marusija' ...
■ 1893. - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj 'Crvenoj knjižici'. Godine 1966. pokrenuo je 'Veliku proletersku kulturnu revoluciju' tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, među kojima i njegovi najbliži saradnici.
■ 1898. - Pjer i Marija Kiri otkrili prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.
■ 1900. - Reljefna ekipa dolazi do svetionika na Flanan ostrvima u Škotskoj, UK-u te pronalazi da je prethodna ekipa nestala bez traga.
■ 1906. - Ustanovljena hrvatska književna nagrada nagrada 'Dimitrije Demetar'.
■ 1908. - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
■ 1922. - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio prvi deo svog 'Pisma kongresu', kasnije poznatog kao 'Lenjinov testament', u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu 'testamenta', koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.
■ 1924. - Legendarna američka glumica Džudi Garland debitovala je u svetu šou biznisa.
■ 1924. - Državnim udarom uz pomoć jugoslovenskih graničnih jedinica vlast u Albaniji preuzeo Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio emigrant u Jugoslaviji, primao je pomoć jugoslovenske vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt, kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu Prvi proglasio se 1928, a kad je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju, pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.
■ 1925. - Turska službeno počinje s korištenjem Gregorijanskog kalendara.
■ 1941. - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu 'otvorenim gradom'. Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.
■ 1941. - Predsednik SAD-a Franklin D. Roosevelt potpisuje zakon kojim četvrti četvrtak novembra označava Dan zahvalnosti u SAD-u.
■ 1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila 'Šarnhorst', poslednji veliki nemački bojni brod.
■ 1944. - 'Staklena menažerija', komad Tenesi Vilijamsa, premijerno je izveden u Čikagu.
■ 1944. - U Drugom svetskom ratu Treća armija Džordža S. Pattona razbija okruženje američkih snaga u Bastogneu, Belgiji.
■ 1963. - Počinje Beatlemania na međunarodnom nivou objavljivanjem pesama Bitlsa 'I Want to Hold Your Hand' i 'I Saw Her Standing There' u SAD-u.
■ 1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
■ 1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.
■ 1972. - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-1953. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u 'lov na veštice' - makartizam. Uveo je SAD u Korejski rat.
■ 1973. - Premijerno prikazan horor film Isterivač đavola.
■ 1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, 'Tupoljev-144' je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
■ 1976. - Osniva se Komunistička stranka Nepala.
■ 1979. - Sovjetske trupe zauzele predsedničku palaču u Kabulu.
■ 1982. - Titulu osobe godine Time časopisa po prvi put dobija lični računar (PC).
■ 1983. - Umro je španski slikar, vajar i keramičar Huan Miro, koji je, kad se pobunio protiv klasičnog oblikovanja sveta i života, izgovorio čuvenu rečenicu: 'Treba ubiti slikarstvo'. Studirao je u Barseloni, a od 1919. živio je u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, a od 1924. izgradio je sopstveni stil - jedan od vrhunskih dometa nadrealizma. Njegovo slikarstvo zasniva se na krajnje spontanom registrovanju formi i znakova koji prikazuju podsvesne predstave nekih primarnih i elementarnih životnih stanja.
■ 1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.
■ 1990. - Skupština Slovenije proglasila samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
■ 1990. - Gari Kasparov je pobedio Anatolija Karpova i zadržao titulu prvaka sveta u šahu.
■ 1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
■ 1991. - Sastaje se Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza i službeno ukida SSSR.
■ 1991. - Pištolj Džeka Rubija kojim je ubijen Hari Li Osvald, atentator na predsednika Kenedija, prodat je na aukciji za 220.000 dolara.
■ 1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.
■ 1996. - Početak najvećeg štrajka u istoriji Južne Koreje.
■ 1997. - Eruptira vulkan Soufriere Hills na ostrvu Montserrat stvarajući mali cunami.
■ 1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
■ 1998. - Irak najavljuje da planira pucati na američke i britanske ratne avione koji patroliraju na severnim i južnim zonama zabrane letenja.
■ 1999. - Oluja Lothar razara Centralnu Evropu ubivši 137 osobu i nanosivši štetu od 1,3 milijarde dolara.
■ 2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
■ 2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.
■ 2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 30.000 ljudi.
■ 2004. - Zemljotres magnitude 9,3 pravi cunami i razara područja u Šri Lanci, Indiji, Indoneziji, Tajlandu, Malaziji, Maldivima kao i raznim drugim područjima oko oboda Indijskog okeana. Usmrćeno je preko 230.000 osoba.
■ 2004. - Narandžasta revolucija - Pod teškim međunarodnim nadzorom održava se konačni krug izbora u Ukrajini.
■ 2006. - Eksplodira naftovod u Lagosu, Nigeriji. Poginulo oko 260 osobe.
■ 2006. - Umro je Džerald Ford, političar i državnik, prvi američki potpredsednik u istoriji te zemlje koji je nasledio funkciju šefa države pošto je dotadašnji predsednik Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt (1974). Ford nije nikada izabran za predsednika, a na izborima 1976. godine, na čelo države je došao demokrata Džimi Karter.
■ 2012. – Kina je pustila u saobraćaj najdužu liniju superbrze pruge u svetu od Pekinga do Guangdžoua na jugu zemlje, koju voz pređe za oko osam sati. Linija je duga 2.298 kilometara, ima 35 stanica, a prosečna brzina voza je 300 kilometara na sat.
■ 2014. - Ukupno 7.693 osobe umrle su od ebole od 19.695 incifiranih u tri zemlje zapadne Afrike, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1481. - U Bitci kod Westbroeka Holandija pobeđuje vojsku Utrehta.
■ 1716. - Rođen je Tomas Grej, engleski pesnik klasicističke škole, iako ga ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatija prema običnom čoveku, kojima je prožeta njegova poezija, čine pretečom romantizma. Pesme mu se odlikuju savršenošću forme, te stoga, iako je napisao vrlo malo, zauzima visoko mesto u istoriji engleske poezije, a njegova 'Elegija napisana na seoskom groblju' smatra se jednom od najlepših poema na engleskom jeziku. Njegovu romantičnu pesmu 'Bard' prepevao je Zmaj. Umro je 1771. godine.
■ 1734. - Rođen je engleski slikar Džordž Romni, jedan od najvećih evropskih portretista XVIII veka. Slikao je i istorijske kompozicije.
■ 1776. - U Američkom ratu za nezavisnost, u bici kod Trentona, kontinentalna armija napada i uspešno pobeđuje garnizon hesenskih plaćenika.
■ 1790. - Luj XVI daje svoju javnu saglasnost Građanskoj ustavnoj klergiji tokom Francuske revolucije.
■ 1792. - Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž, 'otac' dabašnjih kompjutera. Kad je htio da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspio da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva, zamerajući mu da se prepustilo samozadovoljstvu, i britanske matametičke nauke, smatrajući da čami u senci ostvarenja Isaka Njutna.
■ 1793. - U drugoj bitci kod Wissembourga Francuska pobeđuje Austriju.
■ 1793. - Venčavaju se Ludwig Pruski i Friederike von Mecklenburg-Strelitz.
■ 1799. - Četiri hiljade osoba prisustvuje sahrani Džordža Vašingtona, gde ga Henry Lee III proglašava 'prvog u ratu, prvog u miru i prvog u srcima sugrađana.'
■ 1805. - Francuska i Austrija potpisale, u Požunu, (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.
■ 1806. - Bitke kod Pułtuska i Golymina: Ruske snage drže francuske snage pod Napoleonom.
■ 1811. - Požar u Richmondskom pozorištu u Richmondu, Virginiji ubija tadašnjeg guvernera Džordža Williama Smitha i predsednika Prve nacionalne banke Virginije (First National Bank of Virginia) Abrahama B. Venablea.
■ 1825. - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.
■ 1846. - Zatrpani u snegu u Siera Nevadi i to bez hrane, članovi grupe Doner pribegavaju kanibalizmu.
■ 1854. - U Bufalu je prvi put izložena pulpa za izradu papira.
■ 1860. - Održava se prva fudbalska utakmica između klubova, i to Hallam F.C. protiv kluba Sheffield F.C. na stadionu Sandygate Road u Sheffieldu, Ujedinjenom Kraljevstvu.
■ 1861. - Američki građanski rat - Trent afera - Vlada SAD-a oslobađa diplomatske predstavnike Konfederacije – Džejmsa M. Masona i Džona Slidella, time mogavši pokrenuti rat između SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva.
■ 1862. - U Američkom građanskom ratu počinje bitka kod Chickasaw Bayoua.
■ 1862. - Četiri časne sestre postaju prve ženske medicinske sestre na bolničkom brodu američke mornarice, USS Red Rover.
■ 1862. - Najveće masovno vešanje u istoriji SAD-a se događa u Mankatou, Minesoti. Ubijeno je 38 domorodaca.
■ 1865. - Patentiran filter za kavu.
■ 1870. - Završena je izgradnja željezničkog tunela Frejus dužine 12,8 km koji prolazi kroz Alpe.
■ 1874. - Feliks de Blohauzen postao premijer Luksemburga.
■ 1878. - U Filadelfiji je prvi put jedna američka prodavnica osvetljena električnim sijalicama.
■ 1890. - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova 'Ilijada' i 'Odiseja'. Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.
■ 1891. - Rođen je američki pisac Henri Miler, koji je strasno osporavao društvene konvencije i veličao seks i umetnost. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske poetske ljepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela su mu: 'Crno proljeće', 'Jarčeva obratnica', 'Mirni dani u Klišiju', trilogija 'Ružičasto raspeće' - 'Pleksus', 'Neksus', 'Seksus', 'Kolos iz Marusija' ...
■ 1893. - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj 'Crvenoj knjižici'. Godine 1966. pokrenuo je 'Veliku proletersku kulturnu revoluciju' tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, među kojima i njegovi najbliži saradnici.
■ 1898. - Pjer i Marija Kiri otkrili prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.
■ 1900. - Reljefna ekipa dolazi do svetionika na Flanan ostrvima u Škotskoj, UK-u te pronalazi da je prethodna ekipa nestala bez traga.
■ 1906. - Ustanovljena hrvatska književna nagrada nagrada 'Dimitrije Demetar'.
■ 1908. - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
■ 1922. - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio prvi deo svog 'Pisma kongresu', kasnije poznatog kao 'Lenjinov testament', u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu 'testamenta', koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.
■ 1924. - Legendarna američka glumica Džudi Garland debitovala je u svetu šou biznisa.
■ 1924. - Državnim udarom uz pomoć jugoslovenskih graničnih jedinica vlast u Albaniji preuzeo Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio emigrant u Jugoslaviji, primao je pomoć jugoslovenske vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt, kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu Prvi proglasio se 1928, a kad je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju, pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.
■ 1925. - Turska službeno počinje s korištenjem Gregorijanskog kalendara.
■ 1941. - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu 'otvorenim gradom'. Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.
■ 1941. - Predsednik SAD-a Franklin D. Roosevelt potpisuje zakon kojim četvrti četvrtak novembra označava Dan zahvalnosti u SAD-u.
■ 1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila 'Šarnhorst', poslednji veliki nemački bojni brod.
■ 1944. - 'Staklena menažerija', komad Tenesi Vilijamsa, premijerno je izveden u Čikagu.
■ 1944. - U Drugom svetskom ratu Treća armija Džordža S. Pattona razbija okruženje američkih snaga u Bastogneu, Belgiji.
■ 1963. - Počinje Beatlemania na međunarodnom nivou objavljivanjem pesama Bitlsa 'I Want to Hold Your Hand' i 'I Saw Her Standing There' u SAD-u.
■ 1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
■ 1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.
■ 1972. - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-1953. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u 'lov na veštice' - makartizam. Uveo je SAD u Korejski rat.
■ 1973. - Premijerno prikazan horor film Isterivač đavola.
■ 1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, 'Tupoljev-144' je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
■ 1976. - Osniva se Komunistička stranka Nepala.
■ 1979. - Sovjetske trupe zauzele predsedničku palaču u Kabulu.
■ 1982. - Titulu osobe godine Time časopisa po prvi put dobija lični računar (PC).
■ 1983. - Umro je španski slikar, vajar i keramičar Huan Miro, koji je, kad se pobunio protiv klasičnog oblikovanja sveta i života, izgovorio čuvenu rečenicu: 'Treba ubiti slikarstvo'. Studirao je u Barseloni, a od 1919. živio je u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, a od 1924. izgradio je sopstveni stil - jedan od vrhunskih dometa nadrealizma. Njegovo slikarstvo zasniva se na krajnje spontanom registrovanju formi i znakova koji prikazuju podsvesne predstave nekih primarnih i elementarnih životnih stanja.
■ 1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.
■ 1990. - Skupština Slovenije proglasila samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
■ 1990. - Gari Kasparov je pobedio Anatolija Karpova i zadržao titulu prvaka sveta u šahu.
■ 1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
■ 1991. - Sastaje se Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza i službeno ukida SSSR.
■ 1991. - Pištolj Džeka Rubija kojim je ubijen Hari Li Osvald, atentator na predsednika Kenedija, prodat je na aukciji za 220.000 dolara.
■ 1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.
■ 1996. - Početak najvećeg štrajka u istoriji Južne Koreje.
■ 1997. - Eruptira vulkan Soufriere Hills na ostrvu Montserrat stvarajući mali cunami.
■ 1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
■ 1998. - Irak najavljuje da planira pucati na američke i britanske ratne avione koji patroliraju na severnim i južnim zonama zabrane letenja.
■ 1999. - Oluja Lothar razara Centralnu Evropu ubivši 137 osobu i nanosivši štetu od 1,3 milijarde dolara.
■ 2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
■ 2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.
■ 2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 30.000 ljudi.
■ 2004. - Zemljotres magnitude 9,3 pravi cunami i razara područja u Šri Lanci, Indiji, Indoneziji, Tajlandu, Malaziji, Maldivima kao i raznim drugim područjima oko oboda Indijskog okeana. Usmrćeno je preko 230.000 osoba.
■ 2004. - Narandžasta revolucija - Pod teškim međunarodnim nadzorom održava se konačni krug izbora u Ukrajini.
■ 2006. - Eksplodira naftovod u Lagosu, Nigeriji. Poginulo oko 260 osobe.
■ 2006. - Umro je Džerald Ford, političar i državnik, prvi američki potpredsednik u istoriji te zemlje koji je nasledio funkciju šefa države pošto je dotadašnji predsednik Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt (1974). Ford nije nikada izabran za predsednika, a na izborima 1976. godine, na čelo države je došao demokrata Džimi Karter.
■ 2012. – Kina je pustila u saobraćaj najdužu liniju superbrze pruge u svetu od Pekinga do Guangdžoua na jugu zemlje, koju voz pređe za oko osam sati. Linija je duga 2.298 kilometara, ima 35 stanica, a prosečna brzina voza je 300 kilometara na sat.
■ 2014. - Ukupno 7.693 osobe umrle su od ebole od 19.695 incifiranih u tri zemlje zapadne Afrike, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Stara kuća u kojoj se domaćini smeju, bogatija je od dvorca u kom tuguju.